|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Kome raspust najduže traje? Letnji školski raspust najduže traje u baltičkim zemljama i u južnoj Evropi, pokazuju statistički podaci Mreže informacija o obrazovanju u Evropi - "Eurydice". 
Dok Estonci, Litvanci, Letonci, Turci, Italijani, Portugalci i Maltežani imaju oko tri meseca letnjih školskih praznika, letnji odmor u pojedinim nemačkim saveznim državama i švajcarskim kantonima traje samo pet do šest nedelja, istražuje "Eurydice".
U nekim zemljama dužina raspusta zavisi od stepena školovanja, pri čemu je pravilo da osnovne škole imaju duži raspust od srednjih.
Osim Srbije, letnji raspust je već počeo u Estoniji, Finskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Islandu, Italiji, Letoniji, Litvaniji, Portugalu, Rumuniji, Sloveniji, Španiji, Češkoj, Turskoj, Mađarskoj i na Kipru. Za razliku od njih, učenici u Bavarskoj na letnje praznike odlaze tek početkom avgsuta.B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Obeležava se Medjunarodni dan ponosa LGBT zajednice BEOGRAD, 27. juna 2012. (Beta) - Medjunarodni dan ponosa 27. jun, obeležava se danas širom sveta, a u Srbiji će simbolično biti proslavljen razvijanjem zastava duginih boja na zgradi u kojoj je kancelarija Zaštitnika gradjana, u znak podrške LGBT populaciji.
Zastava duginih boja biće istaknuta u 9.30 na zgradi u kojoj je kancelarija ombudsmana u Beogradu, a u Novom Sadu će danas biti prikazano nekoliko dokumentarnih filmova o LGBT populaciji.
Medjunarodni dan ponosa LGBT osoba ustanovljen je kao sećanje na dogadjaj poznat kao Stounvolska pobuna, koji se dogodio u noći izmedju 27. i 28. juna 1969. godine u Njujorku, kada su se gej osobe suprotstavile policijskoj raciji.
Stounvolska pobuna, na čiju su godišnjicu u junu 1970. godine održane prve parade ponosa u Njujorku i Los Andjelesu, označava se i kao početak savremenog LGBT pokreta.Naslovi/Beta
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Učenici bolji na testu iz Srpskog jezika Đaci iz Beograda postigli najbolje rezultate na maloj maturi. U odnosu na prošlu godinu, lošiji rezultat iz matematike 
Kako su saopštile prosvetne vlasti, na završni ispit oba dana polaganja izašlo je ukupno 76.998 učenika, od toga 523 u okviru projekta „Druga šansa”. Prosečan broj poena na završnom ispitu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika na nivou Republike Srbije jeste 13,27 poena, a prosečan broj poena koji su učenici ostvarili na testu iz matematike je 10,43.
Prošle godine na završnom ispitu iz srpskog, to jest maternjeg jezika prosečan broj poena je bio 12,76, a iz matematike 12 bodova.
Od ukupnog broja učenika koji su polagali završni ispit, maksimalnih 20 poena na testu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika ostvario je 1.201 učenik, dok je na testu iz matematike 907 učenika dobilo maksimalnih 20 poena.
Nula poena na testu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika ima 176 učenika, a na testu iz matematike 398 učenika.
Od 76.998 učenika koji su izašli oba dana na završni ispit, žalbu okružnim komisijama uložilo je njih 583. Okružne komisije prihvatile su 190 žalbi.
Na nivou školskih uprava, najbolji prosečan rezultat ostvaren je u Beogradu, sa 14,28 poena iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i 11,54 poena na testu iz matematike. Sledi Školska uprava Leskovac sa prosečnih 13,70 poena iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i 11,46 poena iz matematike, Školska uprava Novi Sad sa 13,57 poena iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i 10,87 poena iz matematike, Školska uprava Užice sa prosečnih 13,29 poena iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i 10,31 poena iz matematike, Školska uprava Jagodina sa prosečnih 13,27 poena iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i 10,23 poena iz matematike.
Provera lista želja i eventualne žalbe na popunjenje liste želja ukoliko postoje greške u unosu je 1. jula 2012. godine od 7.00 časova.
Konačan raspored učenika po školama, smerovima gimnazija i obrazovnim profilima je 5. jula, a upis učenika u srednje škole u prvom upisnom krugu 6. i 7. jula 2012. godine.
Preostala slobodna mesta za upis u drugom krugu biće objavljena 7. jula 2012. godine posle 15 časova.
Učenici će moći da predaju listu želja za drugi upisni krug 9. jula 2012. godine od 9 do 15 časova.
Konačan raspored učenika po školama, smerovima gimnazija i obrazovnim profilima u drugom upisnim krugu biće objavljen 11. jula 2012. godine od devet časova, a 12. jula 2012. godine od osam do 15 časova je upis učenika u drugom upisnom krugu.Politika
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Nove donacije za Doktorovu kulu Predviđen koncert u Milanu i izložba slika italijanskih autora u Beogradu, sa kojih će sav prihod ići za obnovu Doktorove kule, u kojoj će biti roditeljska kuća za mališane obolele od raka Uručivanje čeka: Ambasador Malteškog reda u Beogradu Alberto di Luka uručio je na jučerašnjoj svečanosti u Beogradu ček na 100.000 evra predstavnicima opštine Savski venac, Nurdora, i KCS. Ovo je bila simbolična predaja donacije, jer je novac već na računu KCS-a i uskoro će biti upotrebljen za početak radova na obnovi Doktorove kule. Foto N. Negovanović Obnova Doktorove kule u centru Beograda, u kojoj će se naći roditeljska kuća za mališane obolele od raka i njihove roditelje, može da počne jer je na račun Kliničkog centra Srbije pristigla donacija Suverenog vojnog malteškog reda od 100.000 evra. U ovoj organizaciji planiraju i nove donacije, kako bi se radovi na ruiniranoj dvospratnici u krugu Kliničkog centra Srbije što pre završili.
– U katedrali Sveti Marko u Milanu 6. decembra ove godine, u susret proslavi Milanskog edikta, biće održan dobrotvorni koncert sa kojeg će sav prilog otići za pomoć deci oboleloj od raka u Srbiji, odnosno za obnovu Doktorove kule u kojoj će ovi mališani dobiti privremeni smeštaj – kaže za „Politiku” Alberto di Luka, ambasador Malteškog reda u Beogradu.
Predviđena je još jedna humanitarna akcija – početkom iduće godine u Beogradu će se održati prodajna izložba tridesetak slika koje će italijanski umetnici donirati Malteškom redu u dobrotvorne svrhe, a prikupljena sredstva biće uložena u obnovu buduće roditeljske kuće.
Prva donacija Malteškog reda od 100.000 evra, koja je nedavno stigla u Srbiju, prikupljena je na dobrotvornoj aukciji satova čuvenih firmi održanoj 29. februara u Milanu.
– Poznate firme satova, njih 24, poklonile su po jedan sat u dobrotvorne svrhe, a zatim su oni prodati. Prikupljanje novca trajalo je nekoliko meseci, jer su kupci bili iz celog sveta, pa je trebalo obaviti transfer novca. Zbog toga smo donaciju od 100.000 evra uplatili početkom juna – objašnjava Alberto di Luka.
Rekonstrukcija Doktorove kule, kamene dvospratnice iz 19. veka, trebalo bi uskoro da počne jer će ovih dana biti objavljen konkurs za izvođače građevinskih radova. Projekti za obnovu ovog zdanja urađeni su još pre nekoliko godina, kada su beogradska opština Savski venac i Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (Nurdor) krenuli u humanitarnu akciju prikupljanja novca za njenu realizaciju. Međutim, za nešto više od dve godine prikupljeno je oko 150.000 od potrebnih više od 700.000 evra.
– Sa donacijom Malteškog reda imamo ukupno 270.000 evra, što je dovoljno za prvu fazu – grube građevinske radove. Zgrada je u prilično lošem stanju i praktično osim potpornih zidova sve ostalo mora da bude promenjeno, uključujući i krovnu konstrukciju. Takođe, moramo voditi računa i o tome da je zgrada pod zaštitom države kao spomenik kulture – objašnjava Tomislav Đorđević, doskorašnji predsednik opštine Savski venac, koja je nosilac radova na obnovi Doktorove kule.
On, međutim, podseća da predstoji prodaja dva stana na Senjaku koje je pokojni vlasnik Mijodrag Stanojević zaveštao opštini Savski venac, uz uslov da se iskoriste u humanitarne svrhe. Čim se završi ostavinska rasprava i stanovi budu prodati, dobijeni novac biće uložen u dalju rekonstrukciju Doktorove kule. U ovim stanovima, inače, nalazi se privremena roditeljska kuća za mališane obolele od raka koji dolaze sa roditeljima iz unutrašnjosti na terapije u beogradske bolnice.
Novac za opremanje ove privremene roditeljske kuće prikupljen je u akciji „Politike”, a kupljeni nameštaj i kompletna oprema biće prebačeni u Doktorovu kulu kada se završi njena rekonstrukcija.
U budućoj roditeljskoj kući u Doktorovoj kuli privremeni smeštaj će imati 10 porodica obolelih mališana iz unutrašnjosti. Statistički podaci govore da se u Srbiji oko 500 mališana godišnje leči od raka, a čak 80 odsto obolelih dolazi iz mesta širom naše zemlje na lečenje u glavni grad. S obzirom na to da terapije često traju i duže od šest meseci, mnoge porodice teškom mukom uspevaju da obezbede smeštaj u Beogradu. Zbog toga je i neophodna roditeljska kuća gde će, osim ambijenta najsličnijeg porodičnom koji je veoma potreban malim pacijentima, ove porodice imati potpuno besplatan smeštaj dok traje lečenje mališana.
U projektu obnove Doktorove kule učestvuju opština Savski venac, Nurdor, Fond „Mijodrag Stanojević“ i Klinički centar Srbije.Politika
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Većina farmera ne vidi vezu dobrobiti životinja i zarade Većina stočara u Srbiji upoznata je sa pojmom dobrobiti životinja ali ga ne povezuje sa povećanjem prozivodnje, pokazalo je istraživanje Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama ORCA. 
Ono je obuhvatilo 105 farmi u celoj Srbiji - 24 farme brojlera, 27 farmi ovaca, 38 farmi svinja i 28 farmi mlečnih krava.
Sva obuhvaćena gazdinstva prozivode meso za tržište.
Zakon o doborbiti životinja donet je 2009. godine. Profesorka Veterinarskog fakulteta, doktorka Ivana Lazić, istakla je njegov značaj kako u pogledu EU integracija tako i povećanju izvoza u EU. U istraživanju je većina farmera odgovorila da nije zainteresovana za obogaćenje uslova životinja, što ukazuje na njihovu neobaveštenost u tom pitanju.
Životinje se uglavnom drže u zatvorenom uslovima, najčešće bez mogućnosti izlaska na pašnjak ili ograđeni ispust - zbog čega su kod svih upotrebnih životinja utvrđene promene na ekstremitetima nastale zbog nekretanja, navodi se u rezultatima.
Kod ovaca su u izvesnoj meri utvrđene promene na koži, opadanje vune i promene na papcima - ali opšte stanje ne odstupa mnogo od onog u EU, utvrđeno je.
Istraživanje su sporveli ORCA istraživači - doktori veterine, inžinjeri stočarstva i studenti veterinarskog fakulteta, koje su za to obučili stručnjaci sa Univerziteta u Bristolu, Velikoj Britaniji.
Rezultati su dobijeni na osnovu metodologije zasnovane na Velfer protokolu, koja obuhvata procenu četiri glavna aspekta uzgoja životinja - upravljanja farmom, mera koje se tiču doborbiti životinja, procena resursa na farmi i upitnika za farmere.Blic
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Zašto se uvozi voće i povrće Iako je poljoprivredna zemlja, Srbija uvozi voće i povrće koje sama proizvodim. Samo prošle godine uvezeno je 68 hiljada tona povrća, a izvezeno 15 hiljada tona manje. Rešenje u osavremenjivanju procesa proizvodnje. Iako je Srbija poljoprivredna zemlja, dešava se da uvozimo voće i povrće koje i sami proizvodimo. Prošle godine, na kupovinu paradajza, krastavca, luka i drugog povrća potrošili smo 30 miliona dolara. Šta uraditi da se uvoz ranog voća i povrća smanji?
Pomorandže, limun ili banane Srbija mora da uvozi, jer uslova za njihovu proizvodnju nema. Za mnoge može biti čudno to što uvozimo jabuke, ili na primer, šljive, u bilo kojim količinama.
Problem je, međutim, što mnogo više izdvajamo za povrće. Samo prošle godine uvezli smo 68 hiljada tona povrća, a izvezli 15 hiljada tona manje.
"To je velika razlika, ne samo u količini nego i finansijski jer je uvoz tog svežeg prvog povrća jako, jako skup. Šansa imamo ako supstituišemo taj uvoz i ako ništa drugo da mi pojedemo našu ranu proizvodnju povrća. Najviše se uvozi paradajz, kupus, krastavac, šargarepa i to u periodu od januara do juna", kaže Evica Mihaljević iz kompanije "Plodovi Srbije".
S druge strane, dešava se da proizvođači iz Srbije uništavaju rod, jer nemaju kupaca.
"Ispod cene od 15 dinara kilogram krompira se ne može proizvesti, a davali smo ga i za pet i za 10 dinara. Dakle, 50 odsto uloženog novca nismo povratili, a veliki broj ljudi koji nisu našli kupce, morali su da bace krompir", objašnjava Sredoje Drašković iz sela Močioci kod Ivanjice.
Problem je to što su proizvođači u Srbiji mali, neorganizovani i većina ne uzgaja rano povrće. Uprkos tome što voće i povrće uvozimo, u radnjama je većinom domaća roba, tvrde trgovci. Uvoz, kažu, diktiraju želje kupaca.
"Celokupan asortiman voća i povrća nabavljamo isključivo od domaćih proizvođača, a uvozu se pribegava samo u situacijama kada određeni artikal, u određenom trenutku ili uopšte ne postoji u ponudi na domaćem tržištu", tvrdi Olivera Ćirković iz "Univereksporta"
Srbija bi mogla manje da troši na uvoz povrća, kada bi se proizvodnja osavremenila, što bi značilo podizanje modernih plastenika, uz korišćenje prirodnih resursa koje imamo, kažu stručnjaci.
"Kada bi samo malo više iskoristili naše mogućnosti, a tu pre svega mislim na izvore tople vode i kada bi usmerili primarnu proizvodnju voća i povrća na ranu proizvodnju, mislim da bi tada mogli značajno da smanjimo uvoz svih vrsta voća i povrća, koje možemo proizvesti u našim uslovima", smatra Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
I pored svih nedostataka u prva četiri meseca 2012. godine, izvoz voća i povrća bio je veći od uvoza za 260 miliona dolara. Kada bi se proizvođači udružili ili organizovali u zadruge, još manje bismo uvozili, kažu stručnjaci.
Proces proizvodnje bio bi zaokružen - od ubiranja plodova, preko čuvanja i pakovanja, do prodaje. Onda bi robu iznosili na tržište i van sezone, kada za njom postoji tražnja.RTS
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Dekomunizacija istorijskih udžbenika Partizani i četnici podjednako zastupljeni u istorijskim udžbenicima, ali lekcije manje obrađuju aktuelne procese rehabilitacije, restitucije, otkrivanja tajnih grobnica 
Državne institucije i javnost se već duže vreme aktivno bave rehabilitacijama, restitucijom, obeštećenjima žrtvama komunističkog režima, otkrivanjem lokacija tajnih grobnica. Kako se u doba „dekomunizacije”, kada se vraća imovina oduzeta od hiljada građana, rehabilituju osuđeni u političkim procesima (za sada ih ima oko 2.000), obeštećuju Golootočani, traga za grobom Draže Mihailovića, izgledaju školske lekcije o nekada neprikosnovenom komunizmu?
Bojana Lazarević, nastavnica istorije u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, kaže da u udžbenike uglavnom nije uneto ništa o rehabilitacijama i oduzimanju imovine, ali napominje i da se ovaj istorijski period obrađuje na samom kraju školske godine u svega nekoliko lekcija.
– Jedini način da se neka takva tema pomene jeste ako đake to zanima ili ako su iskustveno na neki način povezani sa tim. Pojam rehabilitacije je za osnovce potpuno nov. Njima je to interesantno samo ako ima veze sa njihovim precima ili ako njihovi roditelji, njihove deke ili bake pričaju o tome, ako su to preživeli. Partizani i četnici se sada sve više jednako tretiraju u udžbenicima. Kada sam ja išla u školu, tada su bili zastupljeni partizani, pa je došao onaj period devedesetih kada je počelo sve više da se priča o rehabilitaciji četnika, a sada je to podjednako zastupljeno. U lekciji koja obrađuje period od 1941. do 1943. paralelno se prate kretanja i aktivnosti i četnika i partizana – navodi Bojana Lazarević.
Biljana Milanović, zamenik direktora i profesorka istorije u Desetoj beogradskoj gimnaziji, kaže da se udžbenici jesu promenili, u njih je uneto više informacija i mnogo je manje jednostranosti.
– Sve, međutim, zavisi od interesovanja đaka, koliko ćemo ulaziti u detalje i zadržati se na nekim stvarima. Njih, na primer, gotovo da uopšte ne zanimaju rehabilitacije, povraćaj imovine, iako se to pominje u udžbeniku, doduše uz naznaku da su ti procesi u toku. Kada govorimo o Golom otoku, to im nije naročito zanimljivo, kao što im je i knez Pavle interesantan, uglavnom samo kao otac Jelisavete Karađorđević, ali ih njegova rehabilitacija i njene posledice ne zanimaju previše. Iz tog perioda, prvenstveno ih zanima ravnogorski pokret, detalji oko smrti Dragoljuba Mihailovića, pošto se o tome dosta govori u javnosti. Đaci su prvenstveno zainteresovani za one događaje koji na bilo koji način mogu da povežu sa Srbijom i njenom sadašnjicom, pa tako sa pažnjom prate lekcije o demonstracijama 1968. godine na Kosovu ili 1970. godine u Zagrebu, sa obaveznim pitanjem: „A šta je Srbija tada radila” – kaže Biljana Milanović.
Mere koje se kod nas sprovode, prošle su sve bivše komunističke zemlje, ističe istoričar Srđan Cvetković, član Komisije za tajne grobnice streljanih posle 12. septembra 1944. godine.
– To je normalan društveni proces ako želimo da gradimo demokratsko društvo na zdravim osnovama. Moramo da se suočimo sa prirodom režima iz kojeg izlazimo, naročito u tim prvim posleratnim godinama kada su vršene nagle i revolucionarne promene, kada je primenjivana represija i nasilje nad raznim slojevima stanovništva u cilju eliminacije političkih, klasnih protivnika. Najmanje što može da učini ova generacija ljudi i naše društvo je da se s tim suočimo, da progovorimo, omogućimo porodicama koje su patile da svedoče o svojoj muci. To nikako ne znači negaciju ili umanjivanje antifašističke borbe. Većina stvari o kojima pričamo desila se nakon završetka antifašističkog rata. Vraćanje imovine, obeštećenja, rehabilitacije, ako sve to samerite sa realnim brojkama koje su bile, prema broju ljudi koji bi trebalo da se obeštete, rehabilituju, kao i da im se vrati imovina, to je zapravo na nivou simbolike – navodi Cvetković.
Posebna je vrsta simbolike da u istoj državi, kao ugledni građani, društvene povlastice uživaju i jedan nekadašnji visoki funkcioner koji je direktno vezan za Goli otok i jedan zatvorenik sa Golog otoka.
– Posledice neće doći za nosioce tog režima. Niko neće odgovarati za te zločine iako su za one ratne mnogi odgovarali. Oni koji su zaslužili društvene privilegije, makar i nečasnim radnjama, koji su učestvovali u zločinima, nikad neće biti izvedeni pred sud iako će se možda učiti o njihovim zločinima. Većina aktera nije među živima, a oni koji i jesu su devedesetogodišnjaci. Društveni trenutak je propušten – kaže Cvetković.Politika
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Protest radnika "SCT i CG Montaža" Beograd -- Oko 60 radnika građevinskog preduzeća "SCT i CG Montaža" iz Beograda, počelo je protest u krugu bivše fabrike "Ivo Lola Ribar" u Železniku. Radnicima zarade nisu isplaćene od maja prošle godine.
Član predsedništva sindikata Jelka Ranković je rekla Tanjugu da je radnicima zajedničkog srpsko - slovenačkog preduzeća "SCT i CG Montaža" poslodavac prestao da obezbedjuje posao od septembra 2011, a da doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nisu uplaćeni od septembra 2009.
Ona je kazala da zaposleni svojim okupljanjem žele da ukažu da trenutno u Srbiji radnici ne mogu da ostvare elementarno pravo na rad i odgovarajuću zaštitu.
"Želimo da živimo kao svi ostali ljudi, da primamo platu za svoj rad i imamo overenu zdravstvenu knjižicu. Strašne se stvari dešavaju - naši radnici koji su imali teže povrede na radu morali su da daju otkaz kako bi otišli na biro i overili knjižicu, pa su posle oporavka opet vraćani na posao i sada su opet bez knjižice", istakla je Rankovićeva.
Zahtevi radnika su, rekla je ona, da im se isplate zaostale plate i doprinosi i obezbedi rad ili da bar dobiju rešenje o statusu firme, pa da mogu da se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje kako bi ostvarili zdravstvenu zaštitu.
Ona je rekla da su se obraćali za pomoć državnim organima i da će nastaviti protest do ispunjenja zahteva, kao i da će tek odlučiti da li će organizovati protestne šetnje.
Preduzeće je obustavilo sva plaćanja pre godinu dana i rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 7. juna pokrenut je prethodni stečajni postupak.
"SCT i CG Montaža" ne radi zvanično od oktobra, a već godinu dana ima račun u blokadi. Firma je proizvodila i montirala prefabrikovane betonske konstrukcije i jedina je u Srbiji sa najmodernijom opremom za tu vrstu proizvoda, objasnila je Jelka Ranković i podsetila da su učestvovali, na primer, u izgradnji mosta na Adi u Beogradu.
Radnici su se, prema njenim rečima, okupili u krugu bivše fabrike Ivo Lola Ribar u Železniku, koja je pre pet godina prodala jedan svoj deo slovenačkom SCT - u i firmi Caričin grad (CG) koju drži šljunkara u Makišu.
Rankovićeva je kazala da su Slovenci napustili preduzeće, ali da su namirili nekoliko svojih radnika i da sada rade samostalno pod nazivom SCT.
Sindikat preduzeća "SCT i CG Montaža" je deo Sindikata radnika gradjevinarstva i industrije gradjevinskog materijala Srbije, koji je u sastavu Saveza samostalnih sindikata Srbije.B92/Tanjug
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Žandarmerija obeležava 152 godine postojanja BEOGRAD - Pripadnici Žandarmerije, specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova danas će, izvođenjem vežbe suzbijanja terorizma na vodi obeležiti 152 godinu postojanja. Vežba "Sava 2012" će biti izvedena na levoj obali reke Save, a prethodno će u Nastavnom centru MUP-a u Makišu biti organizovana proslava dana i slave Žandarmerije, najavio je MUP.
Istorija srpske Žandarmerije kao specijalne vojno policijske jedinice počela je 1860. godine da bi njen položaj bio definisan Zakonom o ustrojstvu Vojnog ministarstva koji je stupio na snagu 1864. godine.
Kasnije, 1881. i 1921. godine, doneti su novi zakoni o Žandarmeriji, a organizacija i nadležnost tadašnje srpske Žandarmerije bili su isti kao i kod većine jedinica tog tipa u evropskim državama.
Žandarmerija u svom sastavu ima Komandu, smeštenu u Beogradu i četiri odreda - u Beogradu, Nišu, Kraljevu i Novom Sadu. Ti odredi imaju svoju oblast odgovornosti, ali se po potrebi mogu angažovati na teritoriji cele države.
Uz suzbijanja terorizma i preventivnih antiterorističkih delatnosti u zadatke te jedinice spada i obezbeđivanje javnog reda i mira u svim situacijama visokog rizika kao i pružanja pomoći civilima u vanrednim situacijama.RTV
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Problematično čak 15.000 dece Beograd -- Čak 15.000 dece, među kojima je 2.000 devojčica, našlo se prošle godine pred centrima za socijalni rad, zbog nepristojnog ponašanja, nasilja, krađa ili tuča. 
Probleme u ponašanju imala su čak i deca u predškolskom uzrastu. Prema podacima centara za socijalni rad širom Srbije, evidentirano je 3.000 prestupnika uzrasta od šest do 14 godina, a 12.000 starosti od 15 do 18.
"U poslednjih par godina smo uveli novinu u radu sa maloletnim delinkventima i trudimo se da ih maksimalno poštedimo sudskih procesa. To znači da svi oni koji su imali lakše prestupe ili im je to bio prvi prekršaj mogu da prođu mimo sudske procedure. Takva je odluka doneta nakon što je zaključeno da na decu ovakav, strogo pravni tretman, uglavnom ostavlja negativne posledice. U tom se slučaju poseže za takozvanim vaspitnim nalozima i od početka ove godine već je izdato takvih 300 naloga", objašnjava Živorad Gajić, direktor Zavoda za socijalnu zaštitu.
Ovi "nalozi" podrazumevaju rad isključivo na dobrovoljnoj osnovi. Najčešće se maloletni delinkvent izvini svojoj žrtvi, a porodici se nadoknadi šteta.
U takve mere spada i obećanje da će dete ići redovno u školu, da će se baviti humanitarnim radom, ići na grupnu terpiju, a ukoliko je potrebno i da pristane da se testira na upotrebu droga i alkohola, a potom i leči. Na ovaj način maloletnik nema nikakav dosije, niko ne zna da je ikada bio problematičan što mu značajno olakšava život u prirodnoj sredini kada se ceo tretman završi.
Ipak, ne deluje ovaj metod na svu decu podjednako. Tako je lane čak 2.700 dečaka i devojčica ponavljalo svoje greške. Nad njima je zato pojačan nadzor stručnih radnika pa su svi oni, zajedno sa roditeljima, bili pod budnim okom centara za socijalni rad koji su pratili kako se dete "prevaspitava" - ide li redovno u školu, posećuje li dnevne boravke i pridržava li se terapije.
U slučaju da ni ovaj metod ne pokaže rezultate, sledi im - pritvor. Tako je u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu završilo njih 150, a u maloletničkom zatvoru u Valjevu 27 dece.B92/VEČERNJE NOVOSTI
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Google [Bot] i 303 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
