|
| Autoru |
Poruka |
|
Nora
|
|
rang
Pridružio se: 05 Jun 2012, 18:35
Postovi: 539
|
Festival klasične muzike pod otvorenim nebom Drugi festival "Muzika Klasika Light" biće održan od 25. do 29. juna u Muzičkom paviljonu na Kalemegdanu. Festival je osmišljen kao ciklus koncerata koji umetničku muziku afirmiše kroz različite muzičke žanrove.
Prvi festival "Muzika Klasika Light" pokazao je da se termin "klasična", kada se govori o muzici, može tretirati na različite načine, ocenili su organizatori.
Izlaskom iz koncertnih dvorana u kojima se tradicionalno izvodi na otvoreni prostor, klasična muzika dobija novu dimenziju slušanja a atraktivni, dobro osmišljen program privlači pažnju široke publike.
Festival će u ponedeljak, 25. juna otvoriti Gudački kvartet "Mokranjac" koncertnim programom koji su nazvali "Od Mocarta do filmske muzike".
Svih pet festivalskih večeri koncerti počinju u 21 sat u Muzičkom paviljonu na Kalemgdanu.
Trio Ved, koji čine Miloš Nikolić (kaval), Nenad Vještica Kan (ut) i Goran Arsić (zarb), predstaviće se publici 26. juna programom pod nazivom "Muzici s ljubavlju".
Ansambl za ranu muziku Flauto Dolce će 27. juna da izvede koncertni program pod nazivom "Srednjovekovna muzička gozba" a u okviru programa "Radost pevanja" 28. juna Dečji hor RTS, sa dirigentom Snežanom Despotović, pevaće popularne numere filmske muzike.
Ovogodišnji festival "Muzika Klasika Light" zatvoriće 29. juna Levante Duo - gitaristi Vojislav Ivanović i Aleksandra Lazarević koji će publiku povesti na koncertno "Putovanje po Levantu".
Festival "Muzika Klasika Light" realizuje se uz podršku Sekreterijata za kulturu Beograda, a u saradnji sa javnim preduzećem "Beogradska tvrđava".
mondo
_________________
"SUDBINA MESA KARTE - MI IGRAMO."
SOPENHAUER
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Novosti saznaju ko su kandidati za SANU
Odeljenje jezika i književnosti SANU, na zatvorenoj sednici, izabralo svoje kandidate koje će predložiti za nove akademike
ODELjENjE jezika i književnosti SANU u utorak je, na zatvorenoj sednici, izabralo svoje kandidate koje će predložiti za nove akademike, a kako „Novosti“ nezvanično saznaju, to su: Goran Petrović, Janoš Banjai i Sofija Miloradović. U najužem izboru bili su i Leon Koen i Sava Damjanov, ali u utorak nisu prošli poslednji krug tajnog glasanja članova Odeljenja.
O svakom kandidatu sačinjeni su referati sa biografijom, bibliografijom i ocenom dela, koje su napisala po trojica akademika, i o njima se u utorak raspravljalo. Da bi dospeo na konačnu listu, po pravilima, svaki kandidat morao je da dobije dvotrećinsku većinu glasova članova Odeljenja.
Trka za ulazak među srpske besmrtnike ovim nije završena. Ko će od tri izabrana kandidata i postati akademik, najpre dopisni, biće odlučeno na izbornoj Skupštini SANU 1. novembra, glasanjem svih članova, pri čemu se odlučuje većinom glasova prisutnih.
Za inostranog člana Odeljenje jezika i književnosti SANU odlučilo je da predloži Petera Handkea. Novosti _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Izložba fotografija Luisa Marina
U Institutu Servantes izložba „Marin: Fotografije 1908 - 1940“, svedočanstvo o 20. veku
IZLOŽBA španskog fotografa Luisa Ramona Marina pod nazivom „Marin: Fotografije 1908 - 1940“, koja obuhvata retrospektivu tridesetdvogodišnje produkcije, otvara se u četvrtak veče u Institutu Servantes.
Jedan od prvih fotoreportera na svetu, Marin se smatra pionirom fotografije iz vazduha. Njegovo delo je svedočanstvo po kome je moguće rekonstruisati špansko društvo sa početka 20. veka - preko slika kraljevske porodice i drugih znamenitih ličnosti, scena iz političkog života, sa proslava i sportskih dešavanja, razvoja moderne industrije (avijacije, motora i automobila)...
Početak Španskog građanskog rata značio je i promenu Marinove „poetike“. Bio je prvi fotograf koji se odvažio da izađe na ulice Madrida i kamerom ovekoveči ratna zbivanja - slikama policije, kolona izbeglica, razorenih gradova... Kraj Građanskog rata i Frankov uspon značili su za Marina i kraj karijere.
U strahu od „nepodobnog“ sadržaja pojedinih slika, hiljade negativa je, poput najveće tajne, skrivano u kuhinjskom zidu. Mnoge su decenije prošle pre nego što je Marinova ćerka Lusija dozvolila da dragoceno svedočanstvo jednog vremena bude dostupno javnosti. Porodica je umetnikovu kolekciju, sa više od 18.000 negativa, ustupila Fondaciji Pablo Iglesijas koja je restaurirala i digitalizovala celokupnu arhivu.
Izložba u Institutu Servantes je pokušaj da se publici približi delo ovog nepravedno zaboravljenog velikog hroničara vremena. Pre Beograda, ista postavka koja obuhvata šezdesetak crno-belih fotografija, obišla je celu Španiju, ali i Berlin, Dablin, Lisabon, Prag, Moskvu, Beč, Varšavu...
BEOGRADSKA POSTAVKA
PRED beogradskom publikom naći će se šezdesetak fotografija, koje predstavljaju presek Marinove plodne karijere. Videćemo fotografije iz bolnice za napuštenu decu, kralja Alfonsa dok pleše, narod koji pomno prati Božićnu lutriju, požar u madridskom pozorištu, portret Džozefine Bejker, kandidatkinje za mis Španije 1932. godine... Marin je zabeležio i proslavu na ulicama po proglašenju Republike, ali i prve dane Građanskog rata i kolone žena, starih, dece koje beže od bombi... Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Nora
|
|
rang
Pridružio se: 05 Jun 2012, 18:35
Postovi: 539
|
Šekspir: Interesovanje ne prestaje Retki predmeti koji su bili inspiracija za neka od najboljih dela Vilijama Šekspira idućeg meseca naćiće se na novoj velikoj izložbi u Britanskom muzeju. Kako prenosi list "Telegraf", izložba će u stvari biti skup oko 190 manjih izložbi na kojima će biti predstavljene slike iz nacionalne i privatnih kolekcija, nakit i rukopisi i predmeti koji su poslužili kao inspiracija velikom piscu.
Na izložbi u Britanskom muzeju će biti predstavljeni predmeti koji se dovode u vezu sa Bardovim radom, uključujući i nikada do sada izloženu stranu iz 16. vekovnog albuma-suvenira na kojoj je slika jedne raskošno odevene Venecijanke.
Zanimljivost kod ove slike je, kada se skine deo koji predstavlja njenu haljinu, vidi se skandalozna predstava žene odevene u muški donji veš i cipele sa visokom platformom kakve su nosile kurtizane.
Album, koji je deo pozajmice Nacionalne biblioteke Škotske, pripadao je ser Majklu Balforu, bogatom škotskom diplomati i dvoraninu koji je posetio Veneciju u periodu od 1596. do 1599. godine. Veruje se da je ova slika poslužila Šekspiru kao inspiracija za njegovu tragediju "Otelo" i lik kurtizane Bjanke.
Kustos Britanskom muzeja Dora Tornton rekla je da Šekspir odražava popularni imidž Venecije kao seksi, modernog grada.
"On je poredio Veneciju i London i Venecija je bila mesto kome se trebalo diviti ali i kritikovati. Kada bi radnju komada smestio u Veneciju a komad je bio izvođen u Londonu tada je on, zapravo, govorio o Londonu", rekla je ona.
Na izložbi će članovi Kraljevske Šekspirove trupe izvoditi odlomke iz njegovih dela, okruženi Šekspirovom srebrnom čašom za pričešće i fenjerom koji je Gaj Foks nosio ispod Parlamenta 1605. godine u pokušaju da ubije kralje Džejmsa o čemu je Šekspir aludirao u "Magbetu".
Na izložbi će se naći i redak zlatni novčić iz 43-42 godine pre nove ere napravljen posle ubistva Julija Cezara 15. marta 44. godine p.n.e. čije je ubistvo Šekspir dramatizovao uz čuvenu rečenicu "I ti sine Brute".
Zainteresovani će moći da vide i magično staklo koje je dvorski astrolog Elizabete prve, Džon Di koristio kako bi kontaktirao duhove. Veruje se da je Šekspir Dija iskoristio kao inspiraciju za centralni lik "Oluje", Prospera.
Izložba je poslednja u nizu nekoliko velikih izložbi uključujući i one posvećene Pablu Pikasu, Dejmijenu Herstu i Dejvidu Hokniju koje su otvorene u okviru Kulturne olimpijade, serije umetničkih događaja koji se odvijaju paralelno sa Olimpijskim igrama u Londonu.B92
_________________
"SUDBINA MESA KARTE - MI IGRAMO."
SOPENHAUER
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Muzej savremene umetnosti postao ruševina
Pitanje šta se dogodilo sa beogradskim Muzejom savremene umetnosti još bez odgovora. Dok se čeka nastavak radova, sve što je urađeno proteklih godina – propada
PORED skulptura u dubokoj travi i oborenog drveća preko prilaznih staza stiže se danas do Muzeja savremene umetnosti na Ušću - baš kao u bajci o uspavanoj lepotici, ali ... princa još - nema. Na pitanje koje odzvanja kulturnom scenom poslednjih godina - šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti, minule subote pokušali su da odgovore zaposleni u ovoj kući i dvadesetak umetnika. Odgovor je u zdanju Muzeja gde je zastala rekonstrukcija, ponuđen „Neizložbom“.
Izložba je imala odlično svedenu rekapitulaciju događanja: nadanja, obećanja, ponajviše onih izneverenih, učinjenog i, uprkos planovima, nerealizovanog.
Kroz nekad elegantne izložbene sale sad ubuđale, bez ili sa delimično potklobučenim parketom, u atmosferi saune - desetak manje-više improvizovanih umetničkih dela. Jedno, vajara Radoša Antonijevića posebno ironično skreće pažnju na problem. Reč je o šatoru u obliku Muzeja i kao da poručuje: „Umetnost je živa, samo se preselila!“
Ako je država zaboravila na ovu na evropskoj kulturnoj mapi nekad uglednu instituciju, publika nije. Dokaz je bila gužva po najvećoj vrućini, kad su se posle pet godina za publiku vrata opet otvorila. Oni koji su želeli uverili su se kako, dok se čeka nastavak radova, urađeno - propada. Od političara to je interesovalo jedino Božidara Đelića. A akademik Dušan Otašević sleže ramenima: „Kakva država, takav muzej.“
Mada su i publika i zaposleni iseljeni pre pet godina „bajka“ puna nade počinje 2002. kad je definisana potreba za adaptacijom i rekonstrukcijom zdanja. A onda se nižu godina za godinom sa raznim planovima. Činjenice su garnirane obećanjima ministara kulture počev sa Draganom Kojadinovićem. Nebojša Bradić oktobra 2008. podeseća javnost da će Muzej otvoriti vrata publici pre Nove godine 2009. Te 2009. Bradić tvrdi: „U ovom trenutku ja mogu sasvim određeno da kažem da ćemo u 2011. otvoriti Muzej savremene umetnosti.“ U dokumentacionom delu „Neizložbe“ dalje se čita (avgust 2010) Bradićeva izjava da MSU predstavlja „gorući problem“. Bradić tom prilikom citira Marksa da se „kapital uvek uplaši i sakrije onda kada je najpotrebniji.“.
Po rečima Dušice Živković, pomoćnice ministra kulture, iz oktobra 2010, citirane u ovom segmentu „Neizložbe“ - Ministarstvo kulture je predvidelo 2011. završetak rekonstrukcije MSU. A, aprila 2011. narodni poslanik Gorica Mojović obznanjuje: „Po mojim saznanjima, za 2011. sredstva za završetak radova MSU nisu nigde predviđena. Zašto? Ne znam, ali to je pokazatelj da nismo ozbiljna država. Kao što nema države bez vlade, predsednika - nema ni države bez kulturnih institucija, a mi smo posekli jedan od stubova državnosti!“ Marta 2011. Predrag Marković najavljuje povoljan ishod za MSU, ali ne želi da govori o detaljima, dok januara 2012. tvrdi: „Do kraja mandata završićemo radove na pet muzeja...“
E, sad - istini za volju nije sve u MSU buđavo kao što izgleda. Naime, podrum u koji publika nije mogla da priviri, ali jesu Božidar Đelić i novinar „Novosti“ - je sasvim uređen. Drugim rečima, izgrađeni su novi depoi, radionice za restauraciju, instalacije, i tu sve funkcioniše. Tako ispada da je MSU presečen napola - manji dovršen deo i onaj izložbeni, nadzemni nad kojim bi namernik koji pamti stara vremena mogao i zaplakati.
ZATVARANJE OČIJU
- Mi smo jednostavno morali da se vratimo i na ovakav način u zgradu - tvrdi za „Novosti“ Branislava Anđelković, direktorka MSU. - Posle izlaska izvođača urađeno je počelo da propada. To nismo mogli da dozvolimo.
Ona kaže da su u budžetu za ovu godinu planirana i odobrena sredstva za MSU, reč je o 24 miliona dinara i da je zgrada „presečena napola“: „Sve pod zemljom funkcioniše, nad zemljom ništa ne funkcioniše.“ Stoga je u planu da se instalacije povežu po vertikali, da se obezbedi protok vode, struja, da se MSU poveže na toplanu. A, u planu je da se fasada Muzeja kandiduje kod Skupštine grada Beograda, jer Beograd i inače finansira fasade spomenika kulture.
- Više nije moguće da se zatvaraju oči nad situacijom u kojoj su muzeji u Srbiji. Ovo predugo traje, ova investicija mora da se zaštiti, a radovi da se nastave - zaključuje Anđelkovićeva. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Nora
|
|
rang
Pridružio se: 05 Jun 2012, 18:35
Postovi: 539
|
Evropska književnost u Beogradu Prvi Beogradski festival evropske književnosti, u organizaciji izdavačke kuće "Arhipelag", biće otvoren danas, 26. juna, u Domu omladine Beograda i na njemu će do petka, 29. juna, učestvovati sedam evropskih i domaćih pisaca.
Festival, koji je zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti i promocija najvažnijih pisaca i dela savremene evropske književnosti kroz multimedijalne programe, počeće čitanjem jednog od vodećih savremenih evropskih pisaca Petera Esterhazija, a potom će biti prikazan film "Prijatelj za bekstvo" Odeda Dadivoda prema romanu Davida Grosmana.
U sredu 27. juna, sa čitaocima se druže Laslo Blašković i Aris Fioretos, a između njihovih čitanja biće otvorena izložba Blaškovićevih fotografija koje je snimio na putovanju po SAD i koje će se naći i u njegovoj novoj knjizi.
Na kraju drugog dana festivala biće prikazan film "Peščanik" Sabolča Tolnaia prema delu Danila Kiša.
Trećeg dana festivala 28. juna, beogradska publika biće u prilici da se upozna sa Vesnom Goldsvorti, autorkom romana "Černobiljske jagode" i "Izmišljanje Ruritanije" i njenom knjigom pesama "Solunski anđeo" za koju je dobila brojna najviša priznanja u Britaniji.
Istog dana, sa čitaocima će se družiti i jedan od najprevođenijih srpskih pisaca David Albahari, a biće i prikazan film "Soba i po, ili sentimentalno putovanje u domovinu" Andreja Hržanovskog prema eseju Josifua Brodskog.
Festival se zatvara u petak, 29. juna, kada na scenu izlaze Vladislav Bajac i Jelena Lengold.
Poslednjeg dana festivala biće prikazan nagrađivani film "Kandahar" Mohsen Makhmalbaf prema romanu Nelofer Pazire.
Čitanja pisaca održavaju se u Velikoj dvorani Doma omladine svakoga dana u 19 i 20 sati, a u 21 čas je besplatna projekcija filma.B92
_________________
"SUDBINA MESA KARTE - MI IGRAMO."
SOPENHAUER
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Delo Olje Ivanjicki stoji u mraku
I posle tri godine od smrti poznate slikarke sudbina zaostavštine neizvesna. Napori Fonda da promoviše slikarkin rad i dalje bez podrške nadležnih
PROŠLE su tri godine od smrti velike slikarke Olje Ivanjicki, ali ništa nije urađeno u vezi s pitanjem zaostavštine o kojoj se još raspravlja na sudu. Ništa nije urađeno ni kad je reč o pitanju ateljea za koji je obećano da će se renovirati i otvoriti za javnost, kao ni u vezi s osnivanjem stalne postavke njenih dela.
- U protekle tri godine Fond je organizovao više od dvadeset izložbi dela Olje Ivanjicki u zemlji i inostranstvu i mnoge druge akcije kojima je podsećao javnost i nadležne da pitanje zaostavštine još nije rešeno - ističe Suzana Spasić, direktorka Fonda. - Ali, do konkretnog rešenja se nije došlo. Čak i naša žalba stoji u Višem sudu duže od godinu dana.
Zbog pojave vlage u jednom delu ateljea na Kosančićevom vencu, najveći deo zaostavštine pre pola godine prebačen je u depo Istorijskog muzeja. Tom prilikom pokrenuta je i ideja da se atelje naše slikarke otvori za javnost. Grad Beograd se načelno saglasio s tom idejom, Saobraćajni institut CIP je poslao stručnjake koji su dali mišljenje o sanaciji ateljea. Na tome se stalo.
BEZ ODJEKA
- FOND je ovog maja, povodom rođendana Olje Ivanjicki u Skupštini grada Beograda organizovao poetsko veče, a tom prilikom je predstavio javnosti i nacrt spomenika despotu Stefanu Lazareviću koji je svojevremeno osmislila za Trg Slavija u Beogradu - kaže naša sagovornica.
- I ta priča o spomeniku, iako je veoma dobro primljena u javnosti, zasada ostaje bez odjeka.Umetnica u svom prostoru na Kosančićevom vencu
- Još za slikarkinog života, CIP je uradio projekat muzeja na Kosančićevom vencu 27, nedaleko od samog ateljea u kome je živela - kaže naša sagovornica. - Ministarstvo kulture je 2007. ustupilo Fondu napuštenu baraku na toj adresi za izgradnju muzeja. Kada je urađeno idejno rešenje, Zavod za spomenike Beograda obavestio je Fond da nešto sa vlasništvom nad tom lokacijom nije u redu. Ispostavilo se da je u međuvremenu Republika pred Ustavnim sudom izgubila ovu lokaciju u korist Grada Beograda koji je sada vlasnik. Posle Oljine smrti, Fond je pregovarao sa Gradom kako bi se rešilo pitanje ove lokacije, ali ništa ne može da se uradi dok traje ostavinski postupak.
Direktorka Fonda ističe da njihovi napori da se promoviše delo Olje Ivanjicki, kao i da se predstave njeni neobični arhitektonski, vajarski i drugi projekti i dalje ostaju bez konkretnog odjeka nadležnih.
- Ne znamo više šta da radimo. Nismo protiv da država bude naslednik. Nije najvažnije pitanje ko je vlasnik, već šta će uraditi sa tom imovinom. Ako je poenta da se nešto stavi u depo i da tu nedostupno stoji godinama, onda je jasno da niko i ne želi da se problem reši. Onda se i priča da su Grad, Republika i Fond tri strane koje se slažu u tome da je važno da se što pre osnuje stalna postavka, dovodi u sumnju. Jer, neobično je da posle toliko vremena ne možemo da nađemo zajedničko rešenje.
Kao srećnu okolnost, Spasićeva izdvaja to što o imovini privremeno brine Istorijski muzej Srbije. Po njenim rečima, zaposleni preduzimaju sve neophodne korake kako ništa ne bi propalo.
- Muzej i Fond odlično sarađuju. Kada organizujemo izložbe, Muzej ustupa slike, ali svi tada moramo da se zaštitimo od rizika i mere obezbeđenja i osiguranja predstavljaju ogroman trošak. Zbog toga često izlažemo samo slike koje nam ustupaju kolekcionari.
Podsetimo, iza Olje Ivanjicki ostalo je nekoliko stotina njenih slika i crteža, pa čitava kolekcija slika drugih umetnika, kolekcija nakita, umetničkih predmeta, antikviteta... Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Narodni muzej još čeka iseljenje
Otvaranje „Neizložbe“ u MSU upozorilo na alarmantno stanje u kojem se nalaze naši muzeji. Akademik Mitrović: Jedino prazna kuća može da se statički i konstruktivno analizira
POSLOVI na rekonstrukciji Narodnog muzeja trenutno stoje. Od januara se čeka na iseljenje i zaposlenih i umetnina, smeštenih u depou ili već spakovanih u sanduke. Selidba je uslov da bi se izvršila statička merenja, odnosno da bi istražni radovi bili kompletirani i glavni projekat finalizovan - kaže, za „Novosti“, arhitekta Vladimir Lojanica, kome je poverena rekonstrukcija i adaptacija ove kuće kulture.
Koliko se oteglo čekanje da naša najveća muzejska institucija ponovo otvori vrata, govori i jedan zanimljiv podatak. Naime, ovog juna se navršava tačno deset godina od donatorske večeri organizovane povodom obnove Narodnog muzeja. Trebalo je obnoviti krov, fasade, afirmisati ulaz sa Trga republike, srediti klimatizaciju i sistem zaštite umetnina. U međuvremenu, urađen je megalomanski projekat, koji je kasnije i oboren...
Kamen spoticanja za realizaciju aktuelne Lojaničeve rekonstrukcije i dalje je iseljenje, koje je još u januaru akademik Brana Mitrović, predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja, odredio kao najhitnije. On je upozorio da je „preka nužda da se ljudi iz Narodnog muzeja isele“, jer „jedino kad se isprazni cela kuća može da se statički i konstruktivno analizira“, što je i uslov za početak prve faze rekonstrukcije. Međutim, svi zaposleni će i ovo leto provesti na Trgu republike...
Inostrane donacije, poput aktuelne pomoći SAD Etnografskom muzeju od 65.000 dolara za sanaciju 75 godina starog krova, dragocene su, ali i nedovoljne.
- Rekonstrukcija zgrade na Trgu republike počeće kada se prikupe svi papiri, neophodni za početak radova - kaže za „Novosti“ Dušica Živković, pomoćnik ministra kulture za kulturno nasleđe. - A potrebno je dobiti dosta saglasnosti.Tražimo dozvolu od gradskih vlasti za projektovanje dela zgrade u Vasinoj ulici, gde će biti depo i ulaz za kamione kako bi velike svetske izložbe mogle da gostuju u Muzeju. Takođe, neophodno je, pre početka rekonstrukcije, uraditi statički projekat, budući da ranije nije urađen.
Na pitanje da li je, u međuvremenu, „otkriven“ prostor u kome će predmeti biti bezbedni tokom rekonstrukcije, Živkovićeva odgovara da postoje dve mogućnosti, dva objekta koja, po njenim rečima, lako mogu da se adaptiraju u pristojno uređene prostore.
Na naše pitanje da li je jedan od njih zgrada Predsedništva u Pionirskom parku, koju je doskorašnji predsednik tokom izborne kampanje ponudio Muzeju ukoliko ponovo bude izabran, nismo dobili odgovor.
- Nismo osposobili ni zgradu na Trgu republike, a već tražimo dodatni prostor za muzej. Upravo za to je dobar primer Muzej savremene umetnosti u Zagrebu. Napravili su ogromnu zgradu i sad imaju problem da je ispune sadržajem - zaključuje sagovornica. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Likovna kritika: Razmotavanje klupka
„Nit“ Božice Rađenović u galeriji KCB. Osetila je nova prostranstva koja su tražila svoje mesto u likovnim zamislima
UMETNICA Božica Rađenović je rođena u Beogradu, gde je diplomirala i magistrala 1991. godine na FLU. Seli se 1993. godine u Otavu, Kanada, gde danas živi i radi. Ciklusom „Nit“ u galeriji KCB objedinila je drvo i vunu. Preciznije - u susretu klasičnog i novog pogleda na umetnost ostvaruje dodir dva materijala koji jedan drugi ne isključuje već nadograđuje. Umetničko je svuda, i u drvetu i u vuni, ali ga treba pronaći. Božica Rađenović, prešavši sa drveta na vunu kao bazni materijal, počinje razmotavanje klupka i, pod veštim prstima, pojavio se nov likovni pogled. To nije moguće bez jasne ideje, koja ovoj umetnici ne manjka. Način razmišljanja joj se, uvođenjem vune kao materijala skulpture, proširio. Osetila je nova prostranstva koja su tražila svoje mesto u likovnim zamislima. Nije više insistirala na pojedinačnom već na opštem osećanju koje se graniči sa nadrealnim. Klupko je, u bukvalnom smislu te reči, počelo da se odmotava. I sve je bilo u rukama Arijadne, kojoj ovom prilikom Tezej nije bio naophodan. Plete umetnost koja diše, događaj kojim se podvlači ambijent. Para, pa opet plete niti koje uobličavaju figuru, a delovi se prosipaju unaokolo. U posmatračevom sagledavanju trganja ove umetnice značajna je pomoć video-projekcije koja se odvija drugom delu galerije. Slike snimljenih akcija ukazuju koliko je boja odlučujuća u njenoj umetnosti. To se osetilo već na drvenim skulpturama na kojima nakarminisane usne, kosa ili odevni predmet bojom upotpunjava događaj. Video-snimci crvene, plave ili žute sobe bojenom refleksijom snažno ističu atmosferu koja pojačava doživljaj unoseći u njega crvena, plava i žuta osećanja. Time ukazuje na to da je aranžman svake izložbe likovni problem za sebe. Pleni njena nova osećajnost u sagledavanje umetničkog sadržaja. Iako je vunom sebi otkrila novi likovni svet ni stari, drveni, nije zaboravljen. Ako je neko pita: „Šta radiš?“, ne znam šta će mu odgovoriti. Da li „Štrikam i param“ ili „Stvaram“? Verujem da će se odlučiti za prvo, ali će, vođena svojim bićem, sve raditi nežno i sentimentalno, iako na mahove grubo. Već prema potrebi - malo klot, a malo frket, a koreni njene skulpture su duboki, što očigledno pokazuje i istoimena skulptura. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nora
|
|
rang
Pridružio se: 05 Jun 2012, 18:35
Postovi: 539
|
"Mona Liza" ide u Madrid? Slavna Da Vinčijeva slika možda se "seli" u muzej Prado, piše svetska štampa. "Mona Liza" Leonarda da Vinčija možda će prvi put krenuti na putovanje, i biti izložena u poznatom muzeju u Madridu.
Luvr u Parizu i Prado u Madridu imaju višegodišnju uspešnu saradnju, koja bi mogla biti krunisana izlaganjem Da Vinčijevog remek-dela u Španiji, pišu "Novosti".
To bi bio prvi put da "Mona Liza" kreće na put, ako se ne računa "nezvanično" putovanje kada je ukradena pre više od sto godina.
Direktor Luvra Anri Moiret nije želeo da otkrije da li je tačno da "Mona Liza" napušta Pariz na neodređeno vreme, ali francuska štampa piše da je selidba planirana za 2015. godinu.
Mondo
_________________
"SUDBINA MESA KARTE - MI IGRAMO."
SOPENHAUER
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 351 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
