Menadžment Ateljea 212: Od sada sve preko Skupštine Beograda
Reagovanja na zaoštrenu situaciju u beogradskom Ateljeu 212 ne prestaju. Delu glumačkog ansambla stigla podrška 85 umetnika
POZORIŠNA sezona u Ateljeu 212 zvanično se zatvara 15. jula, ali je izvesno da će se osim dva jubileja (stotog izvođenja predstava „Čekaonica“ i „Kosa“ tokom narednog meseca) - mnogo toga još dešavati iza scene.
Posle konferencije za novinare, na kojoj je dvadeset pet članova ansambla obrazložilo zašto zahteva smenu upravnika Kokana Mladenovića, oglasio se menadžment pozorišta:
„Ovim putem vas obaveštavamo da je konačni stav menadžmenta Ateljea 212 da više ne učestvuje u ovoj vrsti sramoćenja naše kuće, uključujući dezinformacije iznete na konferenciji za štampu glumačkog ansambla o poslovanju pozorišta u prethodnom periodu. Zato smo odlučili da sve svoje argumente i dalje informacije potkrepimo dokumentacijom koju ćemo u najkraćem roku dostaviti osnivaču naše kuće, Skupštini grada Beograda, kao i to da ćemo svu dalju komunikaciju i rešavanje ovog sramnog spora vršiti isključivo preko nadležnog organa, Skupštine grada.“
Kako nezvanično saznajemo, ova dokumentacija bi trebalo da „potkrepi“ dokaze da duga od 18 miliona dinara u pozorištu nema, a i da će posebni sporazum sa EPS-om „poravnati“ neizmirene račune kuće za struju. O tantijemama upravnika Mladenovića od režije mjuzikla „Kosa“ (kao i o prihodu koji je „Kosa“ donela Ateljeu 212) takođe, biće reči u pomenutoj dokumentaciji.
POTPISI
PODRŠKU nezadovoljnim kolegama iz Ateljea 212, između ostalih su potpisali: Mirjana Karanović, Slobodan Beštić, Goran Jevtić, Tanja Mandić Rigonat, Aleksandra Nikolić, Bane Vidaković, Nebojša Glogovac, Vanja Milačić, Nenad Stojmenović, Vladica Milosavljević, Božo Koprivica, Ivan Medenica, Boris Komnenić, Tanja Bošković, Milena Marković, Nada Šargin, Nikola Đuričko, Oleg Novković, Milica Kralj, Vojin Ćetković, Ljubomir Bandović, Branislav Lečić, Ljiljana Todorović, Jelica Sretenović, Nataša Ninković, Jasna Đuričić, Zoran Cvijanović, Svetlana Bojković, Dragan Bjelogrlić, Ana Sofrenović, Sloboda Mićalović...
Na drugoj strani, uveliko se „mobiliše“ podrška nezadovoljnom delu glumačkog ansambla Ateljea 212. U pismu pod nazivom „Podrška delu glumačkog ansambla Ateljea 212“ (koje je potpisalo 85 umetnika, uglavnom glumaca), između ostalog, se navodi:
„Vaš sadašnji upravnik nije došao na pozorišne ruševine, već je postavljen da bude upravnik uspešnog pozorišta. Njegov individualni talenat nesmetano je mogao da se ulije u bogatu tradiciju Ateljea 212, samo da nije pomislio da istorija tog pozorišta počinje baš od njega. Kakva greška i za njega i za svakog potencijalnog upravnika.
Cenzure, crne liste nepodobnih umetnika, forsiranje sopstvenih režija, skidanje i repertoarsko marginalizovanje mnogih izuzetnih predstava sa repertoara, estradizacija pozorišta, komunikacija bez ikakvog dostojanstva, bahatost, pretnje i kažnjavanje neistomišljenika, samo su deo „novog kulturnog modela“ koji je u opticaju već tri godine. Kao ljudi i kolege, ogorčeni smo raznim interpretacijama razloga za vaše pobune, počev od toga da ste ljudi koji ne žele da rade, infantilni lenjivci koji bi da „uživaju na jaslama budžeta“, jer shvatamo da je vaša nasušna potreba upravo da radite, ali u civilizovanim i dostojanstvenim uslovima.
A argument su nam sve umetničke vrednosti koje ste stvarali u Ateljeu i pre Mladenovićevog dolaska. Tvrdnja da se publika u protekle tri godine vratila u Atelje 212, vređa svakoga ko je ikada učestvovao u stvaranju istorije ovog pozorišta, bilo kao umetnik ili kao gledalac“.
Predsednica Udruženja dramskih umetnika Srbije, Ljiljana Đurić, na konferenciji za novinare koju je pre dva dana organizovalo dvadeset petoro glumaca, saopštila je da Predsedništvo „apsolutno podržava glumce, pogotovo posle medijskog linča“, a u četvrtak je stiglo i saopštenje UDUS-a. U njemu se, između ostalog, kaže:
- Situacija u Ateljeu 212 samo je vrh ledenog brega. Gotovo identične probleme poslednjih godina imali su glumci u Novom Sadu, Zaječaru, Kragujevcu, a trenutno imaju umetnici, ali i umetnički saradnici u Narodnom pozorištu u Nišu. Nažalost, tek protestom članova ansambla Ateljea 212 javnosti postaje jasna veličina i ozbiljnost problema. UDUS smatra da je neophodno u najskorijem mogućem roku napraviti osmišljena sistemska rešenja i to usaglašavanjem postojećeg Zakona o kulturi sa drugim važećim zakonima, ali i izradom i usvajanjem Zakona o pozorištu i tako omogućiti dramskim umetnicima da se bave teatrom na profesionalan i odgovarajući način.
Da li gorući problemi u teatru mogu da se reše i bez očekivanog zakona o pozorištu (1). Ugovori će doneti najmanje problema onima koji rade, a otvoriće prostor mladima
Iz predstave „Noć u kafani Titanik“ po Andrićevom delu
SUKOB jednog dela glumačkog ansambla Ateljea 212 sa upravnikom kuće i problemi koji su u „ukrštanju argumenata“ iskrsli, nedavno su (po ko zna koji put) aktuelizovali posledice nepostojanja zakona o pozorištu. Nije dobro bez zakona, ali nije uvek lako ni s njim: da podsetimo, vest da bi nekim zakonskim izmenama producenti sapunica u susednoj Hrvatskoj ubuduće trebalo da teatrima plaćaju nadoknadu za glumce koje koriste u svojim projektima - izazvala je veliku buru, pogotovo u kulturnoj javnosti.
Kod nas se, takođe, odavno pominje osujećenost rada na velikim ansambl predstavama, jer se iz istog razloga teško odvija proces proba. Kada takva predstava doživi premijeru, bez obzira na uložena sredstva, ne može se često staviti na repertoar, budući da nije lako okupiti sve glumce u ekipi. I dok stalno zaposleni umetnici imaju sigurnu platu, radili - ne radili, mnogi bi za mogućnost da zaigraju na nekoj velikoj sceni sve dali. Ali nemaju priliku. Zato se i kod nas kao moguće rešenje, sve više nameće model rada koji je uveliko zaživeo u svetu. Umesto stalnog ansambla, tamo većina pozorišta okuplja odabranu ekipu po projektu, ili glumce zapošljavaju „na“ ugovor, obično od jedne do tri godine. Ima, istina, i nekih primera „između“.
Tako, Komedi fransez, nacionalno pozorište Francuske, okuplja u ansamblu dvadesetak stalno zaposlenih umetnika, dok se ostali angažuju po sezoni. Glumac nema mogućnost da odbije (ili ustupi, vrati, napusti) pod bilo kojim izgovorom ulogu koju mu je dodelio upravnik, bez njegove pisane saglasnosti. Podrazumeva se da mora da prisustvuje svakoj probi, a u obavezi je i da se pojavljuje na svim svečanostima - ukoliko se to od njega zahteva. Ne može da igra ni u jednoj drugoj predstavi, učestvuje u emisiji za radio ili TV, snimi film ili disk, ako prethodno ne dobije redovno odsustvo. A ono nikad neće biti odobreno ukoliko konkretni posao podrazumeva odsustvovanje više od dvoje umetnika iz iste kuće. U Evropi tek posle treće godine angažmana glumac uz svoje ime sme da doda da je „iz Francuske komedije“ kada radi na strani, a ako napusti pozorište zabranjeno mu je da na plakatima ili reklamama istakne da je ranije igrao u Komedi fransezu. Izuzetak je moguć samo uz pisano odobrenje pozorišta.
ODGOVOR VREMENU
NAŠ sagovornik dodaje da kod nas neke predstave opstaju na repertoaru i iz sentimentalnih razloga, iako njihova estetika pripada prošlom vremenu. Istina, i dalje imaju određenu publiku: - Dugovečnost nije argument za kvalitet. Pozorište mora da pruži odgovor svom vremenu. Kod nas svi teatri, manje-više, liče jedni na druge. Odgovornost za repertoar pripada ljudima koji ih vode, ali i društvenoj klimi u kojoj se razvijaju.
Sve ovo iz naše perspektive liči na „naučnu fantastiku“, ipak, da li bi se nešto već sad moglo preduzeti u iščekivanju famoznog zakona o pozorištu?
- Mi već imamo Zakon o kulturi koji je dobar osnov za pozorišne transformacije - kaže Nebojša Bradić, reditelj, bivši ministar kulture (trenutno umetnički direktor kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra). - Ali, i kada postoje instrumenti za promene, kod nas se obično postavi pitanje „a zašto da baš od mene počne“. Rad po ugovoru je logična stvar koja će doneti najmanje problema onima koji rade, a otvoriće veliki prostor za novu generaciju umetnika. Za takav model ne moramo čekati zakon o pozorištu.
Bradić podseća da je u prirodi umetnosti da se stalno stavlja na proveru:
- Moramo da radimo na boljim uslovima za sve. U pozorištu nismo svi isti. Kako među umetnicima, tako i između pozorišta u metropoli i onih u unutrašnjosti. I osnivači i pozorišni ljudi moraju pažljivo da donose odluke. Kome teatar treba da služi i u čijem interesu? Određenih grupa, ili publike i umetnosti? U svetu je uveliko zaživela praksa da se do angažmana dolazi audicijom, radom po projektu, sezoni ili na određeno vreme. I kada je o repertoarskim pozorištima reč, sve se zna: da li se predstave igraju u ciklusima, koliko ostaju na repertoaru, pa i da li se pojavljuju u sledećoj sezoni...
Da li gorući problemi u teatru mogu da se reše i bez Zakona o pozorištu (2). Savin: I upravnici pozorišta morali bi da prođu javni konkurs, sa više kandidata
Glumci Narodnog pozorišta u „Mizantropu“ Egona Savina
HOĆE li i u Srbiji zaživeti model angažovanja umetnika po ugovoru, zavisi od budućeg zakona o pozorištu ali i spremnosti za promene u samim teatrima: nije ni lako ni jednostavno povući rez, pa sigurnu poziciju stalnog radnog odnosa zameniti „nadmetanjem“ za ulogu. Tim pre, što bi u ovdašnjim okolnostima uvek ostalo mesta za razne vrste zloupotreba na pozorišnom tržištu...
S druge strane, svima je već jasno da naši teatri više ne mogu da funkcionišu na dosadašnji način. I sami umetnici se slažu da je puno balasta, kako po profilu tako i gabaritu u ansamblima. Ali, da li glumac (čija je profesionalna sudbina ionako da se dokazuje svaki put ispočetka, iz večeri u veče) posle decenija rada, rezultata, pa i priznanja - mora da strepi za svoju budućnost?
U Nemačkoj većina pozorišta ima stalno zaposlene samo u administraciji i tehnici, dok se umetnici najčešće angažuju po ugovoru na jednu sezonu. Ako su petnaest godina obnavljali u kontinuitetu ugovore, u poziciji su da dobiju i onaj na neodređeno vreme - do penzije. Do glumačkog posla u Turskoj, pak, dolazi se na otvorenom konkursu, odnosno audiciji. Posle toga sledi radni odnos, sa obnovom ugovora svake naredne godine. U međuvremenu, glumac je obavezan da prihvati svaku ponuđenu ulogu, a ako želi da radi na filmu ili televiziji mora da ima saglasnost uprave svog pozorišta. Hoće li je dobiti zavisi od procene da li je „ponuđena uloga na nivou koji ne kompromituje državno pozorište“.
NEPLAĆENA ODSUSTVA
PO važećim zakonskim propisima, kako saznajemo, glumac ima mogućnost za 30 dana neplaćenog odsustva u jednoj kalendarskoj godini „radi učešća u kulturnim aktivnostima u svojstvu izvođača“. Uslov da dobije dozvolu iz matične kuće je da njegovo odsustvo ne ometa proces rada u pozorištu. Dozvolu najčešće i dobija, jer se veruje da njegov rad u drugom teatru, filmu ili seriji - predstavlja promociju i njegove (stalne) umetničke kuće. U uobičajenoj pozorišnoj praksi glumac može negde dobiti sedam, a negde četiri slobodna „vezana“ dana - bez obzira na to da li su mu potrebna iz privatnih ili poslovnih razloga.
Ne treba, naravno, prenebregnuti ni činjenicu da su zarade glumaca u Turskoj pet puta veće od prosečnih u ovoj zemlji. Ali, ni da nezadovoljstvo primanjima kod nas ne bi smelo da bude dovoljan alibi za svaku tezgu, pa i onu daleko ispod nivoa kuće u kojoj je glumac „na plati“...
- Zakonom o pozorištu morao bi da se reguliše i izbor upravnika. Na to mesto trebalo bi da dođe tek pošto prođe javni konkurs, na kome je proglašen za najboljeg kandidata - kaže reditelj Egon Savin, inače član Nacionalnog saveta za kulturu. - Očekujemo da će se u nadležnom ministarstvu formirati radna grupa koja bi se bavila ovim i sličnim pitanjima. Podneli smo inicijativu još 1. februara, obraćali se na razne adrese, ali još nema odgovora. Verovatno se sada čeka i novi saziv Vlade, u kome će biti i novi ministar kulture.
Savin podseća da osim izbora upravnika i angažovanja glumaca po ugovoru, postoje mnoga pitanja koja moraju biti obuhvaćena budućim zakonom. Neka od njih su, na primer, kako zaštiti zgrade u kojima su se ranije igrale pozorišne predstave (poput domova kulture), a sada propadaju ili se njihovi prostori izdaju u druge namene. Tu je i zakon o javnim nabavkama kojim se reguliše obezbeđivanje dekora i opreme, nužne za pozorišni čin...
- Zadatak radne grupe biće da vidi šta sve zakon o pozorištu mora da obuhvati i šta dalje da se radi kada princip ugovora zaživi - nastavlja naš ugledni reditelj. - Pitanje ugovora je svakako najvažnije, kao princip funkcionisanja koji je uveliko zaživeo u svetu. Suština je u tome da se njihovom primenom omogućuje angažovanje ljudi neophodnih teatru, u skladu sa potrebama predstave. Stalni ansambl je anahrona pozorišna praksa, što, naravno, ne znači da umetnici sa više od dvadeset godina radnog staža ne bi trebalo da dobiju trajni ugovor. Bilo kako bilo, od reditelja i izbora komada zavisi podela, a dobra podela je i te kako važna za uspeh svake predstave. Upravo to - omogućiće nam rad po ugovoru.
Snimak popularne opere "Nabuko“ Ðuzepea Verdija biće prikazan u bioskopima "Sinepleks“ u Beogradu, šoping mol "Delta City“ i Kragujevcu, šoping centar "Kragujevac Plaza“ 4. jula, najavio je Sinepleks.
Opera "Nabuko" je poslednja filmska projekcija u operskoj predsezoni bioskopa, a sezona direktnih prenosa opera i baleta iz svetskih pozorišta počeće u septembru.
Snimak opere "Nabuko" koji će biti prikazan u bioskopima u Beogradu i Kragujevcu, snimljen na sceni Arene u Veroni, gde je obavezan deo repertoara.
Snimak opere pruža publici jednistveno iskustvo i fascinantne detalje, koji ovo izvođenje izdvajaju od drugih.
Reditelj Denis Krif je fantastičnim izborom izvođača, modernom scenografijom i uz pomoć dirigenta Danijela Orena preneo istinsku priču o herojima, najavio je distributer.
Ova priča o vavilonskom kralju Nabukodonosoru i izraelskim zarobljenicima treća je po redu u Verdijevom stvaralaštvu.
Nakon što je prvi put izveden u milanskoj Skali 1842. godine, "Nabuko“ je uzdigao Verdijevo ime u Italiji, donevši kompozitoru i svetski uspeh.
Dirigent u snimku "Nabuka" koji će naša publika imati prilike da gleda je Daniel Oren, reditelj je Denis Krif, izvođači su Leo Nuči, Fabio Sartori, Karlo Kolombara, Maria Guljegina, Nino Surguladze, Karlo Striuli, Karlo Bozi, Patricia Sinja, Hor i orkestar Arene, Hor Marka Faelija, a snimak je na italijanskom jeziku sa engleskim titlovima.
Glumci Srpske drame Narodnog pozorišta u Prištini posle trinaest godina će se okupiti u svom gradu: u porti Crkve Sveti Nikola odigraće Molijerovog „Građanina plemića“
GLUMCI Srpske drame Narodnog pozorišta u Prištini (sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici) posle trinaest godina će se okupiti u svom gradu: u porti Crkve Sveti Nikola odigraće Molijerovog „Građanina plemića“ (režija Darjan Mihajlović), predstavu koja je nastala u koprodukciji s Narodnim pozorištem u Beogradu.
Posle prvog izvođenja ansambl će poznatu komediju izvesti i pred publikom Prizrena, Orahovca i Peći.
- Ovo je prva premijera kosovskih umetnika u Prištini od 1999. godine, a mnogi među njima su tamo i rođeni - kaže reditelj Mihajlović.
PODRŠKA
- Srpska drama iz Prištine već duže vreme koristi sve naše resurse, osim umetničkih - ističe Božidar Đurović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. - Kad god mogu, igraju na našoj sceni, a mi želimo da im kao i svim ostalim teatrima u unutrašnjosti, budemo matična kuća i podrška. Prva koprodukcija sa kosovskim kolegama bila je na relaciji Šabac - Beograd - Priština (predstava „Kosovska“, u režiji Nenada Todorovića). Ovog puta, omogućili smo im prostor za probe, izradu kostima i druge opreme u našim radionicama. Beogradska premijera je 3. oktobra na sceni „Raša Plaović“.
- Molijer i „Građanin plemić“ otvaraju pitanje građanskog duha, ali i pozorišne komunikacije. Radeći komad kroz jedan antiistorijski događaj postavljamo na scenu svojevrsni oksimoron. Jer, ne samo da stvaramo pozorište tamo gde mu nije mesto, nego i sprovodimo sociološko istraživanje da li je uopšte danas moguće biti građanin na Kosovu.
Večerašnji kulturni događaj imaće i nesvakidašnju pažnju. Osim domaćih medija, o dolasku srpskih glumaca u Prištinu jedna producentska kuća iz Minhena snimiće dokumentarni film, a premijernom izvođenju prisustvovaće i Mauricij Fare (umetnički direktor pozorišta „Folksbine“) koji je na „neviđeno“ već uputio poziv našem ansamblu da u decembru gostuje u Berlinu.
- Nas dvojica se poznajemo iz vremena dok sam bio član pozorišne trupe „Torpedo“ - objašnjava Mihajlović. - Pre deset godina smo, zainteresovani za multimedijalne projekte, zajedno uradili komad „Amzelfeld“ (na nemačkom „Kosovo“) koji se bavio mogućnostima zejedničkog života na ovom prostoru.
Zanimljivo je da će celoj ekipi posle premijere domaćin biti kolega Enver Petrovci, koji je dobar deo svoje plodne karijere ostvario u Beogradu.
Drama Narodnog pozorišta u Beogradu do sada je gostovala na Kosovu sa predstavom „Kovači“ koja je imala četiri izvođenja po enklavama.
Ivan je dao otkaz jer ga jedan momak iz hora Pozorišta na Terazijama ne podnosi i stalno ga ometa na probama
Nije mogao da izdrži provokacije
Nije mogao više. Ivan Bosiljčić podneo je zahtev za sporazumni raskid ugovora s Pozorištem na Terazijama! Kako Kurir saznaje, razlog su loši međuljudski odnosi.
- Jedan momak iz hora ne podnosi Bosiljčića. Svaki put kad Ivan ima probe, on pravi veliku buku, glasno se smeje i na sve načine pokušava da ga onemogući da se koncentriše. Glumac je besneo zbog toga. Nije više mogao da podnese nepoštovanje i dao je otkaz - otkriva izvor Kurira.
Umetnički direktor Pozorišta na Terazijama Željko Jovanović potvrdio je naša saznanja. - Ivan želi da promeni sredinu jer je došlo do sukoba malih ljudi sa zvezdama. Tako bih ja to objasnio. Imao je problema s ljudima malih karijera i malih umetničkih dometa. U pozorištu se zna - zvezde su zvezde i treba da se poštuju, a neki ljudi su pomislili da mogu biti ravnopravni s njim - naglašava Jovanović i dodaje:
- Nastojimo da ga ubedimo da ne ide. Ti ljudi sa kojima je imao problem se ne mogu zameniti... Tu je već problem nedostatak zakonske regulative u pozorištu. Bosiljčić do zaključenja broja nije odgovarao na naše pozive.
Mihailo Vukobratović
Vukobratović: Ivanu smo sve dali!
Mihailo Vukobratović, direktor Pozorišta na Terazijama, kaže da Bosiljčić nije zvanično naveo razloge zbog kojih ih napušta.
- To je lični stav jednog našeg glumca i to bi on trebalo da tumači. Mogu privatno da razumem razloge zbog kojih odlazi, ali ih nemam kao dokument od Bosiljčića. Mi smo mu kao kuća pružili sve da se dokaže - kaže Vukobratović.
Članica Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Teodora Spasić, osvojila je bronzanu medalju u finalu Svetskog takmičenja mladih baletskih umetnika od 18 do 28 godina u Istanbulu, saopštilo jeNarodno pozorište u Beogradu.
Predstavnica Srbije, koja se pripremala pod rukovodstvom Ivanke Lukateli u okviru Baletskog studija Narodnog pozorišta, izborila je mesto u finalu u konkurenciji od 500 kandidatkinja iz celog sveta.
Žirijem je predsedavao svetski priznati koreograf iz Boljšog teatra Jurij Grigorovič, dodaje se u saopštenju. Svetsko takmičenje mladih baletskih umetnika trajalo je od 25. do 30. juna.
Novosadsko pozorište (Ujvideki Szinhaz) osvojilo je tri nagrade na Festivalu vangraničnih mađarskih pozorišta koji je održan u gradu Kišvardi u Mađarskoj, izjavila je direktorka drame Novosadskog pozorišta Kata Ðarmati.
Scena iz predstave Fani i Aleksandar (Foto:uvszinhaz.co.rs&)
Pozorište iz Novog Sada je, na festivalu koji je održan 24. put, od 22. do 30. juna, nastupilo sa predstavom "Fani i Aleksandar", koju je prema Bergmanovom tekstu režirao gost iz Mađarske Ðersj Vidovski.
Nagrade su osvojili Agota Silađi za ulogu Emili, Šandor Lasko za ulogu Oskara i Kata Ðarmati za dramatizaciju.
"Na festivalu je nastupilo vise od 20 pozorišta, a iz Srbije su bili i Narodno pozorište iz Sente i Pozorište ''Deže Kostolanji'' iz Subotice", rekla je Ðarmati, navodeći da je selektor Festivala bio Ištvan Bečkeji, umetnički direktor Narodnog pozorišta u Nišu.
Sezona u svim beogradskim teatrima protekla u znaku smanjenog broja novih naslova. Beogradsko dramsko pozorište pre tri sezone imalo čak osam, a sada četiri premijere
Komedija „Kumovi“ Zvezdara teatra
EKONOMSKA kriza obeležila je u velikoj meri proteklu pozorišnu godinu: znatno smanjena sredstva uslovila su i manji broj premijera, koprodukcije su se nametnule kao novi model rada, a sve to uz pokušaje kuća da se ovakva situacija ne odrazi na kvalitet ostvarenja i postavljene standarde.
Kako to izgleda u praksi, svedoči primer Beogradskog dramskog: pre tri sezone „izbacili“ su osam naslova, potom šest, prošle godine pet, a ove godine moraju biti zadovoljni s četiri premijere!
Uspeli su i da ne iznevere svoj repertoarski koncept, koji podrazumeva da se na njihovom repertoaru promovišu domaće praizvedbe. Tako smo na velikoj i maloj sceni BDP gledali predstave „Kelerabe su zdrave“, „Dnevna zapovest“, „Drekavac“ i „Doktor D“:
SLEDI “GENERACIJA“
U Ateljeu 212, pored bure oko predstave „Zoran Đinđić“ i pokušaja smene upravnika, proteklu sezonu obeležila su tri autorska projekta, dve koprodukcije i jedna uobičajena predstava. Na sceni su se pojavili „Zbogom SFRJ“, „Plodni dani“ i „Zoran Đinđić“ (autorski projekti Kokana Mladenovića, Borisa Liješevića i Olivera Frljića), „Balada o Pišonji i Žugi“ i „Plej Popović“ (koprodukcija s pozorištem „Dadov“, odnosno Domom kulture Pančevo) i „Pošto pašteta“, u režiji Snežane Trišić. Ukoliko ne dođe do promena na čelu kuće, sledeća sezona u Ateljeu 212 zvaće se „Generacija“ i u njoj će režirati Egon Savin, Jagoš Marković, Boris Liješević i Ana Tomović...
- Iako smo izveli manji broj naslova, sale su nam i dalje pune, zato ne smemo da odustanemo - objašnjava upravnica Maša Mihailović. - Imamo veliku posetu i na predstavama koje smo do sada odigrali sto pedeset puta, ali je važno da publici nudimo i nove, pogotovo u godini jubileja - 65 godina postojanja. Tako ćemo do kraja kalendarske godine postaviti na scenu jedan tekst s konkursa za mlade pisce (Ognjena Obradovića), dok će Veljko Mićunović režirati „Smrt trgovačkog putnika“.
Na Crvenom krstu kažu i da su našli „ključ“ za podizanje produktivnosti: potpisali su sporazum o saradnji sa FDU, kojim se predviđa da studenti režije dobiju šansu i u profesionalnim uslovima postave na scenu diplomsku predstavu:
- S kakvim budžetom poslujemo najbolje svedoči činjenica da smo od osnivača (Skupštine grada) dobili za trećinu manje novca nego prošle godine - nastavlja Mihailovićeva. - U našim predstavama igraju gotovo isključivo glumci iz kuće, ali ne možemo sa strane da angažujemo saradnike iz tehnike. To je razlog zbog kojeg smo veoma opteretili sopstvene snage...
U proteklim mesecima u JDP pojavile su se samo dve nove predstave („Višnjik“, u režiji Dejana Mijača i „Sumnjivo lice“ s potpisom Jagoša Markovića), dok za jesen najavljuju tri premijere: Marko Manojlović režira autorski projekat po pričama Doroti Parker, Miloš Lolić Šekspirovog „Otela“, dok će klasično delo Ferenca Molnara „Lilion“ postaviti Ana Tomović.
I Zvezdara teatar prepolovio je produkciju: ovog puta pred publiku su izašli samo „Kumovi“ Duška Kovačevića, dok smo prošle sezone gledali njegov „Život u tesnim cipelama“ i „Javnu ličnost“ Nebojše Romčevića.
- Uz podršku osnivača, Skupštine grada, imali smo premijeru mjuzikla „Grk Zorba“ (u koprodukciji s budvanskim Grad teatrom), dok smo „Pod sjajem zvezda“ opremili sopstvenim sredstvima. A to znači kostimima iz fundusa i tekstovima ljudi iz kuće - ističe Željko Jovanović, umetnički direktor Pozorišta na Terazijama. - Prethodne sezone ostvarili smo dve premijere („Producenti“ i „Glorija“), ali smo „preneli“ u ovu pozorišnu godinu „Zonu Zamfirovu“, čija će premijera biti u oktobru. Imaćemo još jednu novu predstavu: Nikola Bulatović radi mjuzikl „Glavo luda“ inspirisan pesmama Zdravka Čolića.
Jovanović dodaje i da su uprkos velikoj besparici nastojali da ostanu u okviru svog repertoara i da ne „skliznu“ u male projekte:
- Veliki domaći i licencni mjuzikli ostali su naš imperativ. Zasad smo ostali u sedlu.
Jugoslovensko dramsko pozorište najavilo je za početak naredne sezone tri nove predstave i nastavak međunarodne saradnje, uz podsećanje na nagrade, ali i teškoće u upravo završenoj sezoni, u kojoj je ovaj teatar dobio i novu v.d. direktorku, glumicu Tamaru Vučković.
Za jesen je u planu premijera autorskog projekta mladog, ali afirmisanog reditelja Marka Manojlovića po pričama Doroti Parker.
Premijerno će biti izveden i Šekspirov "Otelo" u režiji višestruko nagrađivanog Miloša Lolića, a klasično delo Ferenca Molnara "Lilion" režiraće Ana Tomović.
Na samom početku sezone, 14. i 15. septembra, u JDP-u će biti održani "Beogradski susreti" u okviru međunarodnog projekta Teatroskop čiji je organizator Francuski institut, a finansiraju ga Ministarstvo kulture i Ministarstvo inostranih poslova Francuske.
Cilj je unapređivanje razmene između Francuske i zemalja Jugoistočne Evrope na polju scenskih umetnosti. Očekuje se dolazak više od 60 profesionalaca u oblasti scenskih umetnosti i predstavnika vodećih pozorišta i festivala u regionu, saopštio je JDP.
U nastavku rada na projektu "Trans/skript" tokom oktobra biće održana dvodnevna konferencija o projektu JDP-a "Pali anđeo istorije", uz prisustvo članova Evropske pozorišne unije, koja je i podržala realizaciju projekta.
Tom prilikom će se razmeniti ideje, predlozi i osmisliti rad na predstavi koja će, u koprodukciji članica Unije, nastati na zajedničkom nasleđu i iskustvu multikulturnog prostora koji danas zovemo Evropom, a povod je obeležavanje stogodišnjice atentata u Sarajevu.
Najnovija predstava JDP-a "Sumnjivo lice" učestvovaće u septembru na Festivalu mediteranskog teatra "Purgatorije" u Tivtu, dok će nešto starija predstava "Elijahova stolica" učestvovati na festivalu MOT u Skoplju i gostovati u Klužu (Rumunija), a predstava "Hadersfild" na sceni Akcent teatra u Beču.
Na velikoj sceni JDP-a "Ljuba Tadić" igraće se dve predstave sa repertoara predstojećeg BITEF-a - "Ministrov crni veo" u režiji Romea Kastelučija i izvođenju "Societas Raffaello Senzio" iz Ćezane (Italija) i "Krvava svadba" koju je u Nemačkoj režirao Miloš Lolić, a izvodi je "Munchener Volkstheather" iz Minhena.
Početkom 2013. godine JDP će ugostiti slavni "Teatar Mali" iz Sankt Peterburga, sa predstavom njihovog višedecenijskog umetničkog vođe, dobro poznatog publici BITEF-a Leva Dodina, koji će tom prilikom održati i master klas.
U protekloj sezoni među mnogim nagradama za predstave JDP-a bio je i Gran pri "Mira Trailović" na BITEF-u za "Elijahovu stolicu", uz priznanja na festivalima u Rijeci i Tivtu, učešće na festivalima od Maribora do Bogote, niz uspešnih gostovanja u regionu.
Međutim, teška finansijska situacija dovela je do zatvaranja scene Studio, dok su na velikoj sceni izvedene samo dve premijere - "Višnjik" i "Sumnjivo lice".
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 26 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
