|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Postignut dogovor o direktnoj pomoći bankama 
Postignuti sporazumi navode na zaključak da je Nemačka popustila u insistiranju na strogim merama štednje u zamenu za novac za pomoć državama.
To je neka vrsta pobede za Italiju i Španiju, koje su iznele argument da su već uradile dovoljno da pomognu svojim ekonomijama, ali da su pred njima rastući troškovi pozajmica.
Takvim merama finansijske stabilizacije do sada se protivilo više zemalja, posebno Nemačka.
Nakon samita evrozone koji je završen rano jutros, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej najavio je da će do kraja ove godine biti uveden mehanizam direktne dokapitalizacije banaka, pod izvesnim uslovima, kroz fondove za pomoć FESF i MES.
"Kada bude spreman, Evropski mehanizam za stabilnost (MES) imaće mogućnost direktne dokapitalizacije banaka", kazao je Van Rompej na konferenciji za novinare.Beta/Naslovi
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Voće skuplje 20 odsto nego prošle godine .jpg)
Višnje ove sezone plaćamo skuplje do 80, dok se trešnje "drže" gotovo na istom nivou do 300 i 350 dinara, mada je prošlog leta donja cena bila nešto niža, pišu Večernje novosti.
Najdrastičniji skok je kod južnog voća. Limun dostiže i do 220 dinara za kilogram, a lane je u ovo vreme koštao do 130 dinara.
Ubedljivo najjače cene ove sezone su kod limuna, kilogram dostiže i do 220, a banane koštaju do 150 dinara - kažu prodavci na pijacama. - Razlog ovakvog skoka pored naravno rasta deviznog kursa, jeste i slabija ponuda na svetskom tržištu, jer dolazi do smene sezona.
Ove nedelje jagode na pijacama mogu da se kupe od 150 do 300 dinara, a prošlog juna koštale su do 200 dinara. I breskve ove sezone plaćamo skuplje dvadesetak dinara i kilogram košta do 150 dinara.
U odnosu na proteklu nedelju cene povrća i raznog zeleniša neznatno su smanjene. Tikvice na tezgama mogu da se nađu i za po 20, krastavac i mladi krompir za po 30 dinara. Mladi kupus sve više stiže sa domaćeg terena, pa mu je cena poslednjih dana smanjena na 25 do 35 dinara.
Paradajz uporno drži visoku cenu za ovo doba godine. Iako je kraj juna građani najčešće izdvajaju od 100 do 150 dinara, dok je lani cena bila gotovo upola niža. I krastavac salatar sada je desetak dinara skuplji nego prošle godine.
Novi Magazin
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Manjak finansijskih stručnjaka: Rast nezaposlenosti, nestašica najboljih Jedan od paradoksa aktuelne krize je da visoke stope nezaposlenosti ne produkuju višak stručnjaka. Naprotiv, nedostatak vrhunskih stručnjaka biće jedan od najvećih izazova za globalno poslovanje već u neposrednoj budućnosti, posebno u finansijskom sektoru koji će morati da se prilagođava novim regulatornim okolnostima. G lavni strateški problem za više od dve trećine menadžera u finansijskim kompanijama je kako da u uslovima krize istovremeno snize troškove i obezbede nova tržišta, dok gotovo polovina ispitanih rukovodilaca kao najveću brigu ističe sve veći nedostatak vrhunskih stručnjaka, pokazuju rezultati istraživanja „Vrhunski talenti 2020“, koje je na globalnom nivou sprovela konsultantsko - revizorska kuća „Deloitte“. I pored činjenice da je visokostručan kadar najvažniji uslov u finansijskom sektoru za postizanje uspešnih rezultata u izuzetno oštroj konkurenciji, istraživanje govori da je za menadžere i dalje mnogo važnije da snize troškove nego da ulažu novac u strategije koje bi im obezbedile novu generaciju vrhunskih stručnjaka. Konkretno, samo 6% ispitanih direktora iz finansijskog sektora smatra da je u ovom trenutku za njihovu kompaniju najvažnije da privuku natrprosečne stručnjake i obrazuju kadrove koji će u budućnosti preuzeti vodeće funkcije, dok takav stav zastupa 27% menadžera u drugim industrijama.
Jedan od paradoksa aktuelne krize je da visoke stope nezaposlenosti ne produkuju višak stručnjaka. Naprotiv, većina ispitanika ocenjuje da povećana fluktuacija kadrova ( za koju 47% anketiranih potvrđuje da je poslednjih godina evidentna u njihovim kompanijama, a 56% očekuje da će biti još veća) predstavlja prepreku za kompanije da obezbede natprosečne stručnjake, posebno u oblastima inovacija i prodaje, koje su i najvažniji pokretači profitabilnosti. Taj problem će naročito biti prisutan u finansijskom sektoru, i to na globalnom nivou, jer će poslovanje u novim regulatornim uslovima biti praktično nezamislivo bez vrhunskih stručnjaka. Takvih, međutim, već sada nema dovoljno, čak ni na ogromnom tržištu u Sjedinjenim Državama, gde je dve trećine čelnih ljudi ili mlađe od 30 godina, ili im je ostalo još pet godina do odlaska u penziju.
Istraživanje potvrđuje i da se, generalno, u kompanijama sve veći značaj pridaje strategijama koje će obezbediti regrutovanje i upravljanje globalnom radnom snagom, ali da na samom finansijskom tržištu kretanja u pogledu privlačenja i zadržavanja vrhunskih stručnjaka variraju od sektora do sektora. Privatni investicioni fondovi i hedž fondovi se, na primer, bore da zadrže zaposlene, dok sa druge strane, konsolidacija u bankarskom i sektoru hartija od vrednosti može imati za „kolateralnu štetu“ odliv najboljih. U svakom slučaju, pronalaženje lokalnih talenata na tržištima u razvoju je ključni izazov za celokupni finansijski sektor već u neposrednoj budućnosti.
Renesansni menadžeri
Ali problem sa zemljama u razvoju je što je visok povraćaj investicija zasnovan i na jeftinijoj radnoj snazi, pa natprosečno obrazovani i talentovani, zbog nemogućnosti da adekvatno naplate svoja znanja i da se dalje profesionalno usavršavaju na odgovarajući način, u najvećem broju i dalje odlaze na razvijena tržišta, uprkos recesiji. Srbija je tipičan primer ovakvog trenda i ne razlikuje se mnogo od ostalih zemalja u regionu po ovom pitanju. Stoga, razvoj talenata i njihovo zadržavanje u zemlji i lokalnim kompanijama je jedan od ključnih elemenata održivog razvoja nacionalnih ekonomija i pojedinačnih korporativnih strategija na dugi rok. 
Imajući u vidu navedene trendove, nesporan je zaključak da će globalno nadmetanje za eksperte biti jedno od ključnih obeležja u poslovanju finansijskog sektora u neposrednoj budućnosti, kao i da će uporedo sa povećanjem konvergencije radne snage, najbolje firme svoje napore usmeriti ka obrazovanju nove generacije menadžera, koji će biti osposobljeni za rad u svim finansijskim oblastima i na svim geografskim područjima.BiF
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Uredba istekla, trgovci dižu marže? 
Uredba je uvedena da bi stabilizovala domaće tržište i obuzdala rast cena, a njome je vlada ograničila trgovačku maržu na 10 odsto za brašno tip 500, šećer, ulje, sveže meso, slatkovodnu ribu, mleko i jogurt.
O dometima uredbe u proteklih šest meseci, mišljenja su podeljena - predstavnici organizacija potrošača i vlade ocenjuju da je uticala na sniženje cena i očuvala ravnotežu na tržištu, dok trgovci ne vide neke velike pozitivne efekte ocenjujući da njeno ukidanje ne bi trebalo da utiče na rast maloprodajnih cena.
Predsednik Sektora trgovine Unije poslodavaca Srbije Goran Kovačević ocenio je da je uredba uticala na neznatno sniženje cene jogurta i pšeničnog brašna u velikim trgovinskim lancima.
Kod malih, nezavisnih trgovaca, uticaj sniženja cena je bio značajan u svim kategorijama, ali je kao posledica toga zatvoreno dosta malih prodavnica ili podstaknut rad na crno, tvrdi Kovačević koji je i vlasnik trgovinskog lanca Gomeks.
On je mišljenja da, u slučaju prestanka važenja uredbe kod velikih trgovaca ne treba očekivati neko veće poskupljenje osnovnih životnih namirnica, dok će mali trgovci podići cene.
Uredba o ograničenju marži na životne namirnice dala je rezultate i uticala je na pojeftinjenje pojedinih proizvoda, što znači da su trgovci zarađivali i to, često, na štetu proizvođača i prehrambene industrije, rekla je predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida.
Vida je istakla da su mere vlade bile neophodne kako bi se sprečili poremećaji na tržištu upozorivši da postoji bojazan od novih poskupljenja u narednom periodu kao posledica odugovlačenja formiranja Vlade Srbije, nestabilanog deviznog kursa i isticanja roka važenja uredbe.
"Na tržištu nemamo pravu konkurenciju i moguće je da ćemo se, nakon šest meseci, kada prestane da važi uredba, vratiti na stanje iz prošle godine kada su cene nekontrolisano rasle. Na žalost, zbog svih drugih faktora koje sam navela, stanje na tržištu možda bude i teže za potrošače", upozorila je ona.
Državni sekretar u Ministarstvu trgovine i poljoprivrede Vladimir Matović rekao je da je uredba uvela red u prometu robe od prevashodnog značaja za standard potrošača i stabilizovala cene, a da tržišne slobode nisu ugrožene i svaki trgovac je mogao da ostvari svoj legitiman interes.
Prema njegovim rečima, ministarstvo će i dalje, u okviru zakonskih nadležnosti, intervenisati da stabilizuje tržiše, otkloni poremećaje i uspostavi ravnotežu kako bi bili zaštićeni pre svega najugroženiji slojevi stanovništva.
Novi Magazin
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Pune šake vrućih krompira Rupa u budžetu duplo veća od planirane, rekordna nezaposlenost, pad izvoza i rast kursa – problemi su koji će sačekati novu vladu 
Da i čarobnjak, posle formiranja vlade, sedne u fotelju ministra finansija, teško da bi ostao omiljen u narodu. Jer, ono što će ga u budžetu sačekati ne može ni magijom da se reši. Minus u državnoj kasi na kraju maja dostigao je bezmalo 80 milijardi dinara. Deficit cele države, koji osim centralne kase podrazumeva lokalne budžete kao i pokrajinsku kasu i fondove, dostigao je 89 milijardi dinara. To je znatno više nego što je planirano, jer do kraja godine, jaz između prihoda i rashoda ne može, prema Zakonu o budžetu, da bude veći od 152 milijarde dinara. Ako se ovako nastavi, manjak u budžetu dostići će više od 200 milijardi dinara, što je neodrživo.
Po svemu sudeći, novi ministar finansija moraće da predloži i neke drakonske mere. Neophodno je da se uštedi milijardu evra, a to je prevelik iznos da bi mogao da se postigne samo centralizacijom javnih nabavki i smanjenjem broja državnih agencija. Ono što je izvesno jeste da će PDV morati da se poveća, neizvesno je samo za koliko. Ali, čak ni to neće biti dovoljno da se minus u kasi smanji na održivi nivo.
Uz sve to, budžet gotovo da nema nikakve veze sa ekonomskog realnošću. Skrojen je na proceni da će ekonomski rast u Srbiji ove godine biti 1,5 odsto, a, po svemu sudeći, imaćemo stagnaciju. Uz to, država će do kraja ove godine morati da se zaduži za 2,5 milijarde evra kako bi finansirala deficit i obaveze po osnovu ranije uzetih kredita.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da će budžet praktično biti najbitniji ispit za vladu na kratak rok.
– Problem finansiranja kase je otvoren, samo u naredna dva meseca biće neophodno najmanje 700 miliona evra da bi se izmirile obaveza koje dospevaju. A rashodi su ogromni. To može da se reši tako što će država ponovo ponuditi evroobveznice međunarodnom tržištu, ali nema sumnje da će kamata sada biti veća – kaže Nikolić.
On kaže da nije sporno da bi mere Fiskalnog saveta trebalo primeniti, ali da bi bilo opasno samo povećavati prihode bez smanjenja rashoda.
– Pored tih mera moraće da se pronađe način da se recesioni pritisak ne produbljuje i da se makar održavaju postojeće privredne aktivnosti – dodaje Nikolić.
Novi kreatori fiskalne politike neće više moći da računaju na to da kreditima finansiraju prekomernu potrošnju, jer je javni dug Srbije još u drugoj polovini prošle godine prešišao zakonske okvire. Sada je već daleko iznad zakonom dozvoljenih 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Postoji jedna računica po kojoj, kada bi kurs bio 120 dinara za evro, državni dug bi dostigao oko 60 odsto BDP-a. I prema kriterijumima Evropske unije, Srbiju bi to svrstalo u prezadužene zemlje. Pri tome, tek nam predstoji isplata obaveza po osnovu restitucije, odnosno obeštećenja građana na ime oduzete dedovine. Taj trošak procenjuje se na oko pet odsto BDP-a. A neke studije pokazuju da polovina zemalja u razvoju krizu javnog duga doživi na nivou zaduženosti ispod 50 odsto.
Ni podaci iz spoljne trgovine nisu ohrabrujući. Tako je izvoz u prva četiri meseca pao za 3,6, a uvoz porastao za približno toliko odsto.
Ekonomista Miroslav Zdravković ocenio je za agenciju Beta da je bitno da se amortizuje pad izvoza i da firme nađu način da prežive krizu, odnosno da traže tržišta na kojima će moći da povećaju prodaju, kao što su Turska i Poljska.
– Grčka je najviše je pogođena krizom, a onda sve zemlje iz našeg neposrednog okruženja – rekao je Zdravković.
Kada je o investicijama reč, zabeležili smo negativni saldo od oko 370 miliona. Što ne znači da je neko otišao iz Srbije, već je to posledica preuzimanja vlasničkog udela u „Telekomu” od grčkog OTE-a, ali i činjenice da je norveški „Telenor” povukao deo sredstava iz Srbije.
Ipak, jedan od najvećih vrućih krompira koji će pasti u šake novim vlastima jeste problem nezaposlenosti, jer je svaki četvrti radno sposoban stanovnik naše zemlje bez posla. Problem je još gori kada je reč o mladima. Čak 50 odsto njih mlađih od 30 godina nema posao. Bez obzira na to što članovi vladajuće koalicije najavljuju podsticaje privredi i po novootvorenom radnom mestu, čini se da u budžetu neće imati dovoljno para da sva predizborna obećanja ispune.
Iako ih rast kursa neće obradovati, jedine dve dobre vesti, čini se, mogu da stignu od guvernera Dejana Šoškića. Prva se odnosi na međugodišnju inflaciju koja je u aprilu iznosila 2,6 odsto, a druga na devizne rezerve koje su još poprilično visoke i iznose nešto više od 10 milijardi evra. Problem je, međutim, što u nameri da pomognu privredi, kreatore ekonomske politike mogu da zasvrbe prsti i da se, u situaciji kada je državna kasa prazna, pokušaju da se približe deviznim rezervama. Međutim, Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, veruje da će čvrst aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom onemogućiti takve skupe eksperimente. Uopšte ne želi da komentariše šta je koji političar izjavio kada je o saradnji sa Fondom reč. Jer, ubeđen je da bi za nas izuzetno skupo bilo da u ovoj situaciji kažemo „do viđenja” MMF-u.
– To bi značilo apsolutno zatvaranje priliva kapitala spolja. Ili bi cena spoljnog zaduživanja znatno porasla, a kompanije koje već rade u Srbiji mogle bi da postanu uzdržane kada je o finansiranju novih aktivnosti reč. To znači da će proizvodnja biti još niža, a tražnja za našom robom u inostranstvu će dodatno pasti – kaže Đukić i dodaje da za nas nije dobro ni to što privredna aktivnost u Evropi stagnira.Politika
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
BG i APV najviše izvoze ali i uvoze Beograd -- Najveći izvoznici i uvoznici u trgovinskoj razmeni za prvih pet meseci 2012. bili su Vojvodina i Beograd, sa 63 odsto ukupnog izvoza i 74,9 odsto uvoza. Slede Šumadija i Zapadna Srbija, Južna i Istočna Srbija, dok je, 1,6 odsto izvoza i 3,6 odsto uvoza nerazvrstano po teritorijama, saopštio je Zavod za statistiku.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije, što znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu da budu proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.
Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom obuhvata regione Vojvodinu i Beograd, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljene sirovine (proizvodi za reprodukciju) - 66,1 odsto, roba široke potrošnje - 24,9 odsto i oprema 9,1 odsto. B92/Tanjug
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Obustavljeno subvencionisanje stambenih kredita Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) saopštila je da je obustavila prijem novih zahteva za subvencionisane stambene kredite, ali da će svi zahtevi koji su već u proceduri biti realizovani.
"Nadamo se da će, s obzirom na veliku zainteresovanost građana, rebalansom budžeta biti odobrena naknadna sredstva", rečeno je agenciji Beta u NKOSK-u.
NKOSK navodi da je u sredu, 27. juna obavestila banke da su sredstva opredeljena budžetom za ovu godinu potrošena i da nisu u mogućnosti da primaju nove zahteve.
Međutim, to neće imati uticaj na zahteve za subvencionisane stambene kredite koji su već u proceduri kod NKOSK-a, jer će, ukoliko ispunjavaju potrebne uslove biti realizovani i za njih ima novca.
Ove godine je budžetom za subvencionisane stambene kredite bilo namenjeno 1,7 milijardi dinara, od čega će odobreno preko 1.100 subvencionisanih stambenih kredita, navode u NKOSK-u.
Beta/Novi magazin
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Larry Summers: Srbiji trebaju realni budžetski planovi BEOGRAD - Profesor Larry Summers, nekadašnji predsednik Univerziteta Harvard, smatra da u kriznoj ekonomskoj situaciji vlada Srbije treba da se nada najboljem, ali i da bude spremna na najgore, što podrazumeva izgradnju realnih budžetskih planova, odnosno čuvanje obaveznih rezervi. 
Larry Summers, koji je sa 28 godina postao najmlađi profesor prestižnog Univerziteta Harvard, a 2009. ušao među čelne ljude ekonomskog tima američkog predsednika Baracka Obame, smatra da bi takva politika vlade Srbije dopuštala fleksibilnost u amortizovanju nadolazećih kriznih situacija. On je, uz to, ukazao i da je potrebna transparentnost, kako prema građanima, tako i prema poveriocima.
Govoreći o krizi u SAD i Evropi, Summers koji je profesor Kenedijeve škole za državnu upravu u Cambridgeu, smatra da je što se SAD tiče opasnost od najgoreg prošla iako je rizik od kontiuirane stagnacije još sveprisutan.
Ističući da je planetarna ekonomska kriza posledica odluka koje su doneli stratezi američke ekonomske politike devedesetih godina prošlog veka, on je ocenio da u SAD rešenje leži u aktivnostima koje bi stimulisale potražnju.
"Ja vidim mnogo veći rizik u neaktivnosti, nego u posledicama koje bi mogao da proizvede rizik aktivnosti usmerene na pozotivno rešavanje problema... Smatram da se samo stimulacijom potražnje ti rizici mogu smanjiti i tako dovesti do uzlaznog privredmog rasta", rekao je Summers.
Kada je reč o ekonomskoj krizi u Evropi on je mišljenja da joj je potrebna politika ekonomske ekspanzije sa fokusom na privredni rast.
Zbog toga je, kaže, potrebna volja od strane Evropske centralne banke da uspostavi tu ekspanzionu politiku.
"Potrebno je smanjiti kaznenu politiku štednje prema zemljama dužnicima, i čak suprotno, treba im omogućiti pojačanu perspektivu za privredni rast", ocenio je ugledni profesor.
Komentarišući to što je za predsenika generalne skupštine UN izabran Vuk Jeremić, koji je bio student Harvarda kada je on upravljao univerzitetom, Summers je rekao da je vrlo zadovoljan da čuje da se jedan od nekadašnjih studenata uspinje na uticajnu poziciju.
"To svakako pokazuje da je Harvard akademska institucija koja ima prepoznatljive kapacitete da proizvodi generacije novih svetksih lidera", rekao je Summers.SEEbiz / Politika
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Niže cene rominga u EU Beograd -- U EU danas stupa na snagu novo ograničenje cena rominga unutar EU kojim će cene telefoniranja i korišćenja interneta preko mobilnih telefona biti snižene. 
Kada je reč o kratkim porukama (SMS), najviša dozvoljena cena biće snižena sa sadašnjih 11 centi na devet centi, naveo je EurAktiv uz opasku da su cene srpskih operatera za roming u Evropi znatno više.
Po prvi put Komisija je utvrdila maksimalne cene prenosa podataka sa interneta na 70 centi po megabajtu, što je šest puta manje u poređenju sa dosadašnjom cenom.
Računica Evropske komisije je pokazala da će poslovna žena iz Engleske koja ode na službeni put u Francusku ili Nemačku ubuduće plaćati za usluge rominga u tim zemljama sedam puta manje nego pre tri godine. Ako je na putu ukupno 30 dana i svaki dan ide na društvenu mrežu Fejsbuk po pola sata, to će je koštati 126 evra, a u julu 2009. bi za to platila 900 evra, naveo je EurAktiv Srbija.
Osim snižavanja cena, predviđeno je i da korisnici na putu dobiju upozorenje kada se približe prenosu podataka u vrednosti od 50 evra ili iznosu koji prethodno utvrde.
Kako piše Euraktiv Srbija, operateri u Srbiji za roming u evropskim zemljama naplaćuju drastično više, izuzev u slučajevima kada imaju operatera partnera. Tako je megabajt u 1. zoni u romingu oko 7,5 evra bez poreza.
Poziv iz rominga "u komišiluku" građane Srbije košta u najboljem slučaju nešto manje od evra.
Teško je, međutim, precizno kazati koliko korisnici Srbije plaćaju roming usluge pošto se cene razlikuju i od zemlje do zemlje i od operatera do operatera, a tokom leta se uvode i posebne ponude. Cene zavise i od toga da li je korisnik pripejd ili postpejd, kao i za koji paket se odlučio.
Komisija je takođe predvidela dalje snižavanje cena u naredne dve godine.
EU je prvi put ograničenja na cene rominga uvela 2007. kako bi korisnici mobilne telefonije plaćali slične cene širom EU.B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Nestle ulaže 5 mil. evra u Srbiju Beograd -- Najveća svetska prehrambena kompanija Nestle investiraće pola milijarde dinara (oko pet miliona evra) u modernizaciju fabrike kulinarskih proizvoda u Surčinu. 
Borneman je podsetio da je Nestle zvanično preuzeo Centroproizvodovu fabriku začina i kulinarskih proizvoda u decembru 2011. i dodao da je cilj bio da se fabrika u što kraćem roku uskladi sa Nestleovim standardima proizvodnje, bezbednosti na radu i zaštite okoline.
Od tada je broj povreda na radu smanjen za oko 70 odsto, efikasnost proizvodnih linija povećana je na 85 odsto, a povećanjem energetske efikasnosti smanjene su potrošnja struje za 10 odsto i vode za 50 odsto u odnosu na 2011. godinu, istakao je direktor Nestlea u Srbiji.
Borneman je naglasio da će investicije u zaštitu životne sredine biti nastavljene i da će do kraja 2012. godine biti uloženo 100 miliona dinara u postrojenje za preradu otpadne vode iz fabrike, koji će omogućiti da se potpuno čista voda vraća u prirodu.
"Plan kupovine Centroproizvoda nije bio da se samo preuzeme fabrika i zadrži na istom nivou, već da se poslovanje širi i da ta fabrika postane stub proizvodnje Nestle kulinarskih proizvoda za tržišta Srbije i regiona", kazao je on.
U toku je analiza koji bi od Nestle brendova mogli da se proizvode i u Srbiji, rekao je Borneman i dodao da su "neke odluke već donete" i da će do kraja godine u Surčinu početi proizvodnja dela asortimana iz Nestleovog "magi" portfolija.
"Radiće se i na razvoju novih proizvoda ne samo za srpsko i regionalno tržište, već i za Evropsku uniju. Već postoji i zahtev iz Saudijske Arabije da se velike količine proizvoda za to tržište proizvode u surčinskoj fabrici", rekao je Borneman, ali još nije mogao da otkrije o kojem proizvodu je reč.
On je kazao i da je sektor prodaje u Srbiji objedinjen tako da pokriva čitav asortiman - uvozne nestle proizvode, sladolede iz fabrike u Staroj Pazovi i kulinarske proizvode iz surčinske fabrike i udvostručio paletu proizvoda na 300 proizvoda.
Prema rečima Bornemana, Nestle trenutno u Srbiji ima oko 700 zaposlenih, pošto se kompaniji pridružilo oko 380 radnika iz Centroproizvoda.
On je precizirao da je Nestle od Centroproizvoda preuzeo deo poslovanja, proizvodne pogone i zgrade u Surčinu i "C" brend, ali nije preuzeo kompaniju niti obaveze koje ta kompanija ima, kao što su na primer poreska dugovanja.
Borneman je kazao da je Nestle otvoren za širenje poslovanja sa postojećim kompanijama u Srbiji, ali i za preuzimanje novih, ako se ukaže dobra prilika koja se uklapa u strateške planove kompanije.
"Nikada nećemo reći ne ako se pojavi dobra prilika za preuzimanje koja se uklapa u Nestle portfolio i omogući dalji rast poslovanja u regionu. Borneman je kazao da Nestle Srbiju i region vidi kao pokretača rasta poslovanja u Evropi.
"U Srbiji i Adrijatik regionu se gaji kult hrane i ona ima važniju ulogu nego u drugim delovima Evrope, zbog toga su Srbija i region za Nestle, kao prehrambenu kompaniju, veoma važan pokretač rasta", kazao je generalni direktor Nestlea za Srbiju i Crnu Goru Ansgar Borneman agenciji Beta.
Nestle je započeo poslovanje u Adriatik regionu pre osam godina, sa pedesetak zaposlenih, a sada ima više od 1.000 radnika.
Nestle je najveća svetska prehrambena kompanija, sa sedištem u Švajcarskoj koja ima oko 330.000 zaposlenih. Kompanija je u 2011. godini imala prihod od prodaje od 84 milijarde švajcarskih franaka i profit od 9,5 milijardi.B92
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 127 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
