|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Obeleženo sedam vekova Banjske Svečanom liturgijom i sečenjem slavskog kolača, manastir Banjska na severu Kosova i Metohije obeležio je u četvrtak sedam vekova od izgradnje i krsnu slavu Svetog Stefana  Svečanom liturgijom i sečenjem slavskog kolača, manastir Banjska na severu Kosova i Metohije obeležio je u četvrtak sedam vekova od izgradnje i krsnu slavu Svetog Stefana. Na obeležavanju jubileja, ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković i direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin poručili su da će Srbija uvek biti uz svoje građane na KiM.
Osim Selakovića i Vulina, svečanosti su prisustvovali i ministri kulture Bratislav Petković, građevine Velimir Ilić, savetnik predsednika Srbije Marko Đurić, direktor Kancelarije za odnose sa crkvama i verskim zajednicama Mileta Radojević.
Selaković je ocenio da je manastir Banjska "slika i prilika Srbije u kojoj živimo", odnosno Srbije kojoj je potrebna obnova. Po njegovim rečima, lako ćemo se materijalno obnoviti - ako budemo počeli duhovno da se obnavljamo.
- Krenimo da se obnavljamo odande gde smo najugroženiji, a to je narod srpski uz svoju svetu crkvu krenuo da radi, upravo odavde sa Kosova i Metohije. Neka je srećan praznik i neka praznik bude početak obnove naše duše, naše Banjske spolja građene po ugledu na primorske zadužbine - spolja zapad, a unutra istok - rekao je ministar pravde.
Selaković je citirao Svetog Savu i vladiku Nikolaja i kazao: "Ni istok ni zapad, već zapadu istok i istoku zapad i iznad istoka i iznad zapada neka ostanemo zauvek."
Vulin je u porti manastira Banjska izjavio da postoje i zemaljska i nebeska Srbija, koje se jedna u drugoj ogledaju i traže oslonac, i "jedna u drugoj traže opravdanje svog postojanja."
Po njegovim rečima, građanima Srbije potrebno je jedinstvo da "Srbiju i u njoj Kosovo i Metohiju volimo isto i kad ne mislimo isto", a da "Kosovo i Metohija nikad neće biti bez svoje Srbije, kao što Srbija ne može biti bez Kosova i Metohije".
Nakon liturgije, koju su služili vladika raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije i vladika crnogorsko-primorski Amfilohije, održan je i kulturno-umetnički program i scensko-muzički prikaz "Banjsko zlato". novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Kusovac: Nema opravdanja za zatvorena vrata muzeja Nikola Kusovac, novi član Upravnog odbora, o višegodišnjim problemima u rekonstrukciji Narodnog muzeja  NE radujem se mnogo ulasku u Upravni odbor Narodnog muzeja, jer ne vidim da nešto ozbiljno može da se uradi. Muzej je u velikoj krizi, a izlaz nije jednostavan. Zgrada je zapuštena i ruinirana i ne može se lako obnoviti. Ovo, za "Novosti", kaže ugledni istoričar umetnosti Nikola Kusovac, koji je radni vek proveo u Narodnom muzeju.
- Nije sramota reći da ova zemlja u ovom trenutku nema novca za temeljnu rekonstrukciju, ali to ne može biti opravdanje da muzej bolja vremena čeka zatvoren - smatra Kusovac. - Brzo bi mogle da se osposebe jedna ili dve galerije i da se uradi postavka 18. i 19. veka. Relativno brzo bi mogao da se pripremi i 20. vek, dok bi postavku skulptura trebalo malo bolje razrešiti. Komplikovanije će biti sa arheologijom, naročito sa sitnijim materijalom, ne znam da li su vitrine još u funkciji.
Prethodnih godina najveći kamen spoticanja za početak radova bilo je gde smestiti eksponate tokom rekonstrukcije. Naš sagovornik je, čvrstog uverenja da materijal ne treba iznositi iz zgrade. Podseća da je tokom rekonstrukcije šezdesetih godina, kao mlad kustos, sa svojim kolegama "ceo muzej selio iz jednog ćoška u drugi".
- Sve smo uspeli da završimo, a da nijedan eksponat nije propao - seća se Kusovac. - U Muzeju ima dovoljno prostora da se tako i ovog puta uradi. Nijednog razloga, po mom mišljenju, nije bilo za selidbu.Kusovac kaže da će sigurno u narednom periodu razmatrati način kako da se neki delovi zgrade preurede da bi se u njih smestio veći deo materijala.
- Kada smo prešli na centralno grejanje, oslobođen je veliki prostor gde su stajale peći i cisterna za grejanje. To bi moglo da se preuredi i da se u njih smesti kompletan materijal. Za sve bi bilo mesta dok traje obnova. Taj deo zgrade je tako obezbeđen da bi ceo muzej mogao da se sruši, a da se u njemu ništa ne dogodi.
Naš sagovornik podseća da se, kad nastupi kriza, uvek kida tamo gde je tanko, a najtanje je u kulturi.
- Živimo u vremenu neimaštine. Kada sam čuo sume koje treba da se ulože u projekat od koga se odustalo, bilo mi je jasno da tu nema nikakvog posla. U siromašnoj zemlji neizvodljivi su megalomanski projekti.
Čini se da je situacija sa novcem komplikovanija danas, nego 2003. kada je stalna postavka zatvorena zbog rekonstrukcije. Kusovac se ne uzda mnogo ni u donatore, jer, kako kaže, naprosto nije vreme za to.
- Možda će neko malo da pomogne, ali entuzijazma više nema.
BANKA
JEDAN od razloga zbog kojih se Kusovac protivio selidbi bio je i taj što se potajno bojao da će zgradu kupiti neka banka:
- Zgrada u kojoj je sada muzej, nekada je bila Hipotekarna banka. Strahovao sam da bi se neko, posle ovoliko godina dosetio i ponudio novac da se sagradi muzej na drugom mestu, samo da bi dobio zgradu.
PATRIOTIZAM I PROFESIONALIZAM
KUSOVAC ističe da je sadašnji direktor Bojana Borić Brešković prvi put bila na čelu Narodnog muzeja u veoma teškom vremenu, tokom devedesetih. - Muzej ni tada nije stao sa radom, a bilo je više razloga da se zatvori nego kasnije - uveren je naš sagovornik. - Kada sam se zabrnuo za sudbinu kolekcije Ace Tomaševića, išla je sa mnom na Kosovo, što govori o njenom profesionalnom i patriotskom ponašanju. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Kapor u Zrenjaninu U zrenjaninskom Narodnom muzeju u četvrtak će biti otvorena izložba radova Mome Kapora. Koncept postavke, koju je osmislila Zadužbina Momčila Mome Kapora, čini više od 60 likovnih dela U zrenjaninskom Narodnom muzeju u četvrtak će biti otvorena izložba radova Mome Kapora. Koncept postavke, koju je osmislila Zadužbina Momčila Mome Kapora, čini više od 60 likovnih dela. Izloženi su radovi sa motivima sa Ade Ciganlije, predmeti iz starih građanskih domova, ulice sa iscrtanim školicama, Leonardovi anđeli, razigrani ringišpili, ilustracije za knjige i portreti znamenitih istorijskih ličnosti, Kaporovih prijatelja, poznanika i savremenika.
Prvi put će biti izložen i portret Todora Manojlovića, velikana srpske književnosti, kojeg je Kapor naslikao 1999. godine. On je, portret urađen u tehnici ulje na platnu, poklonio Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin", kada mu je uručena nagrada koja nosi ime srpskog moderniste s početka 20. veka. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Obnova manastira Žiča Priprema se projekat za obnovu fasade srednjovekovnog manastira. Na pojedinim mestima fasada se odvaja od zidova i sklona je padu
 CRVENA fasada manastira Žiča, obnovljena pre desetak godina, biće skinuta i zamenjena novom. U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture priprema se projekat za taj posao.
Naime, za malter korišćen za postojeću fasadu nisu upotrebljeni samo tradicionalni materijali, pa su se pojavili problemi koji teško mogu da se otklone. Zbog velike tvrdoće na pojedinim mestima fasada se odvaja od jezgra zidova, a na severnom delu prepuna je neravnina i sklona padu. Kako "Novosti" nezvanično saznaju, do problema je došlo zbog loše izvedenih radova: korišćeni pesak nije bio ravnomerno prosejan.
- Planiramo da uradimo fasadu krečnim malterom - kaže Vojin Nikolić, šef slikarsko-konzervatorskog odeljenja Zavoda i član stručnog tima koji priprema projekat za rekonstrukciju. - Postojeća fasada nije urađena klasičnim materijalima, korišćene su sirovine iz lokalnih rudnika, malter sadrži magnezijum-oksid koji kristališe i izaziva promene u izgledu.
Naš sagovornik ističe da taj proces ne šteti freskama, ali umanjuje lepotu manastirskog kompleksa.- Pretpostavljam da će se prvo ukloniti postojeći malter, a onda staviti novi, napravljen klasičnom metodom od potpuno prirodnih materijala. Već su urađene neke probe. Dvoumili smo se da li da je prvo omalterišemo belim malterom, a onda prefarbamo u crveno. Međutim, to se pokazalo kao neefikasno, jer boja otpada. Zato ćemo najverovatnije fasadu raditi crvenim malterom.
Nikolić veruje da će radovi početi sledeće godine:
- Trebaće novca da se taj posao završi do kraja, kako bi ovaj značajni objekat dobio izgled kakav zaslužuje.
Inače, u petak će biti završeni slikarsko-konzervatorski radovi na živopisu za ovu godinu. Obnovljene su freske u paraklisu Svetog Stefana arhiđakona.
- Završili smo veliku scenu Prenos moštiju Svetog Stefana - ističe Radiša Žikić, slikar-konzervator iz Zavoda. - Poznato je da je Sveti Stefan stradao kod Jerusalima, a potom je prenet u Carigrad, o čemu govori ova freska. Konzervirali smo veći deo živopisa posvećenog Svetom Stefanu.
Žikić naglašava da su zidovi sanirani spolja i iznutra, ali freske nisu.
- Trudimo se da uradimo trajnu konsolidaciju živopisa, a to je veliki posao. Zahteva dosta pažnje. Prošle godine smo završili glavni i zapadni deo crkve, gde se nalazi Uspenje presvete Bogorodice. Sledeće godine obnovićemo živopis u paraklisu Svetog Save, kao i u ulaznom delu, gde je ispisana Povelja kralja Milutina iz 14. veka i u kapeli u kojoj je boravio Sveti Sava. Verujem da ćemo u narednih pet godina uspeti da potpuno obnovimo žički živopis - naglasio je Žikić. GRADITELjSKI PODUHVATI
MANASTIR Žiča u našem narodu ima veliki ugled. Naziva se "sedmovrata Žiča" zato što je u njoj krunisano sedam srpskih kraljeva. Za svako krunisanje otvarana su nova vrata. Podigao ga je Stefan Prvovenčani sa bratom Svetim Savom početkom 13. veka. Njena crvena fasada je simbol kraljevstva. Po svom značaju, Žiča se izdvaja od ostalih srpskih crkava i manastira, jer je osnovana sa namerom da bude sedište arhiepiskopije. Kroz vekove, doživela je mnoga razaranja, tako da Žiča danas malo liči na onu iz vremena kada je podignuta. Graditeljski poduhvati iz novijeg doba uticali su na to da će teško biti zaštićena od Uneska, kao svetska kulturna baština. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Izložba o srpskom jeziku u Minsku Izložba Muzeja jezika i pisma o razvoju srpskog jezika i pisma kroz istoriju od srede je izložena u Minsku, gradu domaćinu velikog Kongresa slavista  IZLOŽBA Muzeja jezika i pisma o razvoju srpskog jezika i pisma kroz istoriju od srede je izložena u Minsku, gradu domaćinu velikog Kongresa slavista na kojem je učešće najavilo više od stotinu stranih naučnih i stručnih radnika iz celog sveta. Izložba će biti predstavljena beloruskoj publici i učesnicima Kongresa kao deo aktivnosti Škole jezika i prevodilaštva „Tršić 2013“.
- Izložbu su na beloruski prevele studentkinje srpskog jezika Julija Goljak i Nastasja Masjuk sa Državnog univerziteta Belorusije koje su boravile u junu u Tršiću - kaže mr Dajana Đedović, direktorka Centra za kulturu „Vuk Karadžić“.
- Ujedno, to je nastavak uspešne saradnje Državnog univerziteta u Minsku i Centra za kulturu „Vuk Karadžić“. Ovo je prva od nekoliko izložbi koje će u narednoj godini krenuti put različitih evropskih država na Univerzitete sa kojih su u Tršiću boravili studenti srpskog jezika u letnjoj školi jezika i prevodilaštva. Urađeni su i prevodi na engleski, nemački, ruski, italijanski.
Izložba o razvoju srpskog jezika i pisma prevedena na engleski jezik, posle Soluna otputovala je u Ankaru na Festival jezika koji će se u ovom turskom gradu održati sredinom septembra. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Počelo snimanje "Neba iznad nas" U zgradi Tehnološkog fakulteta holandski reditelj i scenarist Marinus Grothof započeo je snimanje filma "Nebo iznad nas", priču koja prati živote običnih ljudi različitih generacija u Beogradu tokom NATO bombardovanja 1999.  U ZGRADI Tehnološkog fakulteta koja je dobila novi napis Pozorište "Duško Radović", holandski reditelj i scenarist Marinus Grothof započeo je snimanje filma "Nebo iznad nas", u čijoj produkciji pored Holandije učestvuju Belgija i Srbija ("Art i Popkorn").
Projekat je izazvao veliku pažnju javnosti od trenutka kada je najavljen, jer je priču koja prati živote običnih ljudi različitih generacija u Beogradu tokom NATO bombardovanja 1999. kao uzbudljivu i provokativnu filmsku temu video jedan mladi, strani reditelj. U glumačkoj ekipi koju je Grothof okupio su: Boris Isaković, Nikola Rakočević, Hristina Popović, Nada Šargin, Tihomir Stanić, Miloš Timotijević, Slobodan Boda Ninković, Mladen Sovilj... a "ekskluzivnost" bi mogla da bude činjenica da svi glumci imaju sopstveno iskustvo na vreme i događaj kojim se bave u svojim ulogama.
Glumac Tihomir Stanić igra lik direktora pozorišta:
- Dobro je da je stiglo vreme da to rade ljudi za koje na prvi pogled mislimo da nemaju mnogo zajedničkog sa nama, a kad se malo bolje zagledamo i malo otvorimo oči, vidimo da nema mnogo razlike između njih iz tog, nazovi sveta, i nas. Ipak nam oni na neki način potvrđuju da i mi, iako smo to često zaboravljali, pripadamo toj velikoj porodici civilizovanog sveta koji ima potrebu za umetnošću - ističe Stanić.Po rečima Hristine Popović, koja u filmu igra glumicu Milu, njena junakinja prevazilazi bombardovanje, ali iz straha radi razne stvari... Njen problem je u tome što nije u stanju da razluči da li je bila primorana na to, ili je tako trebalo da bude...
- To što ovu temu otvara strani reditelj mislim da je veoma dobro, jer tako postaje lišena patetike - smatra Hristina Popović.
Nada Šargin takođe igra ulogu glumice Pozorišta "Duško Radović", u "Nebu iznad nas", kako kaže, ona je Ana, darovita, uspešna mlada žena koja kroz strašne događaje sazreva kao ličnost:
- Moram priznati da ću u nekim scenama svakako koristiti ono što je moje lično iskustvo iz tog vremena, u svemu ostalom slične smo možda samo u nekim sitnicama, jer svaki čovek ima svoje nesigurnosti, neke paravane i maske koje nosi i ne želi da ih drugi otkriju - ističe Nada Šargin.
Snimanje filma trajaće do 24. septembra, a odvijaće se i na Terazijama, Brankovom mostu, u Domu kulture "Studentski grad", zemunskom parku, u zgradi pored Tehnološkog fakulteta i improvizovanog Pozorišta "Duško Radović", koja je scenografski spremna da postane RTS, gde će se snimati scene bombardovanja naše televizije... BEOGRAD, UZBUDLJIV GRAD
HOLANDSKI producent Sander Verdonk kaže da su oni vrlo zadovoljni našim glumcima i uslovima rada, a posebno Beogradom:
- Divno se osećamo ovde, Beograd je vrlo zanimljiv, inspirativan i uzbudljiv, kontradiktoran u nekim stvarima u odnosu na Holandiju, ali to je ono što mu daje posebnost. Verujem da ćemo napraviti dobar film, jer su srpski glumci vrlo daroviti. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Osam debitanata na niškoj tvrđavi U ponedeljak počinje tradicionalni 48. festival glumačkih ostvarenja "Filmski susreti" u Nišu. Nadmetaće se 12 filmova, od kojih su većina prvenci, dva van konkurencije  FESTIVAL glumačkih ostvarenja "Filmski susreti" otvoriće film "Kad svane dan" Gorana Paskaljevića, koji se na ovom festivalu prvi put nadmeće za jednu od osam zvaničnih nagrada. Na Letnjoj pozornici Tvrđave od ponedeljka do 31. avgusta biće prikazano 12 filmova od kojih je osam debitantskih.
Na otvaranju će Veri Čukić biti uručena nagrada za životno delo "Pavle Vuisić", koju dodeljuje Udruženje filmskih glumaca Srbije. Novina ovih Susreta je što su se organizatori potrudili da nas oni podsete na "dobra stara vremena" kada je Niš živeo za festival.
- Moramo opravdati i zadržati primat koji imamo kao najstariji filmski festival u zemlji. Posle Pulskog festivala, koji slavi šest decenija, "Susreti" punih 48 godina pažljivo neguju i nagrađuju domaća glumačka ostvarenja - kaže selektor Dejan Dabić, koji najavljuje da će se na otvaranju predstaviti svi glumci na Tvrđavi kako su to pre 20 godina činili Janez Vrhovec i Duško Tadić.
Domaći film i pored svih problema oko finansiranja uspeva da sačuva kvalitet i posebno je uočljiv entuzijazam mlađih sineasta, imamo čak osam debitantskih filmova, navodi Dabić i dodaje da je drugo obeležje filmova, koji će imati digitalnu sliku, to što se u velikom broju uloga pojavljuju glumci iz regiona. Glumac iz Bosne i Hercegovine Emir Hadžihafizbegović igra u četiri filma, ukazuje Dabić i najavljuje da će nakon skromnijeg otvranja finiš festivala biti glamurozniji sa muzičko-scenskim spektaklom u duhu proslave Milanskog edikta. Na zatvaranju festivala niška publika će moći da vidi i dva filma koja su van konkurencije za nagrade: "Put ružama posut" režirao je Marko Novaković, a "Ponoćnu molitvu" Boban Rajković po drami Nebojše Ozimića "Senke Ćele-kule".Radnja filma "Ponoćna molitva" događa se neposredno posle boja na Čegru, nedaleko od Niša, kada počinje zidanje kule od lobanja - Ćele-kule. Tokom jedne noći dva junaka, i sticajem životnih okolnosti dva gubitnika, raspravljaju o izdaji i rodoljublju, laži i poštenju pretresajući sopstvene živote.
PROGRAM
U zvaničnoj konkurenciji biće prikazani filmovi "Kad svane dan" (Goran Paskaljević), "Mamaroš" (Momčilo Moma Mrdaković), "Krugovi" (Srdan Golubović), "S/kidanje" (Kosta Đorđević), "Odumiranje" (Miloš Pušić), "Vir" (Bojan-Vuk Kosovčević), "Falsifikator" (Goran Marković), "Ljubav dolazi kasnije " (Hadži-Aleksandar Đurović), "Gde je Nađa" (Luka Popadić, Aron Sekelj i drugi), "Led" (Jelena Bajić Jočić), "Artiljero" (Srđan Anđelić) i "Država" (Jelena Marković). novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Sto pesnika na novosadskom trgu U ponedeljak počinje Osmi međunarodni književni festival u Novom Sadu, uz učešće oko stotinu pisaca, književnih teoretičara, prevodilaca, muzičara i glumaca iz raznih zemalja  UZ izvesnu redukciju programa zbog sveopšte besparice, Osmi međunarodni književni festival u Novom Sadu počeće u ponedeljak, a trajaće do 29. avgusta.
Na Festivalu će učestvovati oko stotinu pisaca, književnih teoretičara, prevodilaca, muzičara i glumaca. Među njima, više od 20 pesnika stiže iz Engleske, Škotske, Nemačke, Rusije, Rumunije, Mađarske, Poljske, Danske, Slovačke i Kube.
Prema najavi književnika i direktora Festivala Jovana Zivlaka, zemlja - gost biće Rumunija koja će predstaviti šest pesnika kao i antologiju savremene poezije čiji je sastavljač i prevodilac, Slavomir Gvozdenović.
- Reč je o najprestižnim autorima u središnjim tokovima savremene rumunske poezije: Mirča Kartaresku, Dan Koman, Jon Murešan, Joan Es. Pop, Radu Vanku, Dan Soču - ističe Zivlak.
O savremenoj rumunskoj poeziji govoriće dr Kornel Ungureanu, a festivalskoj šarolikosti će doprineti i 10 mladih pesnika koji će učestvovati u takmičenju za najboljeg slemera.
Osim čitanja na Trgu mladenaca (svake večeri od 21 čas), i u urbanim ambijentima Novog Sada biće upriličeni i književnokritički razgovori o savremenoj poeziji. Poseban simpozijum planiran je za 28. avgust u Gradskoj biblioteci na temu "Književnost otpora - autonomija, subverzija, ironija". Učestvovaće 15 istaknutih domaćih kritičara, filozofa i pisaca koji su u najvećoj meri akteri savremene domaće književne scene.
Predviđena su i dva dana za čitanje poezije sa novosadskih balkona u Zmaj Jovinoj ulici u ranim večernjim satima. Učestvovaće domaći i strani pesnici. U okviru Festivala dodeljuju se tri nagrade. "Brankova nagrada", za mlade pesnike biće uručena 27. avgusta Anji Marković (1988) iz Beograda.
KARTARESKU
MEĐUNARODNA nagrada za književnost "Novi Sad", koja se dodeljuje osmi put, pripala je Mirči Kartareskuu (1956), istaknutom rumunskom piscu. Svečano uručenje i njegovo književno veče planirano je za 28. avgust na novosadskom Trgu mladenaca. Nagrada za najboljeg slemera Srbije biće uručena 29. avgusta. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Bazjaška povelja" Radoslavu Zlatanoviću Pesniku Radoslavu Zlatanoviću uručeno je priznanje na završnoj svečanosti „Dana preobraženja Srba u Rumuniji” za bogaćenje srpske kulture i očuvanju nacionalnog bića  NA završnoj svečanosti tradicionalne kulturne manifestacije "Dani preobraženja Srba u Rumuniji" pesniku Radoslavu Zlatanoviću uručena je "Velika Bazjaška povelja". Priznanje je dobio za "književno delo kojim je doprineo bogaćenju srpske kulture i očuvanju srpskog nacionalnog bića na Kosovu i Metohiji i svim prostorima".
Besedeći o laureatu Radomir Andrić je podsetio na prvu Zlatanovićevu knjigu koju je 1962. zajedno objavio sa Lazarom Vučkovićem i Božidarom Milidragovićem i istakao:
- Njegova poezija zaslužuje analitičnija čitanja i značajnija vrednovanja. Književna kritika jeste dosta rekla ali ovo pesničko delo, napisano zlatonosnim jezikom, nije potpuno protumačeno, posebno kada je reč o kosovsko-metohijskoj istini i raspolućenosti srpskog ovovremenog bića, onako kako ga vidi ovaj autentnični pesnik, duboko proživljavajući sve to u svojoj ličnoj karti i pronalaženju svojevrsne motivacije za očuvanje samobitnosti nezavisno od brojnih iskušenja.
Stihove su kao specijalni gosti sa Kosova kazivali Novica Sovrlić i Živojin Rakočević, prof. dr Danica Andrejević je predstavila antologiju srpskih pesnika Kosova i Metohije a Slavomir Gvozdenović takođe antologiju naših pesnika na rumunskom jeziku. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Opstrukcija Narodnog muzeja još traje Članovi bivšeg UO Narodnog muzeja uputili pismo najvišim predstavnicima države. Branislav Mitrović: Fazna rekonstrukcija najbrže bi otvorila vrata publici  DONEDAVNI članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja, akademik Branislav Mitrović (predsednik) i Marina Andrić, istoričar umetnosti, uputili su pismo najvišim predstavnicima države i rukovodstvu Narodnog muzeja u kom ih obaveštavaju o onome što je urađeno za vreme njihovog mandata, kao i o razlozima zašto se stalo sa rekonstrukcijom zgrade na Trgu republike.
U pismu, koje su poslali predsedniku Tomislavu Nikoliću, premijeru Ivici Dačiću, vicepremijeru Aleksandru Vučiću, ministru kulture Bratislavu Petkoviću, Bojani Borić Brešković, v. d. direktoru Muzeja i Darku Tanaskoviću, novom predsedniku UO Muzeja, između ostalog, predlažu kako da se što racionalnije izvede obnova Muzeja.
Kako su u razgovoru za "Novosti" potvrdili, oni, pre svega smatraju da je neophodno nastaviti izradu projektne dokumentacije po arhitektonskom konkursu, jer bez nje nije moguće pristupiti bilo kakvom radu na sanaciji ili rekonstrukciji. Istovremeno, ta dokumentacija "otvara vrata" evropskih fondova, što bi moglo da donese deo sredstava za rekonstrukciju. Oni, takođe, predlažu da se shodno obezbeđenim sredstvima uđe u faznu rekonstrukciju, kako bi deo muzeja što pre bio otvoren za publiku.- Potrebno je razmotriti sa projektnim timom mogućnost odustajanja od ugradnje teretnog lifta i stvoriti kao mogućnost direktan ulaz kamiona u depo Muzeja većom intervencijom na fasadi. Ovaj postupak je racionalniji, skraćuje vreme radova i pribavljanje posebnih dozvola - ističe Mitrović i dodaje da bez toga Muzej neće moći da primi svetske izložbe.
Na listi prioriteta bi trebalo da budu i bezbedni depoi, a veoma je važno i uraditi knjigu stalne postavke.
- Bez knjige stalne postavke nije moguće pravilno i funkcionalno uraditi knjige detalja i projekat enterijera, što može biti veliki funkcionalni i finansijski rizik - kaže Marina Andrić.
U proteklom periodu kamen spoticanja za početak radova bilo je izmeštanje eksponata, dok traje rekonstrukcija. Naši sagovornici su uvereni da je moguće sanirati muzej, bez dramatičnog i potpunog iseljenja:
- Moguće je po uzoru na evropske muzeje, od kojih su mnogi u rekonstrukciji pojedinih delova i godinama, da se deo eksponata premesti po sigurnim delovima muzeja, uz pomoć namenski napravljenih skela i konstrukcija, bezbednih, pokretnih i zaštićenih.
Doskorašnji članovi Upravnog odbora su objasnili i razloge zašto se odustalo od projekta arhitekte Milana Rakočevića, koji je plaćen milion evra, a za pribavljanje potrebnih dozvola je dato bezmalo još toliko novca. Taj novac usmeren na rekonstrukciju (o tome su "Novosti" ranije pisale), praktično je zauvek izgubljen.- Formirana je nezavisna stručna komisija koja je utvrdila da je projekat hipotetički i neupotrebljiv, jer mu nedostaju temeljna statička ispitivanja - podseća Mitrović. - Nedostaje i projekat fasade, enterijera, knjiga detalja i stalne postavke. Ima nejasnu i nepotpunu finansijsku konstrukciju, a i ozbiljno ugrožava postojeću arhitekturu zaštićene zgrade Narodnog muzeja.
Ideja UO i ekspertskog tima bila je da se projekat dopuni, a tamo gde mora i promeni, ali je Rakočević pismeno odbio saradnju i razgovor sa njima. Posle toga je raspisan javni konkurs i izabran je rad Vladimira Lojanice, rađen u "Mašinoprojektu".
- Dok je ministar kulture bio Nebojša Bradić, stvoren je ambijent za realno pokretanje ovog projekta - kaže Marina Andrić. - Naš cilj je bio suštinsko, makar i u više ministarskih mandata, dugoročno rešavanje ovog problema.
Doskorašnji članovi UO ukazuju na to da je ozbiljan zastoj nastao tokom mandata Predraga Markovića, a da je potpuno zaustavljen tokom mandata Bratislava Petkovića:
- Razlog ovom potonjem vidimo pre svega u formiranju takozvanog Građevinskog odbora (koji je u međuvremenu raspušten), čiji je inicijator bio tadašnji državni sekretar Miroslav Tasić. Članovi ovog tela, arhitekte Dragomir Acović, Stevan Mićić, Miladin Lukić, sadašnji pomoćnik ministra kulture, koji je to bio i u vreme Dragana Kojadinovića, na izvestan način su bili involvirani manje ili više u promociji Rakočevićevog projekta. Njihove primarne ideje i aktivnosti nisu se odnosile na nastavak rada na prethodno započetom i već poodmaklom poslu, nego na vraćanje na prethodni nerealni, nekompletni i već odbačeni Rakočevićev projekat. Opstrukcija započetog posla na novom projektu nažalost još traje - zaključuju Mitrović i Andrić u pismu.
FASADA
UPRAVNI odbor je insistirao na izradi projekta konzervacije i restauracije fasade Narodnog muzeja, jer je Grad Beograd obećao njeno finansiranje u okviru akcije uređenja fasada, a kao doprinos rekonstrukciji Narodnog muzeja. Taj projekat je u potpunosti izveden, kao i neophodno istraživanje fasade. BEZ NOVCA
MARINA Andrić i Branislav Mitrović ukazuju na to da su se više puta u pisanoj formi obraćali Vladi Srbije i Ministarstvu kulture, ali nikada nisu dobili odgovor. U ovom pismu ih mole da, ipak, razmotre njihove navode, pre nego što preduzmu racionalne i razložne korake u pravcu završetka rekonstrukcije ili fazne dinamike kod obnove Narodnog muzeja. Oni još ističu da je UO radio bez novčane nadoknade i njegov rad nije ni na jedan način opteretio Narodni muzej, Ministarstvo kulture ili Republiku Srbiju. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 16 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
