Od pisca Konstantinovog raskršća stiže novi roman koji je posle samo nekoliko meseci doživeo četvrto izdanje.
Čuveni junak, Deksa Pantelijski, spasitelj grada i ljudskog roda, koji rakijom leči bolesti modernog čoveka, potiče iz romana Četiri zida i grad Zvonka Karanovića. Upravo je prototip za tog heroja bio niški pisac Dejan Stojiljković poznat po romanu Konstantinovo raskršće koji je objavljen u deset izdanja i bio proglašen za najčitaniju knjigu 2010. godine. Stojiljković je u tom romanu pomalo nespretno iskombinovao svoju, reklo bi se, dečačku ljubav i divljenje prema vampirima i sličnim pojavama sa istorijom i književnošću. Ispostavilo se da se publici taj miks izuzetno dopada, ali ne i kritici. Njegov novi roman Duge noći i crne zastave verovatno neće doživeti isti uspeh kod publike. Pre svega zato što je ovaj, nesumnjivo talentovan pisac, sazreo i počeo da se ponaša u skladu sa epohom u kojoj živi i stvara, a drugo zato što je poslednji roman, u odnosu na prethodni, daleko bolji.
Lazareva Srbija 1386. godine. Stojiljković počinje od istorijskog događaja poput dolaska Osmanlija na naše podneblje i razrađuje ga u već poznatom maniru. Zapaženo je da je srednji vek poslednjih godina sve više predmet interesovanja pisaca, reditelja i producenata. Sigurno da je tome doprineo pentatih Džordža R.R. Martina Pesma leda i vatre sa kojim se Stojiljkovićev roman često poredi. Obrađujući teme putovanja i potrage Stojiljković je, čini se, proučavao strane autore i različite medije prikazivanja od stripa, književnosti, muzike do filma. Senzibilitet romana možda jeste nastao pod uticajem drugih dela, ali je sigurno to da je izbor teme autentičan. Uostalom, dobro je da se neko konačno setio da smo i mi imali srednji vek i da je taj istorisjki period više nego zanimljiv za književno-umetničku obradu.
U srpskoj kulturi vrednosti časti i junaštva vezuju se prvenstveno za srednji vek. Ako je i taj period bio na granici između paganstva i hrišćanstva, onda dobijamo motivaciju za jake likove, njihove osobine i viteški zaplet. Citirajući Vaska Popu na početku romana: “U putiru prepunom krvi../Parčad se njegovog mača pretvaraju/U drobni hleb”, Stojiljković uzvisuje borbu do liturgijskog čina, a junaka do sveca. Mač je naš hleb i vino, on je naše spasenje i poistovećenje sa božanskim. Međutim, čitajući roman, ova simbolika slabi. Borbe postaju suviše filmične, epizode kratke i bez jake duhovne pozadine kakvu smo u početku očekivali. Autorov jezik jeste prepun poređenja sa slavim borcima, iskušenjima jednog Jova i odnosom sopstva (sa svim što to podrazumeva) i Boga i tu se ogleda jedna kompleksna ideja, koja ipak nije najbolje izvedena. Ovakva tematska mreža iziskuje mnogo ozbiljniju narativnu tehniku i duže opise. Taman kad se čitalac udubi, vizualizuje priču i počne da ulazi u problematiku likova, pisac ga ošamari prebacivanjem radnje na drugog lika, kulturu i podneblje. Stojiljkovićeva poglavlja su scene dugačke kao na filmu. One daju priči dinamiku kakva odgovara filmu (jer on u proseku traje 90 minuta), ali ne i književnosti.
Slika sa promocije knjige u beogradskom SKC-u 25. aprila
Vreme poznog četrnaestog veka svakako dopušta mnogo prostora za imaginaciju. Pre svega, jer o tom periodu saznajemo iz usmenog predanja, pa se tumačenja razlikuju iz godine u godinu, od podneblja do podneblja. Stojiljković je ovoj svojevrsnoj „pretkosovskoj“ priči, zapravo, dodao nekoliko detalja koji ne odgovaraju srpskoj kulturi, ali se zato uklapaju u žanr u kojem stvara i čine priču današnjem čoveku bliskijom. Njegovi junaci su vitezovi „reda Zmaja“ (što je slobodno tumačenje istorije) i kao takvi oni su predstavljeni kroz simbole oružja i grbova koje nose i vrlo ih je lako vizualizovati. Stoga, nećete pogrešiti kada zamislite Ivana Kosančića kao Leonidu, Toplicu Milana kao Robin Huda, a Miloša Obilića kao Ahila. Prisutna je i umešanost demonskih sila i proroka u ljudski život, naročito u ovom periodu kada je paganizam i dalje jak faktor u kulturi naroda. Međutim, ovde su te pojave dobile preterano mističan karakter. Teorija svakako stoji na strani pisca jer je ovo odlika žanra (i uopšte umetnička sloboda) i piscu je dopušteno da se poigrava sa svojom maštom. Problem nastaje u književnoj obradi: strani elementi i potreba da se priča ispriča ne obazirući se na način na koji nam se ona predočava čine najveći nedostatak romana. Tako se, na primer, janjičari pojavljuju u jednoj kratkoj avanturi i mi ih doživljavamo kao Hasansinse (Princ od Persije), a tursku vojsku kao Kserksove Persijance, pa se može zaključiti da je pisac od pretkosovskog mita načinio jedan blockbaster na trista strana.
Uticaj zapadnjačke pop kulture na tumačenje srpske mitologije i istorije dao je u ovom slučaju bolji rezultat nego u prethodnom (Konstantinovo raskuršće). Glavni narativni tok knjige piscu omogućava da sve ove strane elemente uklopi tako da oni imaju smisla. Očigledno je postojala težnja da se naša istorija, usled političke i duhovne revitalizacije ovog perioda, prikaže u nekom drugom svetlu i da se, zbog vremenske distance, približi čitaocu. Postojala je verovatno i težnja da se kompletna priča, teme i motivi pojednostave tako što će se prikazivati kroz prepoznatljive elemente kako bi svima bili jasni. U svakom slučaju, mnogi će uživati u ovoj fantastičnoj pripovesti a naročito oni što šaraju “1389” bez tačke po našim zgradama.
Novi roman spisateljice Ljiljane Habjanović-Ðurović ''Sjaj u oku zvezde'' u izdanju izdavačke kuće ''Globsino d.o.o - Aleksandrija'' prodat je za mesec dana u 9.537 primeraka, saopštila je ta kuća.
Tokom četiri nedelje, Habjanović-Ðurović je imala više susreta sa čitaocima - u Beogradu, Podgorici, Bijeljini, Nišu, Kraljevu, Čačku, Mrkonjić gradu, Banja Luci, Kruševcu i Šapcu.
Predstavljanju romana u Bijeljini prisustvovao je i Episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije, a na predstavljanju romana u Kruševcu i Šapcu besedili su Episkop kruševački David i Episkop šabački Lavrentije, a na predstavljanju romana u Kruševcu, pojci Eparhije kruševačke Nikola Adamović i Marko Pantić premijerno su izveli Statije Svetom knezu Lazaru.
Ljiljana Habjanović-Ðurović je jedna od najpopularnijih srpskih spisateljic, a „Sjaj u oku zvezde“ je njen 11. roman.
Romani Ljiljane Habjanović-Ðurović po pravilu kod čitalaca nailaze dobar prijem i beleže veliki komercijalni uspeh, kao što je to bio slučaj i sa nekim od njenih najpoznatijih romana kao što su su - "Srbija pred ogledalom", "Ženski rodoslov", "Paunovo pero", "Petkana" i "Igra anđela".
Ubuduće će čitaoci moći da izaberu svoj omiljeni kraj romana Ernesta Hemigveja "Zbogom oružje".
Slavni američki pisac je jednom priznao da je napisao nekoliko različitih krajeva svog čuvenog romana iz 1929. pre nego što je bio "potpuno zadovoljan" njime.
Prema pisanju "Njujork tajmsa", izdavačka kuća Skribner se priprema da objavi novo izdanje zajedno sa 47 verzija poslednjih nekoliko redova romana koje dosad šira publika nije imala priliku da vidi i koje su se od 1979. godine čuvale u kolekciji Hemingveja u biblioteci Džona F. Kenedija u Bostonu.
Pored poznatog kraja, u kojem glavni junak Frederik Henri, razočaran i očajan, napušta bolnicu u kojoj je njegova žena Ketrin upravo umrla na porođaju, Skribner predlaže još 47 verzija dugih od jedne rečenice do nekoliko paragrafa.
U verziji broj 1, roman završava rečenicom: "Ketrin je umrla i ja ću umreti, to je sve što vam mogu obećati".
"Njujork tajms" navodi i verziju broj 7: "Nema drugog kraja osim smrti, a rođenje je jedini početak", dok je 34. završetak Hemingvej preuzeo od jedne Ficdžeraldove ideje prema kojoj svet "sve lomi" pred sobom, a "one koje ne slomi, ubije".
Zbogom oružje (A Farewell to Arms) je poluautobiografski roman, pisan u prvom licu, a opisuje doživljaje Amerikanca koji se kao dobrovoljac bori na italijanskoj strani za vreme Prvog svetskog rata.
Radnja se u velikoj meri oslanja na Hemingvejeva lična iskustva, a bavi se problemima rata, smrti, hrabrosti i ljubavi.
Mondo
_________________ "SUDBINA MESA KARTE - MI IGRAMO."
Godišnji odmori su idealna prilika da se nadoknadi što je propušteno tokom godine, a to se, pre svega, odnosi na čitanje, ali ako je reč o izdavaču ili uredniku, koji mora cele godine da čita, da li će i šta će čitati na odmoru?
Ovo pitanje Tanjug je uputio na adrese izdavača ili urednika, a dobio je devet odgovora za koje je jedino zajedničko da će svi tokom odmora - čitati! Neki odgovori su bili veoma kratki, jer u doba oštre konkurencije oni koji će čitati nove rukopise, ili neprevedene knjige, nisu spremni da ih otkriju, ako nisu obezbedili autorska prava. Mnogi će poneti više naslova, ali nesporno je da je svima čitanje strast i da je za njih posao kojim se bave "ono pravo".
Urednica "Plato booksa" Nataša Anđelković, koja priprema doktorat iz književnosti, kaže da će na godišnji otići sa desetak knjiga. "Izbor još pravim, ali znam da će među njima biti novi roman Dragana Velikića 'Bonavia', čije stvaralastvo pratim godinama, jer mi prija kao pisac", poverila je ona. "Čitaću dela važnih pisaca 20. veka, neka ponovo, neka prvi put - Tomas Man, Lorens Darel, Džon Fauls, Palaceski, Paustovski...", navela je Anđelkovićeva i dodala da će čitati i knjige koje "Plato" priprema za jesen: "Sarajevsku trilogiju" Mome Kapora, zbirke priča Milorada Pavića "Izvrnuta rukavica" i "Gvozdena zavesa", "Spinoza problem" od Irvina Jaloma.
Pesnik Gojko Božović, glavni urednik "Arhipelaga" odgovorio je veoma kratko, jer je izbor veoma aktuelan - "Klimatske promene i politika" Entonija Gidensa. "Kako koji dan odmiče, sve mi se više čini da je leto pravi trenutak za ovu temu i za ovu knjigu", rekao je Božović. "Pre nekoliko godina Gidens me je oduševio, ni prvi ni poslednji put, kratkom knjigom 'Odbegli svet' u kojoj je tako svedočio o promenama u modernom svetu od globalizacije do demokratije, od tradicije do porodice. U međuvremenu, taj odmetnuti i odbegli duh sveta nije se smanjio i zato me zanima novi Gidensov pogled na svet u dramatičnim promenama, obrazložio je Božović svoj izbor.
Glavna urednica "Samizdata B92" Lidija Kusovac je otkrila da na odmoru ima običaj da čita knjige koje je već pročitala, jer je preko godine primorana da neprestano traga za novitetima - što domaćim, što stranim.
"Međutim, postoje knjige koje sam pročitala tokom godina i godina i koje su me toliko opčinile da zapravo tražim priliku da ih pročitam ponovo, a odmor je jedina prilika da to i uradim", rekla je Kusovac i navela da se prošle godine "vratila" "Majstoru i Margariti" Bulgakova, "Romanu o Londonu" Crnjanskog i izboru iz poezije Čarlsa Bukovskog.
Ove godine je odabrala knjige priča "Bekstvo" i "Služba, družba, prošnja, ljubav, brak" Alis Manro, jer je smatra jednim od najvećih živih pripovedača današnjice i zbirku hrvatske pesnikinje Olje Savičević Ivančević "Mamasafari i ostale stvari", koju je ocenila da je "pravo malo remek-delo poetskog stvaralaštva".
Pisac bestselera i vlasnica izdavačke kuće "Globosino Aleksandrija", Ljiljana Habjanović-Đurović, kazala je da će se odmarati uz najnovije knjige australijske književnice Kolin Mekalou iz serijala o antičkom Rimu koji prati već godinama. "Laguna " je do sada objavila 14 tomova, a ona "nestrpljivo čeka 15". Bez sujete, priznaje da "voli ove knjige, jer poseduju sve što knjiga treba da ima, a autorka je dobar i pošten pisac", jer pomno istražuje istorijsku građu, što mnogi pisci ne čine.
Habjanović je kazala da će tokom leta čitati i knjige "duhovnog sadržaja kao što je knjiga igumanije manastira Sokolica Majke Makarije o njenom duhovniku vladiki Danilu, koja joj se dopala".
Osnivač izdavačke kuće "Booka", književni kritičar Ivan Bevc, jednostavno je odgovorio da je "postao otac divne ćerkice i zato neće ići na odmor, ali će svakako čitati, naročito odličnu knjigu 'Šta da očekujete u prvoj godini' u izdanju 'Kreativnog centra'" i da "misli da ne mora posebno da objašnjava svoj izbor lektire".
Glavni urednik "Prosvete", iskusni novinar i publicista Jovan Janjić, ozbiljno je obradio zadatu temu podelivši odabrane knjige u kategorije: nisam stigao do sada da pročitam (Orhan Pamuk: "Zovem se crveno" i "Sneg", Geopoetika), po preporuci prijatelja (Karlos Ruis Safon: "Senka vetra", "Igra anđela" i "Marina", Čarobna knjiga), istorijsko relevantno delo (Zbornik "Evropska civilizacija", priredio Maćej Kožminjski, Službeni glasnik), klasično delo svetske literature koje je tek sada prevedeno (Volter Pejter: "Marije Epikurejac", Filip Višnjić). Janjić je precizno naveo za svaki naslov ime izdavača pokazujući da se ne ustručava da "reklamira" konkurenciju.
"Uvek čitam paralelno po nekoliko knjiga, plus rukopise za Agoru", glasio je odgovor pesnika, književnog kritičara i glavnog urednika zrenjaninske "Agore" Nenada Šaponje, koji je već spakovao za odmor knjigu "Embahade" Miloša Crnjanskog koju je označio kao "savršeno nesavršenu knjigu"!
Nepopravljivi književni analitičar, Šaponja smatra da piščevo "sočivo za posmatranje sveta može biti primenjeno i na našu, aktuelnu političku situaciju" i primećuje da Crnjanski otkriva "lažni mir, lažne države i da su diplomatske procene tridesetih godina bile pogrešne, kao i sada, i nikom ništa".
Šaponja je otkrio da je prošlog leta iščitavao ponovo Balzaka, nakon 30 i Tišmu, nakon 20 godina, a sada će još poneti i roman "Čarobnjak" i eseje "Aristos" Džona Faulsa, "Tugu i razum" i "Vodeni žig" Josifa Brodskog, a namerava da nešto i sam piše.
Direktor jedne od najvećih srpskih izdavackcih kuća, "Lagune", Dejan Papić je odgovorio da će, pored nekih stručnih knjiga vezanih za organizaciju izdavačkih kuća i njihovo poslovanje koje je nabavio na engleskom, poneti neke engleske rukopise za koje tek treba da proceni da li da kupi autorska prava. Svoj čitalački ukus je otkrio kada je rekao da će poneti "Poverljivo iz L.A." Džejmsa Elroja jer "konačno u Srbiji imamo odličan prevod ovog krimi klasika".
Osnivač "Evolute" Bojana Čebić-Radić je objasnila koji su joj kriterijumi kod odabira lektire za odmor: preporuka prijatelja, čiji čitalački ukus sledi, ono što je autor rekao u nekom intervjuu o svojoj knjizi, forumi na internetu gde čitaoci iznose svoje ocene i "nasedanje" na preporuku na zadnjoj korici, ali kad putuje nosi "knjige" u elektronskom obliku i i filmove koje je udobno gledati na tablet računaru.
"Po preporuci prijatelja, izbor je pao na romane Saše Obradovića, 'Vrt ljubavi' i ' Mardijan' (Stubovi kulture)", rekla je Čebić.
Izdavačka kuća "Booka", poznata po akcentu na nove, savremene autore, objavila je novu knjigu japanskog pisca Rjua Murakamija "Audicija", koga srpski čitaoci znaju po psiho-horor romanu "U miso supi", takođe, u izdanju istog izdavača.
Kako je objasnio izdavač Ivan Bevc, "Audicija" je novo mračno remek-delo pisac čiji je prethodni roman postao hit u srpskim knjižarama.
Rju (60) koji nije u srodstvu sa nama mnogo poznatijim Harukijem Murakamijem, u samom je vrhu japanske savremene književnosti i autor niza nagrađivanih bestselera, a strana kritika ga je prozvala "Maradonom japanske literarne scene" i "renesansnim čovekom za postmoderno doba".
Bevc je ukratko dao sinopis roman: o uspešnom biznismenu Aojami koji je odlučio, sedam godina nakon smrti svoje žene, da posluša predlog sina i ponovo se oženi.
Da bi pronašao savršenu suprugu, angažuje Jošikavu, prijatelja koji se bavi produkcijom i organizuje lažnu audiciju za film na kojoj će kandidatkinje u stvari konkurisati za vezu sa Aojamom.
Kada se pojavi Asami, bivša balerina odlučna da postane filmska zvezda, Aojama pomišlja da je našao onu pravu, ali ispostavlja se da je Asami bitno drugačija nego što se predstavlja i priča kreće u potpuno neočekivanom pravcu.
Po ovom kultnom Murakamijevom romanu snimljen je istoimeni kontroverzni film, koji je režirao najznačajniji živi japanski režiser Takaši Mike.
Kritičar nedeljnika "Tajms" je ovaj roman uporedio sa delima Edgara Alana Poa i Dostojevskog, jer njegov autor "deli njihovu fascinaciju najmračnijim dubinama ljudske duše i užasavajućom samoćom zločina. Jezivo i zastrašujuće".
"Ono po čemu je Murakami slavan, a po nekima i ozloglašen, njegova je sposobnost za stvaranje dobro osmišljenih i majstorski napisanih priča prepunih nasilja, seksa i horora uklopljenih u živopisnu, neonskim svetlima obasjanu i preteću atmosferu tokijskih ulica", opcenio je nedeljnik " Sandi telegraf".
Erotska trilogija "Pedeset nijansi" nastavlja da obara sve rekorde u Sjedinjenim Američkim Državama gde je broj prodatih primeraka premašio 20 miliona, saopštili su izdavači.
Kako prenosi AFP, Amerikanci su postali najveći ljubitelji ovog erotskog serijala britanske autorke E. L. Džejms o 21-godišnjoj studentkinji književnosti Anastasiji Stil i njenom 27-godišnjem sadističkom ljubavniku milijarderu Kristijanu Greju.
"Do ponedeljka smo u SAD prodali više od 20 miliona primeraka u svim formatima, tradicionalnim i elektronskim", kazao je Rasel Pero, predstavnik izdavačke kuće "Vintidž buks" koja je trilogiju objavila u SAD pre samo četiri meseca.
"Vol strit džornal" je početkom sedmice preneo da je dosad na tržistima engleskog govornog područja u svetu prodat 31 milion primeraka ovih romana koji se trenutno prodaju u 41 državi (u Srbiji je prvi deo, "50 nijansi siva", nedavno izdala "Laguna").
Više od popularnosti ove "pornografije za mame" (kako su je nazvali mediji u Britaniji) analitičare iznenađuje brzina prodaje - trilogija je za 6 meseci dostigla tiraž za koji je serijalima "Sumrak saga" Stefani Majer i "Milenijum" Stiga Lašona bilo potrebno tri godine.
Studiji "Juniverzal" i "Fokus fičers", koji su u martu otkupili prava za filmsku adaptaciju "50 nijansi siva" za 5 miliona dolara, objavili su da će Majkl de Luka i Dejna Bruneti - saradnici na ostvarenju "Društvena mreža" - biti producenti.
"U svojoj srži '50 nijansi siva'" je složena ljubavna priča koju na veliki ekran može da prenese samo delikatna i prefinjena ruka", kazala je Dona Lengli iz "Juniverzala" u zvaničnom saopštenju. "Reputacija koju imaju Majk i Dejna je ono što tražimo u kreativnim partnerima i drago nam je da su oni deo tima".
Javnost s nestrpljenjem očekuje i otkrivanje imena reditelja i glavnih glumaca, a jedna naučnica već se poigrala foto-robotom Kristijana Greja za kojim uzdišu milioni čitateljki.
“Rečnik srpskog žargona” Borivoja Gerzića u kome su sakupljeni pretežno savremeni srpski žargonizmi, kao i žargonu srodne reči i izrazi, izašao je ovog meseca iz štampe.
Tokom više od jedne decenije (2000-2012), izvori primera koji pokazuju kako se određena žargonska reč koristi bili su: 12 dnevnih listova, 11 nedeljnika, 16 mesečnika, 15 televizijskih i radio stanica, oko 150 književnih dela, časopisa, zbornika, studija, monografija, stripova, kao i internet (najmanji broj primera potiče iz privatnih izvora).
Žargon je jezik koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. Tokom poslednjih decenija XX veka žargonsko izražavanje i kod nas - prvenstveno usled pucanja krutih ideoloških šablona - u sve većoj meri prodire u razne segmente društva, ali takođe pod uticajem anglo-američke kulture (putem filmova, televizije, pozorišta - pogotovo savremenih dramskih tekstova, zatim rok muzike, izdavačke delatnosti, novina itd.).
Trajanje žargonskih izraza nije predvidivo: ponekad reč izađe iz upotrebe, brže ili sporije (“treba” u značenju “devojka”), a ponekad ostaje vrlo dugo (“riba”, takođe u značenju “devojka”). U nekim slučajevima ostaje kao žargon, privremeno ili decenijama, ili se razvije u nešto drugo, npr. U kolokvijalizam ili standardnu reč: asimiluje se u veliko područje govora koji nazivamo familijarnim.
Žargonske reči su često nove reči u jeziku, ili (vrlo) stare reči koje dobijaju novo značenje. Ako reč postane popularna i dugo ostane u upotrebi, može na kraju i da postane standardna, književna reč - da ima značenje jasno za sve (“kafić“ u značenju “bife”, “diler” u značenju “preprodavac”, ili “buvljak” u značenju “buvlja pijaca”). Moguć je i obrnut put: da standardna reč, pored osnovnog značenja, dobije i žargonsko (“ikebana” - “starija žena”, ili “snimiti” - “videti, ugledati”), navodi se u saopštenju.
Kako nastaje žargon? Evo nekoliko tipičnih maštovitih kreacija: “Hg” u značenju “važi” (Hg je hemijska oznaka za živu, a “živa” je izraz metatezom nastao od “važi”). Ili, “Srbolend”: Srbija, zemlja ludorija (asocijacija na Diznilend).
Mnogi izrazi dobijaju se permutacijom slogova ili glasova (“bićsla”, “brodo”),
ili slivanjem: a) kada se prvi deo jedne i drugi deo druge reči slivaju u novu celinu - “kafućino” (kafa + kapućino); b) kada se stapaju cela prva reč i drugi deo druge - “bosoglav” (bos + gologlav); c) kada se stapaju prvi deo prve i cela druga reč - “glokalni” (globalni + lokalni); d) slivanjem dveju celih reči tako da se svaka može integralno iščitati - “dosmanlije” (DOS + Osmanlije) itd.
U poslednje vreme vrlo su produktivne tvorbe koje nastaju oduzimanjem prvog sloga: “zle” (rizle), “dža” (“gandža”), a tu je i obrnuto skraćivanje, mnogo starije, kada se zadržava samo prvi slog ili prva dva sloga: “kanc” (kancelarija), “komp” (kompjuter) itd. Pored toga, tu su i pozajmljenice iz raznih jezika, često modifikovane (“kul“, “calnuti”, “luknuti” ).
Vladimiru Pištalu dodeljena nagrada "Kočićevo pero" za roman "Venecija", saopštila Zadužbina "Petar Kočić". Žiri odlučio da nagradu Pištalu dodeli za "visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti Kočićeve misli i reči".
Književniku Vladimiru Pištalu jednoglasnom odlukom žirija dodeljena je nagrada "Kočićevo pero" za roman "Venecija" u izdanju "Agore", saopštila je Zadužbina "Petar Kočić".
Žiri u sastavu Miljenko Jergović, Mladen Vesković i Nikola Vukolić, odlučio je da nagradu "Kočićevo pero" za proleće i leto 2012. godine dodeli Pištalu za "visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti Kočićeve misli i reči".
U obrazloženju je navedeno i da je "Venecija" roman autobiografija, autopoetika, autoreferencija čiji je osnovni kreativni princip i kohezioni faktor asocijativnost.
Predsednik žirija, književnik Nikola Vukolić je, obrazlažući odluku, naveo da nema nikakve sumnje da je roman "Venecija" Vladimira Pištala, knjiga koja je obeležila proteklu godinu u srpskoj književnosti.
"U tu Veneciju, stvarnu i izmaštanu, konkretnu i nedosegnutu, ličnu i univerzalnu, detalj po detalj, udisaj po udisaj, korak po korak, u nesanicu po nesanicu, on je uneo čitavog sebe, sve svoje humane kapacitete i duhovne potencijale, snove i javu. Venecija se, tako, vinula do velike metafore duhovne potrage, kako autora, tako i čitalaca", istakao je Vukolić.
Nagrada "Kočićevo pero", koju dodeljuje Zadužbina Petar Kočić Banja Luka - Beograd, Pištalu će biti svečano uručena 20. jula u Vukovoj zadužbini.
Odmah posle engleskog, stiže i srpsko izdanje najnovije knjige slavne britanske spisateljice, autorke „Harija Potera“. U romanu obojenom crnim humorom, Roulingova opisuje svet različit od sveta malog čarobnjaka
NOVI roman Džoan Rouling „Povremeni konkursi“ koji se s nestrpljenjem očekivao i kojim slavna britanska spisateljica nastavlja svoje delo i posle „Harija Potera“ - izlazi 27. septembra u više zemalja istovremeno. Neposredno po izlasku na engleskom jeziku, njen prvi roman za odrasle, u izdanju „Evro-Đuntija“ biće objavljen i kod nas.
Književnica je preko svog agenta uputila poruku i srpskim čitaocima, u kojoj kaže:
- Iako sam izuzetno uživala u svakom trenutku pisanja knjiga o Hariju Poteru, a moja nova knjiga biće sasvim drugačija od ovog serijala.
Na četiri stotine stranica, u romanu obojenom crnim humorom, Roulingova opisuje svet potpuno različit od sveta njenog slavnog čarobnjaka, smestivši radnju u izmišljeni gradić Pegford, gde iznenadna smrt paroha Barija Fervedera stvara razdor.
Pegford je, naizgled, idilično englesko mestašce s pijačnim trgom popločanim kamenom kockom i s drevnom opatijom, ali ispod privlačne fasade krije se varoš u kojoj imućni ratuju sa siromašnima, mladi s roditeljima, žene s muževima, nastavnici s učenicima... Kada Ferveder neočekivano umre u ranim četrdesetim, celo mesto je u šoku. Prazno mesto koje je Bari ostavio u parohijskom veću uskoro će izazvati najveći rat koji je grad doživeo, a ko će trijumfovati na izborima obeleženim ostrašćenošću, licemerjem i neočekivanim saznanjima otkriće budući čitaoci...
Roulingova ne očekuje uspeh kakav je imala sa knjigama o Hariju Poteru koje su prodate u više od 450 miliona primeraka širom sveta, u preko 200 zemalja i pretočene u osam izuzetno gledanih filmova, ali je uverena da neće razočarati čitaoce.
„Povremeni konkursi“ istovremeno će izaći u Americi, Engleskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Po mišljenju britanskih kritičara, ovaj roman je verovatno najneočekivanija knjiga godine. Knjižari se nadaju da će spisateljica i u ovoj komediji o životu u britanskoj provinciji opravdati očekivanja čitalaca.
Popularnost koju je stekla sa serijalom o Hariju Poteru Roulingovoj je donela bogatstvo od 600 miliona funti. Dobitnica Reda Britanskog carstva za doprinos književnosti za mlade i francuske Legije časti, na 15. je mestu najbogatijih žena u Velikoj Britaniji, a sedam filmskih adaptacija Harija Potera ostvarilo je dosad najveću zaradu na bioskopskim blagajnama širom sveta.
Potražite novu knjigu u izdanju Samizdata B92 u knjižarama - u pitanju je roman Džonatana Letema “Ne voliš me još” u prevodu Ota Oltvanjija.
Prepuna satire i seksa Ne voliš me još duhovita je priča o ljubavi ali i strip-portret umetničke scene Los Anđelesa, poput pozorišnog komada. Ljubitelji Letemovog romana Sva siročad Bruklina (takođe objavljen u izdanju Samizdata B92) primetiće da je ovaj roman drugačiji, ali i da nudi sve samo ne jednostavnu zabavu.
Ne voliš me još je neobičan i duhovit roman o ljubavi, umetnosti i životu u Los Anđelesu. Lusinda, basistkinja u bendu, radi kao telefonski operater na liniji za žalbe i provodi osam sati dnevno slušajući anonimne osobe koje se žale na nanetu im nepravdu. Ali jedan njen čest sagovornik - kog ona zove „Žalbenik” i koji insistira na tome da razgovara samo sa Lusindom - pleni svojim razmišljanjem i inteligencijom. Uprkos pravilima službe, Lusinda dogovara susret s njim i ubrzo pada u očajničku zaljubljenost. U nadi da će podstaći kreativnu energiju benda, Lusinda sugeriše neke ideje Žalbenika i bend ih pretvara u briljante pesme. Jedini problem je u Žalbeniku – on insista na tome da se pridruži bendu, što preti katastrofalnim posledicama za sve...
O "Ne voliš me više" su rekli: „Ovaj sofisticirani roman neodoljivog šarma još jednom dokazuje da Letem može da ovlada svakim žanrom koji odabere.“ Skotland on Sandej „Pametno, duhоvito i moderno... Obožavam ovu knjigu.“ Independent „Uvek je zadovoljstvo čitati Letema.” Literari Rivju „Tečno i zarazno... Duhovito i šarmantno.“ Independent on Sandej
Džonatan Letem rođen je u Njujorku, 1964. godine. Odrastao je u Bruklinu i Kanzas Sitiju. Studirao je na Visokoj školi za muziku i umetnosti u Njujorku. Karijeru pisca započeo je objavljujući priče koje kombinuju elemente naučne fantastike i krimi-romana, a zatim je počeo da piše romane i eseje.
Pažnju šire publike privukao je svojim prvim romanom Gun, with Occasional Music (1994). Posle njega objavio je niz romana: Amnesia Moon ( 1995), As She Climbed Across the Table (1997), Girl in Landsacape (1998), Motherless Brooklyn (1999) (Sva siročad Bruklina, Samizdat B92, 2007), This Shape We’re In (2001), The Fortress of Solitude (2003), You Don't Love Me Yet (2007) (Ne voliš me još, Samizdat B92, 2012), Chronic City (2009), kao i zbirke priča The Wall of the Sky, the Wall of the Eye (1996) i Kafka Americana (1999).
Za roman Sva siročad Bruklina dobio je National Book Critics Circle Award, jednu od najprestižnijih američkih nagrada za najbolje prozno delo, i Zlatni bodež za prozu (nagrada koju dodeljuje Udruženje pisaca kriminalističkih romana). Letem je jedini romanopisac koji se našao na Njuzvikovoj listi "100 ljudi za novi vek". Poznat je po veštom poigravanju sa žanrovima, posebno po mešavini naučne fantastike i grube škole krimića. Živi i radi u Bruklinu.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 205 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
