|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Počinju "Dani Danila Lazovića" Uoči decenije od smrti Danila Lazovića, u Priboju počinje dvodnevni festival, otvaranjem izložbe Lazovićevih fotografija, i dokumenata koje je ustupila porodica.  ZAVIČAJ se odužuje velikom srpskom glumcu: uoči decenije od njegove smrti (25. mart 2006. godine) u Priboju počinje festival "Dani Danila Lazovića". Bard naše scene odrastao je u gradu na Limu i u njega se rado vraćao kad god je za to imao povoda. Nažalost, nikada zemljaci nisu imali priliku da ga vide u nekoj ansambl predstavi, ali je pred tamošnjom publikom rado izvodio svoje monodrame i odlomke iz predstava...
Pod pokroviteljstvom opštine Priboj, a u organizaciji Doma kulture i Zavičajnog muzeja, u naredna dva dana u ovom gradu nadmetaće se studenti završnih godina devet glumačkih akademija (Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i BiH) u onome u čemu je Lazović bio neprikosnoven od mladalačkih dana - kazivanju poezije. O najboljima će odlučivati žiri kojem predsedava prof. Radovan Knežević, sa glumcima Ljiljanom Dragutinović i Goranom Sultanovićem, rediteljkom Milicom Kralj i glumčevom ćerkom Jelenom Lazović.
- Ovo je naš prvi festival i zato traje samo dva dana - kaže direktor festivala, inače beogradski glumac i takođe Lazovićev zemljak, Miki Damjanović. - Počinjemo otvaranjem izložbe Lazovićevih fotografija, kao i dokumentima koje nam je za ovu priliku ustupila porodica. Potom će publika videti snimak predstave "Klaustrofobična komedija" Zvezdara teatra, u kojoj je ostvario izuzetnu ulogu i dobio "Ćurana" na Danima komedije u Jagodini. Kuriozitet naše manifestacije je i što je jedina u regionu na kojoj će se budući glumci takmičiti u govorenju poezije.
Pobedniku će pripasti Povelja "Danilo Lazović" i novčani iznos od hiljadu evra koji poklanja opština Priboj, a dobitnik će naredne godine biti i član žirija.
I OSETLjIV I GRUB
- U VREMENU opšteg nemara i slavljenja mutnih vrednosti, svaki pokušaj da se ime i delo jednog umetnika sačuva od lakog zaborava jeste podvig vredan poštovanja. Glumac živi onoliko koliko je živ u sećanju svog gledaoca. Danilo Lazović, i osetljiv i grub, i razmahnut i krut, i živčan i lomljiv, i glasan i samozatajan. Danilo dobija pribojske "Dane" rezervisane za slavljenje njegove umetnosti. Eto prilike da ga iznova upoznamo. Prilike za radovanje - reči su rediteljke Milice Kralj. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Paskaljević predsednik žirija filmskog festivala u Indiji Srpski reditelj Goran Paskaljević predsedava žirijem 44. Međunarodnog filmskog festivala u indijskom gradu Goa  BEOGRAD - Srpski reditelj Goran Paskaljević predsedava žirijem 44. Međunarodnog filmskog festivala u indijskom gradu Goa.
Festival, koji je počeo juče trajaće do 30. novembra, a žiri kojim predsedava Paskaljević dodeliće nagrade u ukupnoj vrednosti od 200.000 dolara u raznim kategorijama, za najbolji film, reditelja, glumca i glumicu, navodi se u saopštenju producentske kuće "Intermedia Network".
U takmičarskom programu festivala biće prikazano 15 filmskih ostvarenja iz 12 zemalja, dok će na propratnim programima publika imati prilike da vidi ukupno 160 filmova.
Festival je otvorila američka filmska zvezda i poznati borac za ljudska prava, Suzan Sarandon, uz prisustvo ministra kulture i informacija Indije Manisa Tevarija koji je u svom pozdravnom govoru rekao da je "festival u Goi najstariji i najprestižniji filmski događaj, zasnovan na konceptu da je ceo svet danas jedna ogromna porodica".
Češki reditelj Jirži Mencl je ovogodišnji dobitnik nagrade za životno delo, a njegovim filmom "The Don Juans" je otvoren Festival.
Paskaljeviću će, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Indije biti priređene retropektive (osam filmova) u još četiri indijska grada, na festivalima u Trivandrumu, Madrasu, Bangaloru, kao i na festivalu autorskog filma u gradu Pune. On će ovom prilika biti počasni gost festivala i održaće više predavanja o evropskom filmu sa akcentom na filmskim ostvarenjima sa Balkana.
Selektor festivala, filmski kritičar i teoretičar, Srinivasa Santanam, koji je predložio Paskaljevićevu retrospektivu širom Indije smatra da je "srpski filmski autor jedna od najznačajnijih figura evropskog nezavisnog filma, čija su dela angažovana i duboko humana".
Paskaljević je juče za televizijski dnevnik nacionalne indijske televizije izjavio da je za njega "izuzetno uzbudljivo što će imati priliku da se sretne sa publikom i kritičarima koji nisu imali dovoljno prilika da se upoznaju sa filmovima koji dolaze iz Srbije".
novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Izložba o Konstantinu Kavafiju Izložba u Helenskom fondu o životu i stvaralaštvu velikog grčkog pesnika. Veći deo života radio kao službenik, a noću brusio pesme koje je retko objavljivao. Čežnja ga stalno vraćala u Aleksandriju  UVEK i svuda pratila ga je Aleksandrija. I kada je tražio nove zemlje i mora, uvek je u nju stizao. Kako je to napisao u čuvenoj pesmi "Grad", iz prve knjige stihova objavljene 1917, kada mu je već bilo 54 godine, za Konstantina Kavafija nije bilo ni broda, ni puta, do malog kuta, asketske sobe u ulici Lespus, u kojoj je stvarao svoj pesnički univerzum. Tu je trošeći svoje zemljske dane zakoračio u večnnost sa 154 pesme, objavljene do sada na 25 jezika, u 112 različitih izdanja.
Slaveći ime i delo jednog od najvećih modernih pesnika na grčkom jeziku, povodom 150 godina od njegovog rođenja i 80 godina od smrti, u kulturnim centrima postojbine ovog Grka iz Aleksandrije, širom sveta organizuju se izložbe. Tako je beogradski Helenski fond za kulturu, u saradnji sa Centrom za neohelenske studije iz Atine i Arhivom Kavafi, priredio postavku koja prikazuje porodično stablo, fotografije iz privatnog života, hronologiju stvaralaštva, kopije rukopisa, pesnikove portrete i naslovne stranice izdanja njegove poezije na stranim jezicima. U okviru izložbe svakog četvrtka i petka (u 18 časova) prikazuje se i dokumentarni film o Kavafiju u produkciji kanala Histori.
- Cilj izložbe je da se našoj publici približi pesnik čiji je značaj za svetsku poeziju bio izuzetan - kaže za "Novosti" Gordana Radaković iz Helenskog fonda za kulturu.
- Dovoljno je reći da su pod njegovim direktnim uticajem stvarali nobelovci Euđenio Montale, Jorgos Seferis, Česlav Miloš i Josif Brodski.Rođen 29. aprila 1863. u Aleksandriji, u kojoj je grčka zajednica bila u usponu, Kavafi potiče iz bogate porodice trgovaca pamukom, koja je imala plemenito poreklo. Kao najmlađi od devetoro dece, bio je mezimac, posebno zbog činjenice da je nekoliko braće, ali i jedna sestara, umrlo još dok su bili bebe. Majka Hariklija je izuzetno teško podnela gubitak jedine devojčice.
- Zato je Konstantin, najmlađi sin, nosio odeću za devojčice i imao dugu, kovrdžavu kosu sve do svoje pete godine - objašnjava Gordana Radaković, pokazujući nam izbledelu sliku dečaka u haljinici. - Verovatno je to uticalo na njegovu osetljivost, kompletno formiranje, ali kasnije i na rodno opredeljenje.
Udobnom životu naprasno je došao kraj, kada je otac bankrotirao, a potom i umro. Kavafiju je tada bilo samo sedam godina. Njegov stariji brat, Aristidis, imao je trgovačku firmu u Liverpulu, pa su se majka i dečaci preselili u Englesku, gde će živeti i obrazovati se od svoje devete do 16. godine.
U ovom periodu, bio je pod velikim uticajem engleske književne tradicije - Šekspira, Brauninga, Tenisona, Vajlda, ali i istoričara poput Edvarda Gibona. Engleski jezik je naučio tako dobro da se govorilo da i grčki govori sa engleskim akcentom. Tokom života je, ipak, žalio što nije dobio francusko obrazovanje jer je toj književnosti i kulturi bio naklonjeniji.Mnoge ključne investicije Aristida su propale, pa je majka bila prinuđena da proda nameštaj i porodično srebro. Na kraju se porodica ukrcala na brod vratila u Aleksandriju. Rodni grad će biti primoran da napusti još jednom 1882, kada su muslimani u jednom izlivu nasilja ubili oko 50 hrišćana. Tri godine provešće u Konstantinopolju. Nije sačuvana nijedna njegova beleška iz tog vremena, ali se veruje da je tada otpočeo tajni seksualni život, koji će ostati skriven sve do njegove smrti. Kada se najzad vratio u Aleksandriju, Britanci su kolonizovali Egipat, pa je kao dvadesetogodišnjak uživao u prijemima, na kojima je sa britanskim diplomatama i oficirima vodio razgovare o kulturi.
Nedostatak novca je, međutim, bio stalni problem. Morao je da nađe posao, pa se oprobao u novinarstvu, a pomagao je i bratu Aristidisu na berzi. Konačno, zaposlio se kao službenik u britanskom Zavodu za navodnjavanje, za platu od sedam funti mesečno.
- Veći deo života radio je kao službenik, ali je sebe uvek smatrao prevashodno poetom - priča nam Gordana Radaković.
- Ponekad je kasnio na posao jer je noću pisao stihove. Prvi put je, međutim, u pasošu izdatom 1932. kao svoje zanimanje naveo - pesnik.
Kako su godine odmicale, sve se više okretao svom unutrašnjem životu, bruseći stihove u nekoj vrsti samoizolacije mračne sobe. Stalno je popravljao napisane pesme i vrlo ih retko objavljivao. Ako bi ih i pustio u spoljašnji svet, bile su štampane po dve-tri na jednom papiru. Iako je noseći stihove izdavaču umeo da kaže: "uzmi, spržiće mi prste...", smatrao je da bi njegovom ugledu više štetilo da dozvoli štampanje zbirke, nego da sporadično objavljuje pesme. Više je težio posebnosti nego kvantitetu.  U Kavafijevom opusu razlikuju se dve vrste pesama - one inspirisane antikom i istorijom, kao i ljubavne i refleksivne. Za njegovu poeziju karakteristično je i da je prilazio važnim istorijskim događajima kao zbivanjima iz privatnog života, a događajima iz privatnog života kao istorijski važnim. Kada je oko svog života i poezije sazidao velike zidove od reči, samoće i ćutanja, zauvek je sklopio oči rano ujutru 29. aprila 1933. na svoj 70. rođendan. PRIJATELJSTVO
KNjIŽEVNU slavu, iako za nju nije mnogo mario, Kavafi je stekao još za života, kako u Grčkoj, tako i ostalim delovima sveta. Među piscima je imao i prijatelje. Jedan od njih bio je i E. M. Forster, autor romana "Soba sa pogledom". Forster je uvideo da su Kavafijeve nedaće doprinele stvaranju jednog neuobičajenog pogleda na svet, istoriju i duhovnost, o čemu je pisao u svom "Vodiču kroz Aleksandriju", a u zbirku eseja "Faros i Farilon", uvrstio je i esej o Kavafiju. Često je podsticao Kavafija da objavi pojedinačne pesme, a na njegovu sugestiju stihove čuvenog Grka iz Aleksandrije objavio je i T. S. Eliot.
TAČKA U KRUGU
KAVAFI je imao ambivalentan odnos prema religiji, iako je bio kršten u grčkoj pravoslavnoj crkvi. Ni u zemlju predaka nije često odlazio iako je iz svakog njegovog stiha izbijala duboka uronjenost u antiku i grčku kulturu. Kada mu je godinu dana pred smrt otkriven kancer grla, operisan je u Atini. Ostao je bez moći govora i sa svetom komunicirao samo preko poruka. Čežnja ga je vratila u Aleksandriju. Kažu da se plašio smrti i molio prijatelje da ostanu uz njega. U posetu mu je, neposredno pred smrt, došao i aleksandrijski episkop koga je prvo odbio da primi, a potom od njega primio pričest, poslednji put prema pravoslavnom obredu. Zatim je uzeo list papira, nacrtao veliki krug i u sredini tačku. To je bio kraj. Poslednja poruka koju je ostavio svetu. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Otvorena izložba posvećena Njegoševoj kapeli i Nikoli Krasnovu U Etnografskom muzeju povodom 200 godina od rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša otvorena izložba. Matija Betković: "Narod koji ne može da odbrani grob ne treba da postoji"  Izložba "Njegoševa kapela na Lovćenu i arhitekta Nikola Krasnov" otvorena je večeras u Etnografskom muzeju povodom 200 godina od rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša.
Izložbu je otvorio akademik Matija Bećković, a govorili su i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, princ Aleksandar Karađorđević, potpredednik Matice srpske Miodrag Maticki. Goste je pozdravio v.d. direktora Etnografskog muzeja Miroslav Tasić.
Mitropolit Amfilohije je naglasio da je rušenje Crkve Svetog Petra Prvog Cetinjskog, poznate kao Njegoševa kapela, zločin duhovni i kulturni, jedinstven u Evropi.
"U 20. veku srušeni su mnogi drugi hramovi i svetinje, ali to se događalo u vremenima bezumlja ratnoga, Prvog i Drugog svetskog rata, novog građanskog rata na ovim našim prostorima, na Kosovu i Metohiji koja je danas pod novom tiranijom i okupacijom. Međutim u mirnim vremenima, zločin koji je učinjen, on traje do današnjeg dana", rekao je Amfilohije.
Mitropolit je rekao da je prošle godine bio na Lovćenu prvi put posle uklanjanja Njegoševe kapele i podizanja mauzoleja po projektu Ivana Meštrovića, i naglasio da je bio užasnut onim što je video, posebno "tunelom kojim je razorena utroba Lovćena".
Povodom 200. godišnjice od Njegoševog rođenja, on je uputio pismo predsedniku Vlade Crne Gore u kome je zahtevao, kao naslednik Njegoša, mitropolit crnogorski, da se obnovi kapela.
"Do dana današnjeg nisam dobio odgovor, ali čini mi se da je odgovor bio taj da je Vlada Crne Gore proletos milion i 300 hiljada evra odredila da se izvrši rekonstrukcija stravičnog tunela i mauzoleja", dodao je Amfilohije.
Akademik Bećković je istakao da je "obnevideli inat probio tunel na vrhu Lovćena".
"To je jedini tunel na vrhu planine, drugoga na svetu nema. To je dokaz da se podnožje podiglo na vrh, a planina okrenula na glavu, sa Lovćena više ne počinje nebo, nego se silazi u podzemlje", rekao je on.
"Lovćen je piramida u crnogorskoj pustinji. Sva Crna Gora je zidana od jedne vrste kamena, od kotorskih zidova do kapele na Lovćenu. Sada je na vrhu vrhova kamen zavičajnik smenio kamen došljak. Tvrđi je i skuplji, ali ne odoleva, niko ga ne dira ali sam se od sebe raspada", naglasio je Bećković.
On je u besedi naveo da je Njegoš morao da zna da njegov grob neće ostaviti na miru. "Čim je rekao da hoće da ga sahrane na Lovćenu, opomenuli su ga da će mu Turci mrtvom odseći glavu. Tako je i bilo, i nisu samo Turci. Austrija je naredila da se njegovo telo odmah ukloni sa Lovćena i to noću, Italija ga gađala topovima, koste su mu više puta gubili noseći ga gore dole lovćenskom hridinom", rekao je Bećković, ocenivši da "narod koji ne može da odbrani grob ne treba da postoji".
Bećković je primetio da se sa rušenjem kapele "ni ljudi ni planina nisu pomirili", da će Lovćen mauzolej stresti sa sebe sam. "Znam da je neophodno obnoviti Njegoševu kapelu, znam da će se to dogoditi danas ili sutra ili za sto godina", dodao je on.
Mitropolit Amfilohije je povodom 200 godina od rođenja Njegoša i 1700 godina Milanskog edikta uručio u ime Mitropolije crnogorsko-primorske "podgorički diskos" predstavnicima Etnografskog muzeja, Narodnog muzeja i Matice srpske. U umetničkom programu je nastupio Umetnički anasambl "Kralj Petar Prvi".
Izložba, autora arhitekte Dragomira Acovića i istoričara umetnosti Gordane Gordić, Viktorije Kamilić i Biljane Crvenković, prikazuje detalje o podizanju i rušenju Lovćenske kapele, projekat ruskog arhitekte Krasnova. Izložene su i knjige o Njegošu, slika Petra Lubarde "Sumrak Lovćena", Lubardin porter Njegoša, crnogorska nošnja.
Tokom trajanja izložbe, do 9. decembra, planiran je bogat prateći program. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Blagojević: Nišvil nije komercijalna manifestacija Direktor internacionalnog džez festivala "Nišvil" Ivan Blagojević smatra da ta manifestacija nije komercijalna i da niko nema prava joj "lepi takvu etiketu", što se, kako tvrdi, u ovom trenutku pokušava. -Verujem da je neko, dodeljujući "Nišvilu" status manifestacije od nacionalnog značaja, sve to proverio - rekao je Blagojević komentarišući izjavu državnog sekretara Ministarstva kulture Dejana Ristića na sednici Odbora za kulturu Narodne skupštine da nije u planu da Ministarstvo finansijski podrži tu manifestaciju iduće godine.
Ukoliko i ima malih komercijalnih sadržaja od deset odsto, to je samo u cilju promocije džeza, kazao je Blagojević i podsetio da je i Beogradska filharmonija izvodila hitove grupe "Abba", ali da to ne znači da je ta ustanova komercijalna.
Daleko više komercijalnih sadržaja ima deset najvećih dzez festivala u svetu u odnosu na "Nišvil", a to su manifestacije od nacionalnog značaja tih zemalja, napomenuo je Blagojević. blic
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Veče u čast laureata Svečana dodela nagrade "Kristalna prizma". Nagradu za životno delo dobio Velimir Bata Živojinović, a za sveukupni doprinos filmu Gordan Mihić. Ko su laureati trijenalne "Kristalne prizme"?  CEREMONIJU uručenja nagrade "Kristalna prizma", koju Akademija za filmsku umetnost i nauku posle 14 godina pauze opet dodeljuje najboljim stvaraocima, na sceni "Madlenijanuma" večeras će svečano otvoriti glumica Mira Stupica.
Po konceptu "laureati laureatima", "Kristalnu prizmu" za životno delo dobiće Velimir Bata Živojinović, a nagradu će njegovoj supruzi uručiti Božidar Zečević, predsednik Odbora za filmografiju i istoriju filma, i autor trotomne monografije o našem velikom glumcu. "Kristalnu prizmu" za sveukupni doprinos filmu Gordanu Mihiću uručiće reditelj Miroslav Momčilović, njegov nekadašnji student. Ko su laureati trijenalne "Kristalne prizme" (za 2011, 2012. i 2013. godinu) u 22 kategorije filmskog stvaralaštva saznaće se večeras, nakon prebrojavanja glasova svih članova AFUN-a, koji odlučuju o dobitnicima nagrade koja se smatra najvećim nacionalnim priznanjem. U glavnoj trci, nakon izbora 15 stručnih odbora AFUN-a su reditelji Goran Paskaljević, Srdan Golubović, Srđan Dragojević, Dejan Zečević, Miroslav Momčilović, Jelena Bajić Jočić, Bojan Vuletić, Kosta Đorđević, Bojan Vuk Kosovčević..., glumice Mira Banjac, Dara Džokić, Hristina Popović, Jasna Đuričić, Olga Odanović..., glumci Mustafa Nadarević, Aleksandar Berček, Tihomir Stanić, Emir Hadžihafizbegović, Lazar Ristovski..., scenaristi Milovan Vitezović, Dušan Spasojević...
"Kristalne prizme" svojim kolegama uručivaće večeras Radoslav Rale Zelenović, dr Nikola Spasojević, dr Ivana Kronja, Slobodan Boban Skerlić, Darko Bajić, Tanja Bošković, Milan Jelić, Miljen Kreka Kljaković... novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dva kandidata ispunjavaju uslove za direktora Narodnog muzeja Na konkurs za upravnika Narodnog muzeja u Beogradu prijavilo se tri kandidata od kojih dvoje - dr Milan Paroški i mr Bojana Borić Brešković, ispunjavaju uslove konkursa i imaju kompletnu dokumentaciju BEOGRAD - Na konkurs za upravnika Narodnog muzeja u Beogradu prijavilo se tri kandidata od kojih dvoje - dr Milan Paroški i mr Bojana Borić Brešković, ispunjavaju uslove konkursa i imaju kompletnu dokumentaciju, konstatovano je danas na sednici Upravnog odbora te institucije.
Na konkurs su se prijavili doktor političkih nauka Milan Paroški iz Turije, Jelena Drčelić Jovel iz Beograda i magistar istorije Bojana Borić Brešković sadašnji vršilac dužnosti direktora Narodnog muzeja.
Uvidom u dokumentaciju zaključeno je da Drčelić Jovel nije podnela svu potrebnu dokumentaciju koja je bila naznačena u tekstu konkursa.
Odluku o raspisivanju konkursa UO je doneo 28. oktobra, na sednici koja je, prema preporuci Ministarstva kulture i informisanja, bila otvorena za javnost.
Predsednik UO, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Darko Tanasković rekao je tada da je tekst konkursa u skladu sa zakonskim propisima i Statutom Narodnog muzeja.
Uslovi su visoka stručna sprema (fakultet društvenih nauka), najmanje deset godina radnog iskustva od kojih pet godina na poslovima u oblasti kulture - zaštite kulturnih dobara, kao i aktivno znanje jednog svetskog jezika.
Među uslovima je i taj da se protiv kandidata ne vodi istraga, da nije podignuta optužnica za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, da nije osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje funkcije direktora.
Tanasković je najavio da će narednog ponedeljka, 16. decembra biti obavljen razgovor sa kandidatima o predloženom planu i programu za period od četiri godine, koliko traje mandat direktora i da će svaki kandidat imati po pola sata da izloži svoj program, a da će zatim biti sprovedena i anonimna anketa među zaposlenima o predloženim programima i predstavljanje rezultata te ankete clanovima UO.
Članovi UO su književnik Milovan Vitezovic, naučni savetnik u Arheološkom institutu SANU dr Ivana Popović, muzejski savetnik u penziji Nikola Kusovac, dipl. arheolog, načelnik Odeljenja za kulturno nasleđe u Ministarstvu kulture i informisanja Olivera Marković i muzejski savetnici Narodnog muzeja Nenad Radojčić i Ljubica Miljković. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Sky
|
|
Pridružio se: 07 Mar 2013, 11:46
Postovi: 259
|
Za srpski nema vremena
Kolika je briga o jezičkoj kulturi u našem obrazovnom sistemu. Deca ne nauče da prepričavaju pročitano, napišu pismo, da se učtivo zahvale 
NIZAK nivo jezičke kulture mladih obrazovanih ljudi govori pre svega o dve stvari: prvo, da ih na značaj jezičke kulture nisu uputili u porodici; drugo - što je bolnije - da ih na to nisu uputili ni u školi - kaže za "Novosti" dr Aleksandar Milanović, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, odgovarajući na pitanje koliko se o jeziku brine u našem obrazovnom sistemu, i kako mladi vladaju jezikom.
Dobro je poznata činjenica, dodaje Milanović, da se u srednjoj školi srpski jezik praktično i ne uči, niti se razvijaju mehanizmi za njegovu primenu bilo gde osim na pismenim zadacima.
- Nažalost, svedok sam proverljivog podatka da dobar srpski gimnazijalac u kući najčešće nema ni pravopis ni rečnik srpskog jezika, a da je gramatiku negde zaturio jer mu u nastavi ne treba. To govori o roditeljima, đacima, ali i o - školskom sistemu. Sve što je naučio o srpskom jeziku, srednjoškolac je naučio u osnovnoj školi. To često važi i za doktore nauka - kaže Milanović.
O ovome problemu mediji neretko pišu, ali se, po Milanovićevom mišljenju, on mora rešiti u obrazovnom sistemu:
- Srpski jezik i tehnike njegove primene, tj. funkcionalna pismenost, moraju se učiti na svim nivoima obrazovanja: u osnovnoj i srednjoj školi, ali i na fakultetima (kao u drugim, razvijenijim državama od naše). Samo permanentno obrazovanje može rešiti jedan od najznačajnijih problema srpskog društva.
NASTAVNICI ENTUZIJASTI
- Jedinu nadu pružaju savesni nastavnici koji u sve većem broju uviđaju nizak nivo jezičke kulture učenika i pokušavaju da usklade zadatke koje nameću preobimni programi sa realnim potrebama. Univerzitetski profesori im u tome pomažu konkretnim savetima na seminarima. Jedan od mojih saveta je uvođenje petominutih vežbanja iz pravopisa i jezičke kulture kojim bi otpočinjao ili se završavao svaki čas. Pošto je sistem loše postavljen, uloga nastavnika je presudna. Kao i u mnogim drugim stvarima, sve zavisi od entuzijasta - kaže Rajna Dragićević.
A kakav je postojeći školski sistem, za naš list otkriva dr Rajna Dragićević, profesor na Filološkom fakultetu. U osnovnim školama, po njenim rečima, velika se pažnja posvećuje nastavi jezika, međutim, umesto da se insistira na razvoju jezičke kulture učenika, insistira se na gramatici.
- Kao autor udžbenika iz gramatike za četvrti i peti razred osnovne škole, mogu da kažem da sam se veoma loše osećala dok sam ispunjavajući zahteve planova i programa, pokušavala da približim desetogodišnjacima i jedanaestogodišnjacima pojmove kao što su prezentska osnova, infinitivna osnova, gramatički i tvorbeni nastavci, glagolski vid, apozicija itd. Od učenika osnovnih škola očekuje se da od petog do osmog razreda savladaju celokupan jezički sistem srpskog jezika. I dok se učenici, nastavnici i autori udžbenika s mukom probijaju kroz apstraktan i deci maglovit gramatički sistem, trpi jezička kultura učenika. Oni završavaju osnovnu školu, a ne nauče da prepričavaju pročitano, da razlikuju važno od nevažnog u pročitanom tekstu, da napišu pismo ili molbu, da se učtivo zahvale ili zamole za ono što im je potrebno. Za jezičku kulturu nema se vremena u osnovnoj školi - kaže naša sagovornica.
U srednjoj školi gotovo da nema nastave srpskog jezika, a samim tim ni nastave jezičke kulture. Izučava se skoro samo književnost, što je, po njenim rečima, svakako dobro, ali nije dovoljno, jer razvoj jezičke kulture podrazumeva i organizovan sistematičan rad, predavanja i vežbanja, a sve to izostaje iz srednjoškolskih planova i programa, a još više iz same nastave.
- Na fakultetima se situacija još više pogoršava. Umesto da svi studenti, ma šta da studiraju, imaju obaveznu nastavu srpskog jezika, takva nastava ne postoji, a srpski jezik uče samo budući filolozi i budući učitelji - kaže Rajna Dragićević. - Trebalo bi, pre svega, izmeniti planove i programe za osnovnu školu, razdvojiti nastavu srpskog jezika i književnosti u srednjoj školi i uvesti srpski jezik kao obavezan predmet na svim fakultetima. Planove i programe za osnovnu školu treba rasteretiti nastave gramatike i uvesti mnogo više tema iz oblasti jezičke kulture, a zatim nastaviti s tako koncipiranom nastavom u srednjoj školi i na univerzitetskom nivou.
Gramatika - zasnovana na pogubnostima
Tekst "Svi smo čuvari govora", objavljen u "Večernjim novostima" 17. decembra, bio je povod za reagovanje Dragoljuba Zbiljića, predsednika Skupštine Udruženja "Ćirilica". Polemišući sa stavovima naših sagovornika, akademika Predraga Pipera i Ivana Klajna (autora nedavno objavljene "Normativne gramatike srpskog jezika", i predsednika Matice srpske Dragana Stanića, Zbiljić, između ostalog kaže:
NEPISMENE PORUKE
Verovatno je najtipičniji primer toga kako vladamo jezikom, u koji i najlakše možemo steći uvid, naša prepiska putem elektronske pošte ili preko mobilnih telefona. Bilo bi divno pogledati i naše pisane molbe, žalbe i sl. O oglasima po stubovima na autobuskim stanicama i da ne govorimo. Najveći je problem, međutim, što su i visokoobrazovani stručnjaci često - funkcionalno nepismeni - kaže Milanović.
"Srpska normativna gramatika, pa i ova novoobjavljena, nema valjanu osnovu na kojoj se temelji. Ona je zasnovana bukvalno na Novosadskom dogovoru o srpskohrvatskom /hrvatskosrpskom jeziku i njegovim Zaključcima u poznatih deset tačaka iz 1954. Osim u formalno vraćenom nazivu 'srpski jezik', ta gramatika nije ništa drugo menjala i zasniva se na svim pogubnostima koje su posledica jednog političkog kvazinaučnog dogovora. Ta normativna gramatika podrazumeva važnost i valjanost srpske jezičke norme koja podrazumeva i latinicu i ćirilicu za zapisivanje jezika Srba, norma je i ekavski i (i)jekavski izgovor."
Podsećajući da je narod stvaralac jezika koji potom normiraju naučnici, predsednik "Ćirilice" kaže da drugi lingvisti ne normiraju svoj jezik u takvom "šarenilu" kao u Srba, te da se, u stvari, normom sputavaju razvoj i kultivisanje jezika.
"Od lingvista propisano dvopismo u beleženju srpskog jezika u stvari sputava i, ubrzo, izbacuje iz upotrebe jedno od dva propisana pisma, i to, prirodno, nestaje ono koje je kroz istoriju zabranjivano, paljeno, omalovažavano, nasilno uništavano, čekićano (kao što se to i danas radi u Hrvatskoj (Vukovar)."
Stanićevoj konstataciji da su prema "Zakonu o upotrebi jezika i pisma država i nadležna ministarstva zadužena da kontrolišu primenu tih normi, konkretno, i to koliko je ćirilica prisutna u javnoj upotrebi i na ulici", Zbiljić suprotstavlja Član 10. Ustava Srbije, uz opasku da ovakva izjava predsednika Matice srpske pokazuje zašto on, kao čelnik Matice, ne razume kakvu i koliku štetu srpskom jeziku i posebno pismu ćirilici nanosi nakaradna pravopisna odluka o nastavljanju dvoazbučja.
Zbiljić zaključuje da je "Normativna gramatika srpskog jezika" - o kojoj su u tekstu "Novosti" govorila dvojica akademika i predsednik Matice srpske - u rešenju pitanja pisma srpskog jezika izvan celoga sveta - zasnovana na svim dosadašnjim pogubnostima za srpski jezik i posebno za srpsko ćiriličko pismo.novosti.rs
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Borić Brešković i dalje na čelu Narodnog muzeja? Upravni odbor Narodnog muzeja u Beogradu doneo je na sednici 23. decembra jednoglasnu odluku da za direktora te ustanove Ministarstvu kulture i informisanja predloži sadašnjeg vršioca dužnosti direktora mr Bojanu Borić Brešković.  Članovi Upravnog odbora su istakli da imaju više poverenja u mr Bojanu Borić Brešković nego u drugog kandidata Milana Paroškog, da će svoj predlog programa rada i razvoja muzeja realizovati i da će Narodni muzej u najskorijem periodu biti ponovo otvoren za javnost.
Oni su saglasni u tome da oba kandidata ispunjavaju uslove konkursa, i formalno i suštinski, da su ponudili dobre programe, a Paroški čak i neke originalne ideje, koje treba iskoristiti.
Kao potrdu ispravnosti svoje odluke, članovi UO su naveli rezultete koje je Borić Breškovićeva postigla ove godine kao v.d direktora muzeja, ali i podsetili da je na čelu iste kuće bila i u najtežem periodu, devedesetih godina prošlog veka, kada je "velikim izložbama u Italiji razbijala sankcije", i da dobro poznaje srpsku kulturu.
Predsednik UO Darko Tanasković je konstatovao da su oba kandidata iskazala punu posvećenost onome što i UO smatra da je najznačajnija dužnost budućeg upravnika i svih zaposlenih u Narodnom muzeju, a to je da se stanje koje je sticajem okolnosti već dugo neprihvatljivo.
"Pošto je naša zajednička glavna misija da muzej što pre počne da radi, ne može biti dileme u pogledu toga koji od ova dva kandidata na tom planu u većoj meri i sa razlogom daje nadu da će tako i biti", istakao je Tanasković.
Pročitajte intervju sa mr Bojanom Borić Brešković "Narodni muzej - decenija pod katancem"  On je dodao da Borić Breškovićeva ima dugo iskustvo u radu u samom muzeju kao vrhunski stručnjak, zatim u rukovođenju Narodnim muzejom i poznaje sve dimenzije i aspekte problema koji se postavljaju pred novim direktorom.
"Prevashodno iz tog razloga i uvažavajući rezultate koje je do sada postigla, a zarad jednog pozitivnog kontinuiteta, mislim da ne može biti dileme, bar za mene lično, da između ovo dvoje vrsnih kandidata dam prednost magistru Bojani Borić Brešković", dodao je on.Tanasković je rekao da, prema onome što je Borić Breškovićeva navela u svom planu rada, a koji je UO ovim predlaganjem podržao, moglo bi se očekivati da već polovinom 2014. godine, a svakako u drugoj polovini naredne godine, pojedini delovi stalne postavke budu otvoreni za publiku.
Povodom nedavne izjave Paroškog da Borić Breškovićeva ispunjava uslove za penziju, Tanasković je medijima objasnio da je UO od pravne službe Ministarstva kulture pre početka konkursa dobio obavezujuće pravno tumačenje da za imenovana lica - lica koja imenuje Vlada Srbije na određene dužnosti, ne važi ograničenje u pogledu obaveznog odlaska u penziju sa navršenim određenim brojem godina života i radnog staža.
"Jedini uslov za imenovana lica da mogu da nastave rad i posle formalnog isteka roka za penziju jeste da su psihofizičko sposobni za to. Na osnovu zdravstvenih uverenja i poznajući ih lično, sigurni smo da oni mogu da rade", dodao je Tanasković.
UO će poslati svoj predlog Ministarstvu kulture, koje svoju odluku o tome prosleđuje Vladi Srbije. Članovi UO su književnik Milovan Vitezović, naučna savetnica u Arheološkom institutu SANU dr Ivana Popović, muzejski savetnik u penziji Nikola Kusovac, dipl. arheološkinja, načelnica Odeljenja za kulturno nasleđe u Ministarstvu kulture i informisanja Olivera Marković i muzejski savetnici Narodnog muzeja Nenad Radojčić i Ljubica Miljković. Od 146 zaposlenih anketne listiće anonimno je popunilo115 članova kolektiva, od čega je 109 listića bilo važeće. Svoju podršku programu Borić Breškovićeve dala su 102 zaposlena, a Paroškom njih sedam, što je takođe članovima UO pomoglo pri odluci. b92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Ovo su novi direktori pozorišta i biblioteka u Beogradu Privremeni organ grada Beograda razrešio je danas situaciju u kojoj se nalazilo više od 30 ustanova kulture čiji je osnivač grad, a čijim direktorima su istekli mandati  BEOGRAD - Privremeni organ grada Beograda razrešio je danas situaciju u kojoj se nalazilo više od 30 ustanova kulture čiji je osnivač grad, a čijim direktorima su istekli mandati.
Kako se navodi u saopštenju Gradske uprave, Privremeni organ je, na predlog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića, razrešio situaciju, tako što su za vršioce dužnosti direktora u ustanovama kulture na period od godinu dana imenovani dosadašnji direktori ili v.d. direktori.
Za v.d. direktora JDP-a imenovana je Tamara Vučković Manojlović koja je i do sada obavljala tu funkciju, za v.d. direktora BDP-a imenovana je dosadašnja direktorka Maša Mihailović, dok je u Pozorištu Puž za v.d. direktora imenovan dosadašnji direktor Branislav Milićević.
Funkciju v.d. direktora Pozorišta lutaka "Pinokio" nastaviće da obavlja Vojislav Savić, v.d. direktor Omladinskog pozorišta "Dadov" biće dosadašnji direktor Vladimir Mijović, dok će na čelu "Zvezdara teatra" biti dosadašnji direktor Dušan Kovačević.
Na današnjoj, 24. sednici Privremenog organa, za v.d. direktora biblioteke "Vlada Aksentijević" iz Obrenovca imenovana je dosadašnja direktorka Ivana Janošević, dužnost v.d. direktora biblioteke "Milutin Bojić" nastavljaće da obavlja Jovica Krtinić, a v.d. direktor biblioteke "Dimitrije Tucović" i dalje će biti Ratko Vulelić.
Funkciju v.d. direktora Muzeja Nikole Tesle obavljaće dosadašnji direktor Vladimir Jelenković, na mestu v.d. direktora Muzeja afričke umetnosti biće Narcisa Knežević Šijan, dok će Muzej automobila u statusu v.d. direktora, kao i do sada, voditi Bogdan Petković.
V.d. direktor Kuće legata biće dosadašnji direktor te ustanove Ana Veljković, v.d. direktor Istorijskog arhiva Beograda biće dosadašnji direktor Dragan Gačić, dok će v.d. direktor u Kulturnom centru Beograda ostati Mia David Zarić.
Na čelu Dečjeg kulturnog centra Beograd, kao v.d. direktor ostaće Olivera Ježina, dok će doskorašnji direktori Centra za kulturu Sopot, Lazarevac i Rakovica, Suzana Anastasov Marković, Stela Stanišić i Milan Nedeljković nastaviti da obavljaju funkciju u v.d. statusu.
Dosadašnji direktor Centra za likovno obrazovanje Vesna Bogunović imenovana je za v.d. direktora, Vuk Despotović će ostati v.d. direktora "Belef centra", v.d. direktora prodajne galerije "Beograd" biće dosadašnji direktor Mihailo Petković, dok će na čelu Pedagoškog muzeja biti Nemanja Antonović.
Boško Radojković nastaviće da obavlja funkciju v.d. direktora Jugokoncerta, a Bojan Milosavljević će ostati v.d. direktora Centra za kulturu Grocka.
Na današnjoj sednici Privremeni organ je razrešio nove članove u Upravnom i Nadzornom odboru Turističke organizacije Beograda.
Takođe je imenovano i nekoliko novih v.d. direktora, na predlog kolektiva, odnosno upravnih odbora u pojedinim ustanovama kulture.
Za v.d. direktora Pozorišta "Boško Buha" je, na predlog kolektiva, imenovan glumac u tom pozorišu Milorad Mandić, dok je za v.d. direktora Direkcije FEST-a, na predlog Upravnog odbora, imenovan pomoćnik direktora u Direkciji Gradimir Dimitrijević.
Na predlog UO, za v.d. direktora Muzeja Grada Beograda imenovan je kustos te ustanove Tatjana Korićanac, a za v.d. direktora Centra za kulturu Mladenovac imenovana je zaposlena u toj instituciji Jelena Milović i to na predlog UO.
Privremeni organ je za v.d. direktora Malog pozorišta "Duško Radović" imenovao Bojana Lazarova koji obavlja poslove po ovlašćenju vršioca dužnosti direktora.
Predsednik UO Biblioteke grada Beograda Jovan Radulović razrešen je dužosti na lični zahtev.
Za v.d predsednika Upravnog odbora Biblioteke grada imenovan je Miroljub Stojanović, koji se nalazi na funkciji načelnika Odeljenja za digitalni razvoj i mikrografiju Narodne biblioteke Srbije.
Privremeni organ je razrešio zamenika javnog prvobranioca Oliveru Stanimirović na lični zahtev zbog prelaska na novu dužnost u Republičko javno pravobranilaštvo. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 43 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
