|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Konuzin pomaže Tigru u traženju partnera u Rusiji PIROT - Ruski ambasador Aleksandar Konuzin izjavio je danas u Pirotu da je sa rukovodstvom kompanije za proizvodnju tehničke gume i gumene obuće Tigar razgovarao o mogućnostima saradnje tog srpskog preduzeća sa ruskim partnerima. "Shvatio sam da bi sve što se proizvodi u Tigru bilo od velike koristi za Rusiju. Sa rukovodstvom preduzeća smo se dogovorili da ćemo uložiti dodatne napore da pronađemo nove partnere za ovo preduzeće", kazao je on novinarima posle obilaska Fabike tehničke gume i Fabrike obuće pirotskog Tigra (http://www.tigar.com).
Konuzin je istakao da je u Tigru video savremen proizvod koji se izvozi na evropsko tržište.
"Čuo sam da je ovde uspešna proizvodnja, ali nisam očekivao da je to ovako savremen proizvod", rekao je on dodajući da je na sastanku bilo reči i o pitanjima dodatnog povećanja efikasnosti proizvodnje.
"To možemo da postignemo korišćenjem savremenih energenata, da mazut zamenimo gasom. Razgovaraću sa ruskim predstavnicima šta možemo da uradimo da ovo preduzeće dobije gas", kazao je Konuzin.
Na pitanje koliko Tigar može da bude jak adut da Južni tok gasovoda prođe kroz Pirot, Konuzin je rekao "da je Tigar veliko preduzeće, ali nije dovoljno velik da ovde uvodimo krak južnog toka".
Ambasador Rusije je posetio i fabriku Tigar tajers u Pirotu čiji je vlasnik francuski Mišelin.RTV, Beta
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Odeća i elektronska oprema skuplji nego u EU U Srbiji su cene energenata kao i poštanskih usluga i telefona u 2011. bile najniže među 37 evropskih zemalja, objavio je 22. juna evropski statistički zavod Eurostat. Međutim, za razliku od 2010. kad su cene obuće, odeće i elekronskih uređaja bile blizu proseka EU, one su sada iznad proseka i više nego u većini zemalja regiona i bogatijih zemalja kao što su Francuska, Velika Britanija i Italija. Makedonija je najjeftinija u globalu od svih obuhvaćenih zemalja sa potrošačkim cenama koje su na 45% proseka EU. Baš kao i pre dve godine, i u 2011. su od Srbije jeftinije i Albanija i Bugarska koje su na 51% proseka cena u EU. Treba imati u vidu, međutim, da je plata u Srbiji među najnižima u Evropi, ali ipak viša od bugarske zarade koja iznosi oko 250 evra.
Izveštaj obuhvata 27 zemalja EU, zemlje kandidate i potencijalne kandidate - Srbiju, Makedoniju, Albaniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Tursku, kao i tri članice zone slobodne trgovine sa U Island, Norveška i Švajcarska.
U Srbiji su cene u 2011. na 57% proseka EU što je pet procentnih poena više nego 2010. Međutim, razlike su velike u zavisnosti od kategorije.
Kada je reč o hrani, piću, odeći i obući, u Srbiji su u odnosu na EU najjeftinija alkoholna pića, cigarete i narkotici - 53% evropskog proseka dok je u 2010. bila na 49%. Po tom pokazatelju, Srbija je skuplja samo od Makedonije, koja je na 39% evropskog proseka, ali i od Albanije.
Izveštaj pokazuje da je prošle godine indeks cena hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji bio na 72% evropskog proseka dok je u 2010. bio na 65%. Gledano po ovom kriterijumu, hrana je jeftinija u Bugarskoj 67% proseka EU, Albaniji 70%, kao i Rumuniji i Poljskoj gde su cene hrane na oko 68% proseka cena u EU.
Hrana je ubedljivo najjeftinija u Makedoniji gde treba izdvojiti polovinu sume koja bi se izdvojila u EU. Kada je reč o odeći i obući, Srbija je sada iznad proseka EU jer su cene prešle prosek za jedan i tri procentna poena.
Podsećanja radi, 2010. su bile sasvim blizu evropskog proseka, sa indeksom cena od 98% odnosno 96% proseka EU. U tom periodu razlika u ceni odeće i obuće u Srbiji i Turskoj bila je oko 15 procentnih poena, a samo godinu dana kasnije ta razlika je preko 35 procentnih poena budući da za odevanje u Turskoj treba izdvojiti 65% proseka u EU.
Ono po čemu je Srbija ubedljivo najjeftinija su struja, gas i druga goriva. Indeks cena je 48% evropskog proseka što je blagi rast u odnosu na 2010, dok je u Makedoniji 58% a Albaniji 56 %. U ovom domenu u EU je i dalje najskuplja Danska sa indeksom cena energenata koji su 52 % iznad proseka.
Po cenama nameštaja i podnih i zidnih obloga Srbija je na 69% evropskog proseka ili 13 procentnih poena više nego 2010. Indeks cena kućnih aparata je 95% dok je pre dve godine bio 86% proseka, a elektronike 102% dok je bio oko 94% proseka EU.
Pod elektronikom se podrazumevaju televizori, kompjuteri, dvd i slični uređaji.
Srbija je po cenama održavanja automobila, motora i bicikala i goriva za privatna vozila, na istok nivou kao pre dve godine sa indeksom 85% proseka EU.
Cena komunikacija u Srbiji je znatno niža nego u zapadnoevropskim zemljama - 56% proseka EU, stim da se u 2010. za telefoniranje plaćalo 39% proseka EU.
Zatim slede Litvanija sa 58% i Kipar sa 60%. Telefoniranje je najskuplje u Španiji jer se za ove usluge izdvaja 49 procentnih poena više nego na nivou cele EU.
U regionu su po cenama komunikacija proseku EU najbliži Albanci čije cene iznose 87% proseka. Troškovi komunikacije obuhvataju poštanske usluge, opremu za telefoniranje i telefaks, kao i usluge telefoniranja i faksa.
Kada je reč o restoranima i hotelima, Srbija je na 57% evropskog proseka, a od nje su jeftinije Makedonija i Albanija - 41% i 42%, Bugarska - 45%, ali i Mađarska i Rumunija sa indeksom od oko 50%.
Skandinavske zemlje lideri u ceni hrane
Kada je reč o vrhu lestvice, cene su apsolutno najveće u Švajcarskoj, a među skupljima su i zemlje severne Evrope. Cene u Švajcarskoj su 62% više od proseka EU.
U kategoriji prehrane, međutim, rekord drži Norveška, sa cenama 64% iznad proseka za hranu i bezalkoholna pića, 34% višim za obuću, a 41% za odeću. Alkoholna pića i duvan su tamo 2,5 puta skuplji od EU proseka.
Struja je najskuplja u Danskoj - 52% viša od EU proseka, kućni uređaji i potrošačka elektronika na Islandu - 43% više od proseka, a nameštaj je najskuplji u Norveškoj i Britaniji - 12 procentnih poena više cene od proseka. U 2010. po cenama nameštaja je prednjačila Malta.
Danska i Norveška su najskuplje i po pitanju održavanja vozila, transportnih usluga, kao i u oblasti restorana i hotela. Izvor: EurActiv.rs
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Kilogram višnje skuplji i od maline Ove godine cena višanja u otkupu je veća nego maline, što se retko dešava. Berači dobijaju i do 20 dinara za kilogram, a za dan može da se zaradi i 3.000 dinara 
"Izuzetno smo zadovoljni otkupnim cenama. Kilogram višanja 'marela' plaća se 150, a 'oblačinskih' 115 dinara. Sitnije višnje druge klase otkupljivači na licu mesta odmah posle predaje plaćaju 75 dinara", kaže voćar iz Vinče Slobodan Stanković.
On dodaje da "u mnogim zemljama raste tražnja za našim višnjama. Najveće količine izvozimo za tržište Rusije, Nemačke i Austrije. Deo berbe otprema se i u naše privatizovane fabrike za preradu voća u Valjevu, Požegi i Gornjem Milanovcu".
Ovih dana u Merošini, Žitorađi, Prokuplju, Blacu i Kuršumliji u ustanovama i preduzećima gotovo da je prepolovljen broj radnika. U jeku je berba višanja. Nema ovde tog radnika, a kažu i mnogih političara, koji nema bar dvadesetak ari višanja.
U Toplici je, tvrde statističari, ova plemenita voćka zasađena na više od 2.500 hektara, odnosno na rodu je više od dva miliona stabala. Onaj ko ima ove godine višnje, pozlatio ih je - berba je tek na početku, a otkupljivači nude 100 dinara za kilogram. Dobro prolaze i berači: dobijaju i do 20 dinara za kilogram ubranih višanja, a to znači da za dan može da se zaradi i do 3.000 dinara.
Mnogi se višnjari ovde nadaju da će cena višanja dostići i svih 120 dinara, odnosno premašiti onu po kojoj su prošle godine otkupljivane maline. Jer, samo pre dve godine višnja je otkupljivana po 20 do 30 dinara, prošle se počelo sa 50-60, da bi pri kraju berbe dostigla i 90 dinara, piše Politika.
Proizvođači kažu da je u međuvremenu mnogo toga poskupelo - evro, đubrivo, zaštitna sredstva...B92/Politika
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Železara prestaje da radi 5. jula Vlada Srbije nije obezbedila novac za sirovine zbog čega će peć i čeličana u Železari Smederevo prestati da rade do 5. jula, a do 10. jula će prestati da radi i valjaonica. I broj zaposlenih na plaćenom odsustvu ovih dana povećao sa na 4.500, piše dnevnik Danas.
U fabrici ukupno radi 5.500 ljudi, a smederevska Železara je još od prošle godine na režimu smanjenog kapaciteta. Generalni direktor Železare Vukojica Šćekić nije mogao za Danas da komentariše tu vest i najavio je da će više informacija biti u ponedeljak.
Krajem januara Vlada je potpisala ugovor sa američkom kompanijom US steel o preuzimanju železare za jedan dolar. Vlada se tada obavezala da će što je pre moguće pronaći strateškog partnera i spasiti fabriku od propadanja, ali se ni posle pet meseci to nije dogodilo. Nov razvoj situacije potvrđuje da je dalja proizvodnja u železari, koja je nekada važila za jednu od boljih fabrika u Srbiji, pod velikim znakom pitanja.Novi magazin
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Kako je propala Agrobanka: Krediti za rođake i partijske drugove U koju god da se nenaplaćenu pozajmicu Agrobanke malo dublje zagrebe, jasno je da su članovi Izvršnog i Upavnog odbora banke sporne kredite dodeljivali uglavnom firmama čiji je vrh, politički ili rodbinski bio blizak SPS-u, DSS-u, pa i nekadašnjem SRS-u. 
U moru primera indikativan je slučaj „Velefarma“ kome je Agrobanka dodelila kredit od 20 miliona evra dok je čelni čovek ove kompanije bio Dragoljub Vučićević, inače blizak SPS-u. Naime, Vučićević je poslednjih godina bio blizak socijalistima preko rukovodstva „Galenike“, tačnije generalnog direktora Nenada Ognjenovića koji je na jednu od direktorskih pozicija u „Galenici“ zaposlio Vučićevićevog sina. Takođe, samo dan pre poskupljenja lekova od 11 odsto, „Galenika“ je „Velefarmu“ isporučila robu vrednu 1,1 milijardu dinara na 270 dana odloženog plaćanja.
Vlasnik „Habitfarma“, kome je odobreno oko 60 miliona evra kredita Radoslav Sekulić, pored toga što se pročuo i kao učesnik u aferi sa citostaticima, finansirao je i odbranu Slobodana Miloševića u Hagu i bio veoma blizak SPS-u.
Zatim, vlasnik subotičke firme „Azotem“ Peđa Mališanović, oženjen je sestrom bivšeg ministra u vladi Vojislava Koštunice Predraga Bubala. Inače, kako je „Blic“ juče pisao, „Azohem“ je od Agrobanke dobio kredit od 20 miliona evra, a njen predsednik UO Jožef Kasa je do juna prošle godine bio direktor subotičke filijale ove banke.
- Iza mene nikad nijedna politika nije stajala, kredit od Agorbanke sam dobijao kao komitent banke. Kao prvo, ja sam jedan od akcionara Arobanke, a kao drugo, hipoteka kao zalog za kredit trostruko je veća od same pozajmice - kaže Vujić za „Blic“.
Na pozive „Blica“ Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora Agorbanke, nije odgovarao, dok je Rajko Latinović, predsednik Upravnog odbora kratko prokomentarisao da svi snose deo odgovornosti.
- I Upravni i Izvršni odbor banke, kao i NBS. Ovo što se radilo nije srećno ispalo - zaključuje Latinović, inače direktor industrije mesa „Imes“. I njegova firma ima kredit u Agrobanci koji zasad redovno otplaćuje.
I Univerzal banka pod lupom NBS
Guverner NBS Dejan Šoškić potvrdio je da je u toku supervizija poslovanja Univerzal banke iz Beograda. On je istakao će postupanje NBS u kontroli poslovanja Univerzal banke biti „uz puno poštovanje zakona, u interesu finansijske stabilnosti u našoj zemlji“. NBS provera vlasničku strukturu Univerzal banke, kao i druge pokazatelje poslovanja te banke. Univerzal banka je jedina od 33 banke u Srbiji gde svi akcionari imaju udele manje od pet odsto. Jedan od njenih akcionara je beogradski biznismen Miroslav Mišković, za koga se sumnja da preko poveznih firmi ima znatno veće suvlasništvo u toj banci.Blic
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Udovički: Smanjiti budžetsku potrošnju BEOGRAD - Regionalna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za razvoj Kori Udovički smatra da bi prvi zadatak nove Vlade Srbija trebalo da bude smanjenje budžetske potrošnje. 
Ona je ukazala da se ne može samo štednjom izaći iz krize i dugova i da se mora jačati proizvodnje jer se samo tako mogu otvarati nova radna mesta.
"Za to, nažalost, nema mnogo brzih mera. Ono što bi relativno brzo moglo da poboljša situaciju jeste da država prestane da smeta privredi u mnogo čemu. Privreda je veoma opterećena što sad ni država više ne plaća, a i raznim dozvolama, taksama, ograničenjima, nelojalnom konkurencijom... Država mora bolje da se uredi - kad je već skupa, nek bar dobro radi", smatra Udovički.
Prema njenim rečima, političari treba da razgovaraju sa privrednicima i stručnjacima i u takvom razgovoru bi trebalo odrediti zajedničke prioritete.
"Naravno, privrednici bi najradije da odnekud dobiju pare. Para nema, ali ima mnogo toga što bi privredi pomoglo da je država bolje organizovana", dodala je ona.
Udovički smatra da je apsolutno nemoguće da Srbija nastavi da i dalje više troši nego što proizvodi i da se svako novo zaduživanje ili ono što nam pristigne od privatizacije, recimo "Telekoma", mora ulagati u jačanje privrednog kapaciteta.
"Potrebni su razumevanje i dogovori na svim nivoima i spremnost nove vlade da se ono što je započeto i uradi. Bez takvog dogovora rezultati vlade će biti toliko slabi da će političari platiti ogromnu cenu. Već su ovi izbori pokazali koliko su građani nezadovoljni", kazala je Udovički. Na pitanje kako u ovakvim uslovima uopšte možemo da očekujemo investicije, Udovički je odgovorila da "gaji jedan optimizam pod pretpostavkom da vlada okrene list", da se krene u istinski razgovor i sa potencijalnim investitorima i sa postojećim privrednicima, da se osmisle politike koje prosto zahtevaju da se zavrnu rukavi, da se bolje radi.
"Da se krene odlučno na korupciju... Pod tim uslovima mi imamo prednost zato što je naš kurs klizni, dok mnoge članice EU drže fiksni kurs i zato što je kod nas stasala jedna nova industrija malih preduzeća. Ona tek počinje da se vidi, ali je puna energije i izdržljivosti. I ako se sa njima krene u saradnju i omogući im se da investiraju, tu onda postoje šanse za zaradu i napredak", kazala je Udovički.RTV/Tanjug
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Da zakone pretočimo u dobre poslovne običaje Privredna komora Srbije razvija Kodeks korporativnog upravljanja koji treba da doprinese poboljšanju upravljanja pre svega u preduzećima INTERVJU: VIDOSAVA DŽAGIĆ, potpredsednik Privredne komore Srbije.jpg)
Da li ovo jedini dokument te vrste kod nas?
Komora donosi novi kodeks da bi se usaglasila sa novim Zakonom o privrednim društvima. Prethodni kodeks, koji je još u primeni, komora je donela krajem 2005. godine. U Srbiji, osim komorskog, postoji i Kodeks korporativnog upravljanja Beogradske berze. Neka društva kapitala čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi imaju sopstvene kodekse. Zajedničko svim ovim kodeksima jeste to da su posvećeni javnim akcionarskim društvima. Međutim, najbrojnija društva kapitala u Srbiji su društva sa ograničenom odgovornošću. Zajedno sa javnim preduzećima, ova društva generišu značajno veći deo našeg BDP, a koja su do sada bila neopravdano zanemarena. To su velika javna preduzeća poput Elektroprivrede Srbije (EPS), u kojima je država vlasnik, ali i porodična društva, mala i srednja preduzeća.
Kome je potreban takav „papir”?
Kodeks je potreban svim privrednim društvima koja žele da rastu i razvijaju se, koja žele da se uključe u lanac snabdevanja velikih svetskih kompanijama, jer te kompanije od svojih partnera zahtevaju visoke standarde upravljanja i efikasnosti. Drugo, nesporan je interes svih preduzeća koja žele da iskoriste potencijale tržišta kapitala i jačaju poverenje investitora u svoje hartije od vrednosti, da imaju uređen okvir korporativnog upravljanja. Ovaj kodeks im pruža podršku za to.
U koje svrhe?
Činjenica da naša preduzeća već sada imaju probleme sa izvorima finansiranja i da se većina njih do sada finansirala isključivo kreditima, ukazuje na to da će u narednom periodu sa rastom svog poslovanja morati da iznađu druge jeftinije izvore finansiranja. Što ih upućuje da ili izađu na tržišta kapitala i na njima potraže neophodna finansijska sredstva ili da sredstva potraže od evropskih banaka ili međunarodnih finansijskih institucija.
Kod kompanija u kojima je država vlasnik, kao što je slučaj u EPS-u, oni mogu pomoći u profesionalizaciji upravljanja kroz jasno razgraničenja između države u ulozi vlasnika i regulatora, zatim u postavljanju članova upravnih odbora i rukovodstva, efikasnijoj kontroli od strane vlasnika, povećanju efikasnosti poslovanja, kao i privlačenju kvalitetnih privatnih investitora kroz model privatno-javnog partnerstva.
Da li i koga obavezuje?
Pravila ovog kodeksa su obavezujuća samo za javna akcionarska društva koja su članovi komore. Ova društva mogu da primenjuju i neki drugi kodeks korporativnog upravljanja, pri čemu su principi i preporuke sadržani u ovom kodeksu minimalni. Za sva ostala društva kapitala ovaj kodeks nije obavezujući, ali sve članice komore imaju obavezu da dostave informaciju o tome da li ga primenjuju.
Šta se tim dokumentom konkretno uređuje?
Kodeksom se uređuje pet ključnih oblasti korporativnog upravljanja, koji su deo svih Kodeksa za javna akcionarska društva – članovi i skupština članova, odbor direktora (nadzorni odbor i izvršni direktori), interni nadzor, objavljivanje, odnos sa nosiocima interesa za poslovanje društva. Pored toga kodeks uređuje ove oblasti i za mala i srednja društva kapitala, kao i specifične oblasti koje su povezane sa porodičnim društvima kapitala i društvima kapitala u kojima je država vlasnik.
Kod nas se mnogi zakoni ne poštuju. Zbog čega bi ovaj kodeks bio nešto iznad ili drugačije sudbine?
Kodeks upravo doprinosi rešavanju tog problema, jer popunjava pravne praznine, nudi pojašnjenja i razradu pojedinih zakonskih odredbi, kao i prilagođavanje dispozitivnih pravila zakona potrebama društava kapitala.
Kodeks daje preporuke koje su rezultat najbolje prakse. To su standardi u korporativnom upravljanju kojima treba težiti. Kompanijama se ništa ne nameće. Od njih zavisi kako želi da se pozicionira na tržištu, da li će biti u krugu najboljih ili je opredeljena na preživljavanje. Naravno, listirane kompanije imaju i obavezu da primene principe korporativnog upravljanja i od njih investitori zahtevaju da ih dosledno primenjuju. Odnos investitora prema kompaniji ima snagu koju nekad kontrolni organi nemaju. To je ono što opredeljuje i sudbinu Kodeksa korporativnog upravljanja i njegovu primenu u praksi.
Nije li ovaj papir još jedan u nizu koji ne koristi, ali i ne šteti, kao Bogojavljenska vodica?
On to može biti samo za ona društva kapitala koja ne sagledavaju dugoročnu održivost svog poslovanja i ona društva kapitala koja nisu svesna konkurencije sa kojom su sočena ili će biti suočena u bliskoj budućnosti.Slobodan Kostić/Politika
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Slabiji rod pšenice u Srbiji Ove godine rod pšenice manji za 200.000 tona. Pšenice će biti dovoljno za potrebe našeg tržišta, a biće i za izvoz, procenjuju stručnjaci. Zbog cene i računice proizvođača da im se gajenje pšenice ne isplati kao gajenje kukuruza, soje ili suncokreta, u Srbiji je sve manje pšeničnih polja. U pojedinim delovima zemlje počela je žetva pšenice. Tom kulturom jesenas je zasejano oko 470.000 hektara. Prvi rezultati pokazuju da će rod biti manji nego prošle godine i to za oko 200.000 tona. I tako umanjen rod, dovoljan je da pokrije potrebe domaćeg tržišta, a deo ostaje i za izvoz, kažu stručnjaci.
Iako je najavljena za početak jula, visoke temperature uticale su na to da žetva počne nešto ranije. I dok su na nekim njivama prvi otkosi već pali, mnogo je više onih proizvođača koji obilaze svoje parcele i pregledaju rod.
"Pšenica je u dosta dobrom stanju bila do pojave ovih velikih temperatura i ovog leta. To je uticalo da ona ranije sazri sedam do deset dana, tako da će žetva početi od nedelje. Prinos će biti smanjen sigurno 20 do 30 posto od očekivanog, ali videćemo kad počnemo", kaže poljoprivrednik iz Pančeva Dragan Pavlović.
Pri kraju su i pripreme mašina za žetvu. Ipak, muku proizvođačima zadaje to što ne znaju otkupnu cenu pšenice.
"Već tri dana provodim vreme pokušavajući bilo koju cenu da izvučem da znam pošto mogu da prodam moju pšenicu. Niko još nije izašao sa cenom od velikih otkupljivača. Nama jedino ostaje da uskladištimo pšenicu u javna skladišta, čekamo da neko izađe s cenom da vidimo da li nam to odgovara. Ako ne, čekaćemo neki bolji trenutak za prodaju", navodi poljoprivrednik iz Omoljice kod Pančeva Vladimir Lazarov.
Iako se tačna cena ne zna, najavljuje se da bi mogla biti oko 20 dinara za kilogram. Proizvođači tom cenom nisu zadovoljni.
Poljoprivrednik iz Pančeva Đura Šušnjar kaže da pod ovim uslovima neće više zrno posejati po ceni od 20 dinara, jer nema gde da je lageruje i mogućnosti da je čuva.
Procenjuje se da će Srbija ove godine imati oko 200.000 tona pšenice manje za izvoz. Očekuje se da rod bude između milion i osamsto i milion i devetsto hiljada tona.
Iako će ove godine pšenice biti manje nego prošle, razloga za brigu nema i biće je dovoljno za domaće potrebe.
"Kvalitetom možemo biti zadovoljni, to je nešto što je iznad onoga što mi zovemo Jus kvalitet. Radi objektivnosti moram reći da je taj kvalitetet niži od onog što probirljivi kupci u Evropi traže. Tako i kada bismo imali veće količine za izvoz, ne bismo lako izvezli te količine ili bi to morali da radimo po nešto nižim cenama", kaže Vukosav Saković iz "Žita Srbije".
Upravo zbog cene i računice proizvođača da im se gajenje pšenice ne isplati kao gajenje kukuruza, soje ili suncokreta, u Srbiji je sve manje pšeničnih polja.
U poslednjih 20 godina ona su gotovo prepolovljena. Istovremeno, u svetu ih za 10 miliona hektara više. Ako se takav trend nastavi, stručnjaci kažu da bismo od zemlje izvoznika, mogli da postanemo zemlja koja pšenicu uvozi.RTS
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Otvaranje ponuda za Reciklažni centar PARAĆIN - U Industrijskoj zoni "Žmič" u Paraćinu u julu će početi izgradnja Reciklažnog centra, a otvaranje ponuda po javnoj nabavci, za izgradnju, zakazano je za danas u Skupštini opštine, izjavio je šef odseka za žaštitu životne sredine Paraćina Ivan Ružić.
Reč je o jednom od 20 Reciklažnih centara koji su izgrađeni ili se grade u Srbiji na osnovu ugovora koje su opštine, među kojima i Paraćin, potpisale 7. jula 2011. godine sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Republičkim fondom za zaštitu životne sredine, objasnio je on.
"Za projektovanje, izgradnju i opremanje Reciklažnog centra Vlada Srbije je preko Ministarstva životne sredine i Fonda obezbedila 35 miliona dinara a opština Paraćin 5,9 miliona", rekao je Ružić novinarima i napomenuo da centar treba da bude u funkciji za 90 dana.
Hala u kojoj će biti smeštena postrojenja za reciklažu je površine 400 kvadratnih metara a kapacitet centra je dve tone otpada dnevno, podsetio je Ružić i napomenuo da će centrom upravljati Javno komunalno preduzeće "Paraćin".
U Reciklažni centar stizaće na razvrstavanju i skladištenje selekcionisani otpad iz domaćinstava: staklo, metal, karton, stiropor, baterije, akumulatori, gumeni i električni otpad, dodao je on.
Ružić je istakao da će se sa primarnom selekcijom komunalnog otpada u domaćinstvima krenuti čim Reciklažni centar bude završen.
U Paraćinu se godišnje proizvede oko 16.400 tona smeća.RTV
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Veća imovina dobrovoljnih penzionih fondova BEOGRAD - Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji na kraju prvog tromesečja ove godine bila je 13,42 miljarde dinara, što je za 28,6 više nego u istom periodu prošle godine, objavila je Narodna banka Srbije. 
Prema Narodnoj banci Srbije, u prvom kvartalu je na individualne račune članova uplaćeno 658,1 milion dinara, što je najviše uticalo na rast neto imovine fondova.
"Ukupne uplate članova, po odbitku naknade pri uplati, u tom periodu iznose 643 miliona dinara. Članovi su po osnovu isplata u toku ovog tromesečja povukli 157,4 miliona dinara, dok je ukupan iznos naknada koji su društva naplatila u tom periodu 79,3 miliona dinara", navodi se u izveštaju.
Od ukupnih doprinosa, oko 18 odsto se, kako je navedeno, odnosi na individualne uplate, 31 % na uplate poslodavaca koji kao obveznici uplate svojim zaposlenima uplaćuju doprinose u penzijski fond, dok se oko 51 % odnosi na uplate preko penzijskih planovaSEEbiz / Beta
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 132 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
