|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Novi roman Dena Brauna u srpskom izdanju Svetski hit, roman Dena Brauna "Inferno", pojavio se i na srpskom, u izdanju novosadskog "Solarisa", i u prevodu Aljoše Molnara  Svetski hit, roman Dena Brauna "Inferno", pojavio se i na srpskom, u izdanju novosadskog "Solarisa", i u prevodu Aljoše Molnara.
Kroz raskošnu scenografiju postavljena u tri drevna grada, Firencu, Veneciju i Istanbul, i njihovu kulturnu istoriju, glavni junak romana, profesor Robert Langdon, kreće u dramatičnu poteru za genijalnim naučnikom opsednutim Danteom i njegovim vizijama pakla, i pokušava da još jednom spase svet. Dovitljivi profesor istorije, umetnosti i simbologije vešto tumači i najzagonetnije tragove koje za sobom ostavlja imućni genije genetskog inženjeringa...
Ovo delo, inspirisano Danteovom "Božantvenom komedijom", a posebno najvažnijim delom "Paklom", po rečima prevodioca Aljoše Molnara, najzreliji je Braunov roman.
- Vidi se da je Braun napredovao u stilskom pogledu. U odnosu na prethodne romane, u "Infernu" je i tema savremena i zanimljivija. Radi se o prenaseljenosti planete, a glavni negativac hoće da svet doživi preporod, novu renesansu, kao posle kuge u srednjem veku - rekao je za "Novosti" Molnar, koji je zaslužan i za prethodne knjige ovog autora objavljene na srpskom.
Braun na početku knjige objašnjava čitaocu da su sva likovna, književna i naučna dela, kao i svi istorijski izvori navedeni u romanu - stvarni, pa je zato ovaj izdavač malo zakasnio sa srpskim izdanjem, trudeći se da mnogobrojne pojmove adekvatno prevede i objasni čitaocima.
Knjižarski lanac "Vulkan" do kraja ove nedelje ima ekskluzivno pravo na prodaju "Inferna" kod nas, a već posle tri dana prodaje, roman je zauzeo drugo mesto na listi najprodavanijih.
OBARA REKORDE
OD objavljivanja u svetu, 14. maja, "Inferno" se nalazi na prvom mestu ili u samom vrhu top-lista "Njujork tajmsa", "Špigla", kao i na sajtu "Amazona", gde je među tri najprodavanije knjige, kako u klasičnom izdanju tako i u elektronskom formatu. I ovog puta, ubrzo po izlasku knjige iz štampe, najavljeno je snimanje filma, u režiji Rona Hauarda, i sa Tomom Henksom u ulozi profesora Langdona. Braunovi romani su do sada prevedeni na 52 jezika, i prodati u više od 200 miliona primeraka. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Eseji Čarlsa Simića Novu knjigu eseja i sećanja Čarlsa Simića "Gledaj dugo i netremice", objaviće "Arhipelag", do ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu  NOVU knjigu eseja i sećanja Čarlsa Simića "Gledaj dugo i netremice", objaviće "Arhipelag", do ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu.
Jedan od vodećih savremenih svetskih pesnika i esejista, ove eseje pisao je u poslednjih nekoliko godina, a u njihovom središtu su vrlo konkretni politički, ideološki, društveni ili tehnološki izazovi pred kojima se nalazi savremeni čovek, kao i novi kontekst u kom se našla savremena kultura.
Simić govori o političkoj neodgovornosti, o vojnim intervencijama, o tome ko su danas autentični svedoci užasa, o nestanku javnog dobra iz javnih politika, o novom globalnom talasu pesimizma, o marginalizaciji znanja, o javnim bibliotekama koje se u SAD sve češće zatvaraju, o filmovima koje ne možemo zaboraviti ili o slikama i prizorima savremenog sveta koje ne smemo prećutati.
Posebno mesto u ovim esejima imaju pitanja poezije i piščevo majstorsko oživljavanja vlastitih sećanja na odrastanje u Beogradu, život u Evropi, Americi. Simić ispisuje nesvakidašnje strasno i lucidno svedočanstvo o iskušenjima modernih vremena. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Pavićevi rukopisi u Narodnoj biblioteci Srbije Dragoceni rukopisnu građu i predmete Milorada Pavića, koji se čuvaju u Legatu ovog slavnog pisca, Narodna biblioteka Srbije prvi put je predstavila javnosti DRAGOCENI rukopisnu građu i predmete Milorada Pavića, koji se čuvaju u Legatu ovog slavnog pisca, Narodna biblioteka Srbije prvi put je predstavila javnosti. Između ostalih, tu su dve sveske rukopisa „Hazarskog rečnika“, kao i probni otisak ove knjige, dve olovke kojima je pisac potpisivao svoje knjige i pisao u svojim beležnicama, lula sa držačem koja je bila prepoznatljiv detalj njegove pojave. Pred posetiocima će se naći i prvo štampano izdanje „Hazarskog rečnika“, objavljeno 1984. godine.
Rukopisi i predmeti Milorada Pavića biće izloženi do 30. septembra u specijalnoj komori, koja se nalazi u holu ispred Centralne čitaonice. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Izložba retkih knjiga Crnjanskog Povodom 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, u Galeriji-holu Radio-televizije Srbije u ponedeljak, 9. septembra će biti otvorena izložba prvih i retkih knjiga Miloša Crnjanskog POVODOM 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, u Galeriji-holu Radio-televizije Srbije u ponedeljak, 9. septembra će biti otvorena izložba prvih i retkih knjiga Miloša Crnjanskog, pod nazivom "Između Serbije i Sumatre". Osim 29 originalnih knjiga Miloša Crnjanskog u vitrinama nalaziće se i nekoliko njegovih rukopisa i pisama, prvi put dostupnih javnosti. Najinteresantnije su dve razglednice iz Dubrovnika i Sušaka, koje je Miloš Crnjanski poslao Slobodanu Jovanoviću. Posebnu pažnju privući će i originalni primerak "Lamenta nad Beogradom", koji je izašao u Johanesburgu 1962. godine u samo 75 primeraka. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Roman "Konstantin" ponovo pred čitaocima Tačno posle četvrt veka od prvog izdanja, pred čitaocima je istorijski roman "Konstantin" Ivana Ivanjija (1929) u kojem je izuzetno uspešno oživljen lik slavnog rimskog vojskovođe i cara  TAČNO posle četvrt veka od prvog izdanja, pred čitaocima je istorijski roman "Konstantin" Ivana Ivanjija (1929) u kojem je izuzetno uspešno oživljen lik slavnog rimskog vojskovođe i cara kao i burno vreme jačanja Rimskog carstva i priznanja hrišćanske vere.
Ko je i kada krstio Konstantina, ko je zapalio Dioklecijanovu palatu, kako su se prožimali stari i novi verski obredi i običaji u prvim vekovima nove vere, pod kojim okolnostima je ustanovljen Milanski edikt kojim je pre 1.700 godina priznato hrišćanstvo, zašto je Konstantin Veliki naredio pogubljenje svoje žene Fauste i prvorođenog sina Krispa, kao i mnogo drugih malo poznatih pojedinosti iz njegovog života, saznaće čitaoci u ovom uzbudljivom životopisu imperatora koga su smatrali za hrišćanskog apostola.
Sve vreme dok teče priča o Konstantinu, čitalac putuje predelima i gradovima carstva. Ivanjijev Konstantin nije maskota cara, već živa istorijska ličnost, naš blizak savremenik, ističe pisac Dragan Velikić, a književnica Ljubica Arsić dodaje:
- Glavni lik ove knjige je običan čovek, ali pre svega, mudrac i prorok jer zna da novo vreme donosi svest o istoriji kao ličnoj drami začetoj iz slobodne volje, najvažnijeg aspekta vere kojoj se priklanja i kojoj i sam služi.
Ivanji podseća da je literatura o Konstantinu nepregledna, ali i veoma nepouzdana. Njegovi prvi biografi i savremenici Evsevije Kesarijski i Laktancije bili su mu lično bliski i zbog toga "navijali" za njega. Istoričar Zosim-Zosimus, koji je pisao gotovo vek posle Konstantinove smrti, kao neprijatelj hrišćanstva bio je veoma kritičan prema svemu što je vladar činio, zbog čega se ni njemu ne može u potpunosti verovati.
- Autor istorijskog romana mora da prouči sve njemu dostupne izvore, ali je slobodan da izabere samo ono što se njemu čini važnim za sopstvenu priču i na kraju snosi odgovornost pre svega za to kako je prikazao karaktere istorijske ličnosti - ističe Ivanji. - O mnogim detaljima, o kojima se usuđujemo da pripovedamo, nemamo sigurna svedočanstva ali nema nikakve sumnje da je Konstantin arhitekta one rimske države antičkog vremena koja je u istoriju ušla kao Imperium Romanum Christianum. Razvoj hrišćanstva se bez njega ne može zamisliti. On je najupečatljivija istorijska ličnost koja je ikada rođena na tlu Srbije. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Loše predstavljanje na Sajmu knjiga u Moskvi U ruskoj prestonici nećemo biti organizovano predstavljeni, iako su nam tamošnji izdavači nudili besplatan prostor za prisustvo na sajmu  Na 26. Međunarodnom sajmu knjiga u Moskvi, koji će biti otvoren u sredu, a na kojem učestvuje više od 45 zemalja, našeg zajedničkog štanda i naših knjiga - neće biti. A moglo je, i to uz male troškove, s obzirom na to da su predstavnici ruskih izdavača ponudili besplatan prostor na sajmu uz reciprocitet - da se na isti način omogući njihovo prisustvo na Beogradskom sajmu knjiga.
O tome je Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS) na vreme obavestilo Ministarstvo kulture i Beogradski sajam, ali ni sa jedne od ovih adresa nije izraženo razumevanje. Tako je, po ko zna koji put, propuštena šansa da se naša pisana reč predstavi organizovano i stručno u svetu, ovoga puta na jednoj od najuglednijih manifestacija ove vrste u Evropi.
Ako je za utehu predsednik i generalni sekretar UIKS-a Dejan Papić i Vuk Vukićević biće u Moskvi i to kao gosti Udruženja izdavača Rusije. Učestvovaće na nekoliko međunarodnih skupova u okviru bogatog programa Sajma, a na put, srećom, ne idu praznih ruku. Udruženje je, naime, o svom trošku, za ruske izdavače, na ruskom jeziku, pripremilo katalog u kojem su preporučeni naslovi srpskih izdavačkih kuća: „Vulkana“, „Agore“, „Lagune“, „Kreativnog centra“, „Globosino Aleksandrije“, „Dobre knjige“, KOV, „PI presa“ i „Kompjuter buka“.Za svaku knjigu dat je kratak sadržaj, kao i objašnjenje zašto bi eventualno bila zanimljiva za ruske čitaoce. Na ovaj način preporučena su dela Dragana Velikića, Svetislava Basare, Aleksandra Gatalice, Vladana Matijevića, Borislava Pekića, Ljiljane Habjanović Đurović, Mirka Demića, Gordane Kujić, Mirjane Novaković, Vladimira Pištala, Đorđa Pisareva, Mirjane Đurđević, Draška Ređepa, Zorana Ćirića, Dejana Stojiljkovića, Aleksandra Tešića, Jovana Ćirilova... kao i tridesetak knjiga za decu.
Moskvu smo, tako, u našem „tradicionalnom“ maniru propustili, a pitanje je šta će se događati i sa našim predstavljanjem na predstojećem Sajmu knjiga u Frankfurtu, najvećoj smotri pisane reči na svetu, na kojoj je prisustvo pitanje časti i ugleda. Opet će se sve raditi u poslednji čas, pa „kako padne“ iako je još 9. oktobra prošle godine iz UIKS na adresu Ministarstva kulture otišao predlog protokola o saradnji pri čemu se posebno insistiralo na zajedničkoj organizaciji predstavljanja naših knjiga na frankfurtskom sajmu. Izdavači su, s pravom, očekivali barem odgovor, makar i negativan, da bi se u tom slučaju sami pripremili, ali iz Vlajkovićeve 3 svih ovih meseci niko nije našao za shodno da im se obrati. Imali su valjda, preča posla... [img]SAMO “EVRO-ĐUNTI“
Kao izlagač na Sajmu knjiga u Moskvi peti put zaredom samostalno će učestvovati izdavačka kuća „Evro-Đunti“. Štand ovog izdavača nalazi se na počasnom mestu u paviljonu sa ruskim izdavačkim kućama, dok su ostali inostrani izlagači smešteni u posebnu halu.[/img] novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Knjiga sećanja školskih drugova Ane Frank U prodaji je memoarsko-publicističko delo "Svi smo nosili zvezde" Tea Koena, koja nosi podnaslov " sećanja školskih drugova Ane Frank (1929-1945)  BEOGRAD - Izdavačka kuća "Admiral books", koja je već objavila nekoliko dragocenih publicističkih-istorijskih knjiga, u utorak je pustila u prodaju u svim knjižarskim lancima u Srbiji memoarsko-publicističku delo "Svi smo nosili zvezde" Tea Koena, koja nosi podnaslov " sećanja školskih drugova Ane Frank (1929-1945) "
Knjiga je skup sećanja školskih drugova iz amsterdamske Jevrejske gimnazije koje je Teo Koen okupio kako bi zajedno oživeli uspomene na devojčicu čiji je "Dnevnik" koji je vodila tokom skrivanja u jednom amsterdamskom potkrovlju od juna 1942 do avgusta 1944 postao jedno od najvažnijih svedočanstava o Holokaustu .
Njeni školski drugovi pripovedaju i o ličnim istorijama, o preživljavanju užasa Drugog svetskog rata, o detinjstvu koje je proteklo u skrivanju i navikavanju na trpljenje.
Jedan od Aninih školskih drugova - Albert Gomes priča kako se tokom rata skrivao u više od deset evropskih gradova, dok Hana Golsar svedoči o strahotama koje je doživela u Bergen-Belsenu i o svojim susretima s Anom u tom strašnom logoru.
Svi oni pamte Anu kao živahnu drugaricu vedrog duha, a ono što će čitaoca iznenaditi jesu svedočenja o njoj kao o buntovnoj devojčici.
Autor, prema rečima izdavača, uspešno dočarava nevinost detinjstva u kom su oni uživali do početka rata. Godine koje su došle nakon tog bezbrižnog perioda donele su tamu svojstvenu najmračnijem dobu u modernoj ljudskoj istoriji.
Ta tama zarobila je detinjstvo jevrejske dece i zato je knjiga "Svi smo nosili zvezde" priča o tom ropstvu, naglašava urednik Zoran Rapajić.
Autor Teo Koen od 1955. živi u Tel Avivu sa suprugom Orom. On je producent dokumentarnog filma "Školski drugovi Ane Frank" iz koga je proistekla građa na osnovu koje je objavio knjigu.
Inače, uspomena na Anu Frank ne bledi iako je preminula pre 68 godina, a zasluga da je svet uopšte saznao za te njene dnevničke beleške koje su najveća imena svetske literature proglasila za najtežu optužbu nacizma pripada njenom ocu Teu jedinom preživelom članu porodice Frank.
On se nakon završetka Drugogo svetskog rata vratio u Amsterdam gde mu je supruga prijatelja koji ih je skrivao dala listove Aninog dnevnika koje je ona sakrila u neku enciklopediju i gde su svi imali izmišljena imena da bi ih zaštititla u slučaju da tekst padne u ruke okupatorima.
Otac je sredio beleške, neke delove je izostavio ne želeći da pokaže kako je ćerka videla brak svojih roditelja kao i neka njena razmišljanja o pubertetu, a zatim je Dnevnik dao na čitanje prijateljici istoričarki koja je pokušala da nađe izdavača. Pošto niko nije bio spremna da objavi "Dnevnik Aned Frank" dala ga je svome mužu novinaru po zanimanju, a istoričaru po obrazovanju, koji je napisao članak o dnevniku i porodici Frank.
Tako se 1947 pojavilo prvo izdanje "Dnevika" a do danas je to postala najprodavanija knjiga na svetu posle " Biblije..Časopis "Tajm" je Anu Frank 1999.. proglasio za jednu od ikona 20 veka i dete -heroja.
Inače Ana je rođena u Frankfurtu na Majni gde je porodica živela do 1933. kada se preselila u Holadniju gde je porodica imala ogranke nekih svojih preduzeća koja su im u Nemačkoj konfiskovana kada su na vlast došli nacisti.Posle nemačke okupacije Holandije osnovana je Jevrejska gimanzija i tu su se našli na okupu autori sećanja i na Anu. Pošto nisu uspeli da emigriraju dalje od Holandije, kada je stigao poziv da se jave policiji pala je odluka da se sakriju, a u skrovištu su se o njima starali prijatleji Holanđani koji su bili u Pokretu otpora.
Oto Fank ( preminuo 1980) osnovao je Fondaciju koja nosi ime Ane u Švajcarskoj kojoj je zaveštao autorska prava, dok je kuća u Amsterdamu u kojoj se porodica skrivala preuređena u muzej koji je u 2011. godini imao 1.104.233 posetioca . Na osnovu Dnevnika napisana je drama koja se počela igrati u SAD od 1959 gde ju je na Brodveju postavio Li Strasberg, a Anu je igrala Mili Perkins. Te godine je urađen u SFRJ dokumentarni film o Ani Frank koju je igrala Milena Dapčević.
U međuvremenu je snimljeno desetak tv filmova, serija, a u najavi je ponovo nova ekranizacija te potresne priče za koju je receeno da je " glas svih žrtava Holokausta" novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Deca oluje“ pred Kraljevčanima U kraljevaČkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u četvrtak, 5. septembra u 19.30, održaće se promocija romana Milomira Kragovića „Deca Oluje“
U kraljevaČkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u četvrtak, 5. septembra u 19.30, održaće se promocija romana Milomira Kragovića „Deca Oluje“. O knjizi koja je za dvadesetak dana postala veliki hit ovog leta, i koja je štampana u 20.000 primeraka, govoriće književni kritičari Dragoljub Stojadinović, Milisav Milenković, kao i književnici Miloš Milišić i Dušan Stojić, inače dopisnik „Novosti“ iz Kraljeva.
Sledećeg četvrtka, 12. septembra u biblioteci „Filip Višnjić“ u Bijeljini održaće se druga promocija, a treća u Kulturnom centru u Novom Sadu 19. septembra. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Istorijski roman o egzotičnom Marokanskom kraljevstvu Roman "Lavirint uzdaha" Džejn Džonson, u izdanju "Vulkana", prava je šansa čitaoci da saznaju više o Marokanskom kraljevstvu i istorijskim ličnostima važnim za istoriju Magreba  Roman, malo sladunjavog naslova, "Lavirint uzdaha" Džejn Džonson, u izdanju "Vulkana", prava je šansa čitaoci da saznaju više o Marokanskom kraljevstvu i istorijskim ličnostima važnim za istoriju Magreba.
Roman u originalu nosi naslov "Sultanova žena", ali srpski izdavač je odabrao da ga " prekrsti" da bi akcenat stavio na centralni temu ljubavi između evnuha Nus-Nus i prelepe Engleskinje Alis Svon, koja se igrom zloćude sudbine obrela u haremu marokanskog sultana.
Dzonsonova se sada prvi put prevodi na srpski iako je u svetu već stekla ugled pouzdanog pisca istorijskih romana koji izvanredno upozna istorijske izvore na osnovu kojih piše dobro smišljenu priču. Prevedena je je dvadesetak jezika i veoma cenjena među kolegama piscima istroijiske fikcije. Rođena u Velikoj Britaniji Džonsonova (1960) , koristi jos dva pseudonima pod kojima piše uglavnom za omladinu. Pod svojim imenom je objavila samo tri romana za odrasle i svi se zbivaju u Africi, pre svega u Maroku.
Prema njenim rečima, kada joj je dosadilo da se bavi uredničkim poslom u jednoj od velikih britanskih izdavačkih kuća otisnula se 2005 za Maroko da bi utrvdila koliko je tačna porodična legenda da je jedna njena pretkinja bila oteta sredinom 17 veka i prodata u ropstvo u Maroku. Tamo se posle godinu dana udala za jednog pripadnika plemena Berbera i nikada se nije vratila kući.
Skoro sličnu sudbinu je dozivela i književnica, koja se udala za Marokanca Abdula i sada deli svoje vreme na relaciji London, gde se i dalje bavi uredničkim poslom i Maroka gde sakuplja podatke za svoje romane.
Prvi roman " Deseti dar" posvetila je piratima iz Mediteranskih delova Afrike, koji su bili stah i trepet za evropske trgovačke brodove, a znali su da se otisnu i poharaju neka manja mesta duž atlantske obale, ukljucujući i ona na manje zaštićenom zapadu britanskih ostrva.
Za drugi roman je odabrala temu čija se radnja odvija među nomadskim plemenoim Tuarega "Duhovi divljine", a najnoviji je "Sultanova žena" objavljena 2012. godine.
U jednom intevjuu autorka je otkrila da ju je za glavni lik romana Nus-Nusa inspirisala jedna slika fancuskog umetnika Ežena Delakroa poznata kao "Crni dvorski rob", na kojoj se vidi izužetno lep tamnoputi muškarac, koji je sigurno morao da bude kastriran da bi služio na dvoru. Džonsonova je primetila njegovo dostojanstveno držanje i ponos u izrazu što ju je inspirisalo da oko tog lika isprede priču.
Sve osim Nus-Nusa , u romanu se oslanja na autentične izvore koje je pedantno prikupljala godinu dana.Tako je saznala i za diplomatsku delegaciju koja je iz Maroka sa dvora Mule Ismaila stigla u posetu britanskom kralju Čarlsu Drugom, jer je to detaljno opisano u dnevniku jednog od dvorjana. Da bi upoznala ambijent u koji je locirala centralni deo priče, a to je dvorski kompleks sultana Mule Ismaila - Meknesa (1672-1727), koji se nalazi na listi UNESCO-a kao deo svetske kulturne baštine, spisateljica ga je posetila, a postarala se i da nabavi veoma retko izdanje o vradžbinama Afrikanaca južno od Sahare, da bi što vernije opisala glavnu sultaniju Zidanu koju je narod zvao "Veštica", a verovatno je bila poreklom sa juga kontinenta.
Za prave poklonike žanra ovo je sjajna prilika da se sazna veoma puno o jednomm za nas potpuno nepoznatom svetu, dok oni koji vole uzbudljive zaplete, intrige, čarobni, dekadentni svet harema, raskoš dvorova orijentalanih samodržaca imaju to dato sa merom, stilom i tako vesto upakovano da se zaista čita " bez daha". VIše nego dovoljno za ovu vrstu žanrovskog štiva. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Školski drugovi Ane Frank "Svi smo nosili zvezde" Tea Kostera - potresno svedočanstvo o jednom vremenu načinjeno prema istoimenom, veoma zapaženom dokumentarnom filmu  Potresna knjiga "Svi smo nosili zvezde" Tea Kostera („Admiral - buks“) načinjena prema istoimenom, veoma zapaženom dokumentarnom filmu, predstavlja sećanja školskih drugova Ane Frank (1929-1945) čiji je "Dnevnik" najprodavanija knjiga na svetu posle Biblije.
Autor je okupio svoje školske drugove iz Jevrejske gimnazije u Amsterdamu, koju su za vreme rata morala da pohađaju samo jevrejska deca, od kojih je polovina završilo u logorima i gasnim komorama. Jednostavnim, dirljivim rečima Anini drugari, iako u poodmaklim godinama, kazuju ne samo o Anelisi, kako su je svi zvali, nego i o ličnim istorijama, o preživljavanju užasa Drugog svetskog rata, o uskraćenom detinjstvu koje je proteklo u skrivanju, strahu i navikavanju na trpljenje. Tako Albert Gomes priča kako se tokom rata skrivao u više od deset evropskih gradova, dok Hana Golsar svedoči o strahotama koje je doživela u Bergen-Belsenu i o svojim susretima s Anom u tom zastrašujućem logoru. Svi oni pamte Anu kao živahnu drugaricu vedrog duha, ali i kao veoma buntovnu devojčicu.
Autor uspešno dočarava bezbrižnost i nevinost detinjstva u kojem su svi oni živeli do početka rata. Godine koje su zatim došle, donele su tamu svojstvenu najmračnijem dobu u modernoj ljudskoj istoriji.
- Izgleda da ni dan-danas mnogima nije dovoljno jasno koliko je teška pozicija običnog čoveka u ratu i koliko je važno sprečiti da do rata dođe. Događaji se ne smeju zaboraviti - ističe Teo Koster.
Dnevničke beleške Ane Frank pronašao je njen otac, skrivene u jednoj enciklopediji, priredio ih, ali je nekoliko izdavača rukopis odbilo da objavi. Prvo izdanje pojavilo se 1947. i izazvalo pravu senzaciju kao duboko autentično svedočenje o žrtvama holokausta. Kuća u Amsterdamu, u kojoj se porodica Frank skrivala, preuređena je u muzej koji je samo pretprošle godine posetilo više od milion ljudi. Prema "Dnevniku" napisana je drama, koju je na Brodveju postavio Li Strazberg 1959, posle čega je snimljeno desetak filmova i serija, a najavljena je i nova ekranizacija ovog dela. Časopis "Tajm" proglasio je 1999. Anu Frank za jednu od ikona 20. veka i dete-heroja. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 140 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
