|
| Autoru |
Poruka |
|
Truth and Pain
|
|
rang
Pridružio se: 04 Jul 2012, 21:49
Postovi: 946
|
Počinje sa radom Velika scena Narodnog pozorišta BEOGRAD – Velika scena Narodnog pozorišta u Beogradu danas ponovo počinje sa radom, saopštio je nacionalni teatar.
Na repertoaru večeras je Šekspirova komedija "Vesele žene vindzorske" u režiji Jiržija Mencla.Ulaznice mogu da se nabave na biletarnici Narodnog pozorišta.
Velika scena nije radila zbog štete prouzrokovane požarom, koji se dogodio u noći između 2. i 3. decembra prošle godine. Tanjug
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Pedeseto izvođenje predstave "Bog masakra" u Ateljeu 212
BEOGRAD - Jubilarna, pedeseta predstava "Bog masakra", po tekstu Jasmine Reze u režiji Alise Stojanović, biće odigrana u utorak uveče na velikoj sceni Ateljea 212.
Uloge dva bračna para u ovoj satiričnoj drami savremene francuske autorke igraju Dušanka Stojanović, Tihomir Stanić, Jelena Đokić i Svetozar Cvetković.
"Bog masakra" razotkriva poroznost stubova modernog društva, pokazujući kako nasilje počiva u ljudskoj vrsti već na nivou porodice. Dva bračna para jednog popodneva pokušavaju da civilizovano razreše konflikt svoje dece, ali gotovo neosetno, stvari se pogoršavaju, ljuštura građanske pristojnosti puca, a probuđene agresivne strasti maltene dovedu do fizičkog obračuna.
Po ovoj drami snimljen je i igrani film u režiji slavnog Romana Polanskog, a naša publika videla ga je na Festu.
glassrbije _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 46084
|
Štrajk upozorenja u Pozorištu na Terazijama
Jednočasovni štrajk upozorenja u Pozorištu na Terazijama. Dva reprezenatativna sindikata traže ostavku direktora Mihaila Vukobratovića.
Dva reperezentativna sindikata zaposlenih u Pozorištu na Terazijama organizovala su jednočasovni štrajk upozorenja (od 19 do 20 sati), tražeći ostavku direktora Mihaila Vukobratovića.
"Reprezentativni sindikati našeg pozorišta bili su prinuđeni na štrajk upozorenja radi zaštite prava zaposlenih i interesa naše kuće koja ima sjajan ansambl, posvećen svojoj profesiji i našem pozorištu", piše u letku koji je publici koja je došla na mjuzikl "Zona Zamfirova" podeljen, uz izvinjenje što će predstava umesto u 19.30 početi u 20 sati.
Sindikati traže da se utvrdi odgvornost, pre svega direktora, zbog "ugrožavanja socijalno-ekonomskog položaja i bezbednosti i zdravlja zaposlenih".
U obimnom materijalu podeljenom novinarima navodi se da nisu isplaćene zarade za prekovremeni i rad na državne praznike, da se ne plaća nadoknada za amortizaciju ličnih instrumenata članova orkestra, da se oko scene puši i konzumira alkohol...
Posebna stavka je optužba za "nesavesno poslovanje direktora koje je dovelo do pronevere preko 13 miliona dinara od strane radnice računovodstva kojoj je direktor od 2004. do 2012. bio neposredni rukovodilac".
Predstavnici dva sindikata najavili su da će, ako direktor ne podnese ostavku, za sedam do deset dana ponoviti štrajk upozorenja, sa dužim trajanjem nego večeras, a nakon toga preduzeti i druge mere.
Oni podsećaju da još od decembra 2011. godine traže sređivanje stanja u Pozorištu i da su o svemu odavno obavestili Sekretarijat za kulturu Beograda, ali, kako ukazuju, direktor ignoriše njihove zahteve, a Grad "odugovlači sa rešenjem problema".
Predstavnici Samostalnog sindikata i Sindikata muzičkih umetnika rekli su Tanjugu da okupljaju 81 člana od ukupno 145 zaposlenih.
S druge strane, predstavnici uprave rekli su da Pozorište ima 141 zaposlenog na listi koju finansira osnivač - Skupština Beograda i još pet koje plaća samo Pozorište, a da se za 74 zaposlena zna da nisu ni u jednom sindikatu, iz čega zaključuju da štrajkači nemaju većinu.
Vukobratović večeras nije bio prisutan, a umetnički direktor Željko Jovanović izjavio je Tanjugu da se u sindikalna pitanja ne razume niti mu je to u opisu posla, ali i da ne shvata razloge štrajkača koji dovode u pitanje rad najposećenijeg pozorišta u gradu.
"Uveren sam da su osnovni razlozi postojanja pozorišta - predstave, njihov kvalitet i publika, kao i da je mera uspeha u pozorištu talenat. Pozorište na Terazijama sve to ima", naglasio je Jovanović, i rekao da se nada da takvi potezi neće rasterati publiku. RTS _________________  
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Karmen 20. februara ponovo u Narodnom pozorištu
Popularna opera u kojoj naslovnu ulogu igra primadona Dragana del Monako biće izvedena u sredu 20. februara od 19 časova u Narodnom pozorištu, prvi put posle požara koji je zahvatio Veliku scenu.
Beogradska publika biće u prilici da ponovo uživa u kultnoj operi Žorža Bizea.
- Svakako jedna od najznačajnijih mojih uloga, bez staromodnih režijskih rešenja, koja približava ovo remek delo i mlađoj generaciji, sledeći credo novog teatra da je operski pevač glumac koji peva.
Posle dužeg vremena, ponovo ću kao partnera imati Hon Lija u ulozi Don Hozea. Diriguje Ana Zorana Brajević a režira Nebojša Bradić - kaže operska diva Dragana del Monako za Story.rs. story _________________
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Drama "Prst" 28. februara u SNP-u Drama "Prst" biće izvedena u četvrtak, 28. februara na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta. Režija: Ana Tomović
Igraju: Jasna Đuričić i Milica Stefanović
Drama "Prst" mlade prištinske spisateljice Doruntine Bashe je pobednički tekst sa regionalnog konkursa Hartefakta za najbolji savremeni društveno angažovani dramski tekst za 2011. godinu.
U saopštenju žirija u sastavu Selma Spahić (predsednica žirija, pozorišna rediteljka iz Sarajeva), Biljana Srbljanović (dramska spisateljica iz Beograda) i Shkelzen Maliqi (filozof i publicista iz Prištine), između ostalog, kaže se: "Komad "Prst" se izdvojio svojim dramskim potencijalom, visokim literarnim dometom i umetnički impresivnim tretmanom izuzetno osetljive tematike iz savremenog života u kojem se svi prepoznajemo. Komad imponuje stilom, lišenim svake patetike, sa tačnom dozom humora i ironije, u poetičnom tretmanu tragičnih posledica novije istorije našeg regiona". Lišen bilo kakvih dnevno političkih atributa, ali duboko ukorenjen u albanskoj tradiciji, komad se bavi bolnim odnosom između majke i supruge čoveka nestalog u ratnim sukobima 1999. godine. Deset godina kasnije, nadajući se da se njihov muž, odosno sin, nekim čudom može vratiti, dve žene žive zarobljene u međusobnim optužbama, rivalstvu i borbi za moć, deleći pritom neizmernu bol za izgubljenom osobom i pokušavajući da se suoče sa istinom.
Prema rečima autorke Baše, u mnogim tradicionalnim kosovskim kućama žene nestalih u ratu i dalje žive sa muževljevom porodicom. Pravo nad njihovim životima, koje je nekada pripadalo mužu, sada pripada njegovoj porodici. One uopšte nemaju privatni život. Šta god radile, moglo bi se tumačiti kao nešto što dolazi direktno iz muževljeve porodice, pa moraju biti pod kontrolom kako bi štitile čast kuće.
U konkretnom slučaju, ta porodica se sastoji samo od njegove majke koja pokušava da čvrstom rukom kontroliše situaciju, dok obe dele bol zbog izgubljenog sina i muža.
U modernoj postavci Tomovićeve jasno se vidi koliko njih dve ne mogu više zajedno, a ne mogu ni jedna bez druge. Jedini način da promene svoju situaciju je da jedna drugu povrede i što se jače povređuju, to se više osećaju živim. Predstava budi emocije, a takođe prepoznavanje jer su odnosi rivalstva i međusobnih optuživanja svekrve i snaje, nezavisno od njihove specifične situacije, tipični za šire prostore Balkana.
Predstava počinje u 19 i 21 čas.
Cena ulaznice: 500 dinara (Popust za studente, penzionere i organizovane posete). 021
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
"Antigona" - petnaest godina postojanja
Veliki jubilej u zrenjaninskom Narodnom pozorištu "Toša Jovanović": petnaest godina izvođenja Sofoklove "Antigone" s Majerinim rediteljskim potpisom
REDITELj Ljuboslav Majera do sada je ostvario više od sto pozorišnih, šezdesetak radijskih i TV režija (na pet jezika), kao pedagog uputio u svet umetnosti mnoge generacije budućih teatarskih stvaralaca u Srbiji i Slovačkoj. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, a dugogodišnjim radom sa amaterima zaslužio i poseban separat pod naslovom "Le spacialis scenis Majeris - od amaterizma do večnosti"...
Ipak, povod za razgovor je veliki jubilej u zrenjaninskom Narodnom pozorištu "Toša Jovanović": petnaest godina izvođenja Sofoklove "Antigone" s Majerinim rediteljskim potpisom.
* Čime objašnjavate dugovečnost ove predstave, budući da pred malobrojnijom publikom (za razliku od velikih centara) predstava ima i kraći vek?
- Petnaest godina je više od trećine radnog veka normalnog muškarca. Doživeti ovakav jubilej ogromna je sreća, pa i sticaj okolnosti. Naravno, ritam igranja tokom tih godina se usporava, uostalom, kao i ritam čoveka koji je stariji za deceniju i po. Ali dolaze nove generacije koje su odrasle posle "porođaja" predstave. Ako si verovao piscu, ideji, načinu sopstvenog kazivanja, a pri tom imao i sreće - srećan ti petnaesti rođendan! Univerzalnost problema kojim si se bavio, garancija je dugovečnosti.
* Poznato je da kao reditelj ne volite da "osavremenjujete" klasiku, što je čest manir vaših kolega. Kojim se razlozima rukovodite u ovoj svojoj doslednosti?
- "Osavremenjivanje" je u suštini potcenjivanje intelektualne i emocionalne potencije gledalaca. Pokušavam da ne povređujem ni autora, ni vreme u kojem je delo nastalo, kao ni današnjeg gledaoca i njegovo estetičko osećanje savremene forme. To je potraga za harmonijom.
GOSTOVANJA
MAJERINA "Antigona" postavljena je na scenu 1997. godine. U međuvremenu, učestvovala je na gotovo svim našim festivalima, a i mnogima u inostranstvu. Između ostalih, na Tradicionalnim letnjim svečanostima posvećenim igrama starih Rimljana u Sekešfehervaru (Mađarska), pozorišnim festivalima u Butrintiju (Albanija), Zvolenu (Slovačka), Velesu (Makedonija), Temišvaru (Rumunija), kao i u Puli, Celju i Tuzli.
* Režirali ste najveće domaće i strane pisce - Čehova, Goldonija, Vilijamsa, Molijera, Mrožeka, Aristofana, Kovačevića, Ognjenovićevu... Ipak, Gogolja posebno izdvajate?
- U tu plejadu spadaju i Plaut, Euripid, Sterija, Romčević, Kočiš i Savić. Sve su to pisci koji pokušavaju da razumeju čoveka, da osete njegova htenja, muke, boli, radosti. Ali ih, istovremeno, beskrajno provocira ljudska glupost, neosećajnost, bahatost, egocentrizam. Gogolj je sve to posmatrao kroz prizmu smeha - a u dubini duše je plakao...
* Režirali ste na čak pet jezika (srpskom, slovačkom, mađarskom, nemačkom i rusinskom). Možete li da uporedite rad u različitim sredinama?
- Sve one čine moj život i rad zanimljivijim. Večito putujući od države do države, od grada do grada, od pozorišta do pozorišta, od autora do autora, od glumca do glumca. Stalno se prilagođavajući i sam se obogaćujem, čudeći se iznova ljudskom rodu i njegovim različitostima.
* Jednom ste izjavili da je besciljnost naš najveći problem, da čudi koliko smo uprkos priči o duševnom i emotivnom narodu, zapravo nezreli u svakom smislu?
- Mislim da je mentalitetski profil matrica za sve ostalo. Uprkos svim pozitivnom stranama, uočava se nedostatak nekih osobina, kulturoloških postulata: samokritičnost, pokora, skromnost, decentnost, etičnost. Na drugoj strani su, pak, samoljublje, nemoralnost, grubost i neosetljivost. Ovo su naravno paušalne ocene. Čast izuzecima. Pod nezrelošću mislim na primitivizam u psihološko-sociološkom, animalističkom smislu. Fali nam samopouzdanje, postojanje vrednosnih sistema, discipline u sprovođenju zacrtanih ciljeva i učenja kroz posmatranje drugih. Pameti u odvajanju zrna od kukolja. Plivamo po površini. Nemamo ni nameru, ni volju, ni snagu da zagrebemo dublje i suštinskije se suočimo sa istinom.
* Jedan značajan deo vašeg opusa posvećen je radio-drami. Sve joj se manje posvećuje pažnja, šta time gubimo?
- Gubimo govornu reč, a reč je identitet! Deca ne umeju da komuniciraju, stasavaju generacije osiromašene za maštu, fantaziju i zvučnu sliku. Sve je samleveno, dajdžestirano, instant i surogat.
* Nedavno ste se vratili iz Slovačke, s još jednog profesionalnog zadatka. O čemu je reč?
- Režirao sam u Martinu tekst našeg slovačkog autora, Staropazovčanina, klasika Vladimira Hurmana Vladimirova: seosku dramu "Smetovi". Priča je iz ovdašnjeg podneblja, a tekst ne govori samo o fizičkim, snežnim, hladnim smetovima već i onim koji postoje između ljudi kao nepremostiva prepreka u komunikaciji među najbližima.
* Uz mnoga priznanja, "osvojili" ste i jedno sasvim posebno: zovu vas "pesnik scene". Zbog izbora naslova, rediteljske osobenosti, ličnog senzibiliteta ili odnosa prema umetnosti i umetnicima?
- Uz sve to, možda i ono što zadire u nešto što bi se moglo nazvati režija kao kujna! Tačno doziranje kod tih recepata ne postoji, jer ta "hrana" nije namenjena zadovoljenju želuca već ukusa. Radi se o višoj "kuvarskoj školi" - o umetnosti stvaranja. U stvaralaštvu (a to može biti i jelo) nije uopšte reč o tačnim normama i brojevima nego o suštini. Nežni, sitni detalji koji će od spremljene mase stvoriti "kobasicu", a ona treba da ima jedinstven, Majerin ukus. U toj jednostavnosti nije skrivena samo lepota nego i dobrota ukusa. Sve treba dobro izmešati tako da nijedan sastojak ne bi trpeo niti se isticao, već se uzajamno dopunjavao i činio harmoničnu celinu. Eto, tako nastaje moj slovački "kulen"...
Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
U sredu premijera "Konstantina" u Niškom pozoriŠtu
Predstava je već ocenjena kao pozorišni događaj godine. Reditelj je Jug Radivojević, a scenarisdta Dejan Stojiljković
NIŠ - u sredu, na dan Konstantinovog rođenja, u niškom Narodnom pozorištu će biti premijerno izvedena predstava "Konstantin" po tekstu Dejana Stojiljkovića, a u režiji Juga Radivojevića. Već 4. marta i beogradska publika moći će da uživa u jednom od najskupljih državnih projekata u oblasti kulture, a najavljeno je i da će predstava imati tridesetak gostovanja.
Pisac teksta Dejan Stojiljković kaže da će po ugledu na Šekspirove drame publika videti bez ulepšavanja "preobraženje surovog čoveka i vojnika u sveca".
U predstavi igra 20 glumaca iz Niša, Beograda, Kraljeva, Kragujevca, Banjaluke...
- Imao sam manje od mesec dana da napišem istorijsku dramu. Sreća je da sam već imao građu za roman iz koje je nastala drama, a onda će iz drame nastati možda čak dva romana - kaže Stojiljković i dodaje da ne ume da piše "namenski" i da su pojedini delovi drame brutalni. - Konstantin je bio surov čovek i vojnik, koji se bez milosti obračunavao sa svojim neprijateljima i članovima porodice. Nema istorijskih potvrda, ali je navodno naredio ubistvo svog sina i druge supruge. Ali on nije doneo samo akt tolerancije, Milanski edikt, nego je i ukinuo gladijatorske borbe, što je za rimske prilike značilo političko samoubistvo. Bio je veliki reformator, osnivač Vizantije i na kraju svetac po pravoslavnim kanonima.
NEDOVOLjNO
- Ne znam koliki mi je honorar i neću time da se bavim. Mogu samo da kažem da za predstave kakve pravim, s obzirom na to koliko se zadržavaju na repertoaru, koliko prihoduju i koliko su nagrađivane, nikada nisam dovoljno plaćen - odgovorio je Radivojević na komentar da najveći deo troškova ide na ime njegovog honorara, milion i 750.000 dinara.
I reditelj Jug Radivojević ocenio je rad na predstavi "Konstantin" kao veliki izazov jer su uspeli da za kratko vreme naprave "pozorišni događaj godine" koji će imati svoj repertoarski život i mimo proslave jubileja.
Iz republičke kase za "Konstantina" je obezbeđeno je 11 miliona, grad Niš izdvaja sedam, a niško pozorište milion dinara. Na astronomske honorare i troškove pre nekoliko dana ukazao je književnik Zoran Ćirić, koji je podneo ostavku na članstvo u Upravnom odboru Narodnog pozorišta.
Iako je priča o veoma visokim honorarima uzburkala javnost, upravnik niškog pozorišta Ivan Vuković nije želeo da daje objašnjenje u vezi sa troškovima predstave. Novinarima je u ponedeljak kratko rekao da bi ona bila jeftinija da su pripreme počele ranije.
- Napravili smo predstavu dostojnu jubileja i ustanove sa tradicijom dugom 125 godina, a to je najvažnije - prokomentarisao je Vuković.
PODELA
Predstavu "Konstantin" režira Jug Radivojević, dramaturg je Ivan Velisavljević, a adaptaciju teksta radio je Spasoje Ž. Milovanović. Scenograf je Aleksandar Denić, kostimografi Bojana Nikitović i Stefan Savković, a kompozitor je Vladimir Pejković.
Brojnu glumačku ekipu predvodi Miodrag Krivokapić, koji se pojavljuje u ulozi starog Konstantina. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
"Magično popodne" večeras u Bitefu
Bitef teatar obeležiće 3. marta 24 rođendan predstavom Folks teatra iz Beča "Magično popodne" u režiji Miloša Lolića
Gostujuća predstava Folks teatra u trajanju od 60 minuta biće izvedena u dva termina, u 20 i 22 sata.
Od kako je Mira Trailović 1989.godine osnovala Bitef tatar, na sceni ovog avangardnog beogradskog pozorišta otkrivaju se nove pozorišne tendencije domaćih i inostranih umetnika, pomeraju granice scenskog izraza.
Jedna od takvih predstava je i produkcija Folks teatra iz Beča "Magično popodne" u režiji već proslavljenog mladog srpskog reditelja Lolića koji je minimalnim sredstvima, sa samo četiri glumca, na potpuno nov način predstavio klasika savremene austrijske dramske književne scene Volfganga Bauera.
Za režiju predstave iz nove perspektive Lolić je dobio prestižnu austrijsku pozorišnu nagradu "Nestroj 2012" u kategoriji najboljeg mladog umetnika.
Austrijska štampa ovu premijeru opisala je kao izuzetnu režiju jednog od najboljih reditelja sa Istoka.
U okviru obeležavanja rođendana, Bitef teatar je pripremio i premijeru plesne predstave jedne od vodećih britanskih koreografa Jasmin Vardimon "Yesterday-seti se da zaboraviš" u koprodukciji sa British councilom iz Beograda.
Premijera predstave koja govori o dugotrajnom pamćenju tela i kada razum želi da zaboravi, u prisustvu autorke, biće 16.marta. b92 _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Počinje festival "Slavija"
Međunarodni pozorišni festival "Slavija" počinje večeras 12. put na sceni privatnog teatra "Slavija", a otvoriće ga dramska umetnica Ružica Sokić.
Kao prvo u takmičarskom programu nastupiće kazahstansko dramsko pozorište "Saken Sejfulin" iz Karagande sa predstavom "Karađoz".
Ta drama je jedan do najstarijih komada M. Auezova, klasika kazaške književnosti. Obiluje mnoštvom filozofskih, epskih i društvenih ideja, kao i nacionalnom tradicijom i foklorom.
Do 16. marta biće izvedeno osam predstava iz osam zemalja - Kazahstana, SAD-a, Maroka, Crne Gore, Bugarske, Makedonije, Rumunije i Srbije.
Najbolja predstava dobiće nagradu "Don Kihot", a predsednik žirija je teatrolog prof. Raško Jovanović. mondo _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Andrićeva "Gospođica" u JDP-u
Dramatizacija romana "Gospođica" Ive Andrića, koju je uz saglasnost autora uradio Marko Fotez još 1962, nikada nije izvedena. Pola veka kasnije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu postavlja je reditelj Gorčin Stojanović.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, počele su probe predstave "Gospođica" po istoimenom romanu Ive Andrića. Dramatizaciju Marka Foteza, urađenu 1962, reditelj Gorčin Stojanović dobio je od Fotezove supruge Marije Crnobori.
"Gospođica" u potrazi za pravim akcentima. Iako o umetnosti pozorišta nije imao visoko mišljenje (smatrao je da je podjednako daleko od varke kao i od stvarnosti) Ivo Andrić je predsedavao Savetu Jugoslovenskog dramskog i odobrio Fotezovu dramatizaciju. Međutim, ona nije izvedena.
Reditelj Gorčin Stojanović kaže da je to gospodin Marko Fotez napravio na takav način da deluje kao da je ispod čekića, novo, sluteći mnoge mogućnosti savremenog pozorišta, a bivajući zapravo ispred vremena tada, pre 50 godina.
"Gospođica" je pisana četrdesetih kada su se u Beogradu događale stvari slične današnjim, ali na drugačiji način. Ista priča.
"Priča o ideji da se egzistencija zameni sticanjem i da više nije važno biti, ne čak ni imati, nego sticati. Poratni haos, pa to je nešto što je nama tako blisko i u atmosferi i u rečenicama koje su kod Andrića napisane", ističe Stojanović.
U predstavi igraju Nataša Ninković, Jasmina Avramović, Voja Brajović, Srđan Timarov, Nataša Tapušković, a premijera će biti krajem aprila.
Najnovija vest iz Jugoslovenskog dramskog je da Ana Tomović režira "Zločin i kaznu" na sceni "Bojan Stupica". RTS _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 16 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
