|
| Autoru |
Poruka |
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Najpoznatiji robot stiže u Beograd Najpoznatiji humanoidni robot na svetu stiže u Beograd 24. septembra. Hoda, razgovara, prepoznaje ljude u svojoj okolini. Napravljen 2000.godine  MANIFESTACIJU "Dani budućnosti" 24. septembra otvoriće gost koji zaista izgleda kao da stiže iz vremena koja tek dolaze. ASIMO, najpoznatiji i najnapredniji čovekoliki robot na svetu, prvi put će u Srbiji demonstrirati svoje sposobnosti. Njegovo gostovanje biće i svojevrsno odavanje počasti nedavno preminulom akademiku Miomiru Vukobratoviću čija su otkrića omogućila nastanak robota koji hodaju.
ASIMO je robot koji hoda, razgovara, prepoznaje ljude u svojoj okolini i jedini humanoid koji može da hoda uz stepenice. Napravljen je 2000. godine posle više od decenije i po razvoja u kompaniji "Honda". Zamišljen je kao asistent ljudima u svakodnevnom životu, ali ga i dalje nema u prodaji. Može se videti samo na najvećim naučnim sajmovima ili kada ide u posetu državnicima poput američkog predsednika.
Razvoj svih humanoida, pa i ASIMA, omogućio je teorijski rad profesora Miomira Vukobratovića zahvaljujući kome su roboti konačno prohodali i postali nalik na "kolege" iz naučno-fantastičnih filmova.
- Razvoj robotike u drugoj polovini 20. veka posle početnog optimizma udario je u zid suočen sa velikim problemom - kako napraviti robota koji hoda na dve noge - objašnjava Slobodan Bubnjević iz Centra za promociju nauke koji organizuje "Dane budućnosti". - To je rešeno krajem šezdesetih godina u Beogradu. Profesor Vukobratović objavio je rad o tački nula momenta. On je uočio da prilikom kretanja čoveka postoji tačka u kojoj je moment svih sila jednak nuli. Na osnovu toga svi roboti koji hodaju danas računaju moment sile i vrše korekcije koji im omogućavaju da se kreću poput ljudi.
ASIMO je nešto sitniji od prosečnog čoveka. Visok je oko 130 centimetara i težak svega 48 kilograma. Njegovo ime je engleski akronim za "napredni korak u inovativnoj mobilnosti". Nije verovatno savim slučajna ni sličnost sa imenom čuvenog pisca naučne fantastke Isak Asimova.
"Populaciju" ASIMO robota čini pet modela koji su napravljeni u pedesetak primeraka. Fizički veoma slični, vremenom su postajali "pametniji", pokretniji i sposobniji. Danas mogu da govore čak i znakovni jezik a poslednji napravljeni primerci mogu da ostvare međusobnu interakciju.
Međutim, iako može da odgovara na pitanja i reaguje shodno situaciji još je daleko dan kada će neki ASIMOV rođak postati zaista inteligentan. Nauka će najpre morati da pronađe odgovor na pitanje kako ljudski mozak funkcioniše, da bi nešto slično mogli da ugradimo u robote.
NASTUP NA KOLARCU
ASIMO će nastupati 24, 25. i 26. septembra na "Kolarcu". Svečano otvaranje je prvog dana u 18 sati, a u naredna dva dana zakazano je ukupno 12 predstava. Ulaznice u slobodnoj prodaji koštaju 200, a za organizovane posete 100 dinara. ASIMO će govoriti o svojim utiscima o Srbiji, a na specijalnoj bini u Kolarcu će demonstrirati kako poslužuje piće, šutira loptu, penje se uz stepenice, razgovara...
UČIO JAPANCE ROBOTICI
PROFESOR Miomir Vukobratović jedan je od pionira humanoidne robotike i osnivač "beogradske škole robotike". Bio je redovni član SANU. Japanski robotičari često govore da je interesovanje za robotiku u toj zemlji počelo posle Vukobratovićeve serije predavanja na tamošnjim univerzitetima i institutima sedamdesetih godina. Predvodio je i tim koji je početkom sedamdesetih godina razvio prvi aktivni egzoskelet za paraplegičare koji je finanisirala američka Nacionalna fondacija za nauku. Egzoskelet je danas izložen u Politehničkom muzeju u Moskvi. Umro je 11. marta ove godine. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Novak se družio sa decom u vrtiću u Lešnici Naš najbolji teniser, kao ambasador Unicefa, posetio vrtić "Ispod dve lipe". Đoković se igrao više od tri sata sa decom i uživao u pravljenju muzičkih instrumenata, slikanju, šali, glumi, smehu i tenisu... _620x0.jpg) VOLIM tebe i tenis više od svega u životu! Probio se mali Marko ispred svojih vršnjaka, hrabro zagrlio svog junaka, i poljubio ga u obraz. Kad su to videli, i ostali klinci momentalno su krenuli za njim. Nole je čučnuo, sve ih okupio oko sebe i pitao: "Drugari, hoćemo li mi da se igramo ili šta?!"
Krenuli su osmesi, cika i graja dece u vrtiću "Ispod dve lipe" u Lešnici pored Loznice, koji je u utorak naš najbolji teniser i ambasador Unicefa posetio kako bi pomogao da se u javnosti podigne svest o značaju ulaganja u rani razvoj i učenje u detinjstvu.
Svi su hteli da mu pokažu neku igračku, predmet koji su napravili, a radovali su se i paketićima koje im je Novak doneo na poklon.
Pre toga su pogađali ko je ta "tajanstvena ličnost" iza zavese u sobi gde se obično igraju i provode vreme. Nole je prvo proturio ruku kroz improvizovani prostor na platnu, malo posle i lice, i mališani su uglas odmah uzviknuli "Đoković!"
- Čuo sam da imate divno mesto za igranje napolju. Hoćete li da me odvedete tamo? - upitao ih je naš as.
Čim je to izgovorio, dečak i devojčica su ga uzeli ga ruku i krenuli ka dvorištu. A tamo nekoliko grupa dece - jedni crtaju na belom platnu, drugi prave slike na najlonu postavljenom na toboganu, treći prave mrežicu za tenis, rekete, loptice, postavljaju improvizovani teren na besprekornom zelenom travnjaku. Prostorom dominira ogromno drveće lipe, po kom vrtić i nosi naziv, ispod kojih se nalazi šarena kućica sa malim mostom.
Novak nije znao gde bi pre išao, da li da pravi muzičke instrumente sa decom i kači ih na mostić, priprema zdravu hranu sa klincima i njihovim bakama i dekama koji su se smestili u vajat u dnu dvorišta, ili da dođe do tobogana. "Proradilo" je dete u njemu, to se nije ni trudio da sakrije. Sa svakom grupom se družio, šalio i smejao. Međutim, nije bilo "popusta".
- Đokoviću, možeš sa nama da se igraš, ali moraš da staneš u red, kao i svi mi - skroz ozbiljna bila je jedna devojčica, koja mu je objašnjavala pravila.
- Hoću, hoću, obećavam. Evo, stao sam i čekam - odgovorio joj je Novak, trudeći se da zadrži osmeh.
Dok je trajala igra unutar kapija vrtića, tek par metara van dvorišta, preko 600 klinaca komešalo se duž zelene ograde i upijalo svaki korak srpskog tenisera. Naime, celokupna prva i druga smena iz obližnje osnovne škole, zajedno sa nastavnicima, razrednim starešinama i direktorkom došla je da pozdravi šampiona. Svi su već u 10.30 bili na "crti". Nije im bilo teško da skoro ceo jedan školski čas stoje i čekaju na dolazak Đokovića iz Beograda, a potom i da poslušno i vaspitano gledaju sa strane sve što se dešava u vrtiću.
- Ne dolazi ovakav čovek svaki dan u Lešnicu. Deca su, prosto, morala da dođu i da ga vide - rekao nam je jedan od nastavnika. - Kad su čula da će da dobiju i postere i druge poklone, oduševili su se.
Posle skoro tri sata druženja, igre, sklopljena su nova prijateljstva. Novak Đoković je stekao prave drugare. Nisu ga pustili da ode dok im nije obećao da će ponovo doći. Čekaće ga deca iz Lešnice. I opet će mu spremiti poklon. Jer ga vole, kako kažu, "više od svega".
MORAMO DA POMAŽEMO NAJMLAĐIMA
ULOGA ambasadora Unicefa pomogla je Novaku Đokoviću da još jače i bliže shvati sve probleme sa kojima se suočavaju deca Srbije.
- Danas sam se ponovo uverio koliko je vrtić jedno jedinstveno i posebno mesto za decu, gde mališani mogu da se druže i kroz igru uče i razvijaju svoju kreativnost i talente, gde dobijaju šansu za najbolji početak u životu. Naša zajednička odgovornost je da obezbedimo da svako dete u Srbiji dobije ovakvu mogućnost kako bi mogli da se bolje suočavaju sa izazovima i rizicima tokom čitavog života i postanu odgovorni roditelji i građani - rekao je Novak.
Đoković je spreman da rešava konkretne zadatke i pomaže najmlađima.
- Prošle godine opredelio sam se da pomognem na podizanju svesti i konkretnim učincima da rani razvoj dece bude dostupan i kvalitetan svoj deci, i mislim da je preda mnom izazovan posao, ali sam siguran i da ću da ga završim.
Proučio je i brojke naš najbolji teniser i pojasnio da nismo u zavidnoj situaciji.
- Srbija ima jednu od najnižih stopa uključenosti dece u predškolskom sistemu u Evropi. Približno 44 odsto, u poređenju sa 85 odsto u zemljama članicama EU. Uslovi dece pripadnika nekih nacionalnih manjina, dece koja žive u siromaštvu ili dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom su loši i nedostaju im programi koji su prilagođeni za decu čije se životne vrednosti razlikuju u odnosu na većinu. To moramo da promenimo i ja ću učiniti sve da ovo stane postane prošlost - istakao je naš as.
NOVAKU KOLAŽ
I PESMICA MALIŠANI iz vrtića "Ispod dve lipe" vredno su radili prethodnih dana kako bi napravili poklon kojim bi obradovali svog novog drugara, Novaka. Smišljali su šta bi to moglo da bude, i dosetili su se da ukrase jedan lep kolaž od papirića, kartona, komadića drveta, obojen i oslikan crtežima. Na njemu je pisalo "'Igraonica ispod lipa', Lešnica, 18.9.2012." sa nacrtanim Noletom u sredini, okruženim decom, uz drveće u dvorištu. Na drugom panou ispisali su pesmu Rusomira Arsića, sa sledećim stihovima: "Pitao sam Stanu, Nadu, Marka, Vlastu, šta bi hteli da su, sutra kad porastu. Ko u horu skupa, glasovito, jako, odgovori svako, odgovori svako: - Sve od sebe sutra, spremni smo da damo, da budemo Nole, u životu samo!!!" Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Milena Đokić: Želim čin generala Potporučnik Milena Đokić (23), iz Donjeg Adrovca, najbolja u klasi među "plavcima". Nisam jurila prosek, sam je došao. Otac, potpukovnik u penziji, ponosan  KADA je Milena Đokić (23), iz aleksinačkog sela Donji Adrovac, kada je kao vukovac završila Aleksinačku gimnaziju, planirala je da u Beogradu upiše Filološki fakultet i studira engleski jezik. Na prijemnom je za malo ostala ispod crte, a samim tim i bez besplatnog školovanja, pa je pokušala na Vojnoj akademiji, gde je bez problema dobila indeks. Danas je potporučnik, sa diplomom u koju je zavedena prosečna ocena 8,70, a cilja generalski čin. Bila je najbolji student na smeru Vazduhoplovno osmatranje i javljanje, zbog čega se 8. septembra, kao jedina dama među kolegama i našla na platou ispred Skupštine Srbije na promociji 133 klase potporučnika VA.
Dok čeka da stečeno znanje pokaže na mestu komandira odeljenja u Komandnoj četi u 126. vojnoj brigadi u Beogradu, u rodnom selu kod roditelja pomaže roditeljima u obavljanju poljskih poslova i spremanja zimnice.
- Učila sam i nisam jurila prosek. Na kraju je ispalo da sam najbolja. Naravno da mojoj sreći nema kraja, pogotovo zbog događaja ispred Skupštine, što mi još uvek deluje pomalo nestvarno - kaže Milena.
Presrećni su i njeni roditelji i brat Nenad. Otac Slobodan, potpukovnik u penziji, priznaje da se potajno nadao da će ćerka nastavi njegovim stopama, a sada da će da nadmaši njegov čin. Majka Ljiljana na početku je bila malo rezervisana prema ćerkinonm izboru, ali joj je pružala punu podršku.
- Srce mi je bilo puno kada sam je videla kako kao jedina devojka stoji na bini i prima pištolj iz ruku Ministra odbrane Aleksandra Vučića. Žao mi je samo što zbog bolesti i otac nije mogao da joj uveliča taj događaj - veli presrećna majka.
Na VA se te godine upisalo 33 devojaka, priseća se Milena početka svog vojničkog života. Uspeh u učenju, kao i u drugim oblastima, ovoj skromnoj i vrednoj devojci, već u drugom delu prve godine na Akademiji omogućio je određene privilegije, pa i stalne izlaske u grad, koja je ona ipak retko koristila, već joj je knjiga bila "nerazdvojna drugarica".
- Naravno da je bilo teških i prelomnih trenutaka - ostati ili otići - priča za "Novosti" gospođa potporučnik (tako glasi službeno oslovljavanje) - ali je uvek prevagnulo ono prvo. To se dešavalo samo u prvom polugođu i tada je presudna bila podrška roditelja, a posebno moje najbolje drugarice kadetkinje Milene Petković iz Vranja, i slobodno mogu da kažem, da smo nas dve jedna drugoj bile oslonac da izguramo do kraja.
Dok čeka svoj prvi posao, Milena ponekad, iz šale, postrojava svoje ukućane i izdaje komande šta ko treba da radi. Svi je slušaju bez pogovora, jer ona je njihova gospođa potporučnik, bar zasada, dok ne dogura do generala.
SIGURAN POSAO
Pored porodične tradicije, jer je nastavila očevim stopama, ipak je glavni Milenin motiv što se opredelila za Vojnu Akademiju siguran posao, što je danas vrlo važno. Govori tečno engleski i francuski, a zahvaljujući Akademiji obišla je i nekoliko zemalja. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Češka zabranila izvoz žestokih pića u zemlje EU Češka vlada zabranila je izvoz žestokih pića sa više od 20 odsto alkohola u druge zemlje Evropske unije, posle masovnog trovanja krijumčarenim metil-alkoholom  Češka vlada zabranila je izvoz žestokih pića sa više od 20 odsto alkohola u druge zemlje Evropske unije, posle masovnog trovanja krijumčarenim metil-alkoholom, od kojeg je do sada u toj zemlji umrlo najmanje 23 ljudi.
Zabranu je danas, na zahtev EU, proglasio ministar zdravlja Leoš Heger, preneo je sinoć AP.
Prvi put u istoriji, češka vlada je prošle nedelje zabranila prodaju žestokih pića, koja bi, kako je Heger tada rekao, mogla da potraje nedeljama.
Premijer Petr Nečas rekao je da se njegova vlada nada da će zabrana biti ukinuta uskoro, kada stupi na snagu nova odredba po kojoj u Češkoj mogu da se prodaju samo žestoka pića koja imaju etiketu sa poreklom, sadržajem i dostavom.
Do sada su zabranu žestokih pića iz Češke uvele Poljska i Slovačka.
Od trovanja alkoholom s metanolom, do sada su u Češkoj umrle najmanje 23 osobe, dok je oko 20 ljudi u komi, njihovo stanje je kritično ili su izgubili vid.
Češka policija uhapsila je u vezi s ovim slučajem dvojicu ljudi i zaplenila 400 litara ilegalnog alkohola i u jednoj garaži pronašla i oko 500 boca i dva bureta sa ilegalnim alkoholom.
Prema češkim stručnjacima, ovo je najgori slučaj trovanja alkoholom u toj zemlji za najmanje tri decenije.
Ovako veliki slučajevi trovanja krijumčarenim alkoholom retki su u Češkoj, ali državni i privredni zvaničnici procenjuju da prodaja ilegalnog alkohola raste i da ga na tržištu ima od 10 do 20 odsto. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Složni i svi Karađorđevići Sahrana kneževske porodice na Oplencu - tako je odlučio Organizacioni odbor Vlade Srbije za prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević  Knez Pavle, kneginja Olga i knežević Nikola Karađorđević biće sahranjeni jedno pored drugog u porodičnoj kripti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu, u grobnim mestima 4, 5 i 6.
Tako je odlučio Organizacioni odbor Vlade Srbije za prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević, kojim je predsedavao predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Sa ovom odlukom složni su svi članovi porodice Karađorđević.
- Ispunila mi se davnašnja želja da moji najmiliji počivaju jedno pored drugog, u miru porodične svetinje na Oplencu - kaže za "Novosti" princeza Jelisaveta Karađorđević, koju je veoma obradovala ova vest.
Princeza je rekla i da je sve spremno za sahranu, koja će se u prisustvu mnogobrojnih uglednih ličnosti iz zemlje i sveta održati 6. oktobra, na stogodišnjicu izgradnje Crkve Svetog Đorđa.
Ekshumacija posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole obaviće se 28. septembra na groblju u Lozani (Švajcarska). Pre konačnog prenošenja i pohranjivanja na Oplencu, uz najviše državne počasti, njihovi posmrtni ostaci biće položeni u Sabornoj crkvi u Beogradu, 4. oktobra, od 18 časova, do narednog dana, do 17 časova.
Služiće se Sveta zaupokojena liturgija i pomen, a za poštovaoce dinastije Karađorđević omogućen je mimohod. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Sibila
|
|
Pridružio se: 29 Sep 2012, 13:54
Postovi: 226
|
Maradik-jedna pričaKUĆA U KOJOJ STANUJE SRCE
Kad iz Beograda krenete ka manastiru Krušedol, morate proći selo Maradik. Sa svega par hiljada žitelja dugo je bilo samo prolazna putanja za brojne ekskurzije i vernike, željne duhovnosti fruškogorskih manastira. A onda je Moma kupio jednu od brojnih starih kuća i otvorio Maradik za oči putnika. Ne, on se nije bavio turizmom, on je živeo turizam, čitav svoj vek. Umoran od lutanja i putovanja, osetio je da treba nešto promeniti, a u tu se kuću zaljubio. Kuća je po saznanju stara preko 150 godina. Građena je od naboja sa vrlo specifičnim rasporedom prostorija koje su potrebne jednom seoskom domaćinstvu. Od prostorija kuća ima: prednju sobu, stražnju sobu, kuhinjicu, hodnik duž prednjeg dela kuće sa posebno obrađenim i ustakljenim staklima, podrum sa lagumom, kačaru, štalu, kotobanju, svinjce i kokošinjac. U svim prostorijama se nalaze autentični eksponati stari između 50 i 200 godina. U zadnjem delu dvorišta se nalaze: stara seoska kola, saonice, plug sa jednom i dve brazde koju su vukli dva ili tri konja, špartač, drljača, valjak karuce, dreš, kveč i drugi alati koji su se koristili u jednom seoskom domaćinstvu. U prednjem dvorištu se nalazi Etno restoran kapaciteta 130 mesta gde se pripremaju nacionalna jela (gulaši, paprikaši, sremački fruštuk ...). U okviru Etno juće radi mini suvenirnica i pijaca sa domaćim proizvodima koje proizvode meštani. Toliko o opštim podacima, čisto reda radi. Momčilo je sa svojim prijateljima i saradnicima izbacio tone zemlje i opremio kuću sitnicama i starinama tako da svako ko navrati može reći: ovo je imala moja baka, vidi ovako se kod nas čuvao krompir u lagumu, na ovakvim sam se kolima ja vozio... S takvom sam jednom grupom prvi put i ja došla. Na Sremački fruštuk. Dočekani smo u dvorištu, jednog aprilskog jutra, kad se tek budi ona sveža zelena boja prirode. Moma nas je proveo kroz svoje malo carstvo pričajući nenametljivo ali zanimljivo o svakoj od prostorija, pojeli smo po zalogaj hleba i masti sa alevom paprikom, a potom seli za astale u dvorištu. Pred nas su iznete domaće djakonije kao bele, slanina, kulen, mladi luk, rotkvice, sremski sir i na kraju štrudla, uz domaće sokove i rakijicu. I tako je bilo svakog sledećeg puta kad sam dolazila, nikad slučajno uvek s namerom da još jednom osetim gostprimstvo i posvećenost. Moma je svoje meštane naučio da domaće proizvode lepo upakuju i ponude sve brojnijim turistima, selo je živnulo, a on sam počeo je da pravi planove da goste zaustavi i na konaku. Jer, bilo je takvih kojima se nije išlo kući posle priče, hrane, a često i tamburaša, na dvorištu popločanom onom širokom, starom ciglom. No, zaustavljen je Momčilo u svojim planovima. Nekom se gore dopalo to što radi i odveo ga je da negde na nebesima priča i obnavlja. Valjda i tamo ima kuća pred rušenjem u koje više niko ne živi pa treba useliti jedno srce, da zakuca putnik i na ta vrata. Etno kuća u Maradiku nastavlja svoje druženje sa putnicima namernicima, ali nema Mome, Momčila, čika Mome...kako ga sve nismo zvali. A voleli smo ga i nedostaje nam. Osta nekako gonk da odzvanja prazno bez njegovog toplog osmeha.[/color]
_________________
Reči su ogledalo duše
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Majdanpek: Izrađuju autentične srpske zlatnike
Najviše se traže zlatnici sa likom svetaca, zatim Nikole Tesle i Josipa Broz
DA nije stare ljubavi naroda prema zlatu, tradicije da se ikone i slave pozlaćuju, kao i običaja da dede unucima daruju dukate, a snajkama zlatni nakit, mi bismo verovatno zatvorili naše pogone za proizvodnju. Zlatnici se i u ovoj krizi traže. Upravo za SPC radimo seriju sa likovima svetaca koje će narod uskoro da slavi, Svetog Nikole, Svetog Luke i Svetog Jovana. Kovači, međutim, poslednjih meseci najviše kuju zlatnike Svete Petke, Bogorodice Trojeručice, Belog anđela, Nikole Tesle, u čak tri verzije, Njegoša i Svetog Save. Na proleće Zlatara će raditi i zlatnik Jelene Anžujske, supruge srpskog kralja i majke kraljeva Dragutina i Milutina. Od jednog Beograđanina dobili su narudžbinu za izradu nekoliko zlatnika sa likom Josipa Broza.
Ovu malu poslovnu tajnu otkriva Milica Jesenski, direktor „Zlatare Majdanpek“, u kojoj se već četiri decenije kuju srpski zlatnici. U najboljim godinama, osamdesetih, kovala je godišnje oko dve tone zlatnog nakita i dukata, a sada tek oko 100 kilograma.
Fabrika sa 286 radnika pobedila je tranziciju, rekonstrukciju i krizu i nastavila da proizvodi najskuplju robu u Srbiji. Stara engleska mašina, kupljena još 1982. godine po komandom Rajka Šesta, šefa Kovačnice, iskovala je ovog leta čak 1.500 dukata.
STIŽE JELENA ANŽUJSKA
ZLATNICI sa Titovim likom rađeni su u više navrata u ogromnim serijama, na primer, za jubilej KPJ i za Mediteranske igre u Splitu. Od političara rađen je i veoma krupan zlatnik sa likom Stjepana Mesića, kada je bio predsednik Hrvatske. Ovaj dukat težak 19 grama od 24 karata zlata je naručila Komercijalna banka iz Zagreba.
- Proizvodnja zlatnika traje oko dve nedelje - objašnjava Sanja Šojić Danilović, šef Metalurgije. - Prvo se istopi zlatno iz naših rudnika, dizajner Ljubiša Mančić oslika traženi lik ili motiv, po njemu se lije otisak u gipsu i limu, a u metalurgiji se napravi utiskivač po kome se kuju srpski zlatnici. Za to se koriste tanki zlatni limovi finoće 990 od 17 i 22 karata. Kada se zlatnici otkuju, treba da se potpišu sa tri žiga. Zlatara stavlja svoj grb, zatim znak za finoću, a država svoj potpis kao garant autentičnosti srpskog dukata.
Pogoni za izradu zlatnika smešteni su u glavnoj zgradi u centru Majdanpeka. U četiri radionice sa strugovima, mašinama za livenje i kovanje, čiji su zidovi obojeni zelenom bojom, malo je radnika. Ovde ih je nekada bilo hiljadu, a danas tri puta manje.
- Zlatara me je školovala, zaposlila i omogućila mi normalnu egzistenciju. Moji roditelji su radili u rudnicima i zlatari. Zlato obrađujem već decenijama. Ono traži poseban pristup u obradi da bi sijalo - objašnjava inženjer Sanja Šojić Danilović.
Radnik Dragan Predić je već 35 godina u Zlatari. Kaže da je u svom radnom veku kroz ruke propustio najmanje pet tona zlata. Elizabeta Stanković već 29 godina udara žigove na njih i ne zna koliko joj je zlata prošlo kroz ruke.
Niko od zaposlenih u Zlatari, a većina su žene, ne sme da nosi zlatni nakit u radno vreme. Stekli su naviku da ga i ne kupuju niti nose, pa čak ni burme.
U gradu na reci Pek kuju se zlatnici komercijalne prirode. Naručuju ih preduzeća, političke institucije i trgovci. U trezoru Zlatare nalaze se zlatni simboli Beograda, Kalemegdana, Đerdapa, Golupca, Kosovske bitke i grb Srpske pravoslavne crkve.
Fabrika koja je nekad radila u tri smene danas ima samo jednu, od sedam ujutro do tri popodne. I mada su njeni zlatnici skupi, plate zaposlenih su skromne i kreću se od 23.000 za radnike do 40.000 za inženjere zlatne metalurgije. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Prvo venčanje u Đavoljoj Varoši!
U Đavoljoj Varoši kod Kuršumlije, u podnožju zemljanih kula koje su po predanju nastale od okamenjenih svatova, danas je održano prvo venčanje. Mladenci iz Kruševca Nebojša Ralić (58) i Svetlana Stevović (47) venčali su se na platou jedinstvenog spomenika prirode.
Ralić je kazao da je nakon prve posete Djavoljoj Varoši, poželeo da se tu venča sa budućom suprugom i da na taj način odagna narodno verovanje da su kule u varoši skamenjeni svatovi.
Mladenci su se venčali na drvenom vidikovcu Đavlje Varoši | Foto: Beta
"Želeo sam da zamenim ružnu priču za lepu. Prvo smo svratili u crkvu Svete Petke, pomolili se Bogu, a zatim krenuli u susret legendi o skamenjenim svatovima. Sada imamo novu priču, koja kaže da ovo mesto treba da bude mesto sanjarenja i sreće, jer svako ko dođe ovde, odlazi mirniji, srećniji i širi", rekao je Ralić.
Njegova supruga Svetlana Stevović kazala je da je želela da svoj brak ovekoveči na potpuno neobičan način i na neobičnom mestu.
"Nismo želeli da se venčamo u Kruševću, nego baš ovde. Osećaj je fantastičan, ovo je nešto izuzetno. Nisam ni sanjala da ću ovako nešto doživeti i osetiti toliku sreću", rekla je Stevović.
Venčanju su pored rodbine i prijatelja, prisustvovali predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić i upravnik prirodnog spomenika Đavolja Varoš Radoje Stepanović.
Svetlana i Nebojša imali jedinstveno venčanje | Foto: Beta
Prema rečima gradonačelnika, opštinsko rukovodstvo odlučilo je da bude pokrovitelj venčanja zbog značaja koji takav čin na lokalitetu prirodnog spomenika može imati za razvoj kuršumlijskog kraja.
"Uprkos legendama o nastanku Đavolje Varoši, mladenci su odlučili da se tu venčaju. Verovatno su se rukovodili i jakim magnetnim silama koje ovde deluju, pa očekuju da njihov brak bude neraskidiv", kazao je Vidić.
Upravnik spomenika prirode Đavolja Varoš Radoje Stepanović najavio
je da su u narednom periodu planirana kolektivna venčanja na tom mestu.
Prema narodnom predanju, zemljano-kameni stubovi u Đavoljoj varoši nastali su tako što su đavoli nagovorili neke ljude da venčaju brata i sestru nakon čega su se mlada i mladoženja, kao i svi svatovi, okamenili. ALO
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Tarabić: Proročanstvo o šljivi lažno, Kosovo opet srpsko
Glavna bitka biće između Rusije i Turske, u reonu Carigrada. Ni mi Srbi nismo više ono što smo nekada bili, pogazili smo svoju veru i običaj. Kruševac će biti prestonica Srbije...
KREMNA - Jovan Tarabić, jedini živi potomak čuvenih proroka Jovana i Mitra Tarabića, tvoraca Kremanskog proročanstva, u svojoj 90-oj godini života rešio je da Srbima prikaže šta su stvarno videli njegovi slavni preci.
Deda Jovan naglašava da originalni rukopis Kremanskog proročanstva nije nikada pronađen i da se nalazi zatvoren u jednoj flaši koja je zazidana u kući iz turskog doba u Užicu.
- Moji Tarabići su jasno kazali da dolazi vreme ratova, da će udariti brat na brata, prijatelj na prijatelja, da će biti teško narodu. Pitao je Prota Zaharije svog kuma Mitra: Kada će biti narodu teško? Biće mu najteže kada se dese građanski ratovi, jer se neće znati ko će protiv koga i sa kim ratovati, ko će kome biti prijatelj a ko neprijatelj, pa će doći vreme da se kaže: Ustanite Vi mrtvi da legnemo mi živi!
Nije uzalud parola - Samo sloga Srbina spasava, mada je za današnje prilike a našu sramotu prikladniji slogan - Srbin Srbina sekirom seče, kaže starina Tarabić.Jovan nastavlja priču o Kremanskom proročanstvu gde je jasno kazano da nas očekuju ekološke katastrofe u celom svetu, ekonomska kriza najvećih razmera, razne epidemije...-
Svi Srbi koji su otišli iz Srbije moraće da se jednog dana zbog sveopšteg haosa u svetu vrate u svoju otadžbinu da tu pronađu mir i spas. Svedoci smo šta uragan i cunami čine Americi, sve je to Božija kazna. Ničija sila nije Bogu mila. Zapadnom svetu se ne piše ništa dobro jer ničija nije gorela do zore, kako su zaslužili tako će i proći. Bog je milostiv, ali daje samo po zasluzi. Ni mi Srbi nismo više ono što smo nekada bili, nastavlja Tarabić, pogazili smo svoju veru i običaje, dok su naši komunisti branili Srbima da budu vernici, da veruju u Boga, da idu u crkvu, slave krsnu slavu i neguju nacionalni identitet.
Proročanstvo da će svi Srbi stati pod jednu šljivu su izmislili naši neprijatelji, ali su se grdno prevarili jer će Srbija opstati uprkos svim nedaćama. Kada počne opšti rat Srbija neće u tome učestvovati, ali će zato svi žuriti da dođu u našu zemlju kako bi pronašli mir i sigurnost. Ovde mislim na sve narode od Evrope do Amerike. Mi smo bogata zemlja sa velikim prirodnim bogatstvima. Nažalost, očajni političari su sve prodali strancima.
Što se tiče opšteg rata, upozorava Jovan, glavna bitka će se voditi između Rusije i Turske i to u reonu nekadašnjeg Carigrada.
U Kremanskom proročanstvu piše da će, kada počne opšti rat, naići čovek sa Istoka na belom konju i kazati: Stoj narode, Bog na nebu Car na zemlji. Taj čovek nije Tito kako su mnogi komunisti lagali narod, već se radi o budućem ruskom caru koji će osloboditi sve pravoslavne i srpske zemlje. Gde će biti srpska kuća to će biti srpsko.
Kruševac će biti prestonica naše države a Carigrad će ponovo pripasti pravoslavnima. I Kosovo će ponovo biti naše.
Iznad svega vera u boga će spasti ljude, post, pokajanje i dobročinstvo. Onaj ko ceni sebe i poštuje on će ceniti i drugog, u suprotnom opstanka nema. Ipak, siguran sam da idu bolja vremena za srpski narod.
kurir
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
DIVLJI KESTEN SA GROBLJA ZAUSTAVIO ŠIRENJE KOLUBARE
Zapis spasla kletva!
Taman kad su iselili svih 4.500 mrtvih s groblja u Vreocima, pred upravom Rudnika „Kolubara“ iskrsnuo je novi problem, samo sada u vezi s jednim njegovim živim stanovnikom - divljim kestenom, zapisom starim 30 godina!
Meštani na svetom drvetu postavili znak upozorenja
Tri meseca pripremano presađivanje svetog drveta na novo vreočko groblje juče je odloženo kada su radnici „Kolubare“ odbili da obave posao plašeći se kletve!
- Hrabar jesam, ali lud nisam. Šta mi treba da slučajno nešto krene naopako, ko bi me spasao od prokletstva - objašnjava bagerista Darko M., koji je juče odbio da započne radove na otkopavanju drveta.
Hrabar jesam, ali lud nisam: bagerista Darko M.
Divlji kesten koji sprečava širenje rudnika posađen je još 1986. u blizini groblja, ali je ono kasnije prošireno pa se i sveto drvo našlo unutar njegovih kapija. Godinama je pored kestena na dan seoske slave prolazila litija, a meštani su se prema njemu odnosili sa velikim strahopoštovanjem. Kada je početkom oktobra staro groblje preseljeno, meštani su od uprave rudnika zahtevali da se drvo sačuva i presadi na novo groblje. Slavko Savatijević, zamenik predsednika MZ Vreoci, kaže da je pored kestena na teritoriji ovog sela posađeno još nekoliko zapisa.
- Imamo još tri svete kruške, dva duda i jedan hrast. Njima smo obeležili granice sela i svake godine na dan mesne slave litija je obilazila svaku svetinju - objašnjava Savatijević, koji je već pripremio mesto na koje će kesten biti presađen, čim se pronađe dovoljno hrabar bagerista da drvo iskopa.
Radnici odbili da otkopaju svetinju
Kesten koji je juče trebalo da bude presađen visok je osam metara, a procenjuje se da će njegova težina, kada bude iskopan, sa busenom iznositi blizu 10 tona. Milorad Veselinović, zamenik direktora beogradskog Šumarskog instituta, koji je juče trebalo da nadgleda radove, kaže da se za razliku od Evrope u Srbiji veoma retko presađuje ovako veliko drveće, zbog visoke cene takvih poduhvata. „Srbija čak nema ni adekvatne mašine. Jedina takva, kupljena pre 40 godina, postoji u beogradskom ‚Zelenilu‘, ali je već godinama pokvarena i nema saobraćajnu dozvolu - objašnjava on.
Kletva
Zapis je drvo koje u Srbiji predstavlja svetinju za selo na čijem se područiju nalazi. Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst. Srpski istoričar religije Veselin Čajkanović smatra da je zapis nasleđen iz prethrišćanske religije, u kojoj je imao ulogu hrama. Veruje se da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća. ALO
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 21 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
