|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Nagrada Stražilovo Dubravki Milenković i Veliboru Sikimiću  SREMSKI KARLOVCI - Nagrada "Stražilovo" za 2012. godinu ravnopravno je pripala Dubravki Milenković za knjigu "Melem-pesme" i Veliboru Sikimiću za zbirku "Zvjezdarnik", saopštio je žiri Brankovog kola za prestižnu nagradu za mlađe pesnike.
Specijalna nagrada "Stražilovo" za najbolju prvu samostalnu knjigu pesama mladih autora do 30 godina, jednoglasnom odlukom žirija, pripala je Aleksandri Marilović za zbirku poezije "Miraz u zvijezdama".
Žiri je radio u sastavu predsednik Ivan Lalović i članovi Stela Manasijević i Mićo Savanović.
Ovogodišnja nagrada "Stražilovo" svečano će laureatima biti uručena 8. septembra, u 11 časova, na Stražilovu, pored spomenika Branku Radičeviću (rad vajara Jovan Soldatovića) u okviru 41. Brankovog kola koje će trajati od 7. do 17. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu, stoji u saopštenju.
Nagrada "Stražilovo" dodeljuje se za najbolje knjige objavljene u ediciji "Savremena poezija" Brankovog kola. Ovo prestižno priznanje, dodeljuje se od 1973. godine. Među dosadašnjim laureatima nalaze se - Pero Zubac, Luko Paljetak, Danko Popović, Draško Ređep, Radomir Putnik, Zafir Hadžimanov, Žarko Aćimović, Vojislav Despotov, Slobodan Pavićević i drugi.
"Nova knjiga Velibora Sikimića, "Zvjezdarnik", donosi njegov već prepoznatljiv svet - svet zanosa i ljubavi. Stalna i neporeciva žudnja za idealnom dragom u kovitlacu dnevnih plima i oseka, stvaraju iskrene poetske zazive na granici romantičnog", dodaje se u obrazloženju.
Pesnička zbirka Marilovićeve, "Miraz u zvijezdama", urađena je kao celina sa prologom i epilogom. Po osnovnoj vokaciji - liričarka, ova pesnikinja piše poeziju koja je izrazita mešavina ushita i melanholije.
U okviru 40 različitih programa u 10 raznih prostora, na 41. Brankovom kolu biće svečano uručena i ugledna međunarodna nagrada "Branko Radičević" jermenskom pesniku Babkenu Simonjanu. Predstaviće se i novi laureati prestižne nagrade "Pečat varoši sremskokarlovačke", Dragoslav Dedović i Manojle Gavrilović.
U izdanju Brankovog kola pojaviće se i "Antologija srpske poezije (1847-2000)", od Branka Radičevića pa do današnjih dana, koja će na skoro 1.000 strana predstaviti 290 pesnika u intervalu od jednog i po veka.
Tema manifestacije ove godine glasi "Nematerijalna kulturna baština Srba", koja će, takođe, iz dana u dana donositi bogate sadržaje sa osloncem na svest o sopstvenom kulturnom nasleđu i životnoj potrebi da ono, u svojim najboljim primerima, bude etablirano u okvire Uneska, na liste reprezentativne i ugrožene svetske kulturne baštine.
Sadržaj dvodnevnog Simpozijuma filozofa na 41. Brankovom kolu komplementaran je sa temom manifestacije i glasi - ""Vrednovanje tradicije i tradicija vrednovanja"".
Nastupiće i pesnici i umetnici iz 10-ak zemalja, kao i brojni naši pisci i umetnici raznih žanrova i generacija. U okviru Hrišćanskih tema, čuće se besede o fenomenu molitve. Po tradiciji, i ove godine biće održan parastos Aleksiju (Branku) Radičeviću u sabornoj crkvi Svetog oca Nikolaja u Sremskim Karlovcima. Glas javnosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Dikens omiljen među roditeljima „Božićna pesma" ili “Božića priča", Dikensov klasik iz 1843. godine o škrtom bankaru Ebenizeru Skrudžu koji otkriva velikodušnost Božića, knjiga je koju roditelji najradije "prenose" svojoj deci.  Jedan od pet roditelja u ispitivanju koje je sproveo Univerzitet u Vočesteru, odabrao bi priču o duhovima, ali Dikens je ponovo u prvih deset kada je u pitanju odabir priče za Božić ("A Christmas Carol"). „Oliver Tvist“, Dikensov roman iz 1838. o siročetu koje nailazi na bandu džeparoša, dospeo je na osmo mesto liste.
Klasici iz XIX i XX veka zauzimaju devet od prvih deset mesta na listi dela koje bi roditelji odabrali da čitaju deci, sa serijalom o Hariju Poteru - jedinim savremenim delom, koji je na drugom mestu na listi.
Tolkinov „Gospodar prstenova“ (1955) je treći na listi, a „Hobit“ (1937) deveti. „Gordost i predrasude“ Džejn Ostin (1813), „Alisa u zemlji čuda“ (1865) Luisa Kerola, „Lav, veštica i orman“ (1950) K. S. Luisa, „Životinjska farma“ (1945) Džordža Orvela i „Ubiti pticu rugalicu“ (1960) Harpera Lija kompletiraju izbor koji je načinilo 2000 ispitanih roditelja.
Lista je sastavljena kako bi se obeležilo otvaranje Hajva, prvog evropskog udruženog univerziteta i javne biblioteke, poduhvata za koji su univerzitet i Državni savet Vočestera odvojili 60 miliona funti, od čega je dve trećine sakupljeno kroz privatnu finansijsku inicijativu.
Dok su roditelji naveli kako su se borili da čitaju što su više mogli, ispitivanje pokazuje kako su želeli da svoj ukus, kada je u pitanju literatura, prenesu na svoju decu. Džejn Ostin, Tolkin i Čarls Dikens takođe su izdvojeni i kao omiljeni autori za odrasle.
En Henford, direktorka Informacione i obrazovne službe Univerziteta u Vočesteru, izjavila je da je „interesantno videti kako većina popularnih dela koja se prenose na nove generecije ima snažne moralne poruke“. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Kastro i Čaves rade na novoj knjizi Bivši kubanski lider Fidel Kastro zajedno sa predsednikom Venecuele Ugom Čavesom piše knjigu i nije na "pragu smrti", saopštio je 22. avgusta provladin bloger Johandri Fontana.  Fontana, koji često prvi objavljuje zvanična saopštenja, napao je jedan blog iz Barselone i druge medije koji su proširile vest da je Kastro ozbiljno bolestan.
"To je za vas, kao i za kreativne momke iz CIA loša vest", naveo je Fontana, dodajući da Fidel Kastro zajedno sa Ugom Čavesom "radi na knjizi koja će uskoro biti objavljena".
Poslednju knjigu Kastro je objavio početkom godine. Reč je o delu „Gerilac vremena“ koje je pisano u dva toma i govori o Kastrovom životu od ranog detinjstva do decembra 1958. godine, kada je na čelu revolucionarnog pokreta zbacio Flugensija Batistu sa vlasti.
Fidel Kastro proslavio je 13. avgusta 86. rodjendan daleko od očiju javnosti. Poslednji put u javnosti se pojavio u martu, kada se sastao s papom Benediktom XVI prilikom posete vrhovnog poglavara Katoličke crkve ovoj karipskoj zemlji. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
"Starost" - savremena srpska priča Izdavačka kuća Arhipelag objavila je antologiju savremene srpske priče na temu starosti o kojoj su, po pozivu priređivača Davida Albaharija i Srđana V. Tešina, njihovi autori 21 savremeni pisac.  Zanimljive, uzbudljive, vesele, mudre i provokativne priče o starosti napisali su srpski pisci različitih poetika i generacija. U antologiji "Starost" objavljene su priče Jovice Aćina, Slobodana Tišme, Milice Mićić Dimovske, Žarka Radakovića, Albaharija, Svetislava Basare, Ljubice Arsić, Mihajla Pantića.
Zatim priče Jelene Lengold, Milete Prodanovića, Zorana Ćirića, Veselina Markovića, Mirka Demića, Ildiko Lovaš, Tešina, Uglješe Šajtinca, Saše Ilića, Borivoja Adaševića, Andrije Matića i Miće Vujičića.
Priređivači antologije "Starost" kazu da je ovaj projekt zamišljen kao pokušaj pružanja odgovora na niz pitanja koja se nameću kada je reč o ovoj temi: Šta očekujemo od starosti? Kada se doista postaje star? Strah od starosti? Kada pisac postaje star?“.
Antologija donosi odgovore na ova pitanja 21 srpskog savremenog pisca koji su, kako su ocenili priređivači, svojim pričama pokazali da ih tema starosti duboko inspiriše, pogotovo kada se prikazuje i razrešava pričom o ljubavi ili smrti. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Roman „Miš u bundi" u izdanju HKC U izdanju Hrišćanskog kulturnog centra objavljen je prvi roman Vladimira Kalamande - „Miš u bundi".  Priča je insprisana istinitim događajima iz poslednjeg rata i prati sudbine „malih" ljudi preko čijih leđa se lome „velike" politike. Tri vešto isprepletana fabularna toka oslikavaju još jednu nemirnu smenu vekova na Balkanu.
Ovaj ratni roman sa antiratnom porukom govori o neophodnosti da se ratovi okončaju ne samo na bojištima nego i u glavama ljudi.
U središtu priče je sudbina dvojice zaboravljenih vojnika koji poslednje dane sukoba na prostorima bivše Jugoslavije preživljavaju izgubljeni u vrletima surove bosanske planine.
Posle prestanka ratnih dejstava mnogi su se vratili svojim domovima, ipak ni sedamnaest godina posle sukoba još uvek nije rasvetljena sudbina nekoliko hiljada nestalih na svim stranama uključenim u sukob. Priča na potresan način skreće pažnju i na tu, nažalost, skoro zaboravljenu činjenicu.
Drugi fabularni tok nosi neobičnu pripovest o prenosu moštiju mati Anastasije iz Dalja u fruškogorski manastir Grgeteg. Zasnovana na autentičnom svedočenju grgeteškog arhimandrita Dostiteja ona osvetljuje snagu vere u Boga i utehu koju ona pruža čoveku.
Kada se junaci, svaki ispunjen svojim bolom, zateknu okruženi mirom i tišinom blagotvornog banjskog lečilišta, kada se zgrčeno telo opusti a napaćna duša umiri, vidljivi i nevidljivi ožiljci počinju da nam otkrivaju svoje poreklo. Jedino ako ga razumemo, moći ćemo da sprečimo nastanak novih takvih ožiljaka.
Priču sasvim dobro uokviruje zanimljiv jezički izraz, stilski bogat i raznovrstan. Mirni ton pripovedača u zanimljivom ritmu se prepliće sa živim i nadahnutim diskursom junaka što čitaoce sve vreme drži duboko zaronjene u stranice ovog zanimljivog dela.
Autor romana Vladimir Kalamanda je rođen 1975. godine. Diplomirao je na Katedri za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. „Miš u bundi" je njegov prvi roman. Živi u Zemunu.
Izvod iz romana "Miš u bundi"
„Ovaj svet je čoveku isuviše veliki da bi ga u potpunosti mogao otkriti, a opet, tako je mali da bi Gospodu išta moglo da promakne. Ne brinite i ne očajavajte. Jedina razlika između mogućeg i nemogućeg je u tome što je za nemoguće potrebno malo više vremena." Studio B
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Miroslavu Dimitrijeviću narada Živojin Pavlović  JAGODINA, 23. avgusta 2012. (Beta) - Paraćinski književnik i novinar Miroslav Dimitrijević dobitnik je nagrade "Živojin Pavlović" za 2011. godinu koju dodeljuje Književni klub "Djura Jakšić" iz Jagodine za najbolju knjigu proze jagodinskih pisaca.
Roman Miroslava Dimitrijevića "Čuvari tajnog blaga", u konkurenciji od oko 20 proznih dela, žiri je proglasio za najbolje prozno delo nekog od jagodinskih pisaca ili onih koji su životom ili delom vezani za Jagodinu, koje je objavljeno u toku prošle godine.
Književna nagrada "Živojin Pavlović" ustanovljena je 2002. godine u spomen na proslavljenog romansijera, pripovedača, filmskog reditelja i akademskog slikara Živojina Pavlovića koji je mladost proveo u Jagodini.
U obrazloženju žirija, koji cu činili književnici i novinari Bajo Džaković i Slobodan Žikić i profesorka književnosti Snežana Bihler, navodi se da je "roman 'Čuvari tajnog blaga' prvi roman na srpskom jeziku koji govori o Keltima i čuvarima tajnog blaga Kelta na planini Juhor kod Jagodine".
Roman je objavljen u izdanju Udruženja sveslovenske učenosti iz Beograda. Beta
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Srpske priče 20. veka Izuzetan projekat u okviru časopisa Književnog društva „Sveti Sava“. Uz klasike i pisci koji nisu objavljivani iz političkih razloga Dragiša Vasić i Stanislav Vinaver Redakcija časopisa „Priče“, jedinog književnog glasila posvećenog ovom žanru na području bivše Jugoslavije, a i šire, pokrenula je višestruko zanimljiv i koristan projekat „Srpska priča 20. veka“. Naši najistaknutiji književni znanci sa beogradskog, novosadskog, niškog i kragujevačkog univerziteta izdvajaju, po svojim merilima, najznačajnije priče, koje su propraćene njihovim kritičkim tekstovima. Zanimljivo je da su se u ovaj projekat, koji ima podršku Ministarstva kulture, uključile i dve Ruskinje, Tatjana Ščerbina i Sveta Litvak.
U prve dve sveske „Pisma“ objavljene su, hronološkim redom, priče Sime Matavulja, Borisava Stankovića, Isidore Sekulić, Petra Kočića, Danice Marković, Milice Janković, Dragiše Vasića, Veljka M. Milićevića, Stanislava Vinavera, Ive Andrića, Mileta Jakšića, Veljka Petrovića, Sibeta Miličića, Leposave Mijušković i Božidara Kovačevića.
Napominjući da je časopis, čiji je izdavač Književno društvo „Sveti Sava“ pokrenuo sa Slobodanom Stojadinovićem, koji je u međuvremenu preminuo, odgovorni urednik, prozaista Slavoljub Marković, za „Novosti“ kaže:
- Priča i pripovetka su u našoj književnosti uvek bile vrlo važan žanr, tako je i danas, iako je priča zapostavljena u publikacijama i medijima, jer dominira roman. Priča je i dalje važna za svaku novu generaciju pisaca. U ovom projektu biće objavljeni ne samo klasici, već i pisci koji nisu objavljivani iz političkih razloga, a i oni koji su zanemareni. Među njima ima i autora koji nisu objavili knjige, pa su im priče ostale po časopisima. Predviđene su još tri sveske, posle kojih bi trebalo da bude objavljena i obimna antologija u dva toma.
Među skrajnutim piscima je i Sibe Miličić (1886- 1944), koji je zbirku „Borovi i masline“ objavio još 1926, iz koje je Nenad Ivanović izdvojio priču „Zidani hram“. Radnja je smeštena u zabačeno dalmatinsko ostrvsko selo, čijeg sveštenika don Antuna zavodi mlada Margarita i odvodi sa sobom pošto ga je prethodno nagnala da ukrade sav novac prikupljen za izgradnju crkve. Pisac se, prema mišljenju Ivanovića, tu pokazuje kao odličan poznavalac psihologije palanke, posebno njenih najmračnijih nagona, dajući odličnu sliku ambijenta izolovanosti, ksenofobije i verskog fanatizma. Miličiću se, inače, izgubio trag u partizanima (1944), a pominje ga Crnjanski u čuvenoj pesmi „Lament nad Beogradom“: „Espanija i naš Hvar Dobrović mrtvi, šejk što se u Sahari beli, priviđaju mu se još kao utvare, vatre, var. Moj Sibe poludeli, zinuo peš. Samo, to više nismo mi, u mladosti i moći.“
Za kratkog života Leposava Mijušković (1884-1910), koja se prema mišljenju Slavice Garonje Radovanac, može smatrati začetnicom srpske moderne, objavila je samo četiri proze, koje je visoko vrednovao i Jovan Skerlić. Dve priče „Utisci iz života“ i „Blizu smrti“, autobiografskog su karaktera, kazujući o njenoj neobičnoj emotivnoj vezanosti za Ljubicu Rakić, sa kojom je studirala u Cirihu, a potom zajedno radila kao učiteljica. Obilje strasti i erotskog naboja, snažnih duševnih potresa, vizija i halucinacija, kao i vanredno snažno dočaravanje dolaska smrti su istinski umetnički prodori ove autorke. Zbog delikatnosti njene emotivne veze, međutim, sahranjena je dan posle smrti uz obrazloženje da je umrla od tuberkuloze. Prema nekim informacijama svi njeni rukopisi ostali su kod Ljubice Rakić kojoj se kasnije izgubio svaki trag, a za Leposavin grob se i danas ne zna.
NEPRAVEDNE SUDBINE
I U sledećoj, trećoj svesci, koja se priprema, naći će se priče još nekoliko manje poznatih autora. Među njima su Niko Bartulović (1890-1945), Dalmatinac koji je objavljivao knjige u SKZ, a 1945. streljan kao pripadnik pokreta Draže Mihailovića; Čeda Popović (1866-1912), pisac humorističko-satiričnih proza, koji predstavlja preteču Radoja Domanovića, kako je svojevremeno primetio Dimitrije Vučenov; Dragutin Ilić Jeja (1887- 1945) koji je doživeo tešku i nepravednu književnu sudbinu - potpuni zaborav...
MRTVI ŽIVOT
ŽIVOT nije bio naklonjen ni Veljku M. Milićeviću (1886-1929) koji je sa samo 17 godina u „Srpskom književnom glasniku“ objavio dužu pripovetku „Mrtvi život“. Snagom talenta, ističe Vesna Trijić, on je mladalački bezobzirno otpočeo urbanizaciju, intelektualizaciju srpske književnosti, koja je na početku 20. veka još bila patrijarhalna i patriotski sentimentalna. „Mrtvi život“ je oštra kritika idealizovanog pogleda na svet i srpske seoske pripovetke, a njen autor tragična figura koju je od „vunderkinda“ do zaboravljenog pisca delilo svega desetak godina. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
KŠIŠTOF KARASEK DOBITNIK NAGRADE "NOVI SAD" Poljski pesnik, romansijer i esejista Kšištof Karasek, ovogodišnji je dobitnik međunarodne nagrade za književnost "Novi Sad" koja će mu biti uručena na predstojećem 7. Međunarodnom novosadskom književnom festivalu  To značajno priznanje dodeljeno je Karaseku "za doprinos savremenoj poeziji u ambijentu sila istorije i politike, što je bitno uticalo na modernu poljsku kulturnu realnost", navedeno je u obrazloženju žirija u kojem su Jovan Zivlak (predsednik), Vladimir Gzovden i Zoran Đerić.
Karasek je jedan od najistaknutijih savremenih poljskih pesnika, autor više od 30 knjiga i dobitnik mnogih važnih nagrada za književnost u Poljskoj, rekao je Zivlak na konferenciji za novinare i dodao da mu je nedavno dodeljeno prestižno priznanje "Orfej" za knjigu poezije "Vetrolomi".
Društvo književnika Vojvodine, kao organizator književnog festivala u Novom Sadu, zadovoljno je što je ove godine nagradu dobio taj poljski pesnik jer, kako je rekao Zivlak, "to je i nagrada poljskoj književnosti koja je bitno uticala na evropsku pa tako i na našu kulturu".
Nagrada, koju čini diploma i novčani iznos od 2.000 evra, biće Karaseku uručena u toku festivala koji će u Novom Sadu od 27. do 30. avgusta okupiti oko stotinu učesnika.
Prethodni dobitnici tog priznanja su nemački pisci Katrin Šmit i Kristof Mekel, Žan Pjer Faj iz Francuske, Nigerijac Ben Okri, Šon O'Brajen iz Engleske i Bugarin Ljubomir Levčev. Akter
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Albahariju nagrada u Sloveniji Srpski pisac koji živi u Kanadi David Albahari dobitnik je ovogodišnje velike nagrade Međunarodnog književnog festivala u Vilenici, Slovenija. Tema festivala koji će se održati od 5. do 9. septembra su "autori - nomadi". Festival će se održati na 19 mesta u Sloveniji i Italiji, uz učešće 42 autora, rekao je na konferenciji za novinare programski direktor festivala Gašper Troha.
Na temu "autora - nomada" pisci će raspravljati za okruglim stolom Centralnoevropske inicijative, u Lipici, Slovenija, gde će govoriti i nagrađeni Albahari.
"Albahari se još 1980-ih godina hrabro borio za slobodu reči," rekao je predsednik Slovenačkog udruženja pisaca Veno Taufer i ukazao da se i danas vodi borba za slobodnu reč.
Slovenački autor u fokusu festivalu biće Boris A. Novak čija je zbirka pesama "Majstor nesanice" (Mojster nespečnosti) prevedena na engleski i objavljena u SAD. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Melinda Nadj Abonji u Beogradu i Novom Sadu  BEOGRAD, 29. avgusta 2012. (Beta) - Švajcarska spisateljica madjarskog porekla Melinda Nadj Abonji biće gost Beograda i Novog Sada, gde će čitaocima predstaviti knjigu "Golubije srce" koja je 2010. godine u Nemačkoj i Švajcarskoj proglašena za roman godine na nemačkom jeziku.
Melinda Nadj Abonji predstaviće svoj roman i razgovarati sa čitaocima u knjižari Delfi, u Beogradu u ponedeljak 3. septembra u podne (Kralja Milana 48), a u Novom Sadu u subotu u 18.00 sati (Kralja Aleksandra 3), najavila je danas izdavačka kuća "Laguna".
Roman "Golubije srce" govori o porodici vojvodjanskih Madjara koja deli sudbinu mnogih Jugoslovena koji su '70-tih otišli na rad u zemlje zapadne Evrope i tamo se suočavaju sa nostalgijom i problemima prilagodjavanja mentalitetu i običajima strane zemlje.
Delo sa autobiografskim elementima, drugi je roman Melinde Nadj Abonji, i njen prvenac preveden na srpski i upravo objavljen u Srbiji, nakon što je stekao priznanje kritike i čitalaca u više evropskih zemalja. Beta
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 19 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
