|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Mrđan Bajić: Lako je iz prikrajka kritikovati Vajar Mrđan Bajić o manifestaciji "Mermer i zvuci", državnoj nebrizi i apatiji umetnika. I u drugim svetskim metropolama nema više redova ispred bioskopa, pozorišta, ali se oni protežu pred galerijama i muzejima  DOK beogradska publika duže od deceniju iščekuje da vidi dela Mrđana Bajića, istaknuti vajar se našao u ulozi selektora vajarske kolonije "Beli venčac", u okviru manifestacije "Mermer i zvuci" u Aranđelovcu. Skulpture od venčačkog mermera, po njegovom izboru, vajaju britanski umetnik Ričard Diken, zatim Radoš Antonijević i bračni par Jelica Radovanović i Dejan Anđelković.
- Diken je jedan od ključnih skulptora ovog doba - kaže Bajić. - Smatrao sam i da značajni domaći autori treba da dobiju šansu da urade monumentalni rad u trajnom materijalu i da to ostane kao apsolutna slika njihove trenutne potentnosti. Izabrao sam Radoša Antonijevića i umetnički par Anđelković - Radovanović.
* Jesu li umetnici ispunili vaša očekivanja?
- Radovi će biti izvanredni. Na neki način fokusiraju potpuno različite polove u skulpturi uopšte, ali i ovakvom materijalu.
* Kako je došlo do saradnje sa Dikenom?
- Kada je 2006. došao u Beograd na razmenu profesora dobio je ponudu iz JP "Beogradska tvrđava" da napravi nešto za Kalemegdan. Na moje zadovoljstvo, predložio je da to bude naš zajednički projekat. Projekat izgradnje pasarele između Beton hale i Beogradske tvrđave, koja bi se završila skulptorskim punktom naišao je na ogromno interesovanje tadašnjih gradskih vlasti. Prošli smo kroz sve faze, dobili sve dozvole.* Pasarela, ipak, još nije sagrađana...
- Na jesen će u izdanju "Beogradske tvrđave" izaći knjiga u kojoj će naš projekat biti potpuno elaboriran. I to je rezultat našeg rada. Živimo u zemlji u kojoj se često menjaju i politike i strategije, tako da je teško predvideti da li će ova pasarela ikada biti sagrađena.
* Koliko bi koštala realizacija tog projekta?
- Samo na konkurse, koji su nekoliko puta raspisivani i nikada nisu realizovani, potrešno je novca koliko je bilo potrebno da se ovaj projekat realizuje.
* Prošle godine trebalo je da imate izložbu u staroj Vojnoj štampariji, zašto ste odustali od toga?
- Vojna štamparija je potencijalno fantastičan prostor koji daje dobar parspatu za umetnička dela. Poluporušen, sa fantastičnom gabaritnom situacijom, adekvatan je velikim radovima koje sam nameravao da pokažem. Sakupili smo samo deset odsto potrebnog novca, pa izložba nije urađena. Poslednji put samostalno sam izlagao u Beogradu u Paviljonu Veljković 2001. godine.
* Može li beogradska publika, ipak, da se nada vašoj izložbi?
- Svakako da to planiram. To će biti istog trenutka kada u našem gradu bude postojao adekvatan prostor u kome možete postaviti više od nekoliko radova. U nekom sam uzrastu kada nameravam da pravim malo krupnije poduhvate. Međutim, takvi prostori gotovo da ne postoje. A ukoliko i postoje, nekako su institucionalno neaktivni, zamrli ili arogantni, ili ... I u drugim svetskim metropolama nema više redova ispred bioskopa, pozorišta, ali su ogromni redovi ispred galerija i muzeja.
* Šta vas kao umetnika u poslednje vreme posebno provocira?
- Bez obzira na to što toliko dugo nisam imao izložbu, radim više nego ikada. Na jesen će u ediciji "Kolekcije Vujčić" izaći knjiga o meni. Ona je na neki način nadomeštaj svih izložbi koje u Beogradu nisam imao. Glupo je da prepričavam radove, smatram da je zadnjih nekoliko godina najproduktivniji period u mom opusu.
* Šta se dogodilo sa vašom idejom o Jugomuzeju, je li i to opet ostalo mrtvo slovo na papiru?
- Jugomuzej postoji kao jedan virtuelan projekat, konglomerat radova koji sam poslednji put pokazao 2007. u Veneciji. Nisam imao preveliku ideju da će u gigantskim merama profunkcionisati. Započeo sam ga u trenutku kada je celokupna istorija i memorija koja se tiče te prethodne zemlje bila odbačena od svih novonastalih zemalja. Bila je potisnuta i uništavana, kao nešto što nikome ne treba. Imao sam potrebu da tu memoriju sa ciničnim otklonom dovedem u polje vidljivosti. U međuvremenu stvari su se promenile. Opustila se ta prvobitna nacionalistička magma koja je mislila da će tako što će negirati sve što je postojalo u stvari verifikovati sopstvenu veličinu.
* Dok su se drugi odricali socijalističkih ideja, vi niste, šta je sa vašim petooktobarskim idealima?
- Bilo to danas popularno ili ne, jedino vreme u mom životu, kada sam se identifikovao sa vlašću i njenim idejama bilo je od 5. oktobra do ubistva premijera Zorana Đinđića. Ali, ideje koje su tada kolale osule su se u ličnoj promociji nekih ljudi koji su obećali da će nas voditi u dobrom pravcu, a brinuli su više o sebi, ili svojim interesima. Raspršile su se u partijama koje su obećale emancipaciju, a postale su interesni karteli. Rastočile se nekoj vrsti razočaranosti koja kola svuda okolo.* Rekli ste da od 5. oktobra do danas nije ostao kamen na kamenu...
- U ovoj zemlji se dnevno menjaju politike. Ne postoji više neka celina sa kojom bih mogao da se identifikujem i da verujem u nju. Pokušavam da ulovim bilo koju dobru nameru i da je na neki način podržim. Ne vidim na obzorju velike ideje koje bi me povukle da im verujem. Verujem jedino u ispravnost toga da čovek ono što mu je dato radi što je najbolje moguće. U mom životu više neće biti nikog zbog koga ću šetati ulicama, zviždati i zarad ideje precrtati pet godina sopstvenog umetničkog delovanja.
* Ima li smisla u ovakvim uslovima baviti se umetnošću?
- Bilo bi glupo da svi prestanemo da se bavimo umetnošću, jer uslovi nisu dobri. A nešto ozbiljno škripi. Od malog budžeta za kulturu, do neprofesionalnog vođenja institucija. Na sreću,svoj rad plasiram u inostranstvu. Ali, loše se osećam, jer predajući na Likovnoj akademiji na neki način dajem dezinformaciju mladim ljudima. Mada im kažem da ih slabo šta čeka posle fakulteta, ipak ih nekom energijom i potpaljivanjem umetničke vatre usmeravam na put koji je sasvim neizvestan.
* Smatrate li da je to što su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti godinama zatvoreni poraz države?
- To je i poraz grada koji se zove Beograd. Neoprostivo! Da se u jednom pozorištu zatvori mala scena, eksplodirala bi pozorišta. Opet smo mi, koji se bavimo vizuelnom umetnošću, krivi zbog toga. Ne protestvujemo. Ali ta ravnodušnost, sa druge strane, pokazuje i da su se te institucije odrodile od osoba čije bi interese trebalo da zastupaju. Kad strancima koji posle šest godina dođu u Beograd kažete da najveći muzeji i dalje ne rade, smatraju da smo mi pomalo divlja sredina. Ali ko se kod nas više sekira oko toga?! To je prosto jedna loša novost, koja traje i više nikog ne potresa.
* Da li je samo država odgovorna za to?
- Moja generacija je sigurno dobrim delom odgovorna za sve. Nekoliko puta je dobijala priliku da vodi ovu zemlju, pa je to neuspešno uradila. Dobijala je priliku da vodi kulturu ovog grada ili zemlje, pa su i to neuspešno obavljali. Lako je iz prikrajka kritikovati. Svako se valjda prijavljuje da radi ono za šta je ubeđen da će raditi valjano. Ipak, zamolio bih one ljude koji ne znaju da rade to za šta se prijavljuju, da se sklone.
* Poslednjih godina nema ni državnog otkupa umetničkih dela za muzeje?
- Verovatno će ga nekad biti, ali pitanje je hoće li se u umetnosti standardizovati ono što je valjano ili će se umetnici i dalje izvlačiti iz partijskog ključa ili priče o nacionu. Inače, pre nekoliko godina mi je u okviru gradskog otkupa uzet jedan rad za MSU. Od tada čekam da neko dođe da ga preuzme ili makar registruje.
NEPRILAGOđENI STAVOVI
* Nekoliko puta ste predlagani za akademika, šta mislite šta je razlog zašto vas nisu izglasali?
- Olga Jevrić me već nekoliko puta predlaže za članstvo u toj instituciji, poslednji put i uz većinsku podršku odeljenja. Činjenica da neko čiji opus neopisivo cenim konstantno ispoljava taj predlog veoma mi imponuje. Možda zbog mog rada, možda zbog mojih stavova koji, nežno rečeno, svakako nisu u skladu sa dominantnim političkim stavovima ove institucije - taj predlog ne prolazi. Nema tu nikakve naročite drame: negde ste dobrodošli, a negde niste dobrodošli, ali da bude sasvim jasno - ja svakako ni rad, ni stavove, neću ni menjati, niti prilagođavati. OPROSTILI MILIONE
* Poznato je da država sve manje ulaže u skulpturu u javnom prostoru, da li bi veće oporezivanje investitora nešto popravilo?
- Civilizovane države smisle su način da to realizuju. U Francuskoj i Nemačkoj svako ko investira u izgradnju je obavezan da uloži jedan odsto te investicije u nešto što estetski komunicira sa spoljnom površinom, ljudima koji tu prolaze, zajednicom u kojoj postoji. Kad pogledamo šta je sve izgrađeno tokom devedesetih i dvehiljaditih i kad to preračunamo u kvadrate, shvatite koliko smo para oprostili našim bogatašima. Sistemski zakoni se kod nas teško zapate, to je teško i ovaj osmisliti. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Venčački mermer u Aranđelovcu Kolonija "Venčački mermer" i ove godine dovela značajne vajare iz zemlje i sveta u Aranđelovac. Dikon: Park je muzej na otvorenom i važno sačuvati ovaj prostor u kome su skulpture poznatih vajara  NA dnu parka Bukovičke banje nekoliko bardova domaće i međunarodne likovne scene ovih dana kleše "svoj trag u mermeru". U letnjem ateljeu, koji je iz kamenoloma na Venčacu spušten u grad, vajaju britanski umetnik Ričard Dikon, bračni par slikara Jelica Radovanović i Dejan Anđelković, kao i vajar Radoš Antonijević.
Umetnici, koji se prvi put susreću sa venčačkim mermerom, sa oduševljenjem ističu da je ovaj kamen čudesan. Kažu da je najuzbudljiviji trenutak kada ga zaseku, podseća ih na susret sa tvrdom kockom šećera. Selektor ovogodišnjeg vajarskog simpozijuma "Beli Venčac", koji se održava u okviru tradicionalne aranđelovačke smotre "Mermer i zvuci", vajar Mrđan Bajić izabrao je umetnike koji nimaju veliki opus u kamenu, ali su nasuprot tome veoma dobri umetnici.
Britanski autor Dikon smatra da je velika privilegija izvoditi jednu od svojih ideja u divnom materijalu. Profesor na Nacionalnoj školi likovne umetnosti "Bozar" u Parizu i dobitnik "Tarnerove nagrade", koji u februaru 2014. izlaže u Galeriji "Tejt modern" u Londonu radi skulpturu monumentalnih dimenzija - veliki zid sastavljen iz četiri segmenta od kojih je jedan u crvenom granitu, a preostali od belog venčaca. Skulptura podseća na kamene plohe u velikim kamenolomima, a posetilac ima osećaj kao da prolazi pored vodopada.
- Do sada sam uradio tri skulpture u kamenu, ali ovo je nešto posebno - kaže Ričard Dikon. - Kada radim sa kamenom, mnogo više razmišljam u smislu sečenja, a ne klesanja. Delovi bloka kad otpadnu ostavljaju iza sebe odličnu površinu koja mi savršeno odgovara za rad. Ta interesantna površina prikazuje razliku između arhitekture i prirode. Kombinacija glatkog i grubog asocira na dobre i loše stvari. Tu strukturu možemo posmatrati i kao neku kombinaciju kuvanog i presnog, što se uklapa u moje ranije koncepcije.
Dikon je veoma zadovoljan uslovima za rad u Aranđelovcu i kaže da se dobro uklopio sa ostalim učesnicima.
- Drago mi je što sam došao i uverio se da se ovde razmišlja o velikom blagu koje se nalazi u dvorištu. Morate da ga čuvate, a ne uništavate - priča Dikon. - Ovo je neka vrsta muzeja, a budući da veliki muzeji u Beogradu već dugo ne rade, veoma je važno sačuvati ovaj prostor. Park u kome su smeštene skulpture poznatih vajara oslikava vašu modernu umetnost.
Bračni, a i umetnički par Radovanović-Anđelković prvi put je u prilici da radi u kamenu. Za njih je veoma važno i to što prave nešto što "ne mogu da urade kod kuće". Odlučili su se za skulpturu koja će direktno komunicirati sa publikom.
- Uvek nam je važan kontekst - kaže Jelica Radovanović. - Ovde su to zelene površine, staze, a pre svega prečice. Smatramo da pojava tih divljih staza u parku nije greška prolaznika, već projektanata. Ovde ima više prečica koje su uvezane u celinu. U tom prostoru smo odlučili da radimo. Napravili smo neku vrstu senke drveta, koja treba da preseče prečicu. Prolaznici će delimično gaziti po toj skulpturi. Učinilo nam se logično da na taj način ljude uvedemo u skulpturu. Očekujemo da će biti uzbudljivo stajati na njoj.
Ovaj bračni par umetnika naglašava da ne insistiraju na autorskom rukopisu, već na govoru dela.
- Odlično sarađujemo. Problem bi postojao ako bi bilo umetničke sujete, a toga kod nas nema. Dugo živimo i radimo zajedno. Prirodno je da su se rukopisi pomešali. Nije nam važno čija će biti ideja, bitno je samo da ona bude dobra, kao i način na koji će delo da progovori - objašnjava Anđelković.
Predstavnik novog klasičnog skulptorskog upliva Radoš Antonijević pravi veliku komodu sa ogledalom. Kao u filmu "Dva čoveka sa ormarom" Romana Polanskog, pojavljuje se komad gigantizovanog nameštaja u eksterijeru.
Ovi, kao i svi radovi prethodnih učesnika kolonije "Beli venčac", ostaće na poklon Aranđelovcu.
MUZEJ POD NEBOM
GRUPA umetnika i ljubitelja umetnosti iz Beograda i Aranđelovca daleke 1966. godine odlučila je da organizuje Simpozijum skulpture "Beli Venčac". Istog leta u rudniku mermera, poznatom od davnina u svetu, na Venčacu, sedmoro umetnika kleše svoje skulpture koje će ostaviti u raskošnom ambijentu parka Bukovičke banje i tako stvoriti jedinstven muzej i zbirku skulptura od belog mermera pod otvorenim nebom. To su bili: Matija Vuković, Angelina Gatalica, Mira Jurišić, Oto Logo, Raja Nikolić, Jovan Soldatović i Šošana Hejman iz Izraela. Od tada, svoje skulpture su, u okviru simpozijuma "Beli Venčac" realizovali: Lin Čedvik, Dušan Džamonja, Kjus Kjubruk, Vida Jocić, Nikola Kolja Milunović, Oto Logo, Ante Marinović, Dragomir Mileusnić, Slavoljub Radojićić, Ratko Vulanović, Klod Lost, Đo Pomodoro, Olga Jevrić, Kengiro Azuma i mnogi drugi. Više od 200 umetnika je realizovalo svoja dela na simpozijumu "Beli Venčac" a njihove skulpture, osim 70 koje se nalaze u parku Bukovičke banje u Aranđelovcu, krase mnoge gradove bivše Jugoslavije. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dani Bate Stojkovića Pod nazivom „Varljivo leto 2013“, od 10. do 13. avgusta, u Vrnjačkoj Banji se održavaju četvrti po redu „Dani Bate Stojkovića“  POD nazivom „Varljivo leto 2013“, od 10. do 13. avgusta, samo nekoliko dana pre početka 38. festivala filmskog scenarija na kojem je bio čest i rado viđen gost, u Vrnjačkoj Banji se održavaju četvrti po redu „Dani Bate Stojkovića“, velikana srpskog glumišta preminulog 2002. godine, koji je osim na filmu, i na „daskama što život znače“, ostavio dubok trag i među Vrnjčanima kao svojim dugogodišnjim domaćinima.
Zbog toga su, pre tri godine, velikom amfiteatru popularne Letnje pozornice na kojem se festival i održava, Vrnjčani dali ime Danila - Bate Stojkovića, a na pročelju ovog amfiteatra postavili i spomen-ploču sa Batinim likom u visokom reljefu.
U okviru ovogodišnjih „Batinih dana“, uz evociranje uspomena na velikog glumca, od subote do utorka biće održano nekoliko glumačkih susreta i druženja, pozorišnih predstava, projekcija najpopularnijih Batinih filmova, književnih večeri, izložbi, koncerata klasične i etno-muzike, pa i degustacija jela i pića koje je Bata, kao veliki boem i dugogodišnji gost rado konzumirao po najpoznatijim vrnjačkim kafanama i restoranima.
Domaćin ovogodišnjih „Batinih dana“ biće doajen srpskog glumišta Dragan Nikolić, a svoje učešće potvrdili su i ostali Batini prijatelji - glumci Mira Banjac, Ljiljana Dragutinović, Ljiljana Stjepanović, Milica Kralj, Draginja Mileusnić, Slavko Štimac, Milorad Mandić - Manda, Đorđe Dragićević i drugi. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Nagrade na Festivalu u Herceg Novom Velika "Zlatna mimoza" 27. hercegnovskog filmskog festivala pripala je filmu "Kalup", reditelja Ali Ajdina. "Zlatna mimoza" za režiju pripala je reditelju Marijanu Crisanu za film "Roker"  VELIKA "Zlatna mimoza" 27. hercegnovskog filmskog festivala pripala je filmu "Kalup", reditelja Ali Ajdina. Tročlani žiri, kojim je predsedavao reditelj Nikola Ležaić, a članovi bili glumica Labina Mitevska i scenarista Milica Piletić, ovom reditelju dodelio je i nagradu za najbolji scenario.
"Zlatna mimoza" za režiju pripala je reditelju Marijanu Crisanu za film "Roker". Tihomir Stanić za ulogu Anđelka u filmu "Falsifikator" Gorana Markovića i Dan Čiorean za ulogu Viktora u filmu "Roker", dobili su ravnopravno "Zlatne mimoze" za najbolju mušku ulogu. Za upečatljivu ulogu Milice u "Odumiranju", Miloša Pušića, "Zlatnom mimozom" za najbolju žensku ulogu nagrađena je Dara Džokić.
Gran pri u selekciji dokumentarnog filma pripao je "Sećanjima", francuskog autora Natanijela Kartona, dok su specijalna priznanja dobila ostvarenja "Mauro u Kajeni" Leonarda Muramateuša i "Ja ubijam" Dejvida Vajta i Pola Vedela. Nagradu za najbolji igrani studentski film u celini, dobila je rediteljka Marija Apčevska za film "Bardo", dok je u kategoriji dokumentaraca nagrađen kratki film "Praznovanje", reditelja Dajana Javorca. Specijalna nagrada za najbolji koncept i realizaciju ideje pripala je Stefanu Đorđeviću, za film "Putovanje". Fondacija "Živko Nikolić" za najbolju režiju nagradila je Ivana Salatića za kratki igrani film "Intro".
Filmski festival u Herceg Novom i Centar film Beograd dodelili su nagradu koja nosi ime Milana Žmukića, osnivača ovog festivala, Vinku Brešanu za ukupan doprinos manifestaciji. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Vredna dela iz bronzanog doba U Muzeju rudarstva i metalurgije otvorena je retrospektivna izložba skulptura naših stvaralaca, nastajalih tokom decenije na čuvenoj vajarskoj koloniji „Bakar-Bor“  JEDNA od najvažnijih vajarskih kolonija „Bakar-Bor“ ove godine još nije održana, a zbog nedostatka sredstava ne zna se ni kada će biti. Zato je u Muzeju rudarstva i metalurgije otvorena izložba najboljih skulptura, koje su nastale tokom 28 godina trajanja ove manifestacije.
Izloženi su radovi Olge Jančić, Leposave Milošević - Sibinović, Tomislava Todorovića, Slavoljuba Živanovića, Svetomira Arsića - Basare, Nikole Koke Jankovića, Mrđana Bajića, Miše Popovića, Zorana Pantelića, Milivoja Babovića, Alena Ravijoa, Save Bosiokovića i drugih.
- Jedinstvena po materijalu, bakar i njegove legure, jedinstvena po spoju kulture i privrede, održava se u Livnici fazonskih odlivaka u Rudarsko topioničarskom basenu Bor, kao rezultat dala je jedinstvenu vajarsku zbirku savremene, pre svega, srpske skulpture poslednje četvrtine 20. i prve decenije 21. veka - kaže Slađana Đurđekanović Mirić, direktorka Muzeja. - Više od 160 vajara, učesnika ove umetničke radionice stekli su nova iskustva, a svojoj zemlji ostavili vajarska ostvarenja u plemenitom materijalu - bronzi.
Tokom više od četvrt veka trajanja ove, po konceptu jedinstvene kolonije, stvarana je izuzetno značajna kolekcija. Ona predstavlja „bronzano doba“ savremene skulpture u Srbiji. Kolonija već petnaestak godina ima svoju galeriju, a deo skulptura krasi eksterijer ovog rudarskog grada, kao i enterijere hotela „Jezero“. Direktorka Muzeja ističe da su za njih veoma važne putujuće izložbe, kojima se, osim promocije savremenog stvaralaštva, predstavlja i Bor kao centar jedinstvene umetničke produkcije. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Počinje Kočićev zbor U Stričićima kod Banjaluke počinje tradicionalna kulturna manifestacija. Učestvuje više od stotinu umetnika iz RS i regiona  TRADICIONALNA kulturna manifestacija "Kočićev zbor" počinje u nedelju, u Stričićima, rodnom selu velikog pisca Petra Kočića. Tada će biti proglašeni dobitnici Kočićeve nagrade i nagrade "Zmijanjče", najavio je član Organizacionog odbora zbora Luka Kecman.
Zborovanje koje započinje za vikend biće završeno 25. avgusta u Stričićima, kada će biti organizovana borba bikova i tradicionalno narodno veselje. U sklopu "Kočićevog zbora" određene manifestacije održaće se i u manastiru Gomionica, parku "Petar Kočić" u Banjaluci, Mrkonjić Gradu i Beogradu. Svečana akademija "Kočićevo veče" biće održana 24. avgusta u Banskom dvoru u Banjaluci.
Kecman kaže da će prvog dana biti otvoreno i Likovno saborovanje "Zmijanje - 2013", a nastupiće gosti književnici Berislav Berić i Boro Kapetanović.
- Više od stotinu umetnika iz Republike Srpske i regiona i sedam dana bogatog programa, učiniće ovogodišnji 48. "Kočićev zbor" jednim od najsadržajnijih do sada - rekao je Kecman.
Prema njegovim rečima ova manifestacija ima međunarodni karakter, kao što je i delo Petra Kočića međunarodnog formata.
- Vlada Republike Srpske je za ovogodišnju manifestaciju obezbedila 30.000 KM, a u organizaciji su učestvovali Akademija umetnosti, Muzej Republike Srpske, Narodna biblioteka, Dečije pozorište i Narodno pozorište Srpske, kao i Udruženje književnika Srpske - naveo je Kecman.
On je istakao da će zborovanje po mnogo čemu biti posebno, jer je Udruženje književnika Srpske odabralo vrhunske književnike, koji će svojim učešćem u programu da veličaju delo Petra Kočića. Ispred škole u Stričićima, gde se organizuje deo programa, tradicionalno domaćin će biti lik Davida Štrpca, kojeg već decenijama uspešno tumači glumac Boško Đurđević, a prvi put biće organizovan i program na Kočićevom ognjištu.
BESEDNIŠTVO
PREDSEDNIK Komisije za programski sadržaj "Kočićevog zbora" Nenad Novaković rekao je da su sve najznačajnije ustanove kulture u Republici Srpskoj učestvovale u organizaciji ovogodišnjeg zborovanja. Prema njegovim rečima, od sledeće godine deo ove manifestacije biće i takmičenje u besedništvu studenata Pravnog fakulteta u Banjaluci, u čast Kočića koji je bio sjajan besednik. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Počinje 22. Žički duhovni sabor Žički duhovni sabor „Preobraženje 2013“ na kojem će „Žičku hrisovulju“, kao najviše saborsko priznanje ove godine primiti pesnik Petar Cvetković, održava se od 16. do 19. avgusta u Kraljevu  KRALjEVO - Žički duhovni sabor „Preobraženje 2013“ na kojem će „Žičku hrisovulju“, kao najviše saborsko priznanje ove godine primiti pesnik Petar Cvetković (na slici), održava se od 16. do 19. avgusta - već 22. put zaredom, u Kraljevu i obližnjem manastiru Žiči.
Najveći deo pratećih saborskih programa, po tradiciji, i ovoga puta posvećen je dobitniku „Hrisovulje“. Odmah po svečanom otvaranju Sabora koje je predviđeno za petak uveče u Narodnom muzeju u Kraljevu, uz izložbu grafika Veljka Mihajlovića, sa „Slovenskim notama“ nastupiće pijanista Petar Ilić i klarinetista Predrag Nedeljković. Narednog dana, u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ kraljevačkoj publici predstaviće se ovogodiši laureat lično, a o njegovom pesničkom delu govoriće Dobrivoje Stanojević i Alen Bešić.
U Narodnoj biblioteci održava se i „okrugli sto“ kritičara, 18. avgusta, na kojem će, pod predsedništvom Radivoja Mikića, desetak eminentnih poznavalaca savremene srpske poezije izložiti svoje radove o poetičkim osnovama Cvetkovićevog stvaralaštva. Radovi predstavljeni na ovom skupu kritičara, činiće novi zbornik edicije o dobitnicima „Žičke hrisovulje“.Na dan Preobraženja Gospodnjeg, u ponedeljak 19. avgusta, pod svodovima manastira Žiče, uz prigodnu svečanost, gradonačelnik Kraljeva Dragan Jovanović uručiće ovogodišnjem dobitniku Petru Cvetkoviću najviše saborsko priznanje - „Žičku hrisovulju“ sa ikonom Preobraženja Gospodnjeg.
OD SPASOVDANA DO PREOBRAŽENjA
ODLUKU da se „Žička hrisovulja“ za 2013. godinu dodeli pesniku Petru Cvetkoviću, doneo je žiri u sastavu: književni kritičar i pesnik Dragan Hamović (predsednik), pesnici Dejan Aleksić, Živorad Nedeljković i Miloš Milišić, i romanopisac Goran Petrović. U skladu sa srpskom pravoslavnom tradicijom, ova odluka saopštava se na Spasovdan - ili Vaznesenje Gospodnje, 40 dana po Hristovom vaskrsenju, a uručuje nekoliko meseci kasnije - o Preobraženju, 19. avgusta.
PESNICI
TOKOM Sabora, u okviru tradicionalnog programa „Preobraženje, pesnici“, u nedelju 18. avgusta, u dvorištu „Adžića kuće“ u Kraljevu svoje stihove govoriće pesnici - Alen Bešić, Nikola Vujčić, Nenad Jovanović, Duško Novaković, Miloš Petrović, Saša Radojčić i Nadija Rebronja. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Slike naših naivaca u Sloveniji Galerija naivne umetnosti iz Kovačice velikom izložbom koja je otvorena u auli Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani, predstavlja se ovih dana likovnoj publici u Sloveniji GALERIJA naivne umetnosti iz Kovačice velikom izložbom koja je otvorena u auli Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani, predstavlja se ovih dana likovnoj publici u Sloveniji.
Manifestaciju „Umetnost Kovačice“ organizovalo je srpsko Kulturno društvo „Mihajlo Pupin“ iz Ljubljane, uz saradnju Ambasade Slovačke, a na otvaranju izložbe, u bogatim slovačkim narodnim nošnjama i uz muziku iz tog kraja Srbije, nastupila je folklorna grupa Kulturno-umetničkog društva iz Kovačice.
U publici, pored brojnih ljubitelja naivne umetnosti, bile su i mnoge ličnosti iz kulturnog i političkog života Slovenije, a ovaj događaj poslužio je i za sećanje na jednog od najvećih srpskih naučnika, Mihajla Pupina, koji je rođen nedaleko od Kovačice. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Počeo Festival filmskog scenarija Projekcijom filma "Odumiranje" Miloša Pušića, i filma "Falsifikator", u utorak uveče je u prepunom amfiteatru "Danilo - Bata Stojković" u Vrnjačkoj Banji, počeo 37. festival filmskog scenarija
 PROJEKCIJOM filma "Odumiranje" Miloša Pušića za koji je scenario napisao Dušan Spasojević, i filma "Falsifikator" koji potpisuju reditelj Goran Marković i Tihomir Stanić kao saradnik na scenariju, u utorak uveče je u prepunom amfiteatru "Danilo - Bata Stojković" u Vrnjačkoj Banji, počeo 37. festival filmskog scenarija.
Prisećajući se anegdotski svog prvog susreta sa celuloidnom perforiranom filmskom trakom, manuelnim kino-projektorom i počecima srpske kinematografije, vrnjački festival je svečano otvorio (odlazeći) ministar kulture Bratislav Petković, pozivajući pritom publiku da vidi sva ostvarenja savremenih srpskih sineasta kojih, kako je rekao, uprkos krizi i poteškoćama - nije ni tako malo. U tom zaključku pridužio mu se i predsednik vrnjačke opštine Boban Đurović koji je obećao svu pomoć kako bi naredni festival bio još sadržajniji.
Do subote, 17. avgusta, kada će žiri u sastavu Želimir Žilnik, Borislav Anđelić i Milan Jelić saopštiti svoju odluku o festivalskim nagradama, biće prikazano svih 12 filmova iz produkcije srpske kinematografije snimljenih između dva vrnjačka festivala od kojih je 11 u takmičarskoj, i samo film Gorana Paskaljevića "Kad svane dan" - izvan festivalske konkurencije. Od tih 11 takmičarskih filmova, međutim, čak šest je debitantskih što festivalu daje i poseban pečat.
Sredu kao festivalski dan u Vrnjačkoj Banji, ipak, obeležilo je otvaranje "Kuće scenarija" u okviru ovdašnje biblioteke "Dr Dušan Radić" u kojoj su inače arhivirani svi nagrađeni ali i drugi scenariji koji su konkurisali za festivalske nagrade tokom minulih 36 godina, ili, ukupno - više od 300 scenarija!
- Oslanjajući se na staru ideju Vrnjčana, a posebno Boška Ruđinčanina, kao jednog o utemeljivača festivala, imamo nameru da stvorimo neku vrstu scenarističkog instituta koji će biti na usluzi ne samo ljudima koji se bave pisanjem scenarija, nego i svima koji se bave naučno-istrživačkim radom u ovoj oblasti - rekao je Dragoljub Vojnov, umetnički direktor festivala, otvarajući "Kuću scenarija". novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Međunarodni kongres u Minsku: Slavisti o Desanki Međunarodni kongres slavista od 20. do 27. avgusta u Minsku, na kome će učestvovati više od 800 slavista baviće se i našom poznatom pesnikinjom  MEĐUNARODNI kongres slavista, 15. po redu, biće održan od 20. do 27. avgusta u Minsku i na njemu će učestvovati preko 800 naučnika slavista iz celoga sveta.
Kako je saopšteno iz Saveza slavističkih društava Srbije, među učesnicima će biti i 31 naučnik iz Srbije.
U temama Kongresa o slovenskim jezicima i književnostima značajno mesto imaju teme o srpskom jeziku i književnosti a posebna pažnja biće posvećena Desanki Maksimović kao piscu i prevodiocu.
Referat "Desanka Maksimović - posrednik u književnostima i kulturama slovenskih naroda" podneće član predsedništva Međunarodnog slavističkog komiteta profesor Slobodan Ž. Marković.
Učesnicima Kongresa će biti predstavljeno kritičko izdanje "Celokupnog dela Desanke Maksimović" u 10 tomova koje je priredila Zadužbina Desanke Maksimović. a u kome je i 47.000 stihova, koje je sa svih slovenskih jezika prepevala na srpski jezik Desanka Maksimović.
Međunarodni komitet slavista predložio je plenumu Kongresa da se sledeći - 16. naučni kongres slavista održi u Srbiji u Beogradu. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 200 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
