|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Uvozimo dlake i prašinu Na spisku proizvoda koje naša zemlja uvozi su ljudska kosa, ptičija perja, svinjske dlake... Nedostaju nam konoplja, korali, seme bikova, ali i paradajz, pasulj, čak i šljive. Uvezeno 100 kilograma prašine  NAŠOJ zemlji je godišnje potrebno 200 kilograma ljudske kose, čak 2.500 kilograma ptičjeg perja, 100 kilograma prirodnih sunđera, 100 kilograma specijalne dijamantske prašine... Sve ovo se nalazi na listi robe koja je lane uvezena iz inostranstva.
Na spisku su i proizvodi koji bi u Srbiji mogli da se proizvode, ali već dugo šibice, lampe, tegovi, veštačka kosa, cveće, školski pribor, naftalin, stižu iz inostranstva.
- Prošle godine uvezeno je 100 kilograma prašine i praha od dragog i poludragog kamenja - pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. - Treba nam čak 50.000 kilograma konoplje i više od 300 kilograma semena deteline. Uvozimo 1.000 kilograma korala i 400 kilograma bikove sperme. U inostranstvu smo za godinu dana kupili i čak 25.000 kilograma svinjske dlake.Pored onoga što zaista ne možemo da nabavimo na našem tržištu, poput nafte, gasa, elektronike, raznih sirovina za hemijsku, prehrambenu, građevinsku industriju, uvozimo i mnogo toga čega imamo napretek. Uprkos tome što smo poljoprivredna zemlja, uvozimo na tone paradajza, paprike, boranije, pasulja, kupusa, pa čak i šljiva. Teško ko bi mogao da nađe valjan razlog zbog čega Srbija kao poljoprivredna zemlja, troši milione evra na uvoz voća i povrća.
- Ne postoji nikakva administrativna zabrana uvoza bilo čega, pa i onoga što se proizvodi u našoj zemlji - kaže za „Novosti“ Saša Đogović, ekonomista. - U razvijenim tržišnim ekonomijama, uvoz je sasvim normalna stvar. Onaj ko nađe interes da nešto uveze, tu ga niko ne može sprečiti. A, na našoj državi je, kada govorimo o poljoprivrednim proizvodima, da subvencijama, povoljnijim kreditiranjem pomogne domaćim proizvođačima, obezbedi uslove da budu konkurentniji na domaćem tržištu.
Posebno što, dodaje Đogović, od 1. januara 2014. dolazi do liberalizacije uvoza većim delom, ali i dodatnog smanjivanja carinskih stopa za neke proizvode, pa će se proizvođači zaista naći na vetrometini. Upravo zato je potrebna jača podrška države, koja mora da napravi oštar rez u javnom sektoru i sredstva usmeri investiranju u agrar.
- Lišće, drveće, metle, četke, dlake, prašina, možda to kod nas ne nalazi interes da se pokrene takva proizvodnja, pa je onda lakše to uvesti, ali to nije tako veliki iznos da bi opteretio ovu privredu - kaže Đogović. - Ulaganjem u informatiku, energetiku, agrar, podigao bi se izvoz i onda bi priča o uvozu nekih egzotičnih i običnih proizvoda bila više neki marketing i reklama, nego ozbiljnija tema.
Ove godine za prvih sedam meseci uvezli smo razne robe iz sveta za 7,3 milijarde dolara. U tom periodu izdvojili smo 45,4 miliona dolara za uvoz raznih vrsta mesa i prerađevine, a isto vreme izvezli za 35 miliona dolara. Kod mlečnih proizvoda gotovo duplo je veći izvoz, ali i dalje dajemo oko 28 miliona dolara za razne mlečne proizvode.
Od početka ove godine dobra vest je da smo izvezli za 150 miliona dolara obuće, duplo više nego što smo je uvezli. LUKSUZ U TONAMA
LUKZUSNU hranu uvozimo i kupujemo u tonama, kao da imamo švajcarske ili nemačke plate i kao da nam je tržište bar desetak puta „teže“. Podaci zvanične statistike tako govore da se u Srbiji pojede, u proseku, godišnje 800 tona smrznutih, sušenih i soljenih sipa, hobotnica i lignji. A, papiri sa carina pokazuju i da smo lane kupili i 16 tona jastoga, četiri tone rakova i 1.700 kilograma ostriga i sličnih skupih morskih poslastica. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Izlaz iz krize na četiri točka Automobilska industrija postaće strateška grana naše zemlje dolaskom još jednog velikog proizvođača. Izvoz vozila sa 221 skočio na milijardu dolara  DA bi automobilska industrija postala strateška privredna grada, koja bi Srbiju izvukla iz krize, neophodan je dolazak još jednog velikog proizvođača. Novi strateški partner trebalo bi i dodatno da angažuje domaće auto-komponentaše, kaže, za „Novosti“, Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za metalsku i elektroindustriju Privredne komore Srbije.
- Domaćim kompanijama neophodna je podrška da bi ispunile glavne zahteve dobavljača prvog reda i time stekle uslov da sarađuju sa svetski poznatim proizvođačima automobila - ističe Obradović. - Među tim zahtevima je standard ISOTS 16949, stabilna finansijska situacija u poslovanju i ispunjavanje tehničkih zahteva velikih kompanija, kao što su istraživanje i razvoj, laboratorije...
Ipak, rezultati koje ova industrijska grana postiže u ovoj godini su i te kako ohrabrujući. Fizički obim industrijske proizvodnje saobraćajnih sredstava (motorna vozila, prikolice i poluprikolice...) za prvih šest meseci ove godine utrostručen je u odnosu na isti period lane. Izvoz, januar - jun 2012. godine, iznosio je 221 milion dolara, dok je u istom periodu 2013. čak 1,039 milijardi dolara. Kada je reč samo o automobilima, u 2012. godini izvoz je iznosio 399 miliona dolara, a uvoz 282 miliona dolara. Značajno povećanje beleži se u 2013. godini, kada je samo u prvih šest meseci izvezeno automobila za 817 miliona dolara, dok je uvezeno za 181 milion.Naš najveći izvoznik - „Fijat automobili Srbija“, prema podacima Ministarstva finasija, u prvih osam meseci ostvario je izvoz od 952,4 miliona evra.
Kragujevačka fabrika ove godine planira da proizvede između 110.000 i 150.000 automobila, a najveći deo proizvoda ide u inostranstvo.
Serijska proizvdnja novog modela „500 L“ počela je u julu prošle godine, a u maju ove krenuo je prvi kontingent za Sjedinjene Američke Države. Ovaj model automobila radi se u tri verzije, odnosno i kao terensko vozilo, i još u varijanti sa pet i sedam sedišta.
Osim u SAD, „500 L“ izvozi se u Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, a, kako kažu u „Fijatu“, posebno dobra prodaja je u Skandinaviji.
Prošle godine proizvedeno je i izvezeno oko 30.000 automobila „500 L“, a očekuje se da bi ovogodišnji izvoz mogao dostići 1,5 milijardi evra. Inače, nova fabrika i zajednička investicija Srbije i italijanskog „Fijata“ počela je 2010. godine, i to proizvodnjom „punta“, uglavnom za domaće i regionalno tržište.
U fabrici automobila u Kragujevcu trenutno je zaposleno oko 3.000 radnika, a posao se odvija u tri smene.
Broj registrovanih privrednih društava u Srbiji koja se bave proizvodnjom saobraćajnih sredstava je 342, sa 21.450 radnika, što čini 2,1 odsto ukupnog broja zaposlenih u privredi Srbije. 
KINEZI I KRAGUJEVAC
OSIM automobila, u Kragujevcu se proizvode i kamioni, mada je ta fabrika, koja je u sastavu još postojeće „Zastava automobili“, odavno u krizi i godišnje uspe da proizvede tek oko stotinak vozila. Prvobitno je bilo planirano partnerstvo sa italijanskim „Ivekom“, koji ima 33 odsto udela u „Kamionima“, ali do realizacije tog posla nije došlo. Prema najnovijim informacijama, postoji mogućnost strateškog partnerstva sa kineskom kompanijom „Haing Hui“ i o tome su nedavno vođeni razgovori prilikom posete predsednika Nikolića Kini. Država je ovih dana odobrila i socijalni program za prekobrojne radnike ove fabrike i uz otpremnine iz firme je otišlo 303, od ukupno 719 radnika.
NEMCI U BEOGRADU I PRIBOJU
KOMPANIJA „Mercedes“, svetski broj jedan u auto-industriji, zainteresovana je za stratešku saradnju sa srpskim proizvođačem autobusa „Ikarbus“, i do kraja godine bi mogao da bude potpisan ugovor.
Razgovori sa „Mercedesom“ o „Ikarbusu“, kako je potvrdio Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, ušli su u završnu fazu, a očekuje se da ova nemačka kompanija uđe i u FAP u Priboju. Kako prenose mediji, „Mercedes“ i „Ikarbus“ bi zajednički proizvodili autobuse, koji bi bili na „Mercedesovoj“ samohodnoj šasiji, a „Ikarbus“ bi radio nadogradnju. „Mercedes“ je ponudio obuku domaćih kadrova, kao i pomoć u prodaji autobusa na strana tržišta. Prvi put, posle 13 godina, u Srbiju će doći i japanske kompanije, a jedna je iz oblasti auto-industrije i otvoriće 1.000 radnih mesta. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Susedi prazne naše džepove Ima li šanse srpski trgovac u trci sa hrvatskim posle „Agrokorovog“ preuzimanja „Merkatora“ i „Rode“. Sa 300 objekata, zagrebačka kompanija imaće snažan uticaj na srpskom tržištu hrane  SRPSKO maloprodajno tržište menja se velikom brzinom. Kompanija „Agrokor“ do kraja godine preuzeće slovenački „Merkator“, a spajanjem sa „Ideom“ i „Rodom“, Hrvati će u Srbiji imati 300 prodajnih objekata. Tako će ta kompanija dobiti i trećinu srpskog maloprodajnog tržišta. Time će, uz belgijski „Delez“ sa 365 objekata, dva strana trgovinska lanca imati snažan uticaj na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji.
Ima onih koji tvrde da promena vlasnika neće izmeniti strukturu domaćeg tržišta. Jer, i do sada smo imali po nekoliko jakih trgovaca, koji su davali „ton“ celom tržištu. A, mali trgovci nemaju drugu opciju, nego da slede to što veliki čine. Dakle, ne treba očekivati nekakve velike promene, ni u cenama ni u drugim aspektima.
- Spajanje dva velika strana trgovinska lanca u Srbiji povećaće konkurentnost novostvorenog, ali će pogoršati položaj drugih domaćih trgovaca - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Veliki deo prozvoda dolaziće iz matičnih zemalja, jer oni nisu tu da razviju srpsku privredu nego svoju. A preostala domaća prehrambena trgovina, koju čini više malih trgovinskih preduzeća i nepovezanih samostalnih trgovinskih radnji, bez podrške stranog finansijskog kapitala i bez jasne strategije razvoja, nemaju šansi za uspešno poslovanje i razvoj.
U Hrvatskoj, pa i drugim zemljama regiona, kaže Bogosavljević, gotovo da nema trgovaca iz Srbije, a strani trgovinski lanci ovde imaju veliko učešće. To nije dobro za privredu Srbije i nije rasprostranjena praksa u Evropi i svetu. Kupovina „Merkatora“ u Srbiji od „Agrokora“ uticaće na veću ponudu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Hrvatske i Evropske unije, u prodajnim objektima novog trgovinskog lanca, ukazuje Bogosavljević. A, domaća prehrambena industrija i proizvođači voća i povrća moraće da povećaju konkurenciju kvalitetom, cenom, redovnim isporukama... da bi se njihova roba prodavala kod velikih stranih trgovaca. Srpski trgovački lanci ni u čemu ne zaostaju za stranim konkurentima - smatra Goran Kovačević, generalni direktor trgovinske kuće „Gomeks“. - Ono što predstavlja ozbiljnu opasnost za domaće trgovce, a nije vezano za zdravu konkurenciju, jeste mogućnost da ti strani lanci prave enormne gubitke, sa željom da po svaku cenu izbace konkurenciju iz igre, a da onda nadoknade nastale gubitke. Hrvatska „Idea“ od svog nastanka u Srbiji pravi ogromne gubitke, ali i povećava tržišno učešće.
Ako se, dodaje Kovačević, uz to doda i njihova vlasnička povezanost sa nekim proizvođačima, koji imaju dominantnu poziciju na maloprodajnom tržištu, onda je to potencijalno stvarno vrlo opasna situacija za domaće trgovce, ali i potrošače. Kako Kovačević kaže, to je takozvano predatorsko ponašanje, koje bi moralo biti sankcionisano kroz zakon o zaštiti konkurencije, ali to je već pitanje za državu Srbiju i njene organe.
- Spajanje „Ideje“ i „Merkatora“ je legalno i legitimno, a na državi Srbiji je da postavi pravila koja bi onemogućila eventualnu zloupotrebu te novonastale snage - kaže Kovačević.
Ekonomista Saša Đogović smatra da svako od učesnika na maloprodajnom tržištu može da nađe svoje tržišno učešće, možda uz manje marže, da privuče kupce na određen način... Tu svakako nema patriotizma i postoji samo racionalno ponašanje i logika da li je nešto jeftinije, raspoloživost asortimana i najbolji odnos kvaliteta i cene.
- Naravno, oni mali preostali „igrači“ ne mogu biti lideri, ali mogu da popune preostale prostore, koje veliki nemaju interesa da drže u svom poslovanju - kaže Đogović. OBAVEZNO POD LUPU
KOLIKO će dolazak inostranih lanaca da sa sobom povuče i veću ponudu proizvoda iz svojih zemalja i tako ugrozi domaće proizvođače naročito u prehrambenoj industriji? - Ne mora da ih ugrozi uopšte ako imate dobru domaću ponudu, posebno u prehrambenom segmentu, poput sokova, konditora, brašna, tetstenina, mesnih proizvoda, gde smo vrlo konkurentni - smatra Đogović. - Važno je da Antimonopolska komisija dobro prati odnose da se ne bi stvorili karteli, dogovarali oko cene i na taj način oštetili potrošače. I da ne bi imali veći ucenjivački potencijal prema dobavljačima kada treba da im plate. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Fabrike obuće u Srbiji se masovno zatvaraju Mnogobrojne poznate fabrike obuće u Srbiji zatvorene u poslednje dve decenije. Domaći proizvođači cenama ne mogu da pariraju Kinezima  VELIKI broj nekada dobro poznatih fabrika obuće u Srbiji zatvoren je u poslednje dve decenije. Preostale malobrojne fabrike tavore, restrukturiranje je u toku već godinama u fabrici „Boreli“ iz Sombora, i to je rezultat industrijske politike koja je vođena i u kojoj su primat imale pre svega usluge, a ne proizvodnja, kaže za „Novosti“ Vesna Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije.
S druge strane, masovni uvoz kineskih cipela je bio uzrok propasti brojnih proizvođača. Iako znatno lošijeg kvaliteta, kineske baletanke, sandale i čizme svugde osvajaju tržište, a kupce lako nalaze uopravo zbog povoljnije cene. U nemaštini potrošači biraju ono što sebi mogu da priušte.
Ohrabruje, međutim, informacija da od jula meseca, prema statističkim podacima, obim proizvodnje raste i to za nezanemarljivih 17 odsto u odnosu na juni mesec.
- U periodu januar-jun 2013. izvezli smo obuće u vrednosti od blizu 159 miliona dolara, a istovremeno uvezli tih artikala za 116 miliona dolara - objašnjava Vasiljevićeva. - To znači da je suficit u našem spoljnotrgovinskom poslovanju ovim artiklima iznosio 43 miliona dolara. Ipak, trenutno rade jedino fabrike kože „Ruma“ iz Rume i „Dafar“ iz Zrenjanina, ali su obe u većinskom vlasništvu stranaca, tako da naši proizvođači kožne galanterije i obuće kožu uvoze ili iz Italije, gde je koža dobro finiširana, ali je i skupa, ili iz Turske.Od nekada četrdesetak proizvođača, u Kragujevcu trenutno postoje samo četiri radnje koje se bave proizvodnjom i prodajom obuće. Tamošnji obućari kažu da je kriza ovaj posao svela na minimum i puki opstanak. Pre nekoliko godina u Kragujevcu je zatvorena fabrika kože, pa se sirovine uglavnom uvoze i to je višestruko povećalo proizvodnju.
- Dvadeset godina sam u ovom poslu i nekako „plivam“ - priča Milorad Pantović, vlasnik firme „Pantarei“, koja proizvodi žensku obuću.
- Sada proizvodim oko hiljadu pari obuće godišnje, što je dovoljno da prehranim svoju porodicu i porodice sedmoro zaposlenih.
Ranije sam proizvodio dosta više, imao i više zaposlenih, ali kriza nas je primorala da smanjimo i broj zaposlenih i proizvodnju.
Fabrika dečje obuće „Pavle“ iz Bele Palanke, najveća te vrste u Srbiji i na Balkanu, u kojoj je zaposleno 130 radnika, najveći je izvoznik dečje obuće.
Uz to što pokriva kompletno domaće tržište, robu izvozi u BiH, Crnu Goru i druge zemlje okruženja. Prema rečima Srđana Pavlovića, direktora i vlasnika, jedan od velikih problema je i nelojalna konkurencija kineske robe, koja se po kvalitetu i cenama ne može ni porediti sa obućom iz srpskog „cipelgrada“.- Bankari i država morali bi da imaju više sluha i razumevanja za proizvodni sektor, jer samo on može da pokrene ekonomiju i poveća uposlenost - kaže Pavlović i čijim pogonima se dečja obuća kreira isključivo od prirodnih materijala i uz konsultacije sa stručnjacima koji brinu o anatomskom obliku dečjih stopala, koja se po pravilu deformišu bagatelnom obućom.
U gradu na Moravi, Čačku, do pre nekoliko godina postojala je i čuvena fabrika obuće „Laki“, ali je ona zatvorena zbog finansijskih problema. Sada se tom proizvodnjim uspešno bavi firma „Alter“, koji je razgranao svoju distributivnu mrežu sa više od 150 partnera i njihovih 400 maloprodajnih objekata širom Srbije i regiona.  IZVOZ U ZEMLJE CEFTA
ZEMLJE u koje procentualno najviše izvozimo, radeći doradu na obući, jesu Italija i Slovenija, dok svoje sopstvene obućarske artikle u punom izvozu distribuiramo mahom u zemlje CEFTA, objašnjavaju u PKS.
- Kada je reč o osnovnoj sirovini u kožarskoj industriji, treba napomenuti da nam je stočni fond sve siromašniji iz godine u godinu - kaže Vesna Vasiljević.
- To znači da će se do kvalitetne sirove kože na ovim našim prostorima, u većim količinama sve teže dolaziti u vremenu koje je pred nama. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Kapital “beži“ iz zemlje Ove godine kroz dugoročne kredite iz Srbije odliveno pola milijarde evra. Za osam meseci ušlo samo 312 miliona evra direktnih investicija  POČEO je odliv kapitala iz finansijskog sektora Srbije, a kada je reč o dugoročnim kreditima, od početka godine odliveno je skoro pola milijarde evra. Pozitivnu razliku između priliva i odliva ima jedino Vlada, ostali korisnici, NBS, banke i privreda, imali su znatno veći odliv od priliva, što ukazuje da kapital „beži“ iz zemlje, upozorili su stručnjaci Ekonomskog instituta, na prezentaciji časopisa „Makroekonomske analize i trendovi MAT“.
Problemi se javljaju u finansijskom računu platnog bilansa. U prvom polugođu ove godine on je pozitivan za svega 832 miliona evra. Od početka godine u Srbiju je ušlo samo 312 miliona evra stranih direktnih investicija, od čega je veći deo, oko 191 milion evra akcijski kapital.
- Devizne rezerve NBS tokom prvih sedam meseci ove godine smanjene su za 195 miliona evra, zahvaljujući emitovanju državnih obveznica za pokriće deficita - kaže Vladimir Vučković, urednik MAT-a.
Pad kreditne aktivnosti banaka u Srbiji na nulu i njena stagnacija ima i imaće ozbiljne posledice, jer će kočiti obnovu privrede, izjavio je ekonomista Boško Živković, dodajući da su na to stručnjaci upozoravali.
- Državne banke nastojale su da podmire visoku tražnju za kreditima posle smanjenja aktive banaka u stranom vlasništvu, ali umesto da ublaže negativne efekte krize, one su ih dodatno produbile - rekao je Živković. - Tako je „politika“ kreditiranja „prijateljskih klijenata“ u državnim bankama, bez adekvatnog obezbeđenja, rezultirala ogromnim rastom problematičnih kredita.Sam proces jačanja uloge državnih banaka u vreme krize nema negativnu konotaciju, jer može doprineti ublažavanju posledica usled povlačenja ostalih učesnika na tržištu. Primer Poljske, Češke i Mađarske pokazuje da su državne banke bile „stabilizatori“ u vreme antikriznih mera. S druge strane, primeri Slovenije i Srbije ukazuju na neadekvatno mešanje države u poslovanje.
- U slučaju domaćeg bankarskog sektora scenario se odigrao u negativnom smeru, jer je politika plasmana sprovođena u zavisnosti od uticaja države - naveo je Živković. - Istraživanja pokazuju da je za jedan bankarski sektor najpoželjniji oblik „miks“ državnih i stranih banaka.
HITNO ARANŽMAN SA MMF
SRBIJI je što pre potreban novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji bi predvideo refinansiranje dospelih otplata duga. Aranžman je potreban što pre i da bi se poslao signal da je ekonomska politika zemlje respektabilna, a to bi se zatim odrazilo i na niže kamatne stope na zaduživanje i priliv kredita, izjavio je Stojan Stamenković, saradnik Ekonomskog instituta.
 novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Er Srbija: Od oktobra više linija, letova i aviona Planirani red letenja prilagođen je ostvarivanju što boljeg povezivanja letova iz Beograda ka svim destinacijama, dok će najčešći povratni letovi ka Beogradu biti u 07, 13, 17, i 23 sata  BEOGRAD - Nacionalna aviokompanija Srbije - Er Srbija, čije je rebrendiranje iz Jat Airways-a u toku, najavila je danas nove destinacije, povećanje broja letova na linijama ka kojima već leti, i početak programa obnove flote zamenom aviona Boing 737-300 letelicama Airbus 319.
Od 26. oktobra, Er Srbija će iz svoje matične luke - beogradskog Aerodroma "Nikola Tesla"", redovno saobraćati ka Abu Dabiju (UAE), Banjaluci (BIH), Bukureštu (Rumunija), Ljubljani (Slovenija) i Pragu (Češka).
Razmatra se uvođenje dodatnih destinacija, navodi se u današnjem saopštenju kompanije.
Do juna meseca 2014, Er Srbija će duplirati broj redovnih letova i kapaciteta, a u ponudi će biti 73.000 mesta na preko 670 polazaka sedmično iz Beograda ka 39 destinacija u 30 zemalja sveta.
Planirani red letenja prilagođen je ostvarivanju što boljeg povezivanja letova iz Beograda ka svim destinacijama, dok će najčešći povratni letovi ka Beogradu biti u 07, 13, 17, i 23 sata.
U skladu sa interesovanjima putnika, ka najvažnijim i najčešćim poslovnim destinacijama - Parizu, Cirihu i Moskvi - leteće se dva puta dnevno kako bi putnici iz ovih gradova mogli da se vrate u Beograd istog dana.
Prema rečima generalnog direktora Er Srbija Daneta Kondića, osavremenjivanjem nacionalne aviokompanije letelicama Erbas A319, proširenjem saobraćajne mreže i usklađivanjem reda letenja preduzimaju se ključni koraci za stvaranje srpske aviokompanije kakva je i potrebna putnicima.
"Naši novi avioni obezbediće visok nivo komfora i usluga u kojima putnici, koji su do sada leteli srpskom aviokompanijom, nisu imali prilike da uživaju tokom leta. Sa nestrpljenjem očekujemo dan kada ćemo moći svojim putnicima da ponudimo potpuno novo iskustvo putovanja avionom.
Biće to efikasna flota kada je reč o potrošnji goriva, prilagođena savremenim ekološkim standardima, kojom će se bolje ispunjavati zahtevi naše saobraćajne mreže i poslovanja", kazao je Kondić.
Novi red letenja obezbediće maksimalnu povezanost sa glavnim aerodromima na destinacijama ka kojima Er Srbija leti, uključujući i vazdušnu luku u Abu Dabiju, iz koje novi partneri srpskog avioprevoznika Etihad Ervejz i Džet Ervejz (Jet Airways) imaju redovan saobraćaj ka destinacijama u Indiji, Africi, Kini, Jugoistočnoj Aziji, Australiji i ka gradovima na Bliskom Istoku.
Er Srbija će nastaviti i poboljšati dobru saradnju i partnerstvo sa najvažnijim aviokompanijama Evrope među kojima su Air France, KLM, Alitalia i Airberlin, čime će pred putnicima biti najbolje veze sa glavnim aerodromima u Parizu, Amsterdamu, Rimu, Berlinu i Dizeldorfu i presedanje na dalje letove ovih aviokompanija ka željenoj destinaciji.
Er Srbija će u saradnji sa airberlinom ponuditi direktne letove iz Berlina za Čikago.
Šest od osam aviona Erbas A319 u Er Srbija će doći već ove godine, a svaka letelica će imati konfiguraciju od 128 mesta u putničkoj kabini - osam u sasvim novoj Biznis i 120 u Ekonomskoj klasi.
Preostala dva A319 stići će u Er Srbiju sledeće godine, a razmatra se i nabavka dva veća aviona tipa Erbas A320.
Druga faza u obnovi flote Air Serbia-e biće nabavka novih aviona putem javnog tendera 2016. godine, a tipovi aviona koji su planirani su: Erbas A320NEO, Boing 737 MAX i Bombardie CS300, koji su ekonomski mnogo efikasniji od dosadšnjih tipova vazduhoplova, ali su i po ekološkim standardima daleko savremeniji, navedeno je u saopštenju Er Srbije. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Zajam od Arapa prvo u proizvodnju Najavljeni kredit iz UAE dobio pozitivne ocene domaće stručne javnosti. Od tri milijarde, vratiti nepovoljne pozajmice i uložiti u izvozno orijentisanu privredu  SRBIJA, čiji je javni dug premašio 19 milijardi evra, čija je industrija uništena a privreda nelikvidna, oberučke će dočekati najavljeni povoljni kredit od tri milijarde dolara iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Već sada je jasno da će kamatna stopa na ovaj zajam biti ispod jedan odsto. Na to ukazuju dosadašnji kreditni aranžmani Emiratima, ali i reči prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, koji je najavio je da je ovaj zajam "praktično poklon našoj zemlji".
S obzirom na to da je ovde reč o pravom dugoročnom zajmu, na rok od 20 do 30 godina, moguće je očekivati i grejs period od tri do pet godina i kamatnu stopu koja ne bi trebalo da bude veća od oko 0,4 odsto, koliko je ranije ove godine predviđeno za zajmove za srpske poljoprivrednike iz sredstava Razvojnog fonda Abu Dabija.
Ovdašnji ekonomisti i privrednici pozitivno ocenjuju ovakvo zaduživanje Srbije. Tako Mlađen Kovačević smatra da je važno da se osim za prevremeno vraćanje nepovoljnih kredita, deo novca od pomenute tri milijarde dolara uloži i u izvozno orijentisane sektore.
- Taj kredit izgleda vrlo povoljno, povoljni su uslovi koji ga prate, kamata će biti znatno niža od tržišne, važno je i da je dug period otplate - rekao je Kovačević. - Arapi, kao i Kinezi imaju velike devizne rezerve i imaju interese da to negde plasiraju. Važno je da se taj novi kredit racionalno koristi i za otplatu ranijih kredita sa višom kamatom. Kod nekih kredita će biti potrebno da se čak i plati šteta onom kome vraćamo pre vremena. Važno je da se ostatak kredita, koji ne bude upotrebljen za prevremeno vraćanje nepovoljnih kredita, uloži u nešto što će doneti devizni priliv, a to je energetski sektor ili navodnjavanje. Najvažnije je u šta će se uložiti taj novac, koje ćemo kredite vratiti i koliko treba da vratimo nadoknadu kreditorima zbog toga što pre vremena vraćamo kredite.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić, smatra da je ovakav kredit veoma koristan, jer bi olakšao Srbiji da prebrodi trenutne teškoće u javnim finansijama i omogućio da se stimuliše privreda.
- Svaka vrsta kreditnog aranžmana u kojem bi Srbija dobila kredit po povoljnijim uslovima od tržišnih, svakako je dobra - rekao je Arsić. - Takvo kreditiranje bi bilo povoljno i u situaciji kada je recesija u Srbiji prisutna u većem delu privrednih delatnosti i preduzeća, i omogućilo bi istovremeno rešavanje nekoliko problema. Dobro bi bilo da se jedan deo tog novca upotrebi za vraćanje skupih kredita, kao i za rezervni fond za saniranje gubitaka koji su mogući u bankarskom sektoru Srbije. Deo treba izdvojiti za namenski fond za dodatno finansiranje malih i srednjih preduzeća. To je sektor privrede koji bi trebalo u budućnosti da raste, da bude nosilac zapošljavanja, a ima otežan pristup finansijskom tržištu. A ako ostane novca deo može da se iskoristi i za završetak započetih infrastrukturnih projekata, jer je bolje da se finansiraju povoljnijim nego skupljim kreditima. Bilo bi dobro razjasniti da li postoje neki politički i ekonomski uslovi iza tog aranžmana.
ŠTA KAŽU PREDUZEĆA
STVARANjE lanca vrhunskih srpskih maloprodajnih proizvoda u kome učestvuje više kompanija, jedan je od primera dobrih projekata koje treba finansijski podržati, smatra Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije. On navodi da mnoge domaće kompanije imaju odlične proizvode, organsku hranu, tradicionalne srpske proizvode, slatkiše - ali potrebno im je mnogo novca da bi plasirali robu u inostranstvo, gde bi mogli da ostvare dobru zaradu.
- Ovaj kredit trebalo bi da se iskoristi za dobre projekte koji bi pospešili privredni oporavak, a ne za popunjavanje budžetskih rupa - kaže Rajić. - Prednost bi trebalo dati preduzećima koja dobro posluju i ostvaruju dobre rezultate, jer će ona najbrže taj novac vratiti. Prevashodno, sredstva bi trebalo usmeriti na mala i srednja preduzeća, a ne za popunjavanje minusa u firmama koje su se zadužile. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Bacili tonu opasnog mesa Na kioscima brze hrane valja biti i te kako oprezan, pokazuju kontrole inspekcije i udruženja potrošača. Najčešće istekao rok i neispravne deklaracije. U unutrašnjosti Srbije veći rizici od trovanja  KIOSCI i razni „šalteri“ brze hrane potencijalna su opasnost za potrošača kod nas, uostalom, kao i u celom svetu, ocenjuju u beogradskom Institutu za higijenu i tehnologiju mesa. Svoju tvrdnju stručnjaci ove institucije obrazlažu činjenicom da nadležne inspekcijske službe nisu u situaciji da svakodnevno kontrolišu svaki kiosk, a ponekad je dovoljan i trenutak nepažnje radnika koji radi sa mesom za roštilj, pa da dođe do propusta koji će dovesti do trovanja.
Ovo upozorenje potrepljuju i podaci inspektora iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije. U 938 ovogodišnjih kontrola ugostiteljskih i objekata brze hrane na području republike inspektori su povukli, odnosno naložili da se baci, 873,7 kilograma mesa i mesnih proizvoda.
Samo u protekla dva i po meseca van prometa je stavljeno blizu 200 kilograma mesa.
Najčešći razlozi za povlačenje mesa i mesnih proizvoda iz prodaje su nepropisna deklaracija, odnosno ono što dobijamo nije adekvatno sa onim što se nudi, kao i činjenica da je mesu istekao rok - tvrde inspektori.
U organizacijama potrošača ističu da je stanje bezbednosti hrane koja se prodaje na ulici, odnosno u kioscima i ostalim sličnim objektima alarmantno sa mogućnošću i da zaradimo trovanje.- Rezultati naših ranijih ispitivanja proizvoda koji se prodaju kao brza hrana bili su poražavajući - kaže za „Novosti“ Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Više od 90 odsto uzroka ustinjenog oblikovanog mesa, a to znači za pljeskavice i slične proizvode, bilo je mikrobiološki neispravno. Imalo je ešerihiju koli i druge patogene bakterije.
I sladoled iz takozvane zanatske proizvodnje, ukazuje Bogosavljević, često je bio mikrobiološki neispravan. Na području Srbije stanje je znatno nepovoljnije nego u Beogradu kada su u pitanju ovi proizvodi. Jer, u glavnom gradu su moguće česte kontrole.
U Privrednoj komori Srbije nemaju podatak koliko kod nas ima objekata za prodaju brze hrane. Tačnije, kažu da nemaju ni iz bliza precizne podatke ne samo o postojećem broju ni o trendu da li on raste ili opada kada je u pitanju otvaranje ovakvih objekata i kažu da pouzdan odgovor na ova pitanja ne mogu dati ni „mnogo pozvaniji državni subjekti“. Dragana Šabić, sekretar Udruženja za ugostiteljstvo i turizam pri PKS, kaže:
- Smatramo da je promet namirnicama u objektima brze hrane sistemski problem i da traži daleko veću odgovornost svih nadležnih da ne bi dolazilo do incidenata.
MASOVNE MANIFESTACIJE
Velika okupljanja, odnosno razne „pljeskavicijade“, „kobasicijade“ i razne ostale „ijade“ zahtevaju posebnu pažnju i poseban nadzor kako organizatora tako i nadležnih inspekcijskih službi. Razni incidenti ili što bi narod rekao trovanja u takvim situacijama nisu strani, a to se pokazalo nedavno na „Smederevskoj jeseni“.
- Do danas još nismo dobili izveštaje o rezultatima analiza uzoraka hrane životinjskog porekla uzetih u ugostiteljskim objektima na manifestaciji „Smederevska jesen“, pa ne možemo ni pričati o čemu je reč i šta je uzrok tome - kažu za „Novosti“ u Upravi za veterinu Ministarstva privrede. - Pre završenog epidemiološkog izvešaja i rezultata laboratorijskih ispitivanja nemoguće je sa sigurnošću utvrditi vezu između prijavljenih obolelih lica sa istim i sličnim simptomima i konzumiranja hrane na toj manifestaciji. ŠTA JE U PRILOGU
Najopasnije je ako se pljeskavica ne konzumira odmah po pečenju, nego se pojede kasnije, pa se još i podgreje - tvrde stručnjaci. Takođe velika su opasnost i prilozi koji se dodaju na meso spremljeno u kioscima. To pogotovu važi za kupus, pavlaku, majonez, senf... Ti prilozi uglavnom stoje na spoljnom delu pulta, u otvorenim su posudama i lako može doći do njihove kontaminacije usled visoke temperature, bakterija. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Da li Srbija ima udeo u Zagrebačkoj banci? Tvrdnje hrvatskog novinara da Srbija ima pravo na 46 odsto akcija Zagrebačke banke i dalje se tretiraju u domenu običnih nagađanja  PRAŠINA u javnosti oko mogućeg prava Srbije na udeo u Zagrebačkoj banci stišala se pre nego što se i podigla. Tvrdnje hrvatskog novinara da Srbija ima pravo na 46 odsto akcija Zagrebačke banke, pošto je Jugobanka 1977. godine bila jedan od njenih osnivača, i dalje se tretiraju u domenu običnih nagađanja. Mnoga pitanja su, međutim, ostala bez odgovora.
Utišao se i srpski ministar Velimir Ilić, koji je nedavno javno govorio o pravima Srbije na udeo u ovoj hrvatskoj banci, kao i o šteti koju je naša zemlja imala u čitavoj ovoj priči. Tvrdio je da ima dokaze koji idu u korist Srbiji, ali ih do današnjeg dana nije dostavio javnosti.
S druge strane, institucija koja bi morala da zna čime raspolaže i šta ima u vlasništvu je upravo Jugobanka, koja je u stečaju više od decenije. Stečajni upravnik za "Novosti" tvrdi da nikakva dokumentacija o udelu u vlasništvu Zagrebačke banke ne postoji.
- Jugobanka u stečaju ne poseduje dokaze o postojanju vlasničkih prava u Zagrebačkoj banci DD Zagreb - rečeno je "Novostima" u Agenciji za osiguranje depozita koja, u ime države, rukovodi stečajem ove banke. - Iz Izveštaja o dijagnostičkom ispitivanju na dan 1. 1. 1990. godine za Jugobanku DD Beograd, koja je sa tim datumom počela da radi kao deoničko društvo i koji je sačinila Služba društvenog knjigovodstva u SP Srbije, centrala u Beogradu, ne postoje vlasnička prava Jugobanke u pomenutoj banci.
Takođe, kako ističu u Agenciji, u početnom stečajnom bilansu Jugobanke AD Beograd u stečaju na dan 3. 1. 2002. godine nisu evidentirana vlasnička prava Jugobanke u Zagrebačkoj banci.
- Sva druga dokumenta koja su bila dostupna stečajnom upravniku u vezi sa statusnim promenama Jugobanke ne ukazuju na postojanje vlasničkih prava Jugobanke u Zagrebačkoj banci - zaključuje stečajni upravnik. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Grejanje sve skuplje Centralno grejanje od sledećeg meseca poskupeće u proseku pet odsto u gotovo svim gradovima Srbije. Domaćinstva će za stan od 50 kvadrata mesečno izdvajati od 250 do 500 dinara više  POTROŠAČI koji se greju preko toplana, ovu sezonu dočekaće sa podgrejanim računima. Centralno grejanje poskupeće u većini gradova Srbije već od oktobra i to u proseku oko pet odsto. Elektrane novi udar na kućni budžet pravdaju poskupljenjima ostalih energenata, ali i svojim dugovima prema "Srbijagasu" od prethodne godine.
Prema rečima Dejana Stojanovića, predsednika Upravnog odbora "Udruženja toplana Srbije", domaćinstva koja greju stan od 50 kvadrata plaćaće sa poskupljenjem od 250 dinara do 500 dinara više.
- Ovih dana veliki broj toplana podnose zahteve svojim gradovima kako bi dobile pravo da poskupe - objašnjava Stojanović. - Glavni uzrok dizanja cena jeste poskupljenje električne energije za deset odsto u avgustu, a zatim i prirodnog gasa mesec dana kasnije. Korekcija zavisi i od toga kada su poslednji put menjali cene i da li su se uskladili sa propisima o minimalnim i maksimalnim iznosima.Od plavog energenta "Srbijagasa" snadbevaju se ukupno 33 toplane u zemlji, pa će svaka od njih morati da koriguje cenu u zavisnosti od toga koliko gasa koristi za grejanje domaćinstava. Skoro sto odsto ovaj gas kupuje i toplana u Subotici, Šapcu, a od energenta "Srbijagasa" se u velikoj meri snadbevaju i velike toplane poput Beograda, Novog Sada, Kraljeva.
- Naša toplana se 50 odsto snabdeva od "Srbijagasa", a za drugu polovinu koristimo mazut - kaže Zoran Šibalić, direktor užičke toplane. - Kako će gas od našeg snabdevača poskupeti 6,4 odsto, mi ćemo morati da podignemo cenu za minimalno polovinu od toga.
"Beogradske elektrane" među prvima su poslale gradskoj upravi predlog za veću cenu grejanja od 5,3 odsto i to od oktobra. Kvadrat koji toplana u Jagodini greje košta sada 86 dinara, a nadležni očekuju da će ga poskupljenje od pet odsto "popeti" - na 92 dinara po metru kvadratnom.
- Još nije poslat predlog za poskupljenje Gradskom veću, jer se rade proračuni - kaže Nadežda Marković Purić, direktorka toplane u Jagodini. - Toplana zagreva preko 3.942.344 kvadratna metra stambenog i poslovno-privrednog prostora.I Novosađani, čiji su stanovi povezani na sistem JKP "Novosadska toplana", mogu da očekuju povećanje cene grejanja. Koliko će ono biti, međutim, još nije poznato.
- Finansijska situacija u našem preduzeću je izuzetno loša zbog nagomilanih dugovanja korisnika usluga koja trenutno iznose gotovo 2.800.000.000 dinara - dodaju u "Toplani". - Upravo zbog toga, apelujemo na sve dužnike da u što kraćem roku izmire svoja dugovanja kako bismo mogli da završimo remont tehničkog sistema i da se pripremimo za predstojeću sezonu.
Mada se 93 odsto od ukupno 29.000 korisnika njihovih usluga greje na gas, u niškoj Toplani još se nisu bavili kalkulacijama u vezi sa novom cenom ovog energenta. Trenutna cena iznosi 93,4 dinara po kvadratu. SPREMNI ZA ZIMU
TEHNIČKI uslovi za početak grejne sezone ispunjeni su u 90 odsto toplana u Srbiji, gde su završeni ili se privode kraju remonti. Ipak, u nekim elektranama postoji problem zbog vraćanja dugova. - Najveće probleme imamo u Novom Pazaru, gde je zbog neplaćenih dugovanja prema "Srbijagasu" blokiran račun toplane - objašnjavaju iz Udruženja toplana Srbije. - Gotovo sve ostale elektrane su ušle u reprogram zaostalih računa, pa to neće ometati pokretanje sistema sredinom oktobra. REPROGRAM DUGA
MINISTARSTVO energetike preporučilo toplanama da omoguće građanima da reprogramiraju svoje dugove za grejanje. Ova preporuka posebno se odnosi na one toplane koje beleže manju naplatu potraživanja u odnosu na prethodnu godinu, kao što su Novosadska toplana, Energetika Kragujevac i toplane u Čačku, Valjevu, Pirotu, Vrbasu, Vranju i Velikoj Plani novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 24 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
