|
| Autoru |
Poruka |
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Pola veka od Kišovih prvih romana Prvi romani koje je Danilo Kiš objavio 1962. bili su: "Mansarda" i "Psalm 44". Bio je neobično ekonomičan u izrazu i jeziku, a efikasan u pripovedanju.  Sve je to u "Mansardi" suviše poetizovano, pomereno, iščašeno, ali negde na dnu te knjige stoji neki gorki talog iskustva. A taj gorki talog iskustva ostaje i ostaće i u kasnijim mojim knjigama, koje, čini mi se, i nisu ništa drugo do pokušaj traženja moje sopstvene ličnosti, mog sopstvenog ja, želja da se nađe neka prvobitna čistota, katkad u svetu detinjstva, katkad u sebi samom, pišu Novosti.
Ovako je Danilo Kiš opisao svoj prvi roman i svoje kasnije knjige. Prvi romani koje je objavio 1962. bili su: "Mansarda" i "Psalm 44". Povodom pola veka od njihovog pojavljivanja u srpskoj književnosti, u četvrtak će u holu Narodne biblioteke biti otvorena izložba "Omaž Danilu Kišu", čiji je autor Petar Kras.
Status Danila Kiša među čitaocima, mlađim piscima, istraživačima i studentima književnosti i dalje je izuzetno visok. Interesovanje za njegove knjige ne jenjava, a književno-istorijski mit koji prati njegovo ime ne uspevaju da naruše ni povremena osporavanja njegovog načina pisanja. U nezaobilazne priče o njemu spada i ona da je u krug za razmatranje za Nobelovu nagradu svojevremeno ulazio i Danilo Kiš. Čak kruže glasine da je već bio u dobitničkoj koverti, ali je, nažalost, umro tog oktobra 1989, uoči saopštavanja pobednika. A pravilo glasi: Nobelova nagrada ne dodeljuje se posthumno.
Dve su vrste prigovora koje danas izaziva i "trpi" Kiš, smatra profesor Jovan Delić.
- Jedni su poetičkog tipa u želji da se prevaziđe nešto što je Kiš kao model uspostavio. To mi se čini prirodnim i legitimnim, deo je književno-istorijskog procesa. Drugi prigovori su nekorektni i uglavnom su inspirisani ideološko-politički, ili su recidivi takve inspiracije. Prigovori ne smetaju Kišovom delu da živi, naprotiv - kaže Delić.
Izdavač "Arhipelag" koji je objavio izabrana Kišova dela u sedam knjiga, u rasponu od "Mansarde" do "Laute i ožiljaka", priča iz zaostavštine, ovih dana će objaviti i njegove izabrane poetičke spise u tri knjige. Retko je, po mišljenju glavnog urednika Gojka Božovića da neko tako brzo postane prepoznata i nesporna vrednost, kao što je to u slučaju Kiša.
- Bio je neobično ekonomičan u izrazu i jeziku, efikasan u pripovedanju. Mi gotovo da nemamo pisca tog ranga koji je imao takvu vrstu sažetosti u izrazu. To je jedna od odlika modernih vremena i verujem da to čitaoce privlači Kišovom delu - kaže Božović.
Važno je i šta nam to Kiš govori. Pokrenuo je teme koje su suštinski važne današnjem čoveku i čitaocu.
- Kiš je postavio visoke umetničke standarde i zahteve, i artikulisao ih dovoljno snažno da bi svaka nova generacija imala suštinsku, istinsku obavezu da se odredi prema Kišovom modelu pisanja. Ljudi koji su u našoj književnosti na potpuno različitim poetičkim i političkim pozicijama, imaju potrebu da svoju poziciju utemelje u nekom Kišovom iskazu, rečenici ili da dovedu u vezu ono čime se oni bave i način na koji zastupaju književnost sa nekom Kišovom poetičkom eksplikacijom. To je jasan pokazatelj da je neki pisac postao klasik - kaže Božović.
- U vremenima kada je književnost marginalizovana trebalo bi da se prisetimo Kiša koji je u svom razumevanju literature imao živu svest zašto nam je književnost potrebna i na koji način ona može da demistifikuje, ospori kanonizovane vrednosti društvenih ili političkih procesa, okamenjenih istorijskih uverenja - kaže Božović.
"MANSARDA" je nagoveštaj avangardnih Kišovih stremljenja i pripada onoj liniji u srpskoj književnosti koja je dosta duga i mogla bi se nazvati "tradicija romana bez romana". Na tragu "Mansarde" nastao je "Peščanik". Ona tematizuje i pitanje pisca, to je portret pisca u nastajanju. "Psalm 44" je već naslovom pokazao, vrlo rano, Kišovu citatnost oko koje će se kasnije lomiti koplja potpuno bespotrebno. "Psalm 44" nagoveštava ono što će doći sa "Grobnicom za Borisa Davidoviča", kaže Delić o Kišovim prvim romanima. B92
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Nove avanture Izabel Dalhusi Šesti nastavak bestseler-hronike o neizdrživo ljubopitljivoj Izabel Dalhusi, „Zaboravljena umetnost zahvalnosti” Aleksandra Mekol Smita i u prevodu Tatjane Milosavljević, zatiče našu radoznalu junakinju i novopečenu mamu za petama dvoje veoma neprijatnih ljudi iz njene prošlosti.  Izabelin sin Čarli ima samo osamnaest meseci, ali njegov društveni život postaje sve intenzivniji; upravo na jednom dečjem rođendanu Izabel prilazi stara protivnica koja je sada na visokom položaju u svetu finansija – Minti Ohterloni.
Kako izgleda, Minti ima problema u privatnom životu i moli Izabel da joj pomogne. Da bi bilo još gore, sve samo ne pomirljivi profesor Dov optužuje Izabel da podržava plagijat. Tu je i stalno prisutno pitanje budućnosti Izabeline veze s Džejmijem. Kao i uvek, ona u srž svakog problema zadire filozofirajući, prateći tragove i istražujući onako kako samo ona ume.
“Ovo je dosad najbolja knjiga iz serijala o Izabel Dalhusi.” – The New York Examiner
“Mekol Smit je stvorio svet u kojem je humor blag… Divno mesto koje svakako valja da posetimo, čak i ko ne živimo tamo.” – The Washington Post
“Čudesno… Zar Mekol Smit baš ne ume da omane?” – Richmon Times-Dispatch
“Prepuno njegovog pronicljivog ali blagog istraživanja ljudske prirode… Slika raskošan portret Edinburga.” – Rocky Mountain News
Aleksandar Mekol Smit
Zaboravljena umetnost zahvalnosti
2012, s engleskog prevela Tatjana Milosavljević,
beletristika, F: 20 cm, S: 216, meki povez, latinica,
ISBN 978-86-7963-360-6
Cena: 799,00 (s PDV-om) B92
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Najtužnije pesme svih vremena U knjizi "To će se završiti u suzama" Adam Brent hogtaling istražuje melanholičnu muziku. Mnogi ljudi neke događaje iz svog života povezuju sa određenom pesmom - objašnjava autor Adam Brent, "To će se završiti u suzama" TUŽNA muzika pokreće slušaoca i uprkos svojoj mračnoj prirodi, ima neobičnu moć da ga ponekad učini srećnim. U knjizi "To će se završiti u suzama" Adam Brent Hogtaling, koju je objavio "Harper Kolins", objašnjava zašto je to tako i istražuje kakve melodije podstiču melanholično raspoloženje.
Brent detaljno analizira muzičke numere Džonija Keša, Stivena Patrika Morisija, osnivača legendarnih "Smitsa" i mnogih drugih muzičara, uz koje se oplakuje kraj ljubavne veze, usamljenost i razne frustacije ili koje služe tek, da se ispolji melanholija. Na listi sto najtužnijih pesama svih vremena, koja se nalazi na kraju knjige nalaze se numere Leonarda Koena, "Rejdioheda", Frenka Sinatre, grupe "Kjur", Erika Kleptona, "Skorpionsa", U2, "Led Cepelina" i drugih.
- Mnogi ljudi neke događaje iz svog života povezuju sa određenom pesmom. Melanholična muzika se ne sluša kada se izađe sa prijateljima na večeru ili kada ste na jezeru sa svojim drugarima. Ona se sluša u trenucima samoće - objašnjava autor obimne knjige od 400 stranica, koja obiluje zanimljivim detaljima i informacijama, zbog čega ju je američka kritika nagradila mnogobrojnim pohvalama.
Autor opisuje psihologiju tuge i grupiše muziku po različitim vrstama ovog osećanja. Piše i o načinu na koji telo reaguje na tužnu muziku, kao i zašto starenje obogaćuje pevački glas.
- Sreća je opsesija savremenog čoveka. Mnoge knjige govore o njoj, čak je u današnje vreme razvijena tzv. industrija sreće - kaže Brent. - Više vremena sam melanholičan, nego srećan. Hteo sam da pokažem da je i taj osećaj dobar i da ne treba stalno da jurimo za srećom. Mnogi misle da tužna muzika baca u još veće očajanje. Smatram, međutim, da to nije baš tako. Balade mogu da pomognu da dublje sagledamo problem i da ga rešimo.
Brent je kao tinejdžer dečje hulahopke zamenio eksplozivnim zvukom "Guns'n'Roses", "Blek Sabata", "Ineksesa" i drugih. Muzika je postala strasni deo njegovog života, počeo je da svira bas gitaru i da piše tekstove. Sate i sate je provodio u prodavnicama ploča u potrazi za novom muzikom, kako bi nahranio svoju zavisnost.
- Primetio sam da skoro svaki umetnik, bez obzira na žanr ili vreme u kome je aktivan, ima prirodnu sklonost ka melanholiji - primetio je Brent. - Svoj vrhunac "tužne" pesme imale su tokom devedesetih.
Mesto u knjizi dobile su klasične kompozicije, ali najviše pažnje posvećeno je 20. veku i njegovoj popularnoj muzici, od legendarne Bili Holidej, pa do Bona Voksa. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Kolos prodat u staro gvožđe Knjiga "Svetska blaga izgubljena i nađena" otkriva na kakva su pregnuća ljudi spremni da bi ispunili san. Od drevnih vremena do danas potraga se odvija sa istom opsesijom upornih tragalaca Lidijsko blago, Tutankamon AUTOR knjige "Svetska blaga izgubljena i nađena" Miodrag Milanović vodi čitaoca na obilazak Zemljine kugle u potrazi za blagom. U 42 uzbudljive priče, smeštene u šest poglavlja, čitalac saznaje kakva su sve pregnuća ljudi spremni da urade, ne bi li pronašli izgubljeno blago i ispunili svoj veliki san.
Blaga o kojima piše Milanović često su neprocenjiva, pljačkana i gubljena, zbog njih su vođeni ratovi, nekada su i ukleta, pa umesto očekivane sreće, pronalazača pogađa teška nesreća. Autor pokazuje da se potraga za blagom od drevnih vremena do današnjih dana odvija sa istom opsesivnom fascinacijom upornih tragalaca.
Već na prvim stranicama "zazveckalo" je izgubljeno gusarsko blago, čija se vrednost, po proceni pomorskog majora Garija Rozenberga, jednog od najupornijih tragača, meri stotinama milijardi dolara. On je u knjizi "600 milijardi dolara pod vodom" opisao sva mesta gde su potonuli brodovi sa basnaslovnim tovarom i uz to priložio precizne mape. Knjiga je, kada je objavljena krajem sedamdesetih, izazvala nezapamćeno interesovanje i prevedena je na sve evropske jezike. Svet je, kao u 19. veku, zatresla nezapamćena zlatna groznica. Izgubljeno blago je kao magnet privuklo ronioce, gnjurce, stručnjake za potonule brodove, ali i same avanturiste pune nade da će sreća biti naklonjena baš njima. Jednom od njih, Bariju Klifordu, poštanskom činovniku iz predgrađa Los Anđelesa sreća se osmehnula. Njegovu upornost more je nagradilo otkrićem ogromnog bogatstva na potopljenoj galiji "Vajda", mestu koje je opisao Rozenberg.
Milanović otkriva i šta je lovac na blago Edvin Link pronašao u podvodnim ruševinama drevnog judejskog grada Cezarije. Na prvom istraživačkom putu Link je iz vode izvukao statuu na kojoj je pisalo "Pontije Pilat". Pronalazak statue zloglasnog Rimljanina odjeknulo je u svetu kao grom. Pretpostavlja se da su Judejci bacili ovaj spomenik mrskom dželatu kada je uklonjen sa dužnosti i vraćen u Rim.
Autor piše i kako je američki konzul E. H. Tompson krajem 19. veka otkrio Čičen Icu, najvelelepniji grad starih Maja. U knjizi je opisano kako je iščezao Aleksandrijski svetionik i zašto je na mestu, gde se uzdizalo jedno od svetskih čuda, sagrađena sultanska tvrđava. Još jednog od tadašnjih svetskih čuda, grandioznog Kolosa sa Rodosa danas više nema. Čuvena statua, visoka kao današnja devetospratnica, nije odolela velikom zemljotresu 225. godine p. n. e. Ostaci džinovskog kipa stajali su na trgu punih devet vekova, ali kada su muslimani osvojili Rodos, zaključili su da se tu krije dobra zarada. Kako svedoči putopisac Masudi, poslali su bronzu u Siriju i prodali je nekom trgovcu gvožđem.
Bakarni svitak je upravo ono što bi svaki lovac na blago želeo da pronađe. Za razliku od ostalih drevnih rukopisa otkrivenih u pećinama Mrtvog mora, uglavnom biblijskih zapisa, ovaj svitak sadrži mapu sa skrivenim blagom, koje je još neotkriveno!
Izložba "Drevno blago Lidije" u Metropoliten muzeju u Njujorku, 1984. izazvala je pravu senzaciju. Gotovo niko nije znao kada je pronađeno silno blago legendarnog lidijskog kralja Kreza i kako je švercerskim kanalima dospelo u Ameriku. Misteriju je navodno rešio novinar i arheolog turskog porekla Erol Suk, ali spor oko nasleđa još traje i pitanje je da li će Turska, na čijoj teritoriji se nalazila Lidija, uspeti da ga vrati. I nalazi sa Troje, koju je otkrio Hajnrih Šliman, a koja se takođe nalazi na teritoriji Turske, predmet su mnogobrojnih sporova. Dragocenosti sa ovog lokaliteta rasute su po svetu i tek sada se vraćaju u Tursku. Još jedno Šlimanovo otkriće, grob Agamnenona, iznelo je na svetlost dana ogromno bogatstvo.
Antički svet iznedrio je mnoga arhitektonska čuda, Milanović piše o poslednjoj tajni faraona Keopsa, otkriva kako je pronađeno neprocenjivo blago u Dolini kraljeva, Tutankamonovoj grobnici, zatim o riznici zaboravljenih faraona. U knjizi je opisana i mnogovekovna potraga za Zavetnim kovčegom, u kome se nalaze Božje zapovesti koje je dobio Mojsije. Autor iznosi zanimljivu teoriju da samo mala grupa sveštenika u Etiopiji zna gde se on nalazi, kao i da kripta Crkve svetog Marka u Veneciji čuva tajnu šta se desilo sa kradljivcima kovčega Aleksandra Makedonskog.  Prema legendi, veliki plavi dijamant Houp, ukraden sa idola u Indiji, prati kletva. Dragocenost donosi nesreću, ponekad i smrt, ne samo vlasniku, nego i onome ko ga dotakne. U knjizi je opisana burna istorija ovog kamena, koji se danas nalazi u američkom muzeju Smitsonijan.
Tu su i priče o Pugačovljevom blagu i šta je sa njim i njegovim nalazačem geologom Mihailovim učinio KGB, Longinovom koplju sudbine, Hramu u Efesu posvećenom Artemidi, kako su krstaši sravnili sa zemljom Mauzolovu grobnicu da bi tu pravili kreč. Nisu izostavljene, naravno, ni zanimljive potrage u Srbiji...
KOMPENZACIJA ZA GUBITKE
TOKOM Drugog svetskog rata Staljin je za skupljanje kulturnog i umetničkog blaga angažovao Olega Baldina, dotadašnjeg kustosa u Ermitažu. Njegov najveći podvig predstavlja uspešan transport iz Berlina do Moskve 364 umetničke slike neprocenjive vrednosti, među kojima su dela Rembranta, Ticijana, Direra, Goje, Van Goga, Manea i drugih majstora. Među ruskim političarima i kulturnim poslenicima i danas se vodi oštra rasprava treba li ta dela uopšte vraćati. Mnogo je protivnika da se vrate vredne slike i ostali ratni plen, jer je to kompenzacija za gubitke koje je SSSR pretrpeo u ratu. Ipak, napravljen je dogovor da Rusija vrati sve ono što nije njeno. Za sada je to 1,3 miliona knjiga, 270.000 raznih arhivskih dela i oko 250.000 muzejskih predmeta i umetnina. Kada bude napravljen konačan spisak stranci će moći da traže predmete nazad, ako dokažu da su oni vlasnici i plate čuvanje i restauraciju.
ZAGONETNI GUSAR  SLEDEĆI legende o ogromnom gusarskom blagu, na misterioznom ostrvu Kokos, u ekvatorijalnom delu Tihog okeana, boravilo je oko pet stotina zvanično evidentiranih ekspedicija. Kući su se, uglavnom, vraćale bez teškog zlatnog bremena. Poslednji veliki nalaz, vredan pedesetak miliona dolara, zbio se u proleće 1930, piše Milanović. Elektroinženjer Semjuel Klejton iskopao je blago koje je sakrio zagonetni gusar Tomas Kokren. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Miroslavu Dimitrijeviću nagrada "Živojin Pavlović" Književna nagrada "Živojin Pavlović" za najbolju knjigu proze pisca iz Jagodine i Pomoravlja uručena je Miroslavu Dimitrijeviću iz Paraćina za roman "Čuvari tajnog blaga  Književna nagrada "Živojin Pavlović" za najbolju knjigu proze pisca iz Jagodine i Pomoravlja za prošlu godinu, uručena je danas književniku i publicisti Miroslavu Dimitrijeviću iz Paraćina za roman "Čuvari tajnog blaga".
Knjiga je objavljena u izdanju Udruženja sveslavenske učenosti u Beogradu.
Reč je o četvrtom romanu Dimitrijevića i "prvom romanu na srpskom jeziku koji govori o Keltima", izjavio je Tanjugu predsednik žirija za dodelu nagrade književnik Bajo Džaković.
Džaković je istakao da se radi od književnom delu "O Keltima i Univerzumu", koje na poseban, izuzetno zanimljiv način govori o misterioznim čuvarima tajnog blaga Kelta na planini Juhor".
Ne samo zbog odrednice "ekstra roman", kako ga je označio izdavač, već i zbog teme koju obrađuje, "roman je izazvao veliku pažnju javnosti", dodao je Džaković.
Na svečanosti u prostorijama Kluba književnika "Đura Jakšić" nagradu Milosavljeviću je uručio predsednik Kluba Zoran Jančić. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Počinju susreti pisaca U UKS u sredu počinju 49. Beogradski međunarodni susreti pisaca. Beograd i ove godine književni domaćin 45 pisaca iz 24 zemlje  BEOGRADSKI međunarodni susreti pisaca, 49. po redu, počinju u četvrtak i trajaće do 25. septembra, uz učešće 45 pisaca iz 24 zemlje. Susrete koji se održavaju pod medijskim sponzorstvom „Novosti“, svečano će otvoriti u petak u Centru „Sava“ Bratislav Petković, ministar kulture, Radomir Andrić, predsednik UKS, i Dragan Mraović, predsednik Odbora za međunarodnu saradnju UKS.
Najavljujući ovu manifestaciju, Andrić je rekao da će, uprkos svim materijalnim nedaćama koje pogađaju strukovno udruženje pisaca, ovogodišnje susrete kao i prethodnih godina krasiti veliki broj uglednih svetskih pisaca. Značaj međunarodnih susreta pisaca je, po njegovim rečima, ogroman, jer pisci iz sveta odnesu drugačiju, pozitivnu sliku o Srbiji, drugačiju od one na koju su nailazili u svojim zemljama.
Domaćini iz UKS će dočekati goste iz sveta i u 16 sati im predstaviti časopis "Serbian literary magazine". U 20 časova, svetski pisci će srpsku dobrodošlicu iskusiti u restoranu "Orač".
Tradicionalno polaganje venca na spomenik Ivi Andriću obaviće se u petak, u 9.30, a za 16 sati zakazan je Međunarodni pesnički miting u Đurinoj kući u Skadarliji. Svoje stihove kazivaće Dona Amati (Italija), Slavomir Gvozdenović (Rumunija), Aleksandar Gerasimov (Rusija), Peter Geris (Nemačka), Krisu Daskalu (Rumunija), Slave Đorđo Dimoski (Makedonija) Elena Ivanova-Verhovska (Rusija), Kajoko Jamasaki (Japan), Ružica Komar (Republika Srpska, BiH), Razme Kumbaroski (Makedonija), Elka Njagolova (Bugarska), Monika Oznato (Italija), An-Katrin Riterkrans (Švedska), Babken Simonjan (Jermenija), Viktor Širokov (Rusija), Nikolaj Šopov (Bugarska), Đorđe Arsenijević (Francuska).
Istog dana, u 19 sati, gosti će nastupiti na međunarodnoj književnoj večeri u Kolarčevoj zadužbini, a učestvovaće pisci iz Kine Li Šaođin, Ši Đili, Sja Ling i Jang Ci, zatim Antonio Porpeta (Španija), Jekaterina Poljanska (Rusija), Deniz Aberkrombi (Amerika), Andrej Bazilevski (Rusija), Ričard Berengarten (Engleska), Hava Pinhas Koen (Izrael), iz Mađarske dolazi Đerđ Špiro, Ilija Lakušić i Andrija Radulović iz Crne Gore, Metin Džengiz (Turska), Miser Jeniaj (Turska), Bistra Kumbaroska (Makedonija), Jon Andersen (Amerika), Mite Stefoski (Makedonija), Helena Sablić Tomić (Hrvatska), Ralf Mihael (Švajcarska), Pashali Nikolau (Grčka), Hasan Taufik (Egipat), Anđela de Leo (Italija), Rikardo Beljveser (Španija), Ugo Manjanti (Italija), Ivo Svetina (Slovenija), Roman Kisjov (Bugarska), Tanja Stupar Trifunović (Republika Srpska, BiH), Silvija Monros Stojaković (Srbija).
U ponedeljak, 24. septembra, u prostorijama UKS u podne na programu je "četvrt veka šumadijskih metafora", a u 19 sati - Veče pisaca Kosova i Metohije.
PISCI U RASEJANJU
U UTORAK, 25. septembra, u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“, u 19 sati, održaće se i tradicionalno književno veče na kome će se predstaviti srpski pisci u rasejanju: Ranko Radović (Kanada), Teodora Toda Matić Medić (Australija), Ljiljana Crnić (Hrvatska), Eleonora Luthander (Švedska), Vjera Milačić Drekalović (Grčka), Vesna Baiin (Indija). Iz Francuske dolaze Danica Dodić, Đorđe Arsenijević, Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac, Danica Stanisavljević i Nikola Šuica, iz Nemačke Ljiljana Vukić i Vladan Rakić.
POVELJA MORAVE
U SUBOTU, 22. septembra, pisci kreću na turneju po Srbiji. Obići će Kruševac, Ribarsku Banju, Zaječar, Kragujevac, Novi Pazar, Loznicu, Požarevac, Suboticu, Zrenjanin, Sremske Karlovce, Mokru Goru... U nedelju, 23. septembra, u Mrčajevcima je na programu dodela Povelje Morave španskom piscu Antoniju Porpeti i srpskom piscu Peri Zupcu. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Ko će dobiti Deretinu nagradu? Grafički atelje “Dereta” dodeliće 25. septembra prestižnu nagradu “Miroslav Dereta” a u najužem izboru našlo se pet domaćih romana. Na VII Deretinom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta” u periodu od 1. marta do 1. jula 2012. godine, stiglo je 120 rukopisa. Žiri u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Milica Lilić i Radivoj Šajtinac, odlučio se za pet rukopisa koji su ušli u najuži izbor.
To su romani:
„Boja starog zlata“ Čedomira Ljubičića
„Izdah iz staklenika“ Roberta Tilija
„Ponajmos“ („Proždirači“) Dušana Savića
„Reka za jedan dan“ Davida Kecmana Dake
„Umiranje panka“ Borisa Lazića
Nagradu „Miroslav Dereta“ čine povelja, novčani iznos i objavljivanje knjige. Prošlogodišnja dobitnica je Milkica Miletić koja je nagradu dobila za rukopis „Terra da oro“. B92
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Stiže novo izdanje “Zlatnog runa” Izdavačka kuća “Laguna” objavila je prva dva dela od ukupno sedam tomova knjige “Zlatno runo” Borislava Pekića. Pekićeva porodična saga o Njegovanima obeležava čitavu jednu istorijsku epohu i stoji u samom vrhu književnosti napisane na srpskom jeziku u drugoj polovini 20. veka.
Roman je ostvaren kao ciklus od sedam samostalnih delova, koji su iznutra povezani porodičnom sudbinom balkanskih Cincara, pomešanih sa srpskom građanskom klasom u njenom usponu i raspadanju.
Pišući o porodici Njegovan, u istorijskim sunovratima i značajnim događajima od antičkih vremena, preko Sulejmana Veličanstvenog, do Drugog svetskog rata, Pekić kroz ovaj roman vodi čitaoce do mitske metafore, plovidbe Argonauta na Istok, po zlatno runo života, podseća “Laguna”. B92
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Starost u srpskoj priči BEOGRAD, 20. septembra 2012. (Beta) - Izdavačka kuća "Arhipelag" objavila je antologiju savremene srpske priče "Starost" po izboru Davida Albaharija i Srdjana V. Tešina, koja sadrži pripovetke dvadesetak srpskih pisaca o fenomenu starenja.
Albahari je u četvrtak na konferenciji za novinare izjavio da su za tu antologiju pozvani da pišu autori različitih generacija, jer se o starosti ne govori mnogo.
"Obradom te teme autori popunjavaju prazninu ne samo u književnom smislu nego i u opštem društvenom odnosu prema starijima", kazao je Albahari.
Tešin je rekao da antologija predstavlja presek onoga što se piše u Srbiji, a da je starost važna tema jer živimo u prostoru u kome se jako brzo stari.
"U antologiji ima istorijskih, naučno-fantastičnih, etno priča i eseja kojima su pozvani autori pokušali da odgovore na pitanje da li pisac može da ostari", rekao je Tešin. Beta
|
|
|
|
|
|
|
MARRIIN
|
|
rang
Pridružio se: 26 Sep 2012, 15:39
Postovi: 3402
Lokacija: bgd
|
Veliko interesovanje za roman “Via Romana” Roman koji je objavila Kompanija “Novosti” stigao je u 30.000 primeraka do svih kioska u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori NOVA knjiga Vuka Draškovića o drevnom rimskom putu na koji smo se kao narod vekovima spuštali u potrazi za boljim životom, a na njemu uglavnom nailazili na nesreću i raskole - “Via Romana”, u sredu je više nego uspešno započela svoj put ka čitaocima. Roman koji je objavila Kompanija “Novosti” stigao je u 30.000 primeraka do svih kioska u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
Priča o dva janičara, Arslan-begu i Damjanu Čavki, čije živote deli četiri veka, ali čija se iskustva ukrštaju u sudbini naroda raspolućenog kao drvo, na dve vere, a potom i dve ideologije, naišla je na veliko interesovanje od Beograda, Subotice i Novog Sada, preko Niša, Vranja i Leskovca, pa do Valjeva i Užica... Najčešće pitanje u sredu na kioscima širom Kolubarskog okruga bilo je: “Imate li novu knjigu Vuka Draškovića?” O ogromnom interesovanju svedoči to da je dobar deo tiraža u Valjevu i pet opština - Lajkovcu, Ubu, Osečini, Ljigu i Mionici “planuo” već tokom prepodneva. - Ne sumnjam da će i “Via Romana” biti vrhunski spisateljski domet Vuka Draškovića, ali i izvanredan izdavački potez “Novosti” - kaže Valjevac koga smo zatekli na kiosku u centru grada. - Prehtodne dve knjige Vuka Draškovića koje su objavile “Novosti” pročitao sam u dahu. Novosađani su već prvog dana pokazali ogromno interesovanje za novi hit Kompanije “Novosti”, roman “Via Romana” Vuka Draškovića. Tatjana Imširović iz kioska na najprometnijem Bulevaru oslobođenja, kaže: - Čitaoci su prijatno iznenađeni cenom, a našim stalnim kupcima nekoliko romana morali smo da ostavimo sa strane - rekla je radnica na kiosku. Ova Draškovićeva dramatična priča o četiri veka srpskih deoba i seoba može se naći u Kutku “Novosti” na Bulevaru oslobođenja 41, i ostalim kioscima u gradu. U Užicu Vuk Drašković ima pravu malu armiju poklonika svoje literature. Istorijsko štivo, a naročito tema preplitanja i mešanja religija na ovim prostorima, privukla je ne samo Ere, Požežane, Ariljce, Ivanjičane, već i žitelje Priboja, Prijepolja, Nove Varoši... - Pre nego što se knjiga pojavila na kioscima, morali smo da rezervišemo sve primerke za čitaoce koji se danima raspituju kada će do njih stići “Via Romana” - kažu u prodajnim mestima u samom centru Užica - Očekujemo od distributera da nam dopreme još primeraka, jer je interesovanje veliko. U Kutku “Novosti” u gradu na Nišavi, u sredu je samo pre podne prodato 15 primeraka knjige Vuka Draškovića “Via Romana” - novi hit naše kompanije. Bilo je mnogo više onih koji su se za početak samo raspitivali i razgledali korice, uz obećanje da će već danas obogatiti svoju kućnu biblioteku još jednim Draškovićevim delom. - Do sada sam kupio i pročitao sva Draškovićeva dela. Verujem da ću u romanu “Via Romana” pronaći nešto novo o Srbiji, jer Kompanija “Novosti” nikada nije promašila u svojim hit izdanjima - kaže Dragan Ranđelović, prvi kupac iz Niša. NA VIDIKU DRUGO IZDANJE
I PRE nego što je novi roman Vuka Draškovića stigao pred čitaoce, već se naslutilo njegovo drugo izdanje. Kako je na promociji u Narodnom pozorištu naglasio Manojlo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik Kompanije “Novosti”, još dok je prvi tiraž od 30.000 primeraka distribuiran prema prodajnim mestima, stigla je porudžbina za novih 17.000. Ovo je, inače, treća saradnja Draškovića i “Novosti”. Njegovu memoarsku prozu “Meta”, naša kuća je objavila u 50.000 primeraka, a reizdanje romana “Noć đenerala” u 20.000. Vecernje novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 15 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
