|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Objavljena zbirka pesama Gvida Tartalje Za književne sladokusce, posebno one sklone poeziji "Plato" je priredio iznenađenje: posle više od 70 godina, iz rukopisa objavljena zbirka pesama Gvida Tartalje  ZA književne sladokusce, posebno one sklone poeziji, i to klasičnoj, "Plato" je priredio lepo iznenađenje: iz rukopisne zaostavštine Gvide Tartalje (1899-1984), na čijim stihovima su odnegovane i veselile se mnoge generacije mališana, prvi put je objavljena zbirka pesama i to za odrasle, naslovljena "Pred-ratne pesme".
Napisana je od jula 1938. do aprila 1941. a priredili su je pesnikovi potomci, sin prof. dr Ivo Tartalja i unuk Marko.
Malo je poznato da je Gvido Tartalja književnu karijeru počeo kao veoma darovit i zapažen pesnik i prozaista za odrasle.
Objavio je zbirke pesama "Raskrsnica", "Pesme i grad", "Začarani krug" i "Lirika", za koju je predgovor napisao Jovan Dučić, kao i zbirku pripovedaka "Sablazan sa duhovima". Posle rata se okrenuo stvaralaštvu za decu i stekao renome nezaobilaznog klasika.U njegovoj opsežnoj zaostavštini ostalo je dosta rukopisa među kojima i jedan mali notes od 50 listova (veličine 9h13,5 cm) povezanih žičanom spiralom.
Beležnica je ispunjena stihovima pesama čitko ispisanih olovkom, koja je sada pred čitaocima.
- Iako pesme iz ove beležnice nisu međusobno vezane u ciklus, one kao zbirka predstavljaju celinu primetno drugačiju ne samo od pesama autorovih savremenika nego i od pesnikovih vlastitih radova, kako iz ranijih tako i iz kasnijih godina.
Elegičan ton i crni oblaci slutnje u njima nisu ostavili nimalo mesta onoj vedrini sa humorom koji u piščevoj poeziji za decu preovlađuje - ističe Ivo Tartalja.
Objašnjavajući zašto se toliko dugo čekalo da ovih 70 pesama, sabranih u jednu knjigu, ugledaju svetlost dana, Tartalja kaže da ih je za vreme rata bilo nemoguće objaviti.
Posle je došao socijalistički realizam kada se pesimistički tonovi, kojima je prožeta ova zbirka, nisu mogli ni zamisliti. Usledio je period nadrealizma koji je izbegavao teme kakve su u ovoj zbirci. Paradoksalno je, dodaje Tartalja, da je socijalna problematika, koja predstavlja okosnicu ove knjige, danas ponovo aktuelna.
Tako se neke od ovih pesama iako nastale davno i u sasvim drugačijim okolnostima, doživljavaju na nov i aktuelan način.
U jednoj od najefektnijih pesama "Selo" Tartalja je načinio neočekivani obrt. Iz daleka selo se vidi kao idilična sredina sa poljima, srebrnom rekom, dvorištima, stadama, dečicom... A "izbliza - idila cela nestaje/beda što nagriza/kao znoj/i ne prestaje". Miriše sve na užegli loj a "život je nošen kao bačena krpa".
Uz knjigu ide i CD na kojem se može videti kako je pesnik svoje stihove priređivao, dopunjavao i pravio po nekoliko verzija jedne pesme. NAŠE TEME
PO rečima urednice Nataše Anđelković, za "Plato" je velika čast što je mogao da objavi ovu knjigu u kojoj se, kroz crne tonove nagoveštavaju ratne strahote i ono što će kasnije doći. - Gvido Tartalja daje ubedljive slike velikih razlika između bogatih i siromašnih, bilo da je reč o gradskoj ili seoskoj sredini. Mali ljudi žive u velikoj bedi kakav je dečak koji se gledajući u bogatašku kuću, seća svoje majke rano preminule od preteškog rada. Ili dadilja, koja dok priča priče dečaku koga čuva, misli na svog mališana prepuštenog sebi u nekoj zabiti. To su sve teme koje možemo, nažalost, da osetimo i danas. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Bogdan Popović: Odgonetanju nema kraja Bogdan A. Popović o knjizi "Sporenja", (ne)komunikativnosti poezije, književnoj kritici danas: Ma kakav da im je stvaralački izraz i slojevito delo, pravi majstori širem krugu čitalaca obezbeđuju radost  PUNIH pet decenija Bogdan A. Popović (1936) je revnosni pouzdani i odmereni tumač i pratilac savremene srpske poezije. Nema značajnijeg pesničkog imena niti valjane zbirke, koja je prošla mimo njegovog pera vođenog visokim kriterijumima i objektivnošću, retkom u poslovima ove vrste. Seriji izuzetno značajnih knjiga, kritika i eseja, ovih dana pridodao je još jednu, "Sporenja", u izdanju beogradske "Prosvete".
Knjigu čine izabrani i novi polemički intonirani tekstovi, a otvaraju je i privode kraju razmišljanja o komunikativnosti poezije.
* Odnos između pesnika i čitalaca je uvek složen. Šta se, u tom smislu, očekuje od prvog, a šta od drugog?
- Kad se ne postavlja kao prioritetan, i kad nam se čini da ga i nije bilo, problem komunikativnosti književnosti, poezije posebno, ne gubi na aktuelnosti. Da je drugačije, kakva bi bila svrha neprestanog odgonetanja i tumačenja drevnih tekstova, toliko novih čitanja i prevrednovanja autorskih opusa, koji pripadaju književnoj baštini, koliko i onih nastalih u bližoj prošlosti. Moglo bi, u ovom kontekstu, da se postavi pitanje koliko je čitalaca kadrih da proniknu u punu meru ostvarenih, autorovih stvaralačkih intencija? Vrlo malo, izgledi iskusnih i višestruko pripremljenih su tu znatno bolji.
Da se komunikacija na njima ne bi iscrpela, "nadležan" je autor, kome je, po prirodi stvari, stalo do što šireg kruga čitalaca. Ma kakav da im je stvaralački izraz i koliko god slojevito njihovo delo bilo, pravi majstori i takvom, širem krugu čitalaca, uspevaju da obezbede radost i, dakako, svrhovitost čitanja bez obzira na to što ono neće ishodovati rezultatima do kojih se dolazi dubinskom analizom. U jednom tekstu postavljate pitanje: kako poezija naglašenih nacionalnih obeležja može da postane univerzalno relevantna Odgovor bi bio...?
- Nisam prestao da verujem da se "velikom svetu" u susret može izaći samo prolaskom kroz "nacionalna vrata", ali sam savršeno svestan da je to u našem slučaju vrlo teško. Ili, bar, znatno teže nego kada je reč o pesnicima čija je tradicija integrisana u univerzalno duhovno iskustvo. Pored toga, našim je pesnicima, suočenim sa pretnjom da "skreću u nacionalizam", gotovo pola veka bilo onemogućeno stvaralačko prožimanje sa sopstvenom tradicijom. I kad su, tokom 70-ih prošlog veka, takvi pokušaji masovnije praktikovani, više je posredi bilo korišćenje mitsko-istorijskih motiva i tema i arhaične folklorne leksike, nego aktiviranje sudbinskih pitanja. Ipak, pojedine zbirke Vaska Pope, poneke poeme Miodraga Pavlovića, ciklusi Branka Miljkovića, pesme Ivana V. Lalića i nekih drugih autora, svedoče da su i naši pesnici bivali vični rešavanju tog problema.
* Šta je bio razlog da se posle tri decenije vratite slučaju "Istočnica" Ljubomira Simovića, koje su doživele žestoku ideološku osudu, ali i odbranu brojnih ljudi od pera?
- Znatan, ako ne i pretežan deo Simovićevog pesničkog opusa je pouzdan argument u prilog verovanju, koje sam maločas izneo. Gotovo da danas i nemamo od njega "srpskijeg" pesnika koji bi tako čudesnim sredstvima i postupcima svoj poetski iskaz uspevao da iznese na univerzalnu ravan. Na taj način je, svojevremeno, postupao u "Istočnicama": ciklusom pesama, u kome ni traga od nacionalističkih ideja nema, pesnik prvorazrednog stvaralačkog formata je ispevao sudbinsku temu o položaju srpskog naroda u vremenu i prostoru. Na 30-godišnjicu ovog slučaja, na primere partijskog nasilja u kulturi, koji ne prestaju da opominju, neposredno su me podsetile izjave iz nadležnog nam ministarstva. One o srpskom filmu, koji ovdašnju stvarnost predstavlja u lošem svetlu, pa i nije šteta što para za nove filmove nema. Crne slutnje bude i spiskovi antisrpski nastrojenih intelektualaca i institucija kulture, pogotovu kad ih prati zamenjivanje rukovodećih ljudi u njima partijskim kadrovima.* U knjizi se dotičete i pitanja postmodernističke poezije. Šta je u našoj književnosti postmodernizam (računajući tu i prozu) doneo, i u kojoj se meri polako pretvorio u istrošeni manir, kako neki tvrde?
- U šaljivom tonu sam, jednom prilikom, Andrićevu "Prokletu avliju" predstavio kao egzemplarno postmodernističko delo! Hteo sam, između ostalog, reći da ne verujem u apriornu inovantnost, u neupitnu vrednost još manje, književnih dela stvorenih u striktnoj saglasnosti sa načelima jedne određene poetike. Pogotovo one kojoj su, uz znatnu meru isključivosti, pripisivane maltene galaktičke književne promene. To, međutim, ne znači da poetiku postmoderne ne akceptiram, da pojedina književna dela u njenom duhu stvorena nisam spreman visoko da vrednujem. Pri svemu, mojim su merilima znatno bliža dela moderne književnosti, poezije pogotovu, nastala u vremenima kada se činilo da izgledi za svekoliki napredak ljudske vrste još nisu potrošeni.
* Opšte je mišljenje da književna kritika poslednjih godina ima daleko manji uticaj i značaj nego u ranijim periodima. Kako bi se to moglo objasniti?
- Otkad pamtim, a pamtim dugo, razlozi zanemarljivog uticaja književne kritike objašnjavani su krizom, u kojoj se ova književna delatnost nalazi. Kada je bila impresionistička, postavljano je pitanje zašto nije idejno pouzdano fundirana; kad je nastojala da postane idejno fundirana, zamerano joj je što nije analitična; kad je postala analitična, prigovoreno joj je da ne sudi dovoljno strogo; kad je počela suditi, optužena je da je dogmatska; kad se oslobodila ove optužbe i pokušala da bude integralna - konstantovano je da je u krizi! I, tako ukrug. Da i ne govorim o tome u kolikom su neskladu bili kritici upućivani zahtevi sa opštevladajućim uverenjem da je ona sekundarna književna delatnost, neposredno zavisna od tzv. kreativne književnosti.
* Ima li, u takvim okolnostima, srpskih pesnika koji su ostajali u senci, nepravedno skrajnuti iz raznih razloga?
- Naravno, ima autora zadivljujuće upornih u dokazivanju zle volje, ili "slepila" beogradskih ("oficijelnih") kritičara koji prećutkuju, ili previđaju epohalne vrednosti njihovih dela! Postojanje nepravedno skrajnuih pesnika, po mom mišljenju, ipak pripada nepovratnoj prošlosti. Književna scena u metropoli odavno je otvorena za autore afirmisane u kulturnim centrima iz tzv. unutrašnjosti. Štaviše, u novije vreme su beogradski autori sve češće objavljivali u publikacijama i izdavačkim kućama koje deluju van metropole. Kadgod mi se čak činilo da su ove druge u povoljnijem položaju, jer su sredstva mogla da dobiju iz dva izvora, iz centralnog i iz lokalnih. U svakom slučaju, "razmena" autora i dela donedavno je bivala dvosmerna i iznenađujuće uspešna. A kako sad stvari stoje sa izdavačkim kućama i izdavačkim planovima, sa kulturom uopšte, sva je prilika da su metropola i unutrašnjnost, u izjednačenom, beznadežnom položaju. Neće zato biti čudno, ako, umesto pojedinih pesnika, čitavi naraštaji domaćih pisaca zadugo ostanu skrajnuti i onemogućeni. KONAČNE VERZIJE
* DA li biste o nekim knjigama danas pisali drugačije, nego pre tri, četiri decenije?
- Neke tekstove koje sam pisao pre tri ili četiri decenije, a u novije vreme ih svrstavam u knjige, prema potrebi redigujem, proširujem ili skraćujem, prerađujem. Nastojim, pritom, da novim intervencijama u tekstu ne dovedem u pitanje održivost prvobitnog, posredno ili neposredno izrečenog i, čini mi se, utemeljenog suda o delu ili opusu o kojima je reč. Tako postupam držeći se uverenja da ni kritičari ne mogu biti lišeni prava na "konačne verzije". DRASTIČNE REDUKCIJE
- DA li moje lamentiranje "pije vodu", više i nije važno, jer je problem uticaja književne kritike danas skinut s dnevnog reda. Književni listovi i časopisi su drastično redukovani, a oni koji su ostali, retko ili neredovno izlaze; rubrike u dnevnoj i periodičnoj štampi u kojima su objavljivani književnokritički tekstovi su ukinute, ili preobraćene u "kolumne".
U svemu, mogućnosti za bilo kakvo redovno, autorsko praćenje književne produkcije više ne postoje, pa i razgovor o uticaju književne kritike prestaje biti smislen. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Noć knjige: Pisci, pokloni, popusti Pod sloganom „Budni uz knjigu“, najmasovnija manifestacija koja promoviše knjigu i čitanje posle Beogradskog sajma knjige, osma Noć knjige održaće se večeras od 17 sati do ponoći širom Srbije.  Uz velike popuste koji na Lagunina izdanja iznose i do 40 odsto, na knjige drugih izdavača, do 20 odsto, posetioce očekuju brojni pokloni i druženje sa piscima.
Sve koji u Noći knjige posete knjižaru Delfi u SKC-u obradovaće popusti za knjige na engleskom i francuskom, dok će popusti važiti i u knjižari Delfi u Subotici za knjige na mađarskom jeziku.
Specijalno za Noć knjige Laguna je prvi put na srpskom jeziku objavila najpoznatiji roman američke nobelovke Toni Morison, „Solomonova pesma“, u prevodu Dubravke Srećković Divković. To je treći roman Toni Morison, objavljen 1977, i spada među njena najcenjenija i najradije čitana dela. Iako ne odstupa od teme otuđenja i potrage za korenima, žudnje za slobodom i pravima, Toni Morison se verno vraća temi koja je dominantna u svim njenim romanima: potrazi za ljubavlju i identitetom.
U Noći knjige pojaviće se i nesvakidašnja „Knjiga o muzici“, Davida Albaharija i Žarka Radakovića. Napisana u četiri ruke ovo je svojevrsna zbirka utisaka i eseja o muzičkim fascinacijama iz pera dvojice istaknutih autora. „Knjiga o muzici“ nudi čitaocu uvid u muziku pojedinih poznatih savremenih muzičara i grupa i stoga predstavlja specifičan žanr na razmeđi između muzičkih ogleda i zbirke priča, zapravo umetnički uobličenih utisaka o „svirkama“ ili albumima koji su za autore ove knjige bili svojevrstan izbor po srodnosti.
Od autorke erotskog romana „Bekstvo iz harema“, Darije Haron, u Noći knjige stiže još jedan svetski hit, „Miris ruže“. Haronova važi za jednu od najpriznatijih spisateljica književne erotske literature, a u novom romanu u dekoru francuskog dvorca iz doba Luja XIV, Kralja Sunca, odvijaju se erotske igre koje će zapaliti maštu svih ljubitelja žanra.  Ukoliko sa nestrpljenjem očekujete da pročitate kultnu „Solomonova pesmu“ u prevodu na srpski, B92 Kultura i Izdavačka kuća Laguna imaju poklon za vas!
Poklanjamo tri primerka nagrađivane knjige Toni Morison, a da biste osvojili jedan od njih, potrebno je da se prijavite na karte@b92.net, ostavite ima i prezime i broj kontakt telefona, a u subjektu poruke obavezno upišite SOLOMONOVA PESMA.
Dobitnici će svoju nagradu moći da preuzmu u Laguninoj knjižari u Knez Mihajlovoj 40.
Noć knjige održaće se na sledećim lokacijama:
Knjižara Laguna, Immo Outlet centar, Gandijeva 21, Novi Beograd
Knjižara Super Vero, Milutina Milankovića 86a, Novi Beograd
Knjižara Knez, Knez Mihailova 40, Beograd
Knjižara SKC, Kralja Milana 48 (ulaz iz Resavske), Beograd
Knjižara Laguna, Makedonska 12, Beograd
Knjižara Bulevar, Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd
Knjižara Kod Vuka, Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd
Klub čitalaca Beograd, knjižara Delfi, Stanoja Glavaša 1, Beograd
Knjižara Zira, Ruzveltova 33, Beograd
Knjižara Terazije, Terazije 38, Beograd
Knjižara Zemun, Glavna 20
Knjižara Delfi Subotica, Korzo 8, Subotica
Knjižara Novi Sad, Kralja Aleksandra 3
Knjižara Rodić, TC Rodić, Sremska Mitrovica
Knjižara Delfi Niš, Voždova 4
Knjižara Kalča, TC Kalča, Niš
Knjižara Laguna, Kragujevac, Kralja Petra I 12
Knjižara Kruševac, Mirka Tomića 89, Kruševac
Knjižara Delfi Kod sata, Kneza Miloša 33, Valjevo
Knjižara Kraljevo, Omladinska 16/1
Knjižara Laguna Čačak, Gradsko šetalište bb, Čačak
Knjižara Pančevo, TC Aviv Park, Pančevo, Miloša Obrenovića 12, Pančevo
Klub čitalaca Vršac, Smart Office d.o.o., Trg Svetog Teodora Vršačkog 5, Vršac
Klub čitalaca Zaječar, Knjižara Kaligraf, Svetozara Markovića 26, Zaječar
Klub čitalaca Leskovac, Bigz Knjižara Kultura 27, Južni blok 1, Leskovac
Klub čitalaca Jagodina, Salon knjige Til, Kneginje Milice 83, Jagodina
Klub čitalaca Zrenjanin, Knjižara Teatar, Trg Slobode 7, Zrenjanin
Klub čitalaca Požarevac, Bigz Knjižara Kultura 20, Stari Korzo 3, Požarevac
Klub čitalaca Loznica, Knjižara Svet knjiga, Svetog Save 4, Loznica
Klub čitalaca Šabac, Knjižara-galerija Sova, Trg đačkog bataljona 15, Šabac
Klub čitalaca Pirot, Pi-Press – knjižara 1, Dragoševa, Pirot
Organizatori ovog svojevrsnog festivala knjige su izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi. Za sve one koji nisu u mogućnosti da posete knjižare, akcija će važiti i na sajtu www.delfi.rs. B92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Peter Handke: Dragocena posveta Srbiji Rukopis austrijskog pisca koštaju milione evra, a jedan je poklonio Čačku. Svoje tekstove piše isključivo rukom, u sveskama, i tako ih predaje izdavaču  KADA je Peter Handke, nedavno u Čačku, iznenada odlučio da prevede Disovu pesmu „Možda spava“ na nemački, pročita je umesto zahvalnog govora za Disovu nagradu, a rukopis pokloni gradskoj biblioteci, potvrdile su se reči Milovana Danojlića da je veliki austrijski pisac sa našom, usamljenom, iz sveta isključenom zemljom, utvrdio sestrinsku srodnost.
Zakleti usamljenik, u sporu sa duhovnom i društvenom klimom zapadnog sveta, primio je 29. maja posebnu plaketu 50. Disovog proleća za književni opus i širenje istine o srpskoj kulturi i tradiciji.
Ko je veče uoči dodele ove nagrade obilazio čačanske kafane, mogao je da vidi Handkea za stolom i olovkom u ruci, kako grozničavo prevodi Disovu pesmu, trudi se besomučno oko svake reči. U saradnji sa prijateljem i prevodiocem Žarkom Radakovićem, preveo je prvih pet strofa koje je pročitao na dodeli. Posao koji nije stigao da završi nastavio je sutradan, i sa istom strašću dovršio prevod preostale četiri.
Ispod Disovih stihova koje je ispisao na nemačkom, pisac se potpisao i ćirilicom kao „Petar Handke“, a te papire velikodušno je poklonio Zavičajnom odeljenju čačanske biblioteke, i tako se odužio domaćinima. Sa sobom je poneo kopiju.
Koliko je ovaj poklon dragocen srpskoj kulturi, govori činjenica da zapadnoevropske zemlje odavno nemaju dilemu da li je Handke jedan od najvećih živih pisaca kontinenta, te da su njegovi rukopisi izuzetno skupoceni i traženi kao prvorazredno kulturno blago.
Handke, inače, prve verzije svojih tekstova piše isključivo rukom, u sveskama.
Bez obzira na to koliko je dugačak tekst ne odustaje od olovke. Tako napisane verzije i predaje izdavačima na lekturu.Radaković otkriva za „Novosti“ da lektoru koji je zadužen za čitanje Handkea više i ne smeta da dešifruje rukopis ovog pisca, da, naprotiv, time ostvaruje intimniji odnos sa autorom. Tek onda, tekst se prekucava.
Sve te Handkeove sveske, pre nekoliko godina, otkupljene su za milionske svote (u evrima) i završile na dva mesta: polovinu je otkupio Arhiv austrijske nacionalne biblioteke u Beču, a drugi deo kupio je gigantski Arhiv nemačke književnosti 20. veka u Marbahu, na reci Nekar.
Ovaj najveći arhiv literature u Nemačkoj, smešten u rodnom gradu Fridriha Šilera, čuva i Kafkine rukopise, među kojima i neprocenjivi „Proces“.
Krajem prošle godine ovaj romanopisac, pripovedač, pesnik, dramatičar i scenarista, napunio je 70 godina.
Svi važni mediji u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Španiji, odali su mu tim povodom veliko priznanje, iako važi za nekog ko ne može tako lako da se uklopi u sezonske diskurse, već insistira na svom poimanju stvari.
Upriličen je niz naučnih i prigodnih skupova, otvoreno je i nekoliko izložbi. Handke je 6. decembra primio Nagradu Salcburga, grada u kom je i proslavio rođendan, a sutradan u rodnom Grifenu u Koruškoj, proglašen je za počasnog građanina.
Na temu raspada Jugoslavije i demonizovanja Srbije Handke je napisao pet knjiga: „Oproštaj sanjara od devete zemlje“, „Zimsko putovanje na reke Dunav, Savu, Moravu i Drinu ili Pravda za Srbiju“, „Letnji dodatak za zimsko putovanje“, „Kroz suze pitajući“ i „Oko velikog tribunala“.
Pisac, čija je majka slovenačkog porekla, ponovo se vezao za naše krajeve u autobiografskoj povesti „Moravska noć“, nedavno objavljenoj u Srpskoj književnoj zadruzi.
Objavio je do danas pedesetak knjiga i prevoda s engleskog, francuskog, starogrčkog i slovenačkog jezika.
Živi, kao slobodan pisac, u Šavilu kod Versaja, i redovno posećuje Srbiju. BORAC ZA PRAVDU
SVOJU naklonost prema Srbima, Handke je nedvosmisleno pokazivao ne samo u vremenu raspada Jugoslavije, ratova i naše izopštenosti iz sveta, već i tokom NATO bombardovanja, oštro podižući svoj glas protiv. Njegovi neprijatelji najviše mu prebacuju da se zauzeo za pogrešnu stranu, ističući posete Radovanu Karadžiću na Palama, 1996, i grobu Slobodana Miloševića u Požarevcu, 2006. godine. Te godine pripala mu je ugledna nagrada „Hajnrih Hajne“, koju dodeljuje grad Diseldorf, ali posle uzbune koju je ta vest napravila u nemačkim književnim i političkim vrhovima, Handke se odrekao nagrade. Dobio je sve važnije nagrade za književnost, osim Nobelove, za koju i njegovi neprijatelji misle da mu je uskraćena iz političkih razloga. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Slobodan Jovanović – kritičar savremenog doba Knjiga tekstova Slobodana Jovanovića, koja ga prikazuje kao kritičara i tumača književnosti. Pisao o Vuku, Skerliću, ali i o Stendalu i Prustu  ČITALAČKA publika deli se na obrazovanu manjinu i na masu. Prva, znajući strane jezike, gotovo je prestala čitati srpske stvari. Masa ne uživa u literarnim spisima, ona se hrani senzacionalnim romanima koji se opet iz strane književnosti prevode... Knjiga za narod nema dobrih. Ove što izlaze ne čitaju se; one se samo honorišu.
Iako deluju sasvim aktuelno, ove odgovore dao je Slobodan Jovanović (1869-1958) u intervjuu 1899. godine, na pitanja o uticaju stranih literatura u srpskoj književnosti, odnosno o domaćoj popularnoj književnosti.
Bio je rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u izgnanstvu, predsedik Srpske kraljevske akademije i najveći srpski pravnik. Da je u životu i neumornom radu ovog istoričara srpskog 19. veka, hroničara parlamentarnog života, nezaobilazno mesto imala književnost, srpska i strana, i njeno tumačenje, pokazuje knjiga „Slobodan Jovanović - Iz istorije i književnosti“, u izdanju „Beoknjige“, „Informatike“ i Srpskog liberalnog saveta, koja će u petak biti predstavljena u Narodnoj biblioteci Srbije.
Književnost, po rečima Mila Lompara, autora predgovora, nije samo područje duha na kojem se Slobodan Jovanović lako i uspešno kretao nego je i konstitutivno svojstvo njegovog duha. Ona pripada prirodi Jovanovićeve refleksije i u slučajevima kada je zalazio na druga naučna područja, posebno kada je pisao svoja istoriografska dela. To nam, dakle, sugeriše kako kroz ispitivanje svojstava koje je ispoljio kao književni kritičar možemo nazreti konstante duhovnog lika znamenitog pravnog, političkog i istorijskog mislioca. To, takođe, znači da je on - ostavljajući pečat svog duha na književnim delima - istovremeno ispisivao osobenu definiciju vlastitog gledanja na svet, i, sledstveno, vlastitog - poglavito istorijskog - pripovedanja o svetu - kaže Lompar.
U izboru koji donosi ova knjiga, našli su se Jovanovićevi tekstovi o Filipu Višnjiću, Vuku Karadžiću, Ljubomiru Nediću, Jovanu Skerliću, Bogdanu Popoviću, Vojislavu Iliću, Dragiši Vasiću, Zmaju, Njegošu, Lazi Kostiću, srpskoj pozorišnoj književnosti, knjižari Gece Kona... U drugom delu knjige autor razmatra pisce koje je izdvojio na horizontu svetske književnosti: Voltera, Stendala, Džordža Meredita, Prusta, Zolu, Ibzena, Džonatana Svifta...
Jovanović je, premda moderan mislilac, skeptik i racionalista - umeo da oseti teški dah sudbine u književnom delu, da razume ono što je neumitno u junaku i u svetu. O njegovom osećanju umetnosti govori i ocena iz 1922. godine, kako je Prustov roman „jedan roman bez radnje“, kako je njegov stil „jedan stil koji više nagoveštava nego što potpuno kazuje“, jer Prust „bi hteo da utvrdi magnovene potrese, da obeleži jedva primetne prelive, da uhvati one male potajne utiske kojih smo jedva svesni“.
Njegovo izoštreno estetsko čulo bilo je nepogrešivo i kada je reč o srpskoj književnosti. Govorio je da od svih pisaca koji su se javili posle 1918, vrede samo dvojica, i to su Miloš Crnjanski i Rastko Petrović, jer samo oni imaju talenta, sve je ostalo prolazna stvar.
- To je izvanredno svedočanstvo kako je umetničko osećanje Slobodana Jovanovića bilo iznad njegovog građanskog pogleda na svet. Jer, iako nije mogao biti sklon radikalnom defetizmu modernih duhova u književnosti posle Velikog rata, on je izdvojio upravo onu dvojicu pisaca koji su svojim književnim radikalizmom, svojom duhovnom avangardnošću izazivali otpor tradicionalne i građanske svesti u nas - ističe Lompar. ZMAJEVO PEVANJE
„U ENGLESKOJ postoji zvanje dvorskog pesnika. Kome se ono poveri, taj ima dužnost da opeva sve važnije događaje u životu vladalačke porodice, rođenja, svadbe, umiranja... Taku dužnost od prilike vršio je kod nas Zmaj, ali s ovom razlikom. On se nije hteo izjednačiti samo s jednom porodicom našeg naroda, pa ma to bilo i silom najvišom. On se izjednačio s celim narodom. Nema tog događaja u narodnom životu u kome on nije učestvovao svojim stihovima. Njegova ‘Pevanija’ to je kronika našeg doba. Zmaj nije bio pesnik mimo sveta, što živi sam sa svojim snovima. On je zajedno sa svojim suvremenicima proživeo sve njihove značajne trenutke“, zapisao je Jovanović 1899, u tekstu „U Zmajevu spomenicu“. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Žarko Radaković: Izazov stvaranja iz senke Pisac Žarko Radaković, o saradnji sa Albaharijem, „Knjizi o muzici“, druženju sa Handkeom i pisanju u emigraciji. Vrednosno ne postoje razlike između književnosti nemačkog, srpskog ili nekog indijanskog jezika  KVALITETNA umetnost uvek biva mučena problemima. Problemi jesu uvek na njenom repertoaru. Umetnost je uvek korektiv onog što se odvija u stvarnosti. Ona pomera stanovište, otvara drugačiji pogled na stvarnost. A problemi u stvarnosti su baš ono za šta se umetnost hvata, svesno. Umetnost polazi uvek od neravnina u sistemu, čak ih i buši i proširuje u rupe, da bi lakše ušla pod kožu sistemu i stvarnosti, ili da bi pokazala kuda bi moglo da se ode u devijantnosti sistema. Umetnost je čista, ali često prerušena u prljavost, ona je savest stvarnosti, sistema u kome živimo, savest našeg društva - kaže za "Novosti" Žarko Radaković, pisac koji živi i radi u Nemačkoj.
Ovih dana predstavio je u Beogradu "Knjigu o muzici", u izdanju "Lagune", koju je napisao u četiri ruke sa Davidom Albaharijem. Autori u neobičnoj zbirci muzičkih eseja i proznih minijatura opisuju koncerte na koje su odlazili zajedno, ispisujući oglede o savremenim muzičkim tokovima, stanju duha i raspoloženju, a knjiga donosi priče o rege grupi Groundation, triju "Medeski, Martin i Vud", gitaristi Bilu Friselu...
U "Knjizi o muzici", po Radakovićevim rečima, i te kako je reč o tim neravninama, o negativnim utopijama, o nekim stranama emigracije, o raspolućenosti nekoga ko živi u inostranstvu a misli na svom maternjem jeziku.- Oduvek su me interesovali drugi mediji. Želeo sam da postanem filmski reditelj. Ali umesto filmske škole studirao sam, privremeno, filologiju; posle sam, privremeno, postao pisac. Ali nisam nikada prestao da se interesujem za srodne umetnosti. Zajednički rad sa Erom Milivojevićem mi je bio možda i ključna uvodna faza kreativnog života. Izveli smo tri značajna performansa, tri predstave koje su ostavile važne tragove na sceni u Beogradu, bilo je to 1971-74. Vreme konceptualne umetnosti - kaže Radaković.
* Zajednički rad nastavio se i u književnosti?
- Tako sam pristupio i pisanju nekih knjiga. Prvi put zajedno sa Skotom Abotom. Osamdesetih godina čitali smo neke Handkeove knjige, zajedno, i sve vreme razgovarali o njima. I najedanput nam je palo na pamet da otputujemo na teritoriju Handkeove knjige "Ponavljanje". Hteli smo da proverimo verodostojnost opisanoga u knjizi. Da istražimo odnos između fikcije i stvarnosti. I pisali smo usput. Tako je nastala naša knjiga "Ponavljanja". Desetak godina kasnije smo napisali "Vampiri & Razumni rečnik". Obe ove knjige objavljuje ovih dana njujorški izdavač Punctum. Otprilike u sličnom odnosu prema umetnosti smo i David Albahari i ja pisali našu "Knjigu o muzici". Počeli smo spontano, opisujući zajedinički odlazak na jedan muzički koncert. A onda, prirodno, razgovarajući o muzici, nastavili smo pisanje ove knjige. Važno je reći da smo pisali uvek u dijalogu, razgovarajući, podstičući tekstovima jedan drugog na dalje pisanje. Sa Davidom mi je to bilo najbolje moguće. Izuzetno iskustvo.
* Izabrali ste da pišete o nekim manje poznatim muzičarima i grupama?
- Pisanje o muzici je ovde, ipak, bilo u drugom planu. Mogli smo da pišemo o bilo kojoj drugoj muzici. Jedan drugome smo predlagali omiljenu muziku za slušanje. Ja Davidove muzičare uopšte nisam poznavao, ali sam ih slušao pomno. U neke, kao grupu "Morfin", čak sam se zaljubio. Važno je da smo mogli uz tu muziku da pišemo. Jer mi smo pisci. Pisali smo svoju prozu, slušajući ovu muziku. Pišući uz muziku, tragali smo za motivima pisanja, za svojim temema. Istraživali smo svoj književni izraz. Ovo je knjiga o slušanju muzike, bolje reći o pisanju proze uz slušanje muzike. Hteli smo da pokažemo da je tako nešto i te kako moguće. Izuzetno iskustvo.
* Pišete na jednom mestu o sebi kao umetniku, u senci velikana - Petera Handkea.
- Ja sam, poznato je, ne samo književnik, autor, nego i prevodilac. Prevodim svesno samo jednog autora, Petera Handkea. Takav odnos prema prevođenju je i deo određenog autorskog koncepta. Handke je u mom opsesivnom, postojanom, radu na prevođenju njegovih dela i neka vrsta moga junaka. I sve što se odvija u našem odnosu ispunjeno je nizom izazova, životnošću, tajnama, baš kako se to odvija u životu junaka neke knjige i njenog čitaoca. Dakako, tu su identifikacije, poređenja, konsultacije, razgovori, ljubav, sporečkanja. Meni je to bilo potrebno već i zato što živim na stranom jeziku. Meni je oduvek bila potrebna takva pomoć, prisnost, takav autoritet, mentor, duhovni i jezički otac. E sad, što je to jedan od najvećih pisaca današnjice, to je stvar moga izbora. Mogao je to da bude i Valter Benjamin, ili Tomas Bernard, ali ja sam od početka osećao bliskost baš prema Handkeu i svemu što je on napisao. Dakako da sam, kao prevodilac i pratilac takvog pisca, bivao često i u senci, pozadini. Ali meni to nikada nije smetalo, baš sam u takvom položaju, u drugom planu, ne samo odlično mogao da vidim ono što me je interesovalo, nego sam i izgradio neki svoj pozadinski, paralelni kosmos koji i te kako živi i deluje. To je, dakle, i stvar moje autorske koncepcije, ukusa, i sklonosti. Evo, poslednjih godina se intenzivno družim sa asistentom Gerharda Rihtera, jednog od najvećih slikara današnjice, Norbertom Arnsom, koji, takođe odličan umetnik, svesno živi u senci velikana. Intenzvino Norbert i ja razgovaramo o našem slučaju. Odlično se osećamo. Handke neke domete srpske književnosti vidi u rangu sa evropskim vrhovima?
- Da, Handke sa uzbuđenjem čita i doživljava književnost srpskog jezika. Pre četiri godine sam, u nemačkom časopisu za svetsku književnost Schreibheft, objavio izbor iz Handkeove recepcije srpske književnosti. Meni je dirljivo koliko se taj pisac trudio da bude informisan o književnosti na stranom jeziku. Još mi je dirljivije njegovo doživljavanje nekih knjiga naših pisaca. Za nas je to svakako veliki poen. Jer mišljenje najvećih pisaca je uvek pod najvećom prismotrom javnosti. Tu najimpresivnije počinje recepcija na stranom jeziku. Konačno, nije umetnost sport. Nema tu boljeg. Vrednosno ne postoje nacionalne razlike između književnosti nemačkog, srpskog, ili nekog indijanskog jezika. Veliki umovi to znaju.
* Kako je srpskom piscu u tuđini?
- Moja odrednica emigracije je i negativna. Niko nije lud da napusti tek tako svoj dom, svoj jezik, svoju zemlju. Ako mora, okej. Ali život u emigraciji je uvek dvostruk. Pisac u emigraciji, dakle, uvek dvostruko gleda na stvari, jednim okom onako kako gleda domaćin zemlje u kojoj živi, drugim okom onako kako gleda neko iz njegove ostavljene zemlje. Dakle, nimalo lako opažanje, osećanje, doživljavanje, promišljanje stvarnosti u kojoj takav pisac živi. Pisanje u emigraciji je krajnje kompleksno, već u samom izboru repertoara. Čim se pisac emigrant odluči za jednu temu, odmah je vidi u nekoj drugoj svetlosti. Pisanje u emigraciji je stalno prelaženje iz jednoga u drugo. Ludilo. JEZIČKI APSURD
* KOLIKO je naša najbolja savremena književnost zastupljena u velikim jezicima? - Malo. Nedovoljno. Na nemačkom jeziku je recepcija naše savremene književnosti često napredovala i u talasima neknjiževnih okolnosti. Apsurdno je da je poslednji rat podstakao interesovanje za naše pisce. Međutim vihor predistorijskih zbivanja izbacuje na površinu sve, pa i manje kvalitetnu književnost. Jer u burna vremena se teško razlikuju istoriografija, publicistika i književnost. Patnja nekada izlazi na videlo brže u kolumnama. Ali u njima se i manipuliše. Neki naši pisci će tek morati da se dokazuju kao kvalitetni književnici, iako su već izašli na strano tržište. LEČITI DUH
* U kakvom svetu živimo, uspeva li kultura da izdrži nalete novog, kako neki kažu, obezduhovljenog doba?
- Svako doba je bilo ugroženo gušenjem ili potiskivanjem duhovnih vrednosti. Za nekoga ko radi u kulturi to jeste teško. Ali je i izazov. Odbraniti vrednosti, čuvati ih, kriti ih, lečiti duh od inficiranosti vampirizmima. Nije li Andrić pisao neka svoja kapitalna dela baš za vreme rata? Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Deseterac Kosovskog ciklusa na francuskom Biljana Janevska prevela narodne pesme Kosovskog ciklusa. U knjizi „Kneževa večera“, „Banović Strahinja“, „Kosovka Devojka“...  NEPOSREDNO pred Vidovdan, svetlost dana ugledala je neobična knjiga - prepev svih narodnih pesama Kosovskog ciklusa na francuski jezik i to u - desetercu! Zbirku dragulja srpske narodne književnosti priredila je Biljana Janevska iz Valjeva, profesorka francuskog i latinskog jezika u penziji.
U knjizi su, između ostalog, na francuski prepevane pesme „Kneževa večera“, „Car Lazar i carica Milica“, „Banović Strahinja“, „Kosovka Devojka“, „Smrt majke Jugovića“, što do sada niko nije uradio.
- I Vuk Stefanović Karadžić, uostalom, savetovao je da se naša dela prevode na strane jezike - kaže Biljana Janevska. - Jer, ako se ne prevode, ostaće kao u zemlji zakopana, van domašaja, dok prevedena dela šalju veoma značajne poruke.
Knjigu je posvetila svom bivšem učeniku Aleksandru Mitroviću, koji je uvek, kaže, pomagao objavljivanje njenih dela, pružao joj značajnu podršku. Recenziju knjige napisao je takođe njen nekadašnji đak, Veran Stanojević, koji je doktorirao na Sorboni, a danas predaje na Filološkom fakultetu u Beogradu.- Onaj ko ne oseća svoju otadžbinu, njene patnje, probleme, turbulencije, nije dobar čovek - kaže profesorka. - Zato je, između ostalog, nastao prepev svih pesama Kosovskog ciklusa na francuski, da se za našu kulturu čuje i u toj velikoj evropskoj zemlji, koja je nesporno mnogo dala svetskoj kulturnoj baštini.
Ranije, Biljana Janevska na francuski je, takođe, prepevala Njegošev „Gorski vijenac“, te Ciklus pesama o Kraljeviću Marku. Takođe, ciklus hajdučkih i uskočkih pesama, kao i Dušanov zakonik.
- Nadam se da će moja najnovija knjiga doći do predstavnika velikih sila, da se uvere, uvide kakva je zemlja Srbija, da ima izuzetno bogatu kulturnu tradiciju - kaže autorka.
- Možda će moj prepev „Gorskog vijenca“ na francuski u desetercu, kao delo od izuzetnog značaja, kako je ocenjeno, da se nađe na simpozijumu „Sučim ćete pred Njegoša“, povodom dva veka od njegovog rođenja. ZAHVALNICA
NAŠA sagovornica nedavno je dobila zahvalnicu Narodne biblioteke Srbije. Priznanje je dodeljeno za doprinos bogatstvu bibliotečkih zbirki i očuvanje nacionalne kulturne baštine. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dobrica Erić: Brojanice iz Gračanice Dobrica Erić sačinio je spev u 1.333 strofa, o istoriji srpskog naroda, od starih Slovena do naših dana. Ovo je pokušaj da se nekako spasemo od tuge, da kažem istinu i to u stihovima – kaže Erić  "POETSKA povest, oda mog roda/ So isplakana i neisplakana/ U doba velikih nepogoda"...
Ovim stihovima pesnik Dobrica Erić uvodi čitaoce u svoju novu knjigu "Brojanice iz Gračanice - Povesnica časti i beščašća", koju je objavila Srpska književna zadruga u saradnji sa Društvom srpskih domaćina.
Erić je sačinio spev u 1.333 strofa, o istoriji srpskog naroda, od starih Slovena do naših dana.
- Ovo je pesnička čitanka rodu, otadžbini i porodu srpskom. Erić se ovim spevom pridružio velikim srpskim pesnicima, poput Sime Milutinovića Sarajlije i njegovoj "Srbijanki". Knjiga je otvorena prema svetu i veku. Na tematsko-motivskom planu ona kazuje o vekovnom stradanju srpskog naroda na ovim prostorima, o zamkama ideološko-političkim kroz koje je narod prošao, o srpskim vladarima čija su imena zlatnim slovima ispisana u istoriji... Ali govori i o srpskom usudu, neslozi, izdaji - rekao je u četvrtak Tiodor Rosić, na predstavljanju knjige za velikim stolom SKZ.
Objašnjavajući zašto je sačinio ovu veliku, angažovanu poemu, lirski pamflet, pesnički dokument o razdoblju nepravdi, nacionalnih i moralnih iskušenja, koji je pisao punih 12 godina, Erić je rekao:
- Nisam znao šta ću. Nemoć je ljudska najteža, ne možete ništa, a vidite sve. Ovo je pokušaj da se nekako spasemo od tuge, da kažem istinu i to u stihovima, da se lakše pamti.
NARODNA DUŠA
OVAKVU knjigu, po rečima Petra Pajića, do sada nismo imali, a retko koja nacionalna književnost je ima:
- Glavni junak ovog epa je narod. Knjiga je veoma hrabra, ne štedi nikoga. Dobrica nije ni na jednoj strani, osim na našoj. On ne zaboravlja nikoga, za njega su heroji sa jedne i sa druge strane. Uzima sve što je izniklo iz naroda, što je u narodnoj duši. Ovo je narodna čitanka za sve razrede, namenjena svima koji žele da uživaju u pravoj poeziji i istini. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Nedeljkoviću "Vasko Popa" Pesnik Živorad Nedeljković, dobitnik nagrade "Vasko Popa" za zbirku „Talas“. Uručenje u Vršcu, 1. jula  PESNIČKA nagrada "Vasko Popa" pripala je ove godine Živoradu Nedeljkoviću za knjigu "Talas", u izdanju "Arhipelaga", odlučio je žiri u sastavu Radivoje Mikić, predsednik, Duško Novaković i Dušan Belča.
Nagrada će Živoradu Nedeljkoviću biti uručena u Vršcu, 1. jula, u podne, u svečanoj sali Skupštine opštine Vršac.
- U vremenima kad je sve oko nas degradirano i naginje destrukciji, veoma mnogo znači nagrada koja potvrđuje vrednost nečega što je efemerno kao poezija. Popa je uneo toliko odmerenosti u poeziju, i od njega se, kao ni od koga drugog, može naučiti - rekao je u petak Nedeljković za "Novosti", na vest o nagradi.
Strpljivog i promišljenog pesničkog glasa, i u knjizi "Talas", ostao je posvećen čudima svakodnevnog sveta i mistici malih stvari. U razgovoru za "Novosti" povodom objavljivanja ove zbirke, Nedeljković je rekao:
- I uvek kad nam se učini da smo do nečeg dospeli, da smo razrešili neku tajnu, uvek se uverimo da su pred nama nova vrata, nove slike, drugi ukusi i mirisi, nova sjedinjenja. Uvek shvatimo da razrešnice nema i da je u tome zapravo sav smisao. Da se potraga za smislom može okončati, smisla ne bi ni bilo. Tragamo, naravno, u običnoj svakodnevici jer i sami jesmo obični, svakodnevni, jer ne znamo za smisao koji izvan nje postoji.
Nagradu "Vasko Popa" su 1995. godine osnovali "Agencija Đorđević" i Društvo prijatelja Vršca - "Vršac lepa varoš". Darodavac Povelje i novčanog iznosa nagrade je Fondacija "Hemofarm", a pokrovitelj manifestacije je Skupština opštine Vršac.
DOBITNICI
ŽIVORAD Nedeljković je devetnaesti dobitnik nagrade "Vasko Popa", a među prethodnim dobitnicima su i pesnici: Borislav Radović, Ivan V. Lalić, Milutin Petrović, Slobodan Zubanović, Novica Tadić, Duško Novaković, Vujica Rešin Tucić, Radmila Lazić, Vojislav Karanović, Miodrag Maksimović, Milan Đorđević, Saša Jelenković... Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dobrica Erić: Narod je poraženi heroj Naš poznati pesnik govori o spevu "Brojanice iz Gračanice", srpskoj istoriji u stihovima. Sricao sam ovu knjigu posebno za mlade koji su našom krivicom u sve većem beznađu - kaže Erić  PESNIKA idile Dobricu Erića, koji je opevao svaki cvet u svojoj Gruži, udes naših dana pokrenuo je da u svom stilu napiše veliku, iskrenu, angažovanu poemu "Brojanice iz Gračanice", koju je objavila Srpska književna zadruga, u saradnji sa Društvom srpskih domaćina.
Erićev spev, u kojem spaja drevno i dnevno, nalik je starinskim epovima. Ovaj lirski pamflet, poetska povest srpskog naroda od starih Slovena do naših dana, pesnički je dokument o razdoblju nepravdi, nacionalnih i moralnih iskušenja. Kritika je već nazvala "narodnom čitankom za sve razrede". Pred čitaocima je složena prošlost i stvarnost Srbije, a kroz 1.333 strofe javljaju se kosovski junaci, srpski heroji ustanaka i svetskih ratova, demokratske vođe, haški optuženici, sportski velikani, običan narod, ali i naši zlotvori...
* Zašto ste rešili da u stihovima ispišete istoriju Srbije i srpskog naroda?
- Zato što nisam mogao da učinim ništa drugo. Gledao sam i slušao šta se događa, video kako nam sve uništavaju i poništavaju i kako nam zemlja zalazi a ponos i nada se gase. Sve srpsko je na "targetu" kao za vreme bombardovanja. Kad sam pročitao neke delove iz naših "istorija" koje se štampaju negde po svetu za našu decu, tada više nisam mogao da izdržim i rešio sam da i ja napišem jednu našu, "moju", pesničku istoriju, ali u stihovima, da bude što sažetije i da mladi i odrasli lakše čitaju, pamte i pričaju. Znao sam da ja time ne mogu pomoći mnogo, ali morao sam nešto da učinim i da kažem istinu. Da spasem sebe od tuge i nemoći, da spasem svoju i još poneku neubijenu dušu i neispranu svest. Tako sam se "lečio" skoro dve decenije, a sad ću videti da li će taj moj "lek" pomoći još nekom.
* Pisali ste dugo ovu knjigu satkanu od istorije i politike, a kažete da ona nije završena?
- Ona nikada ne može biti završena, sve dok se zemlja okreće i sunce nas ponekad ogreje, ali sad će je nastaviti neko drugi. Ja sam se mnogo umorio i samo želim da odem među drveće, među životinje i ptice. Oni se nisu promenili, oni su isti kao pre hiljadu godina, a ljudi, nažalost, nisu izdržali.
* Kako ste se odlučili za naslov?
- Povukle su me rima, povest o nama i jedna od naših najlepših i najstarijih svetinja na Kosovu i Metohiji prapostojbini starih Slovena i svih nas. Sricao sam ovu knjigu i rimovao za mlade i stare Slovene, posebno mlade, koji su našom krivicom u sve većem beznađu i na sve većoj stranputici, ali mnogi to i ne znaju.
* Neobičan je broj strofa?
- Zamislio sam da strofe budu pod brojevima, od 1 do 1.333. Onih 33 su Hristove godine, i to se moralo tako završiti.
* Da li u zagonetkama prošlog vremena rešavate zagonetke sadašnjeg?
- Ne rešavam ja ništa, niti mogu nešto da rešim. Da sam mogao, ne bih pisao knjigu, već bih umesto olovke uzeo neku drugu alatku i rešio ove nerešive zagonetke naše nesreće i neizvesnosti. Potonuli smo toliko da to više čovek ne može da reši. Može samo Bog, ja se još u njega uzdam i nadam se da nas On nije zaboravio.
* Slažete li se sa ocenom da je svim mitovima dozvoljeno da budu deo evropske i svetske kulture, osim srpskim, koji su proglašavan i za mitologiju zla, nasilja...?
- I to je jedan od načina kojima nas zloduh guši i uništava. Ne dozvoljavaju "oni", ili tamo "oni" nama ništa. Ni da živimo, ni da postojimo, ni da se radujemo, ni da tugujemo, čak ni da pamtimo. To što "oni" rade "nama" i što govore o nama, nema veze s nama, Srbima, to su Oni, to je ogromna laž obezljuđenog sveta. To oni izvrću svoju kožu, svoju utrobu, i oblače nas u nju, da mi izgledamo "spolja" onako kako oni izgledaju "iznutra". To je pobeda zla i beščašća onih koji ne trpe dobro i časno u svojoj blizini, u svom okruženju, pa čak ni na istoj planeti. Borba dobra i zla traje otkako postoji svet i trajaće do kraja sveta. Do sad je uvek pobeđivalo dobro, i tako je svet opstajao, ali sada je zlo ojačalo svuda u svetu, i kod nas, i uzelo vlast u svoje kandže. Zloduh je preuzeo ulogu Boga i ne bira sredstva i načine da uništi sve što je dobro i ljudsko, pogotovu Srpsko, sve što je Božje, a mi smo mu izgleda najljuće trunje u očima. Naš najveći zloduhovac je nemačka politika, bila oduvek i ostala zauvek, a sad je rešila da završi svoj nečasni posao. Ipak, čini nam i nešto dobro, neće da nas primi u Evropsku uniju.
* Simetralu ove srpske povesnice čine Kosovo i Metohija?
- To je naša kolevka, naše svetilište i sudilište, naša grobnica, najzad, ako nam je neko čudo ovozemaljsko ili nebesko ne pretvori opet u kolevku.
* Da li je teško pisati o savremenim događajima, bez istorijske distance?
- Nije teško, već lekovito, pogotovu kad se dođe dovde dokle smo mi došli. Ili dokle su nas doveli naši ucenjeni političari i njihove gazde i naredbodavci iz crnog belog sveta, koji ne veruju u Boga već u silu i novac, kojima je vera isto što i politička partija, i koji neće uništiti samo nas, već ceo svet.
* Ko su heroji ovog speva?
- Naš narod je jedini, ali poraženi heroj. Mnogi heroji su u Hagu, a oni drugi na Dedinju i na raznim idiličnim bregovima ove opljačkane i obespravljene zemljice.
* Niste štedeli ni "nove demokratske junake", ni "stare komunističke idole", očekujete li negativne kritike?
- Ne očekujem ništa. Koga još zanima šta pišu poslednji sanjari, rodoljupci i romantičari, ko još čita knjige pogotovu ove u stihovima i ko se obazire na njih. Nisam ja ovo ni napisao da bih se proslavio, već da bih razgalio muku, i svoju i tuđu.
* Kolika je moć poezije u našem vremenu?
- Mnogo mala. I to samo još kod "malih" običnih ljudi i kod dece. Danas skoro ceo naš narod piše pesme i tako se brani od zla i bede, ali pesme ne čita više niko. To je cveće koje još cveta a niko ga ne bere i ne miriše.
SRPSKI JEZIK JE POEZIJA
1279
Ovo je spev o tvojoj kolevci
U kojoj sada mlad mesec spava
U njoj su odnjihani svi naši preci
U njoj je odnjihan i Sveti Sava.
1280
Čuvaj bisernu ogrlicu
U kojoj su nam svi amaneti
Vukovu azbuku i ćirilicu
najlepše pismo na planeti.
1282
I govori lepo, srpski, ko i ja
Da ti se anđeli s neba nasmeše
Srpski jezik je poezija
Samo ptice pevaju lepše.
1284
Ne veruj onim istorijama
Gde svetac liči na Mona Lizu
Kakve se za nas već godinama
Pišu u Beču, Bonu i Parizu. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 245 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
