|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Šta se desilo sa sredstvima za rešavanje problema izbeglih i interno raseljenih lica Zašto nisu iskorišćena sredstva za rešavanje problema izbeglih i interno raseljenih lica? Doljevac, Aleksinac i Gadžin Han radili znatno ažurnije. Šta je bilo u Sarajevu?  NIŠ - Prema grubim računicama, iako sa najviše izbeglica i interno raseljenih lica, posebno u poređenju sa mnogo manjim sredinama iz okruženja, grad na Nišavi je, samo za poslednjih nekoliko godina, ostao „kraći“ za oko 74 miliona dinara, koliko je mogao da dobije posredstvom nadležnog Komesarijata, za rešavanje problema ovih beskućnika.
Deo tog novca, svakako, mogao je da bude iskorišćen za kupovinu građevinskog materijala za interno raseljena lica, deo za njihovo ekonomsko osnaživanje, a deo za kupovinu seoskih domaćinstava i trajno rešavanje stambenih problema - što je za osiromašeni Niš i ovaj segment socijale veoma značajno.
- Primera radi, od 2008. do 2012, Doljevac je dobio više od 20 miliona dinara, Aleksinac oko 27, Niš gotovo 40, a apsolutni „šampion“ je opština Gadžin Han, sa preko 43 miliona - kaže resorni gradski većnik, Branislav Ranđelović.
Jednostavno, dodaje sagovornik „Novosti“, Niš ne koristi ta sredstva u obimu koliki mu pripada, odnosno propušta javne pozive Komesarijata, umesto da to bude dobar način za redovni priliv namenski sredstava na račun grada, kojima bi deo problema socijalne zaštite bio rešen.
- Niš nije toliko bogat i dobro bi mu došla dodatna sredstva. Štaviše, nije iskorišćen ni značajan iznos koji je za ovu namenu obezbeđen još 2011, na donatorskoj konferenciji u Sarajevu, kojoj je, u ime Srbije, prisustvovao tadašnji potpredsednik Vlade, dr Jovan Krkobabić - ističe Ranđelović.
Za ovakvo stanje, međutim, u Nišu postoje i objektivni, i subjektivni razlozi. Koliko god je tačno da još nije profunkcionisao lokalni Savet za migracije, a prepreka je i nepostojanje Lokalnog plana akcija za izbegla i interno raseljena lica, problem je i u višegodišnjoj neažurnosti lokalnog povereništva za interno raseljena lica, odnosno u svojevrsnoj lenjosti dela gradske administracije.
Sve to, smatra Ranđelović, prouzrokovalo je neverovatna kašnjenja u plaćanju i pravdanju zaista namenski utrošenih sredstava, po pozivima iz 2008, 2010. i 2011, što ni do danas nije razrešeno.
- Reorganizacijom rada gradskih uprava, povećaćemo njihovu efikasnost, pa se više neće dešavati da „papiri“ mesecima „putuju“ od jednog do drugog činovnika, pa se onda jedan postupak dodele sredstava, za koji je neophodno samo par meseci, razvuče na gotovo čitavu godinu - zaključuje Ranđelović.
BROJKE
NA teritoriji Niša više nema kolektivnih centara za izbegla i interno raseljena lica, odnosno svi koji su u tom statusu smeštaj su, mahom, obezbedili individualno. Kada je reč o izbeglicama, njih je ovde 1996. bilo čak 6.268, a danas 624. Raseljenih sa Kosova i Metohije ima 10.459. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Obrušila se stena, povređen osmogodišnjak Na igralištu u Starim Ledincima sinoć se na osmogodišnjeg dečaka A.P. obrušila stena, ali je on uspeo da se pomeri za korak i stena ga je samo okrznula po glavi TARI LEDINCI - Na igralištu u Starim Ledincima sinoć se na osmogodišnjeg dečaka A.P. obrušila stena, ali je on uspeo da se pomeri za korak i stena ga je samo okrznula po glavi.
"Stajao je pored litice, a kada je lopta udarila u stenu, instinktivno je krenuo ka njoj. U tom trenutku drugi dečak je video da se obrušava stena i upozorio druga. Na svu sreću, osmogodišnjak je uspeo da se pomeri za korak i stena ga je okrznula po glavi", javio je RTV.
Lekari kažu da je mališan van životne opasnosti, ali je zadržan na lečenju.
On ima slomljenu ruku, hematom na glavi i leži na odeljenju Dečje hirurgije Instituta za zaštitu majke i deteta u Novom Sadu. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Šećer joj nije zagorčao život Profesorka Latinka Milojević borac za prava obolelih od dijabetesa - rešila da sa ljudima slične sudbine osnuje Društvo, čije članove redovno vodi na izlete, te u škole zdravog života na Goču i po Vojvodini  KRUŠEVAC - Latinka Milojević (39), profesorka hemije, za 15 godina, koliko predaje đacima, samo jednom je otišla na bolovanje. I to, na insistiranje lekara - posle saobraćajne nesreće.
Upornim insistiranjem da radi što normalnije i sa što manje izostanaka, kaže, htela da pokaže kako dijabetes nije bolest, već samo nedostatak koji čoveka - ukoliko se bori - ne može da spreči u vođenju normalnog života. A taj „recept“ za sreću i način na koji Latinka gleda na svet pomogao je ne samo njoj, već i hiljadama članova Društva za borbu protiv šećerne bolesti, koje je upravo ona osnovala - pre devet godina.
- Dijabetes sam dobila u sedmom razredu osnovne škole, kad sam bila odlična učenica i vesela devojčica od 13 godina - seća se Latinka. - Kao dete sa sela, putovala sam do škole u gradu i sećam se da su me, tada, u autobusu svi gledali kao čudo. Šećerna bolest se uvek krila, a žalosno je što ni danas nije mnogo drugačijeako već duže od 25 godina sama sebi daje insulin četiri puta dnevno - pre svakog obroka i uveče, da prebrodi noć - čim je diplomirala na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i vratila se u Kruševac, započela je njena borba za bolji život dijabetičara.
- Najpre sam obilazila bolesne đake, potom i porodice, a onda postala vaspitač u kampu u Vrdniku - kaže sagovornica „Novosti“. - Onda sam rešila da sa ljudima slične sudbine osnujem Društvo, čije članove redovno vodim na izlete, te u škole zdravog života na Goču i po Vojvodini, a zajedno slavimo i rođendane... Svakog prvog četvrtka u mesecu, u Domu sindikata imamo neobičan edukativni program, sa koncertom, posle čega se organizovano meri šećer. Zato najmanje 200 ljudi redovno dolazi na predavanja i kontrole, a mlađima se posebno posvećujemo, odnosno za njih organizujemo psihološke i kreativne radionice. Jer, važno je da nauče kako život nije prestao kada su se razboleli.
Kao što o pravima dijabetičara redovno govori, nikada nije umela ni da prećuti nepravdu. Jedna je od najzaslužnijih što su, 2008, nekvalitetni kineski insulini na tržištu opstali tek par meseci, odnosno što je ideja da se u upotrebu vrate stara bočica i klasična igla brzo zaboravljena. Danas, zajedno sa drugim udruženjima u Savezu, bije bitku da se starijima od 26 godina prizna pravo na više od 50 besplatnih tračica za merenje šećera...
- Ipak, posebno sam ponosna na moje učenike, koji redovno osvajaju prva tri mesta na takmičenjima - zaključuje Latinka Milojević, profesor u čak dve škole: OŠ „Dositej Obradović“ i OŠ „Sveti Sava“. BITKA ZA SELO
U KRUŠEVCU i okolini od dijabetesa boluje oko 10.000 ljudi, a Latinka Milojević posebno ukazuje na problem pacijenata na selu, od kojih većina nema ni zdravstveno osiguranje, ni iole redovna primanja. - Zato smo pokrenuli merenje šećera i u ruralnim sredinama, a borim se i za povratak stare prakse, da se zdravstvene knjižice ponovo overavaju na osnovu dijagnoze hroničnih bolesti. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Uklonjen kvar na vodosistemu Rzav, u utorak tehnička voda Kvar na vodosistemu u Prijanovićima koji je ostavio bez vode veliki broj građana i ustanova u Čačku, Lučanima i Gornjem Milanovcu saniran je i građani bi u utorak trebalo da dobiju tehničku vodu  ČAČAK, - Kvar na vodosistemu u Prijanovićima koji je ostavio bez vode veliki broj građana i ustanova u Čačku, Lučanima i Gornjem Milanovcu saniran je i građani bi u utorak trebalo da dobiju tehničku vodu, rekao je u ponedeljak veče Tanjugu direktor Javnog preduzeća Rzav Ljubo Lazović
Prema proceduri, nakon saniranja kvara, neophodno je da tri uzastopna uzorka vode budu ispravna, istakao je ranije tokom dana direktor JP "Vododvod" Zoran Pantović iznoseći procenu da će tek sedam dana nakon puštanja u pogon sistema, voda moći da se koristi za piće.
Zbog kvara na centralnom magistralnom vodu vodosistema "Rzav", koji se dogodio u nedelju u Prijanovićima, taj sistem je isključen iz mreže, pa je veliki broj potrošača u Čačku, Lučanima i Gornjem Milanovcu ostao bez vode.
U međuvremeno, čačansko JP “Vodovod” angažovalo je osam cisterni sa vodom po gradu, a prioritet je normalno snabdevanje vodom gradske bolnice i vrtića. Da nesreća bude veća, bolnica je - za trenutak - u ponedeljak već bila ostala bez kapi vode, ali zbog kvara na hidroforskom bolničkom postrojenju. Zbog nestašice vode, u ponedeljak nije radila ni kompanija “Sloboda”, koja je jedan od najvećih potrošača vode u gradu.- S obzirom na to da raspoloživi kapaciteti sa lokalnih izvorišta nisu dovoljni da u potpunosti nadomeste nedostatak vode sa “Rzava”, biće naizmeničnih obustava isporuke tehničke vode po gradskim rejonima - kaže direktor JKP “Gornji Milanovac”, Rajko Nešković. - Odlučeno je da se sa gornjomilanovačkih izvorišta, koja su bila korišćena uporedo sa vodom iz “Rzava”, najpre obezbedi stalna snabdevenost tehničkom vodom centralnog dela grada, gde se nalaze bolnica, dom zdravlja, vrtići i druge ustanove od javnog interesa, dok će ostali delovi gornjomilanovačke opštine biti naizmenično snabdevani tehničkom vodom sa raspoloživih lokalnih izvorišta.
Najteža situacija je u opštini Lučani, odnosno u Dragačevu. U prestonici trube - Guči - do stanovništva ne dolazi čak ni tehnička voda, već se sanbdevaju isključivo iz cisterni. TRGOVCI - PROFITERI
ODMAH po saznanju da voda u sistemu nije ispravna za piće, građani su pohrlili ka gradskim trgovinama i za tili čas gotovo ispraznili rafove. Pojedini trgovci iskoristili su ovu nevolju, pa su odmah podigli cene flaširane vode za pet do deset dinara, što je gradionačelnika Vojislava Ilića navelo da nadležnim inspekcijama naloži pojačanu kontrolu trgovinskih radnji i cena vode. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Kupanje na jezeru Ćelije Omiljeno izletište na putu do Kopaonika vikendom okupi i 2.000 ljudi. Jezero Ćelije prvobitno je zamišljeno kao podrška HE „Đerdap“  KRUŠEVAC - Više od 2.000 ljudi, svakog vikenda, organizuje mini-letovanje na popularnom jezeru Ćelije, na oko 25 kilometara od grada pod Bagdalom ka Kopaoniku. Ova veštačka akumulacija - koja privlači turiste od 1979, iako prvobitno nije bila namenjena za kupanje, već za podršku infrastrukturi HE "Đerdap" kod Kladova - nikada nije bila posećenija. S obzirom na to da pored jezera ne postoje drugi sadržaji, meštani Brusa, Kruševca, Aleksandrovca i okolnih mesta sami ih stvaraju: pored jedrilica, od ove godine, na vodi zelenoj od okolnih šuma mogu se videti i pokretni kafići koji "plove" na pedale, pa i splav sa motornim pogonom i hromiranim krstom (na slici).
- Narod je sve siromašniji, a jezero ipak sigurnije od Morave - objašnjava Dejan Ristić, koji sa porodicom i prijateljima redovno dolazi na izlete. - Ljudi organizuju roštilj, igraju odbojku na pesku, kupaju se i odmaraju, a temperatura je za pet-šest stepeni niža nego u gradskoj vrevi.
Stručnjaci nisu oduševljeni što se narod u jezeru i kupa, ali lepoti prirode retko ko može da odoli - uprkos sve većem broju motornih čamaca i skutera, što je inače striktno zabranjeno. Uskoro će, međutim, "zaživeti" i Prostorni plan jezera, koji deset metara od vode ne predviđa bilo kakve objekte, pa se iskreni zaljubljenici u jezero nadaju da će nelegalne građevine biti uklonjene. Osim što bez kontrole niču vikendice, kupači sami zauzimaju obalu podižući kućice od drveta, te ih ograđuju žicama. Jednostavno, opšte dobro proglašavaju za privatnu svojinu - ukazuju Milenkovići iz okoline Kruševca.
RIBE
PECAROŠI u jezeru koje se prostire na oko 600 kvadratnih kilometara i duboko je od deset do 40 metara love deveriku, štuku, smuđa, soma, šarane... o kojima brine ribočuvarska služba "Rasina plus", u kojoj procenjuju da u okrugu ima više od 4.500 ribolovaca. SLIKARI
UMETNIČKA naseobina "Molitve na jezeru", kraj Ćelija - svake godine - okupi mnogobrojne slikare, a jedan od njih, Živorad Milanović Maki, ujedno je i idejni tvorac neobičnog okupljanja umetnika koji inspiraciju nalaze u prirodi. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Čačak: Stabla koče toplovod Rekonstrukcija u Nemanjinoj ulici naišla na burne reakcije javnosti. Domanović: Uklanjaćemo samo ono što bude ometalo radove na trasi  ČAČAK - Najavljena izmena trase toplovoda u Nemanjinoj ulici, koja će podrazumevati seču određenog broja stabala, naišla je na burne reakcije u javnosti. Direktor JP za grejanje "Čačak" Petar Domanović ističe da toplovod mora ići trasom koja je predviđena projektom i da nekoliko stabala ne sme da ugrozi projekat vredan 1,7 miliona evra. S druge strane, razna udruženja zahtevaju da se drveće sačuva i trasa toplovoda izmeni.
- Drveće uopšte nije smelo da se nađe na tom mestu. Nigde na svetu ne može se saditi rastinje iznad infrastrukture, jer korenje oštećuje mrežu - rekao je Domanović. - Ovaj toplovod je star više od tri decenije, poddimenzionisan je i na ovoj deonici svake godine imamo bar četiri-pet intervencija. Sam projekat je, inače, urađen još pre nekoliko godina i veoma je precizan. Na osnovu njega smo dobili kredit kod nemačke KFV banke. Nabavljen je materijal, dobijena građevinska dozvola, koja podrazumeva i uklanjanje rastinja i svega što ne omogućava radove, odnosno uklanjanje starih i postavljanje novih cevi.
Ovaj posao je na međunarodnom tenderu dobio konzorcijum austrijsko „Štrabaga“, danskog „Logstora“ i „Termouniverzala“ iz Beograda. Ne postoji mogućnost da se toplovod pomeri levo ili desno, jer to bi onda bio sasvim drugi projekat, a i to nije moguće, pošto okolo već postoje brojne druge instalacije.
- Cevi su pola metra širine, levo i desno od vrelovoda su ubadanja za zgrade, prelazi ulica i zato iskopavanja moraju da se vrše na širini od dva do dva i po metra. Nigde ništa nećemo namerno uklanjati, samo ono što bude ometalo radove. Jedina moguća izmena je gde su bašte kafića na ovoj trasi, da bi se spasla velika stabla, koja predstavljaju ambijentalnu celinu - zaključio je Domanović.
MOĆNIJI SMO OD "MOĆNIH"
UDRUŽENjA građana "Pokret srpske omladine", "Sokolica", "Vesela družina", "Suadeo" i "Red zmaja žena Srbije" već je uputilo apel nadležnima da se sačuva drveće.
- Naravno da treba da se uradi rekonstrukcija toplovoda, ali mora da postoji i način da se drveće sačuva. Jer, ova stabla nam daju kiseonik i hlad. Pa, zar i to da nam uzmu? Ne smemo da dozvolimo da sve rade kako žele oni koji imaju "moć". Moćniji smo od njih, ako se udružimo - rekli su nam u ovim udruženjima i podsetili da su poslednja merenja Zavoda za javno zdravlje pokazala da je na raskrsnicama u Nemanjinoj zabeleženo prekoračenje dozvoljenog nivoa buke, a da je jedina zaštita stanovništva trenutno drveće u ovoj ulici. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Požarevac: Navala na fotelje Na konkursu za direktore sedam javnih preduzeća u Požarevcu 35 kandidata. Odlučuje petočlana komisija iz vladajuće koalicije SNS-SPS-URS  POŽAREVAC - Na konkurs za izbor direktora sedam javnih preduzeća u Požarevcu, prijavilo se 35 kandidata, od kojih je većina iz redova političkih stranaka. Konkurs je raspisan za čelna mesta u Direkciji za izgradnju, Toplifikaciji, Vodovodu i kanalizaciji, Komunalnim službama, Parking servisu, Ljubičevu i Radio Požarevcu. O njihovom izboru odlučivaće petočlana komisija, u kojoj su predsednik i dva člana pripadnici stranaka vladajuće koalicije: Aleksandar Jovanović (SNS), Veljko Albunović (SPS) i Predrag Makar (URS).
Četvrti član komisije je Milena Nestorović iz Stalne konferencije gradova, dok peti član dolazi iz javnog preduzeća o čijem se direktoru odlučuje.
- Nakon izbora kandidata, komisija svoj predlog dostavlja Gradskom veću na usvajanje, a potom odluku treba da verifikuje i Skupština grada na narednom zasedanju, tokom septembra - kažu u Gradskoj upravi.
Kako nezvanično saznajemo, među kandidatima su ne samo sadašnji, već i bivši direktori javnih preduzeća. U Požarevcu se sa nestrpljenjem očekuje ishod konkursa, jer većina građana smatra da će na njima pobediti već postavljeni direktori.
Sumnju u pošten ishod konkursa podstiče to što je vladajuća koalicija u martu imenovala vršioce dužnosti direktora, iako se znalo da će do kraja juna biti raspisani konkursi, jer tako nalaže Zakon o javnim preduzećima. Za vršioca dužnosti u Direkciji za izgradnju postavljen je Slavko Živković (URS), u Toplifikaciji Zoran Redžepić (SNS), u Vodovodu i kanalizaciji Saša Valjarević (SPS), u Komunalnim službama Slobodan Jović (SPS), u Parking servisu Verica Savić (SNS), u Radio Požarevcu Marko Savić (SNS), dok je u Ljubičevu, na predlog SNS, postavljen Slobodan Živojinović.
TOPLIFIKACIJA NAJPRIVLAČNIJA
Najviše kandidata, njih osam, konkurisalo je za mesto direktora Toplifikacije, dok je za čelna mesta u Vodovodu i Ljubičevu podneto po šest prijava. Za direktora Direkcije prijavilo se pet, za Parking servis četiri, a za Radio Požarevac i Komunalne službe po tri kanidata. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Gornji Milanovac: Pazite se stršljenova! Prigradska naselja, naročito brdsku Velereč, snašla je prava napast: opasna najezda stršljenova, čija brojna legla po domaćinstvima, vikendicama i vajatima uništavaju iskusni pčelari  GORNjI MILANOVAC - Prigradska naselja, naročito brdsku Velereč, snašla je prava napast: opasna najezda stršljenova, čija brojna legla po domaćinstvima, vikendicama i vajatima uništavaju iskusni pčelari. Osim opasnosti po ljude, jer ujedi mogu da budu i smrtonosni, pričinjavaju štetu i na plodovima zrelog voća, koje nagrizaju i uništavaju.
- Stršljenovi nanose velike štete na pčelinjacima, pošto ubijaju pčele u letu, pred samim košnicama. Opasni su i za nas pčelare. U selu Drenovi, lane je jedan pčelar umro od njihovog uboda. Inače, jedan stršljen čoveka može da ubode i triput, jer njihove žaoke nisu kao pčelinje, jednokratne. Ove najezde se javljaju tokom sušnih godina, a ova kao i nekoliko prethodnih, uzastopnih, baš su bile takve, pa je tih najezdi sve više. Hrane se sokovima iz voćnih plodova - objašnjava Milan Radojičić, poznati pčelar i vlasnik brojnih pčelinjih društava u Velereči i obližnjim Ugrinovcima.
Borba s njima je opasna, teška i često neizvesna.- Obavezno mora da se uništi čitavo leglo ili stanište. Mogu se efikasno, ali vrlo oprezno uništavati i tako što se u plastičnu flašu nalije malo piva ili razređen šećerni sirup, što ih odlično privlači, a u njoj svi udave - ističe Radojičić.
Stršljen se, naglašava dalje Radojičić, najviše gnezdi pod krovovima, u šupljem drveću, a naročito u blizini pčelinjaka. Zimu uglavnom prežive samo oplođene matice, od kojih kasnije lako nastaje novo leglo, dok svi ostali ugibaju.
- Osim stršljenova, primetna je i najezda bumbara u našem kraju. S druge strane, mnogi vlasnici plastenika i staklenika kupuju njihova legla uvezena iz Mađarske da im oprašuju zasade u njima, pošto pčela neće da to radi u zatvorenom prostoru - dodao je Radojičić.
Na uništavanju stršljenovih legla u Velereči zatekli smo iskusnog pčelara M. M. (82) koji ne želi da mu objavimo ime i prezime, ali je pristao da se fotografiše u zaštitnoj opremi, sa uništenim gnezdima BALSAMOVANjE
INTERESANTNA je požrtvovanost pčela, kada im stršljen, najopasniji neprijatelj, uđe u košnicu. Jedna grupa začas se sjati oko uljeza, prilepi se za njega i ne pušta ga, sve dok ga i, bukvalno, ne balsamuje, mada i same tako uginu - napominje Radojičić. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Petnica magnet za talente! Srednjoškolci sa darom za nauku, iz mnogih zemalja, okupljeni u čuvenoj istraživačkoj stanici kraj Valjeva. Ovog leta pristigli iz 13 zemalja, krase ih sposobnosti, intelekt i interesovanja za nova saznanja  DA nauka zaista ne poznaje granice, najbolji je primer -Istraživačka stanica Petnica. U ovoj jedinstvenoj naučnoj ustanovi u jugoistočnoj Evropi, nadomak Valjeva, na Međunarodnom seminaru, okupili su se talentovani srednjoškolci iz mnogih zemalja.
Ovog leta ih je 13, iz Velike Britanije, Francuske, Rumunije, Španije, Rusije, Hrvatske, Makedonije, Poljske, Azarbejdžana... Bave se naučnim istraživanjem - od lingvistike, fizike, astronomije, do molekularne biologije, hemije...
Prostrana, najsavremenija laboratorija, koja je nedavno pristigla u Petnicu, odzvanja tišinom, polaznici su udubljeni u istraživanja, poput Ane Marije Istrate, iz Rumunije, koja pohađa seminar biomedicine. Završila je srednju školu, upisala Stanford univerzitet u Americi, baviće se, kaže, hemijom.
- Prvi put sam u Istraživačkoj stanici Petnica, oduševljena sam programima koji će svima nama nesumnjivo pomoći u daljem naučnom radu i usavršavanju - kaže Ana Marija. - U Rumuniji, na primer, ne postoji sličan centar za usavršavanje mladih, darovitih za razne oblasti nauke. U Istraživačkoj stanici ispitujem uticaj bromalina na razvoj bakterija ešerihije koli i već sam zapazila interesantne rezultate. Očekujem da bromalin pokaže antibakterijska svojstva.Džesika Kolarić, iz Čakovca u Hrvatskoj, takođe je prvi put u Srbiji. U Petnicu je stigla kao stipendista, jer je osvojila nagradu za projekat iz biologije.
- Na seminaru molekularne biomedicine ispitujem razliku u koncentraciji mikotoksina, od kojih je najpoznatiji aflatoksin nedavno nađen u mleku, između organske i neorganske hrane, odnosno u jabukama i šljivama - kaže Džesika. - Pretpostavljam da će se pokazati da i organska hrana sadrži određene, naravno znatno manje koncentracije mikotoksina. Takođe, istražujem i antioksidaciona svojstva jabuka i šljiva.
Uz bavljenje naukom, daroviti srednjoškolci imaju vremena i za zabavu. Dobro se, kažu, organizuju, te ne nedostaje druženja, igre, u Petnici se, podsećaju, začnu i mnoge ljubavi...
- Iako su u pitanju mladi ljudi sličnih interesovanja, ali različitih, specijalizovanih oblasti, nema nikakvih problema u druženju, razmeni ideja - kaže Lazar Bojičić, stručni saradnik IS Petnica iz lingvistike. - Sve njih krase velike sposobnosti, umeća, interesovanje za nova saznanja, radoznalost prema svetu, ali i njima samima. Petnica ih upravo ohrabruje da nauci pristupe na sopstveni način, kako njima odgovara.Oduševljenje boravkom u ovoj ustanovi ne krije ni Dejvid Alehmos, iz Liona u Francuskoj. Veoma mu se, kaže, sviđa što je u Petnici sve spontano, ideje se rađaju jedna za drugom, nema ustaljenih programa, uz to, sve je okruženo prelepom prirodom...
- Polaznik sam seminara iz astronomije, uz pomoć Doplerovog efekta ispitujem kompoziciju i brzinu Saturnovih prstenova - kaže Dajvid. - Prvi put sam u Srbiji, voleo bih ponovo da dođem, da upoznam mnoga istorijska i znamenita mesta.
Džoel Troja, iz Barselone, u Španiji, takođe je polaznik na astronomiji. Pokušava da izmeri brzinu između galaksije i Zemlje uz pomoć talasnih dužina različitih boja.
- Ne planiram da se bavim astronomijom, već verovatno medicinskim inženjeringom, odnosno fizikom primenjenom u medicini - kaže Džoel. - U Istraživačkoj stanici Petnica je predivno, stekao sam mnogo prijatelja.
Kako kap vode reaguje kad pri različitim brzinama i visinama padne na određenu podlogu, nastoji da utvrdi Aleksandar Ristić Smit, iz Londona. Polaznik je seminara iz fizike, koju namerava i da studira.
- Utvrdio sam da kap vode pri manjim visinama i brzinama odskače od površine u koju udari - kaže Aleksandar. - Nasuprot, kap pri većim visinama i brzinama ostane na podlozi, jer pri padu ima više energije. U Srbiju, inače, često dolazim, s obzirom na to da je moja majka rodom iz Beograda, ali prvi put sam u Istraživačkoj stanici Petnica, po kojoj ću ovo leto dugo pamtiti. ĐOKOVIĆ
- Ovo je za mene bila jedinstvena prilika da dođem u Srbiju. Inače, Srbiju sam upoznao, jer sam ljubitelj Novaka Đokovića. Ne simpatišem Nadala, pošto je on navijač Real Madrida, a ja Barselone - kaže Džoel Troja, iz Barselone. PROFESORI IZ CELOG SVETA
Uspostavili smo izvanrednu saradnju sa mnogim domaćim i stranim univerzitetima - kaže Lazar Bojičić. - U Petnicu su dolazili profesori iz Amerike, Holandije, Velike Britanije, Francuske... Takođe, mnogi bivši "petničari" koji su sada značajna naučna imena svetskih razmera. Stanica je dobila novi prostor, savremenu opremu, laboratorije, ima bogatu naučnu biblioteku, izvanredne uslove za rad mladih talenata. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Zaječar: Bandere ostaju, za opomenu Predsednik skupštine, Saša Mirković, optužio prethodnu garnituru da je uništila grad na Timoku. Građanima ostala ogromna dugovanja, uništena preduzeća...  ZAJEČAR - Sve što je bivša lokalna vlast ostavila građanima su ogromna dugovanja, uništena javna preduzeća, izlokani putetvi, zapuštena infrastruktura i bandere u narandžastoj boji, koja je simbol pokreta „Živim za Krajinu“, čiji je lider Boško Ničić, nekadašnji gradonačelnik i potpredsednik URS. Upravio te bandere ostavićemo tako, da sugrađane podsećaju na ono što su im ostavili naši prethodnici, a sve ostalo ćemo dovesti u red...
Ovako je Saša Mirković (SNS), predsednik Skupštine grada Zaječara, ocenio učinak bivše vlasti, a - da bi sve to i praktično potvrdio - nenadano je, usred konferencije za novinare, predstavnike medija i direktore javnih preduzeća uveo u autobus i sa njima krenuo u „ekskurziju“ zaječarskim ulicama. Naravno, lično je preuzeo ulogu „turističkog vodiča“.
- Kada smo, pre tri nedelje, održali konstitutivnu sednicu Skupštine, u gradskoj kasi zatečen je minus od 567 miliona dinara - obelodanio je Mirković. - Budžet je bio blokiran, baš kao i sva javna preduzeća i škole. Izvođačima radova se nije plaćalo, a ostali smo „kratki“ i za stipendije, naknade trudnicama i porodiljama, socijalna davanja...
Ovu (ne)čekivanu „turu“, Mirković je iskoristio i da se pohvali kako je - za samo 22 dana - uspeo da odblokira budžet i u grad na Timoku uloži oko 200 miliona dinara.
- Isplatili smo dve zaostale zarade, započeli isplatu svih davanja iz budžeta i u sređivanje ulica investirali oko 75 miliona dinara - naglasio je predsednik SG Zaječara. - Iako je praksa da se učinak vlasti ocenjuje posle 100 dana, ja sam izveštaj o svom dosadašnjem radu podneo kada su prošle samo tri sedmice. A, naši prethodnici to nisu učinili ni jednom za proteklih devet godina...
U nastavku obilaska grada, on je novinarima pokazao radove na adaptaciji stadiona Fudbalskog kluba Timok koji su, tvrdi, trebalo da budu okončani još pre dve godine. Zatim je bivšu vlast optužio da je, za postavljanje balon-hale iznad gradskog bazena, koja je - ističe - bila potpuno nepotrebna, potrošili 50 miliona, dok se izvođačima radova duguje dodatnih 20 miliona dinara.
- Javna garaža, na čijem krovu je postavljena robna pijaca, toliko je problematična, da sada stručnjaci Građevinskog fakulteta iz Beograda moraju da sačine studiju bezbednosti - dodao je Aleksanadr Firović, v. d. direktora JKP „Kraljevica“, dok je Ivan Žikić, prvi čovek JSP „Zaječar“ dodao da je bivša vlast, najpre, prodala gradsku „Toplanu“ Česima, a onda su taj ugovor poništili. Po njegovim informacijama, veli, to je bilo potpuno pogrešno jer sada, ako se ne postigne dogovor, postiji realna opasnost da Česi tuže Zaječar i sudski naplate čak 10 miliona evra! novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 89 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
