|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Premijera Gogoljevog “Revizora” u Ateljeu 212 U utorak uveče u Ateljeu 212 premijerno izvođenje Gogoljevog „Revizora“  U „REVIZORU“ sam odlučio da na jednom mestu skupim sve ono što je u Rusiji ružno, a što sam ja tada znao, sve nepravde koje se čine na onim mestima i onim slučajevima gde se pravednost traži od čoveka više od svega, i hteo sam da sve ismejem u jedan mah - objasnio je svojevremeno veliki ruski pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj svoje razloge zbog kojih je napisao čuveni komediju „Revizor“, inspirisan anegdotom koju je čuo od Puškina.
Iz istih razloga, Atelje 212 i rediteljka Iva Milošević odlučili su se da ovaj komad postave na našu scenu. Premijera je u utorak uveče.
- Napravili smo nesvakidašnjeg „Revizora“ koji i te kako ima vezu sa duhom vremena u kome živimo. Banalni, osrednji ljudi s velikim željama kroje svet u kome je sve moguće, a opšte rasulo dovedeno je do apsurda - kaže rediteljka. - I taman kad pomislite da će biti bolje, rasulo postaje još veće. Doba u kome je Gogolj živeo u mnogo čemu podseća na sadašnje, jer se i u njemu mediokriteti dovode na pozicije koje prevazilaze njihove mogućnosti. Vreme, u kome svi misle da mogu sve. Ispod Gogoljevog smeha postoji jedna melanholična nota koja nas suočava sa bedom ljudske egzistencije. Zato je i u ovoj predstavi sve inspirisano banalnim užasom naše svakodnevice. Likovi su smešteni u salu nekog provincijskog hotela, gde se održava sastanak s mikrofonima. Gogoljevi junaci ne napuštaju taj prostor, nisu ni sposobni da ga napuste...
U predstavi je angažovano devetnast glumaca Ateljea 212, što je veći deo ansambla kuće. Po rečima upravnice Ivane Dimić ovo je i jedina predstava za koju su odobrena sredstava osnivača (Skupštine grada), ali koja još nisu stigla na njihov račun.
Igraju Nebojša Ilić, Branka Šelić, Gordan Kičić, Feđa Stojanović, Gorica Popović, Bojan Žirović, Ivan Jevtović, Nenad Ćirić, Mladen Andrejević i drugi. Kostime je uradio Boris Čakširan, scenografiju Gorčin Stojanović. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Kruševac: Premijera Nušićevog dela „Devetstopetnaesta“ 28. juna Prvo izvođenje Nušićevog dela „Devetstopetnaesta“ u Kruševcu. Premijera je najavljena za Vidovdan 28. juna, i to na otvorenom - u amfiteatru Spomen-parka Slobodište  KRUŠEVAČKO pozorište, Narodno pozorište u Nišu i Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice, koji organizuje Vukov sabor u Tršiću pripremaju ambicioznu zajedničku predstavu „Devetstopetnaesta - Tragedija jednog naroda“ - Branislava Nušića, koja do sada nije igrana. Premijera je najavljena za Vidovdan 28. juna, i to na otvorenom - u amfiteatru Spomen-parka Slobodište, a izvođenje ove predstave označiće početak obeležavanja 100. godišnjice Prvog svetskog rata.
Komad režira Milan Nešković, dramatizaciju je uradio Spasoje Ž. Milovanović, a ansambl predstave, koja će pred članovima Vlade zatvoriti Vidovdanske svečanosti u Kruševcu čini čak 17 glumaca iz dva pozorišta.
- Izuzetno je značajno što obeležavanje 100. godišnjice Prvog svetskog rata počinje u Kruševcu, zvanično, izvođenjem ove predstave, koja će se potom igrati i u Temišvaru, Budimpešti, Rijeci, Zagrebu, Sarajevu, Skoplju - ističe Radoslav Pavlović, savetnik predsednika Republike. - U okviru ovog značajnog jubileja predviđene su i predstave „Vreme smrti“, „Srpska trilogija“... Ovo je uzbudljiv projekat koji je umrežio više ustanova.Pavlović podseća da je naš slavni dramski pisac izgubio sina jedinca u Prvom svetskom ratu, a da je ova predstava, koja govori o tragičnom vremenu, velikim junacima, ljudima, žrtvama, epohi i precima, manje poznata.
- Ova dramatizacija i izvođenje predstave značajni su otuda što se naredne godine obeležava 150 godina od Nušićevog rođenja - napominje Spasoje Ž. Milovanović.
Režiser Milan Nešković podvlači da je postavljanje na scenu donekle zaboravljenog dela istorije izazov za autorsku ekipu.
- U predstavi se bavimo tragedijama pojedinaca koji su činili narod u zbegu. To je jedan od poslednjih trenutaka u srpskoj istoriji gde su vladali sloga i zajedništvo - kaže Nešković. POSVEĆENO SINU VOJNIKU
„Devetstopetnaesta“ je jedan od prvih Nušićevih romana, a delo je pisac posvetio rano stradalom sinu, vojniku vojske Kraljevine Srbije. Prve čitalačke probe počele su u Kruševačkom pozorištu, a nastaviće se i u Narodnom pozorištu u Nišu. Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta navodi da će predstava koštati oko pet miliona dinara, a igraće se od oktobra na scenama u Srbiji. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Zvezde Boljšoj teatra u Sava centru U Velikoj dvorani Centra "Sava" u četvrtak, 13. juna, u čast Dana Rusije biće organizovan gala koncert "Najveće operske zvezde Boljšoj teatra"  Na koncertu, koji organizuju SC i Narodno pozorište u Beogradu, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Ambasade Ruske Federacije, nastupiće najveće operske zvezde Boljšoj teatra - sopran i direktor opere Boljšoj teatra Makvala Kasrašvili, prvak Mihail Kazakov (bas), prvak Oleg Kulko (tenor), prvak Svetlana Šilova (mecosopran) i jedan od vodećih solista Ana Aglatova (lirski sopran).
Kako je saopšteno iz Narodnog pozorišta, gostovanje ovih zvezda ruske i svetske muzičke scene, organizovano je u saradnji sa direkcijom Opere Boljšoj teatra.
U programu, u kome će učestvovati i Orkestar Narodnog pozorišta pod upravom maestra Dejana Savića, biće izvedene najpoznatije arije, dueti i ansambli iz najznačajnijih ruskih i svetskih opera i opereta.
Boljšoj teatar (Veliki teatar) je istorijsko pozorište u Moskvi u kome se održavaju predstave baleta i opere. Boljšoj balet i Boljšoj opera se nalaze među najstarijim i najboljim baletskim i operskim teatrima na svetu. Pozorište je 17. marta 1776. godine osnovao knez Petar Urusov i Mihail Madoks. pressonline.rs
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Povratak ozbiljnoj priči na pozorišnoj sceni Ovogodišnju pozorišnu sezonu obeležila vrhunska dela svetske literature  NA izmaku ovogodišnje pozorišne sezone uočavaju se dve (ne)povezane pojave: manjak budžetskog novca koji je doveo u pitanje opstanak teatra i činjenica da među malobrojnim premijernim naslovima na repertoaru kuća, dominira "visoka" klasika: Sofoklova "Antigona", Šekspirov "Otelo", Andrićeva "Gospođica", Gogoljev "Revizor", Dostojevski i "Zločin i kazna"...
Većina od ovih naslova zaživela je ponovo na sceni posle decenija "izbivanja" s beogradskih repertoara, a ovakav presek sezone nametnuo je nekoliko pitanja. Da li se pozorišta i reditelji baš zbog nemaštine i svedene produkcije odlučuju za vrhunska umetnička dela ili je i klasika neka vrsta "trenda"? Da li je reč o odsustvu dobrog savremenog teksta ili, pak, izoštrenih očekivanja publike koja najradije izdvaja novac za proverene vrednosti?
- U ovakvim vremenima pozorišta su ugrožena, uskraćena za razumevanje da su deo nacionalne kulture i potrebna kao hleb nasušni. Ali baš u takvim vremenima mi se u teatru okrećemo onom uzvišenom, visokoj klasici umesto vodviljima - kaže Gorčin Stojanović, reditelj i upravnik JDP. - Želimo da osetimo da ono što radimo nije besmisleno. Zato smo u "zbegu" klasike, želimo da mislimo kako nismo izlišni. Čuo sam i da takozvane tezgaroške predstave, bulevarski teatar, protiv koga nemam ništa - imaju sve manje publike. Jer, u teškim vremenima čovek hoće da gleda najbolje glumce u najboljim izvođenjima.  Stojanović ističe da, zapravo, kad god je teško, pozorište kao jež isturi bodlje i pokaže ono najbolje:
- Publika danas ne želi da ide u teatar da gleda jeftinu zabavu, ono što može da vidi na televiziji. Takođe, kriza je savremenog teksta ne samo kod nas već i u Evropi. Prošao je "bum" sa Sarom Kejn, Rejvenhilom. I naša Biljana Srbljanović je bila deo te priče... Danas je vreme za klasiku, jer ako nemaš dovoljno novca, računaš: bolje da propadnem s Šekspirom nego s nekim nepoznatim piscem. Uostalom, publika beži od "farmi" u teatar. Mi u JDP ostali smo verni konceptu da otkrivamo i neku novu klasiku, koja nije dovoljno igrana. Radimo velike, ansambl predstave: postoji svest da se moraju pronaći termini i kad ih nema, da se u krizi mora zbiti zajednička energija. Ili ćeš da se raspadneš, ili ćeš da se solidarišeš!  Reditelj Nikita Milivojević podseća da svaka predstava može biti banalna i dosadna, bez obzira na to da li je u pitanju klasika ili savremeni pisac. Ali razlika je u tome što kad gledalac sluša rečenice velikih klasika na sceni, predstava nikada ne može da bude toliko loša kao što su to "razni novinarski skečevi koji često ne mogu da dosegnu ni do najjednostavnije metafore":
- Već duže vreme imam čudan utisak da ako kažeš da režiraš Andrića, Dostojevskog, Gogolja, ispadaš vrlo konvencionalan! - kaže Milivojević. - Kao da si promašio nešto, da nisi dovoljno "društveno angažovan". Ako ne govoriš, recimo, o korupciji, Kosovu, aktuelnoj politici, crkvi - nisi "dokumentaran" i bolje da ne počinješ predstavu. Ispada da čim otvorim novine pre ću naći temu za scenu, nego što to mogu u klasičnoj literaturi!? Tako je, kao i u drugim stvarima u našem životu, došlo do opasne zamene teza: ono što je plitko, površno, banalno, vulgarno, u svakom pogledu nevažno i prolazno - postalo je u pozorištu važnije od jednog Andrića, Dostojevskog, Gogolja, Sofokla.
Ipak, naglašava Milivojević, na kraju se uvek vratimo klasičnoj literaturi, tačnije - ozbiljnoj priči:
- Ne bih mogao sa sigurnošću reći zbog čega se odjednom ove sezone klasika vratila u teatar. Moguće zbog ovog o čemu govorim, a moguće je i da je u pitanju čista slučajnost. To ćemo videti narednih sezona. Ono što je sigurno, šta god da je uzrok - za mene je to veoma dobar znak.  Jagoš Marković kaže da je uvek vreme za klasiku, kao što je i uvek vreme za dobar savremeni tekst:
- Bez klasike nema ništa. Ni teatra, ni glumca, ni publike. Pa ni grada, u smislu polisa, duhovnosti. Možda je to sada još izraženije, jer je "zadnje vreme došlo" što se tiče kulture i njenog statusa. Zato nam u pomoć dolaze lekoviti, svevremeni mudraci, pisci koji daju odgovore na sva pitanja. Nama, koji imamo sreću da ih radimo, i lek su i škola. Ispit i snage i zrelosti. A publici međaši vremena, pa i života... Estetska smo bića, pa ko hoće pred televizijski kič i šund, a ko hoće na Šekspira i Gogolja! Čarolija teatra bedu čini nevažnom. Onu materijalnu, jer smo s velikim piscima u svetu duhovnosti ili imamo šansu da u njemu budemo - van banalnosti koju nudi svakodnevica. Svakodnevno i aktuelno nije isto što i živo, goruće, vitalno bitno. Zato klasiku ne treba ni čitati kroz usku ključaonicu ovog trenutka. O vertikali je reč.  Jasno je da velika dela klasične literature privlače publiku u pozorište, ističe Egon Savin i dodaje da je uveren da bez poznatih naslova pozorište teško da može opstati u budućnosti. Ali:
- Postavlja se pitanje kako danas igrati klasiku? Potrebno je mnogo truda, znanja, lične kulture i talenta. Potrebne su nam moderne inscenacije, ali ne i takve koje razaraju i obesmišljavaju dramsko delo - naglašava poznati reditelj. - Tako smo poslednjih sezona imali nekoliko režija koje su i od Šekspira načinile ispraznog i neveštog pisca! Šta nam vredi velika literatura ako gledajući je ne možemo razumeti ni događaje ni sudbinu likova!? Sigurno je da će zabavljačko pozorište naći svoju publiku, ali je najveći uspeh (čak i komercijalni) napraviti veliko klasično delo na umetnički i pristupačan način... Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Zubin Mehta nastupio sa Beogradskom filharmonijom Beograd ponovo ugostio jednog od najznačajnijih dirigenata današnjice. Slavni muzičar predvodio je orkestar Beogradske filharmonije  SLAVNI dirigent Zubin Mehta nastupio je u ponedeljak veče sa Beogradskom filharmonijom u prepunoj velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Na donatorskoj večeri, koja je nakon nastupa usledila, prikupljala su se sredstva za prvu američku turneju ovog orkestra, planiranu za jesen sledeće godine.
Ovo je već peti put da Mehta, čije ime nosi i Fondacija Beogradske filharmonije, predvodi ovaj orkestar, a na programu su bila dela Franca Šuberta - i to "Uvertira za Rozamundu" i "8. simfonija", kao i "Posvećenje proleća", kompozitora Igora Stravinskog.
Pre početka koncerta prisutnima se obratio Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, koji je rekao da se ovim nastupom ispisuje nova stranica u istoriji srpske filharmonije.
Čim je indijski dirigent, jedini iz sveta klasične muzike, koji ima zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih izašao na scenu, publika ga je nagradila ogromnim aplauzom, koji ništa manji nije bio ni nakon svake izvedene kompozicije.
Prvi put, Mehta je pred orkestar Beogradske filharmonija stao pre 55 godina, takođe u Kolarčevoj zadužbini, i od tada se uvek rado vraća u našu prestonicu. Poslednji put, on je u Srbiji dirigovao 2010. godine.
Koncertu su prisustvovale mnoge ličnosti iz političkog, kulturnog, javnog života, kao i predstavnici diplomatskog kora. Između ostalih gala koncert, pod dirigentskom palicom Zibina Mehte slušali su princeza Jelisaveta Karađorđević, novinarka Mirjana Adanja-Polak, biznismen Milan Beko, bračni par Ivana Mišković i Goran Karić, kao i bivši predsednik Srbije Boris Tadić.
POLA VEKA DIRIGOVANjA
JEDAN od najvećih dirigenata današnjice prošlog meseca je napunio 77 godina. Zubin Mehta je obeležio 50 godina rada sa Bečkom, Berlinskom, Losanđeleskom i Izraelskom filharmonijom, čiji je doživotni muzički direktor. Na čelu Njujorške filharmonije Mehta je proveo 13 godina i to najduže u istoriji tog orekstra. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Mladenović: Ne krivite ogledalo Bivši upravnik Ateljea 212 Kokan Mladenović oštro odgovorio naslednici Ivani Dimić: Sakrivajući sopstvenu nemoć i kreativnu jalovost, grubo je obmanula javnost visinom nasleđenog duga  BIVŠI upravnik Ateljea 212 Kokan Mladenović tvrdi da je vršilac dužnosti upravnika tog teatra Ivana Dimić obmanula javnost visinom nasleđenog duga iz vremena njegove uprave, kao i da su poslovni rezultati pozorišta sramotni u odnosu na protekle sezone.
- Sakrivajući sopstvenu nemoć i kreativnu jalovost, poslovne rezultate koji su sramotni u odnosu na protekle Ateljeove sezone, kao i četvorostruko manji prihod na blagajni, uz samo jednu premijeru izašlu iz „nove kreativnosti“ slavnog Ateljea 212, gospođa Dimić je, falsifikujući službene podatke, grubo obmanula javnost visinom duga nasleđenog iz vremena prethodne uprave - naveo je Mladenović u pismu koje prenosi Tanjug.
Dimićeva je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare rekla da je Atelje 212 u proteklih šest meseci otplatio sve nasleđene dugove, koji su u trenutku njenog dolaska na čelo tog teatra iznosili 36.867.034,55 dinara i da im je ostalo da plate još samo honorare glumcima za maj i 15 dana u junu, što će uraditi do 1. septembra.Mladenović kaže da bi „voleo da, u ime istine i zakona, uprava Ateljea 212 učini dostupnim javnosti službeni dokument o primopredaji dužnosti koji, uz imenovana ovlašćena lica Skupštine grada Beograda, sadrži i potpis gospođe Dimić“, kao i njegov.
- U tom dokumentu je jasno navedena visina duga u trenutku prestanka mog mandata, i on, svojim sadržajem, grubo diskredituje gospođu Dimić, stavljajući njene nove izjave sa druge strane razuma i zakona - naveo je on.
Mladenović je dodao da će se „sa velikim zadovoljstvom sa novom upravnicom Ateljea 212 sresti na bilo kojoj TV debati, javnoj raspravi ili bilo kom mestu koje omogućava razgovor argumentima, a ne paranoidne monologe u prisustvu medija“.
- Moto jedinog postavljenog teksta u Ateljeu u ovoj sezoni, Gogoljevog „Revizora“, jeste: „Ne krivi ogledalo ako ti je lice ružno!“ Možda je trebalo da neko pročita tekst pre postavljanja na scenu - stoji u pismu Mladenovića. OSTAVKA I ŠTRAJK
Dok je Mladenović bio upravnik, glumci tog pozorišta stupili su u štrajk, tražeći da on ode sa te funkcije, jer su ga optužili za propast Ateljea 212. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Pet i po decenija Pozorišta lutaka u Nišu Izvođenjem najstarije predstave "Crvenkapa na zrnu graška", Pozorište lutaka u Nišu počelo je obeležavanje 55 godina svog postojanja IZVOĐENjEM najstarije predstave "Crvenkapa na zrnu graška", Pozorište lutaka u Nišu počelo je obeležavanje 55 godina svog postojanja. Na rođendanskoj proslavi, za koju su bili su zaduženi glumci Srđan Miljković, Toma Bibić i Mirjana Đorđević, predstavila se i akrobatska grupa USB. Nastupila je i vokalna grupa "Rosini", a nakon njihovog izvođenja "Bumbarevog leta", deca su dobila "zadatak" da zuje i tragaju za bumbarom. Nije izostala ni poezija, a kako to priliči za ovakvo slavlje delili su se i slatkiši.
Rođendansko slavlje se nastavlja u utorak i sredu duplom premijerom predstave "Pinokio" u režiji Zorana Lozančića, jer je interesovanje izuzetno veliko.
Inače, niško Pozorište lutaka je osnovano 1958. godine i u međuvremenu je odigralo hiljade predstava i osvojilo brojne nagrade u zemlji i inostranstvu. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Povratak Vagnera u beogradsku operu Tri ansambla Narodnog pozorišta najavila ambiciozne planove za sledeću sezonu. Jedna od obaveza pozorišta biće i saradnja sa teatrima u regionu, a posle 20 godina i sa Splitom  U MINULOJ sezoni 108.896 gledalaca videlo je 415 predstava sva tri ansambla našeg nacionalnog teatra. Taj broj bio bi možda i veći, da zbog požara pozorište nije radilo tri meseca - decembar, januar i februar, ocenio je v.d. upravnika Dejan Savić, na u sredu održanoj konferenciji za štampu. On je izrazio i zadovoljstvo što je šteta, nastala usled požara, brzo sanirana uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja i konstatovao da je nacionalni teatar prvi put u novijoj istoriji na putu da dobije sve potrebne dozvole za rad.
Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković je podržao sadašnju upravu Narodnog pozorišta, primetivši da nije lako realizovati veoma širok repertoar i obezbediti za svakog ponešto, što Narodno pozorište radi.
Rezimirajući rad u prethodnoj sezoni, Savić je skrenuo pažnju na mnogobrojna gostovanja po Srbiji gde su to uslovi dozvoljavali i na pomaganje teatrima u unutrašnjosti. Po njegovim rečima, sledeće sezone, jedna od obaveza pozorišta biće i saradnja sa teatrima u regionu, a posle 20 godina i sa Splitom. U petak će biti potpisan i ugovor sa RTS-om, po kome će Javni servis prikazivati neke od predstava koje se više ne igraju. Pokušaće da obezbede i da se bar jednom godišnje direktno prenosi izvođenje nekog komada.
Svoje rezultate i planove predstavili su u sredu i direktor Drame Spasoje Ž. Milovanović, direktor Opere Dejan Miladinović i direktor Baleta Konstantin Kostjukov. Tako se čulo da Narodno pozorište za sledeću sezonu planira premijeru baleta „Krcko Oraščić“ na muziku Petra Iljiča Čajkovskog, opera „In hok signo“, po libretu i u režiji Dejana Miladinovića, i „Holanđanin lutalica“ Riharda Vagnera, kao i obnovu „Travijate“ Đuzepea Verdija i „Toske“ Đakoma Pučinija.
Direktor Drame Narodnog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović je rekao da su, pored pet premijera i obnove komada „Tesla ili prilagođavanje anđela“, priveli kraju još dve predstave za malu scenu, koprodukcije sa „Budva Grad teatrom“ - „Uspavanka za Vuka Ničijeg“ i Šabčkim pozorištem - „Bizarno“.
GALA KONCERT
NARODNO pozorište će 144. sezonu završiti 30. juna gala koncertom na Velikoj sceni. Na programu će biti popularne arije i dueti iz „Seviljskog berberina“, „Fausta“, „Italijanke u Alžiru“,“Don Paskvalea“, „Karmen“, „Travijate“, „Lučije od Lamermura“, „Don Karlosa“, „Trubadura“... Između ostalih, nastupaće solisti i prvaci Opere Ivan Tomašev, Sanja Kerkez, Nataša Jović Trivić, Sofija Pižurica, Aleksandra Angelov, Aleksandar Stamatović, Dejan Maksimović, Vladimir Andrić, Dragoljub Bajić, Jadranka Jovanović, Nenad Jakovljević, Dušan Plazinić, Suzana Šuvaković Savić, Dragana del Monako, Jasmina Trumbetaš Petrović, Ana Rupčić Petrović i gošća iz Slovenije Pia Brodnik. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Zlatna kolajna za Martu Bereš Pobednik 38. Festivala monodrame i pantomime je Marta Bereš, koja je dobitnica nagrade Zlatna kolajna "Maja Dimitrijević" za izvođenje monodrame "One girl show".  Ovo je kasno sinoć odlučio žiri na svečanom zatvaranju festivala koji je održan od 3. do 5. jula u Zemunu.
Žirijem je predsedavala dramska umetnica Vladica Milosavljević, a u njegovom sastavu bili su i reditelj Ana Grigorović i dramski umetnik Marko Stojanović.
Žiri je odlučio da Berešova dobije Zlatnu kolajnu za monodramu u kojoj "baveći se položajem žene i glumice u društvu, osvaja hrabrošću, toplinom i šarmantnom improvizacijom".
Isti žiri je doneo odluku da se nagrada za Najbolju predstavu u kategoriji pantomime, dodeli predstavi "Crno-belo"“, u izvođenju Ofera Bluma čiji "čist izraz i scenska iskrenost bude u gledaocima duboku ljudsku čednost i veru da scena zavisi samo od glumca i njegove duše."
Žiri publike 38. Festivala monodrame i pantomime dodelio je Nagradu publike na 38. Festivalu monodrame i pantoimime predstavi "Strah od ljubavi"“, u izvođenju Sonje Jauković.
Na predlog književnika, Ratomira Raleta Damjanovića i grupe umetnika, Savet Festivala monodrame i pantomime uveo je nagradu koja nosi ime izuzetnog glumca Miodraga Andrića i njegove najpoznatije monodramske uloge Ljuba Moljac.
Nagrada se dodeljuje najboljem izvođaču Stend ap komedije, novog oblika monodramske umetnosti. Žiri za dodelu nagrade Miodrag Andrić - Ljuba Moljac, čine umetnici Stend ap komedije koji nastupaju na Festivalu, oni su doneli odluku da se nagrada dodeli Srđanu Jovanoviću.
Specijalnu nagradu za inventivnost koju dodeljuje Katedra za kreativnu industriju, Fakulteta za industrijski menadžment dobila je monodrama "One girl show"” u izvođenju Bereš. b92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dva veka od prve predstave izvedene na srpskom U pozorišnom zdanju "Rondela" u Pešti na repertoaru bila "Kreštalica" Joakima Vujića  EDAN od najvećih jubileja u istoriji našeg pozorišta, uskoro će "napuniti" dva veka: 12. avgusta (po starom kalendaru) 1813. godine izvedena je prva svetovna, građanska i javna predstava na srpskom jeziku. U pozorišnom zdanju "Rondela" u Pešti, te večeri je bila na repertoaru "Kreštalica", posrba Joakima Vujića, po literarnom predlošku Avgusta Kocebua. Igrali su profesionalni glumci Druge mađarske pozorišne družine (Ištvan i Julijana Balog, dekorater Toma Feher), ali i đaci učiteljske škole u Sentandreji, Jekatarina Davidović, Jeftimij Stojadinović, Stefan Dilber, Petar Trifić i sam Joakim Vujić...
Ovom, zanačajnom, ali i nedovoljno poznatom događaju, dr Isidora Popović posvetila je obiman tekst "U kom je pretincu istorije ostao Joakim Vujić", koji se pojavio u novom broju časopisa za pozorišnu umetnost "Scena". Autorka ističe da je najviše podataka, na osnovu kojih je moguće rekonstruisati kako je ta predstava izgledala, ostavio upravo Joakim Vujić u prvom izdanju "Kreštalice", objavljenom u Budimu 1814. godine. Inače, isti naslov već je igran u "Rondeli", pa su u predstavi mogli poslužiti gotovi kostimi, dekor, rekvizita, čak i uvežbana muzika.
- To je tekst oivičen snažnim etičkim okvirima koji pokreće ondašnja aktuelna pitanja, od kojih je najupadljivije pitanje slobode, njenog oduzimanja i vraćanja, posve jasno oličeno u jednostavnoj i razumljivoj metafori ptice u kavezu - podseća dr Popović.
Predstava "Kreštalica" ne samo da je doživela priličan uspeh, nego je propraćena i u jedinom ondašnjem srpskom glasilu "Novinama serbskim iz carstvujuščega grada Viene", kao dobra prilika da se "dostojanstvo i cena svoja podigne i ukrepi".
- Vujić je krajnje kontroverzna ličnost, oko čije pojave i dan-danas stoji premnogo nedorečenosti i nejasnoća. Odista su retki oni o kojima je izrečeno toliko oštrih i bespoštednih sudova. Etiketiran je svakako i kojekako: kao "lažac", "hvalisavac", "usijana glava", "sakaluda", "mlatipara", "čankoliz", "prljavi pamfletist", "ruska uhoda", "tvorac ludih spisanija", "piskaralo i škrabalo", "jedan od najlošijih šmiranata i drljala"... Oko Vujića je još uvek previše zagonetki da bi se donosio definitivan i merodavan sud, ali jedno se ipak može ustvrditi nesumnjivo i bez ikakvog ostatka: osnova stvaralaštva Joakima Vujića je kreiranje pozorišta! Sve druge njegove aktivnosti ili su usputne, plod jednog lutajućeg, radoznalog, do krajnosti nesređenog i raz(l)uđenog duha, ili potčinjene tom prvom i najuzvišenijem od Joakimovih ciljeva. Ili, pak, oba - naglašava u svom tekstu dr Isidora Popović.
Mada je uvreženo mišljenje da je Joakim Vujić povlađivao ukusu najšire publike, pa i da su banalnost i prozaičnost osnovna mera njegovog književnog i pozorišnog izraza, treba imati u vidu da je njegova najvažnija uloga bila ne toliko u kultivisanju, koliko u stvaranju pozorišne publike. Autorka na kraju zaključuje:
- Način na koji će biti obeležina 200-godišnjica "Kreštalice" (i brojna značenja koja taj jubilej ima) umnogome može da odgovori na pitanje postavljeno u naslovu: u kom je pretincu istorije (zapravo) ostao Joakim Vujić? Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 194 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
