|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Tajna moć podzemnih aerodroma SFRJ uputstva kao se prave podzemni gradovi dobila od NATO. Neki ekonomisti tvrde da je „Željava“ koštala četiri milijarde dolara - koliko bi i autoput kroz Jugoslaviju. „Slatina“ kraj Prištine bez sušinskih oštećenja i posle bombardovanja 1999.  PODZEMNI višespratni vojni aerodromi, gradovi obalske artiljerije uklesani u stene, ukopana pristaništa, radarske i elektronske baze pod planinskim vrhovima koštale su milijarde dolara nekadašnju SFRJ, ali je nisu sačuvale. Deo ovih podzemnih tvrđava, od kojih su najmoćnije bile projektovane da izdrže udar atomskih projektila od 20 kilotona, oštećen je ili uništen prilikom povlačenja JNA, američkog bombardovanja položaja Vojske Republike Srpske i agresije NATO.
- Deo se još uvek koristi, u svim novonastalim državama. Podzemne objekte, od komandnih mesta do skladišta, prave i dograđuju sve vojske sveta - kaže penzionisani general Božidar Delić, jedan od retkih oficira koji su imali dozvolu da uđu u sve podzemne objekte bivše Jugoslavije. - Oprema u podzemnim objektima, bilo da je u neposrednoj upotrebi ili je konzervirana za slučaj rata, neprestano se održava u ispravnom stanju i poseduje komplete rezervnih delova.
Sagovornik „Novosti“ smatra da ne treba mnogo verovati pričama da će podzemni vojni objekti na teritoriji bivše Jugoslavije izgubiti svoju osnovnu funkciju.
- Oni koji su ih otimali, nisu to činili zbog poljoprivrede i turizma - kaže general Delić. - Vojni objekti ove vrste ne zastarevaju.
Reči našeg sagovornika potvrđuje spor koji građani varošice Ivanec, na planini Ivančica kraj Varaždina, vode za povratak imanja na kome se nalaze skladišta i radio-relejna baza JNA. Objekat Ivančica bio je najveći sistem za elektronsko prisluškivanje u SFRJ, a prilikom predaje Varaždinskog korpusa završio je neoštećen u rukama hrvatskoh oružanih formacija.
Intenzivna podzemna gradnja širom SFRJ počinje posle sukoba Tito - Staljin i Brozovog okretanja Zapadu, a neki ekonomisti navode da su samo troškovi izgradnje velike baze „Željava“ bili četiri milijarde dolara i da je po toj ceni mogao da se napravi auto-put kroz celu Jugoslaviju.  Neki podzemni aerodromi JNA ostali su u funkciji, na primer u Divuljama kod Splita, a neki su pretvoreni u vinske podrume kao što je slučaj s podzemnim objektom „Šipčanik“ kod Golubovaca. Ponos jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva podzemna avio-baza „Željava“ kod Bihaća minirana je i van funkcije je od 1992.
Projektant „Željave“ Dragoslav Sobotka, u ispovesti profesoru Radmili Tonković, naveo je da je ukupna dužina podzemnih tunela galerija i pomoćnih prostorija iznosila 3.500 metara. Objekat je imao četiri ulaza koji su bili povezani sa dvema glavnim poletno-sletnim pistama, a planina je krila tri galerije dužine 400, 500 i 350 metara, svaka visine osam i širine 20 metara. U objektu je moglo da se živi potpuno izolovano od sveta 30 dana, a prostorije u unutrašnjosti razdvajala su pedeset šestora teška pancirna vrata. Elektronske oči i uši podzemne tvrđave nalazile su se u podzemnom radarskom centru ispod vrha Plješivice, čija je posada imala sve uslove za udoban život, uključujući sale za sport i rekreaciju. Britanskim radarima S-613 s dometom većim od 400 km nadgledana je gotovo cela teritorija Italije, Austrije i dobar deo Mađarske.  Po rečima stručnjaka, jedini aerodrom koji se mogao porediti sa „Željavom“, iako dosta manji, bio je „Slatina“ kraj Prištine sa svojim radarskim centrom na planini Goleš. Ovaj aerodrom izdržao je bombardovanje najtežim američkim projektilima 1999. bez suštinskih oštećenja, a na Golešu je sada radare postavio NATO.
Primer grandioznog i potpuno napuštenog podzemnog odbrambenog projekta SFRJ predstavlja i lavirint uklesan u stenje ostrva Visa duži od 70 kilometara, u kome je 45 dana moglo u potpunoj izolaciji da boravi više od 5.000 vojnika.
Unutrašnjost ostrva je decenijama potkopavana i pretvarana u mrežu hodnika koji su povezivali komandna mesta, spavaonice, radne prostorije, ambulante, magacine naoružanja i goriva. U stenama Visa nalazila su se komandna mesta jugoslovenske mornarice za ceo Jadran i skrovišta za brodove i podmornice, a na najvećoj dubini bila je ukopana ratna bolnica.
U najvećem otkopu u Veljoj glavi, koji se proteže oko 400 metara pod zemljom, bilo je komandno mesto za 110 ljudi, magacini za hranu i vodu, trafo-stanica, sanitarni čvorovi, perionica, kuhinja, ambulanta, centar veze i operativna dvorana. U potkopu na rtu Stupišću bile su baterije topova 90 mm i raketne lansirne rampe, a na Barjacima i Novoj Pošti artiljerija kalibra 88 mm. Potkop „Jastog“ bio je sklonište torpednih i raketnih čamaca, a „Talež“ je krio topove od 130 mm. Sličnih potkopa bilo je dosta i u okolini Kumbora i u Boki, ali i oni su danas samo uspomena na ogromna sredstva koja je Jugoslavija uzaludno utrošila na odbranu spoljnih granica, a raspala se i srušila po unutrašnjim.
MASKIRANI BUNKERI
PODZEMNI vojni objekti u Srbiji još uvek su državna tajna, osim onih koji su postali široko poznati posle uništavanja u NATO bombardovanju. Reč je pre svega o podzemnim skloništima od armiranog betona - kaponirima - na aerodromima Sjenica, Ponikve kod Užica, u Batajnici i Lađevcima kod Kraljeva. Po rečima vojnih stručnjaka, ovi objekti bili su samo dobro maskirani bunkeri, a trebalo je da pruže zaštitu avionima. U bunkerima su se skladištili gorivo i ubojna sredstva.
Jedan od najpoznatijih, a istovremeno najtajanstvenijih vojnih objekata u Srbiji je Straževica, komandno mesto vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane kom ni NATO nije uspeo da dođe glave. Objekat se nalazi duboko ukopan u čvrste stene, a ima više ulaza pored kojih neupućeni prolaze svakog dana ne primećujući ih, ima operativne centre, prostorije za posadu i komunikacioni blok, a deo objekta čine i tuneli koje je izgradio Vermaht u Drugom svetskom ratu.  PLANOVE DOBILI OD NATO
ISPOVEST inženjera Sobotke, projektanata prvog podzemnog aerodroma, otkriva da je SFRJ od NATO dobila uputstva kao se prave podzemni gradovi, u vreme kad se Tito okrenuo ka Zapadu zbog straha od sovjetske vojne intervencije.
- Moje upoznavanje sa specijalnim zaštitnim objektima podzemnog tipa za potrebe Ratnog vazduhoplovstva datira od 1954. godine, kada sam u sastavu vazduhoplovne vojne delegacije na čelu sa tadašnjem komandantom generalom Ulepićem bio u poseti ratnom vazduhoplovstvu Švedske - ispričao je Sobotka. - S njihovim vojnim stručnjacima vođeni su razgovori o elementima zaštite podzemnih objekata od efekata udarnih talasa izazvanih klasičnim i nuklearnim napadnim sredstvima. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
"Kjuriositi" se spustio na Mars Robot NASA-e "Kjuriositi" spustio se danas na Mars, gde će početi dvogodišnju misiju pronalaženja dokaza da su na crvenoj planeti nekada postojali uslovi za život  SAD - Robot NASA-e "Kjuriositi" spustio se danas na Mars, gde će početi dvogodišnju misiju pronalaženja dokaza da su na crvenoj planeti nekada postojali uslovi za život, a na zemlju su već stigle prve slike koje je rover snimio.
- Ne mogu da verujem. Ovo je neverovatno - izjavio je Alen Čen, zamenik vođe tima za spuštanje "Kjuriositija" kada su na Zemlju stigle prve slike stenovitog terena.
Na jednoj od njih se vidi točak letelice.
Američki predsednik Barak Obama pozdravio je danas uspešno spuštanje rovera "Kjuriositi" na Mars i rekao da to predstavlja izuzetno tehnološko dostignuće.
- Uspešno spuštanje "Kjuriositija", najsofisticiranije naučne laboratorije koja je ikad sletetla na drugu planetu, predstavlja izuzetno tehnološko dostignuće koje će služiti kao ponos nacije i u dalekoj budućnosti - poručio je Obama, a preneo AFP.
Letelica "Kjuriositi", najambicioznija i najveća mašina koja je ikada poslata u kosmos, poletela je sa Zemlje u novembru prošle godine i prešla je put dug 560 miliona kilometara.
Rover, koji je poznat i pod nazivom Marsova naučna laboratorija, opremljena je insutrumentima za ispitivanje stene u krateru Gejl, jednom od najvećih udubljenja na Marsu, u potrazi za mogućim pokazateljima da su na toj planeti nekada živeli mikroorganizmi. Misija "Kjuriositija", u prevodu "radoznalost", košta 2,5 milijarde dolara a sonda je do sada najsofisticiranija koja je pošla put Marsa. Ona nosi visokorazvijenu opremu za analizu stena i zemljišta Marsa.
Sonda ima 900 kilograma i veličine je malog terenskog automobila.  Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
"Novosti" na rođendanu Velje Stjepanovića Plivački as u utorak sa Olimpijskih igara u Londonu stigao u dedino selo Čengić kod Bijeljine. Stjepanović: Najsrećniji sam kod dede. Iz Dubaija stigli otac, majka i brat Brat Aleksandar, majka Ana, Velimir i otac Milan DEDI Veljku Stjepanoviću nije u utorak silazio osmeh sa lica, a potekla je i koja suza radosnica jer je njegov unuk i imenjak, plivački šampion i olimpijac, ispunio obećanje i posetio ga u selu Čengić kod Bijeljine. Veljko je u utorak slavio devetnaesti rođendan, i na porodično slavlje u zavičaju stigli su iz Dubaija njegovi roditelji Milan i Ana i stariji brat Aleksandar.
Veljko Stjepanović, plivač sa šestim vremenom na OI u Londonu u konkureniciji 200 metara delfin, i najbolji mladi sportista Evrope 2010. godine, nije krio zadovoljstvo što je ponovo u pitomom podmajevičkom selu, u dvorištu kuće odakle su mu koreni.
Pomalo je, priznaje, umoran od Londona, ali srećan što će mu se nakon uspeha na OI ispuniti još jedna želja - da rođendan slavi u svom selu.
- Strašno volim da dođem u Srbiju - priča Veljko Stjepanović, mlađi. - Ma, najsrećniji sam kad sam kod svog deda Veljka.
Nije ni živa u termometru, koja se opasno približavala 45. podeljku, ali ni avgustovska žega mogla da spreči veselje. U dvorište su nagrnule komšije, prijatelji, rođaci, svi da vide, pozdrave, izgrle, izljube olimpijca. On je njihov, ali, ipak, najviše deda Veljkov.
- Kud će bolje, danas su svi moji sa mnom - kaže Velimirov deda. - A dočekao sam i taj dan da zaglim Velimira, i to još na njegov rođenda, pa gde će kraj mojoj sreći - viče deda Veljko.  Ponosna majka Ana veli da je teško biti roditelj vrhunskog sportiste, a kako je tek bilo gledati trke.
- Puno je majčino srce zbog Veljinog uspeha, ali onda kada su ga stotinke delile od zlata, mislila sam da ću umreti.
Otac Milan, srećan zbog uspeha svog olimpijca, najavljuje da je ovo samo početak nečeg velikog, jer Velimir izvanredno napreduje...
- Doneće on Srbiji zlato iz Rija, ali on je i sa ovim rezultatom naš šampion - obećava otac Milan.
Na čistom vazduhu, uz domaću hranu i šetnje kroz šljivike, šampion će puniti baterije narednih dana, a onda se sa prvim septembarskim danima vraća predavanjima na fakultetu, ali i napornim treninzima. Rio kuca na vrata.
DONEĆU ZLATO IZ RIJA
NAŠ olimpijac je u kvalifikacijama na 200 metara iza sebe ostavio i čuvenog Majkla Felpsa.
- To je jedna simpatična epizoda, prija biti ispred takve plivačke veličine - rekao nam je Veljko. - Srbija mi je u srcu, ja tu pripadam i smatram da bi bilo neprirodno, bez obzira na novac koji se nudi, da nastupam za neku drugu državu... Srbiji ću doneti medalju, a sada mislim da ni šesto mesto nije malo.
TROFEJI
VELIMIR Stjepanović do sada je osvojio više od 300 medalja na raznim takmičenjima, a od toga čak 250 zlatnih. Pre dve godine proglašen je za najboljeg mladog sportistu Evrope. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Sibir: Medvedi preplavili naseljene delove Krasnojarska Mrki medvedi, bežeći od šumskih požara i u potrazi za hranom, sve se češće približavaju ljudima i naseljima u oblasti Krasnojarsk. Do sada su uvek bili miroljubivi  KRASNOJARSK - Mrki medvedi, bežeći od šumskih požara i u potrazi za hranom, sve se češće približavaju ljudima i naseljima u oblasti Krasnojarsk u Sibiru.
Do sada su uvek bili miroljubivi, a viđeni su blizu velikih gradova i zapaženo je da prilaze blizu ljudi, ne samo noću već i danju.
Tokom proteklog vikenda jedan veliki mrki medved viđen je u prirodnom rezervatu Stolbi, odmah pored Krasnojarska, dok se drugi približio turističkom šatorskom kampu.
Veliki medved je viđen takođe u glavnoj ulici u Zelenogorsku u kojoj se nalazi Društvo za hortikulturu. Očevici tvrde da ovo nisu prve posete tog medveda ljudima. Taj isti medved je već ranije viđen kako se šunja po voćnjaku blizu šume, a ove sedmice je bukvalno prošetao puteljcima, prenosi ruska novinska agencija Itar-tass.
Sa svoje strane, stručnjaci prirodnog rezervata Stolbi povezuju promenjeno ponašanje medveda sa toplim i suvim vremenskim uslovima koji su smanjili prinos bobica.
S druge strane šumski požari su pogoršali čitavu situaciju, kaže viši stručnjak Vladimir Kozečkin.
Masovni dolazak medveda dovodi do borbe za hranu, kada oni postaju agresivniji. Međutim, to će se stabilizovati krajem avgusta kada budu sazreli orasi, a medvedi krenu u šumu bogatu orahovim drvećem, ističe Kozečkin.
Medvedi su postali stalni posetioci parka Stolbi, a ponekada zalutaju i u turističke zone, ističe ruska agencija.
Prirodni rezervat Stolbi bio zatvoren za posetioce 2011. godine zbog "prevelike aktivnosti" medveda, dok je ove godine ulaz u ovaj park ograničen, ali ne zbog medveda već zbog šumskih požara. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Njujork: Redovi za besplatne vibratore Kompanija za proizvodnju kondoma "Trojan" postavila je dva kioska na Menhetnu sa kojih je nameravala da prolaznicima podeli 10.000 "igračaka za odrasle Kolica firme Trojan gde su se delili vibratori NJUJORK - Grupa promotera koja je u četvrtak u Njujorku delila besplatne seks igračke bila je primorana da obustavi svoju akciju zbog ogromne gužve koja je tom prilikom nastala.
Kako prenosi AP, kompanija za proizvodnju kondoma "Trojan" postavila je dva kioska na Menhetnu sa kojih je nameravala da prolaznicima podeli 10.000 "igračaka za odrasle". Ubrzo, međutim, ispred svakog od njih okupilo se oko 300 ljudi.
Zbog iznenadne gužve i redova koji su se protezali niz ulice, gradske vlasti su od promotera tražile da obustave svoju reklamnu kampanju i zatvore kioske.
Gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg "očigledno ne želi da se ljudi zabavljaju", kazala je jedna nezadovoljna žena koja nije dočekala da dobije svoj besplatni vibrator.
Gradske vlasti su saopštile da promocija može da se održi neki drugi dan, uz adekvatne dozvole. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Fotografiju čoveka i psa videlo tri miliona ljudi Fotografija o bezgraničnoj ljubavi između čoveka i psa za samo nekoliko dana uspela je da gane stotine hiljade ljudi iz celog sveta. Džon bolesnog psa Šopa uspavljuje u jezeru Džon sa psom u jezeru PREDIVNA fotografija o bezgraničnoj ljubavi između čoveka i psa za samo nekoliko dana uspela je da gane stotine hiljade ljudi iz celog sveta.
Fotografija autorke Hane Hadson, na kojoj pas Šop drema položene glave na nedrima svog vlasnika Džona Ungera, u ovom trenutku je najgledanija slika na internetu.
Fotografija je nastala u jezeru Superior u Viskonsinu gde Džon svaki dan donosi svog starog, bolesnog prijatelja kako bi se opustio i zaspao. Pas Šop boluje od artritisa, trpi velike bolove i ne može da zaspi, a Džon je otkrio da mlaka voda ima terapeutski učinak po njegove bolne kosti.
- Džon je Šopa našao i spasao dok je bio štene i od tada su nerazdvojni - napisala je Hadsonova na svom profilu. - Pas je pre nekoliko godina oboleo od artritisa i zato ga svakog dana Džon nosi na jezero i tamo bude sa njim dok Šop ne odspava.
Slika je u ovom trenutku “lajkovana” više od 250.000 puta na “Fejsbuku”, a prosleđena 150.000. Fotografija je za samo sedam dana odgledana tri miliona puta. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Slavica Lazić – jedina žena sodadžija u Srbiji U Beogradu kod Kalenić pijace radi jedna od poslednjih sodadžijskih radnji, a nekada ih je bilo čak 27. Ljudi se vraćaju ovoj vodi kao leku od vrućine i da bi se podsetili starih vremena  GOSPOĐICE sodadžijko, hoćete li da mi prodate vaš mali sifon od dva deci, treba mi za „nameštaj“?
- Žao mi je, ali sifonče nije na prodaju, a soda-voda jeste. Koliko vam treba?
Ovakav dijalog čuo se u subotu u radnji bezalkoholnih pića „Soda-voda“ u Mutapovoj ulici na Vračaru. Tog dana, dok su Beograđani masovno pazarili na Kalenić pijaci, i u sodadžijskog radnji Slavice Lazić bila je gužva. Došle mušterije da kupe sifone sa sodom, da kod kuće uz belo vino ili roze naprave sebi po volji „nameštaj“.
- Najbolji lek za ove vrućine za mene je tanki špricer, koji pravim od dva deci banatskog rizlinga i deci vračarske soda-vode - priznala nam je gospođa Anđelka Ilić, koja je donela svoj skupoceni češki sifon roze boje da se napuni.
Vlasnica radnje Slavica Lazić jedina je žena sodadžija u Srbiji. Ovim poslom bavi se već 17 godina. Iako dama sa četiri brata, nasledila ga je od dede Đorđa Lepojevića. On je 1930. došao iz sela Zavidnica kod Babušnice u Beograd, neko vreme radio kod pivara Đorđa Vajferta, a onda je podigao kredit i 1936. u Žičkoj ulici otvorio svoju prvu sodadžijsku radnju.
- Soda-voda je u to vreme služila za pravljenje klakera, za mućenje prirodnih sokova, za špricere, a i za pravljenje gibanica, pita, palačinki i proje. Beograd je imao čak 27 sodadžijskih radnji, a danas ih ima samo tri - priča nam Slavica, koja je, kaže, ponosna što je svi zovu sodadžijka.
Vremenom je deda Đorđe svoju radnju selio u Sarajevsku, pa u Katanićevu ulicu, a kada se vratio iz ratnog logora u Boru, 1947. je u Žarkovu od para koje mu je donela soda-voda otvorio trgovinsku radnju i sagradio prvu kuću. Tri puta se ženio, imao je četiri sina i jednu kćer - Dragicu, koja mu je podarila unuku Slavicu.
- Dok su moja braća otvarala kafane, ja sam uz majku počela da radim sa mašinom za pravljenje sode. Ručno ju je izradio majstor Cvetković iz Ustaničke ulice pre 40 godina. Za dobru soda-vodu potrebni su kvalitetan patron ugljen-dioksida, sjajna voda i odličan kiseonik. Nekada se voda dobijala ručnim okretanjem točka, ali smo mi mašini dogradili motor i ona sada sifon od dva litra napuni za pet minuta - objašnjava sodadžijka.
Njena majka više ne radi za mašinom, ali i danas ima običaj da kćerki govori da je soda-voda za porodicu važnija od hleba. Iako su sifoni majci Dragici više puta od pritiska pucali u rukama, a od silne vode koja je protekla njenim rukama dobila je reumu, kao profesionalnu bolest, to Slavicu nije obeshrabrilo da nastavi porodičnu tradiciju.
- Sodadžijske radnje su u Srbiji počele masovno da zamiru devedesetih, kada je došlo do ekspanzije gaziranih pića, gašenja starih srpskih kafana i kada je ponestalo kvalitetnih patrona ugljen-dioksida i dobre vode. Od stotinu kafana koliko je snadbevao moj deda, koji je umro 1988. godine, mi danas opslužujemo četiri. Međutim, poslednjih godina narod se vraća soda-vodi. Ljudi imaju potrebu da se u ispraznosti modernog potrošačkog života vrate starim vrednostima i da osete duh starih dobrih vremena - objašnjava gužvu u svojoj malenoj radnji.
Ova sodadžijska radnja preživljava zahvaljujući pre svega starim Beograđanima sa Vračara, Dorćola, Crvenog krsta i okoline, koji dobro jelo ne mogu da zamisle bez šuštavog zvuka sifona i pravog špricera.
- Soda-voda nije lekovita, nije ni štetna, ali mene strašno osvežava. Kada se sipa u vino, amortizuje vinsku kiselinu i čuva njegovu aromu, dok kisela voda ukiseli vino. Moja porodica troši tri sifona nedeljno - priča, dok kupuje, advokat Toma Hadži-Milenković.
Dok smo boravili u radnji, mnoge komšije su svraćale da ostave svoje pijačne torbe, neko alat, neko kupljenu robu, da bi i dalje pazarili po Kaleniću. Radnja „Soda-voda“ je za njih prijateljsko svratište, kutak za predah i ćaskanje.
Majstori za koktele iz kafića i elitnih restorana postali su zainteresovani za soda-vodu, jer je pitka i jeftina za pravljenje šarenih pića. Soda košta samo 40 dinara litar. To je, kaže Slavica, prilika da njena radnja opstane, ali i da se modernizuje.
KOKTEL MAJSTORI
Koktel majstori prave „mohito“, piće od belog ruma, žutog šećera, nane, limete i moje sode. Stavljaju je i u druge koktele. Zato planiram da se udružim sa nekim ugostiteljom i da otvorim kafić „Špriceri kod sodadžijke“, jer na ovom poslu želim da dočekam penziju - otkriva svoje planove sodadžijka Slavica Lazić.
MUZEJ SIFONA
Mala sodadžijska radnja privlači pažnju slikama starog Beograda i raznobojnim sifonima, koji su pravljeni u staklarama Srbije, Češke, Mađarske, Rumunije, Italije, Rusije...
Pre sedam decenija sifoni, njih 3.000, bili su najveći kapital gazde Đorđa Lepojevića. Danas su stari neispravni sifoni muzejski eksponati, koji plene lepotom. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Niko ne traži izgubljene stvari U Birou za izgubljene stvari u Beogradu uglavnom dokumenta po koja niko ne dolazi. Traganje za izgubljenim stvarima poslednjih godina preselilo se na internet  ĐURO Rokviću, ako si ti onaj rođen 1994. godine iz Beograda, obaveštavamo te da ti je lična karta već danima u Birou za izgubljene stvari u Makedonskoj ulici i da dođeš da je uzmeš.
Đuro je samo jedan od stotinak ljudi čija su lična dokumenta na volšeban način (da demistifikujemo, doneli ih kuriri pošte) osvanula u ovom centru za izgubljene i nađene stvari.
- Ma, uopšte im ne padne na pamet da pozovu i pitaju da nije možda kod nas, već jure da vade nova dokumenta - kaže Milanka Milovanović iz biroa. - Godišnje dobijemo oko 500 dokumenata. Ako niko ne dođe po njih, onda se, u prisustvu komisije, uništvaju. Kada pronađemo strane isprave, o tome obavestimo ambasadu. Najviše imamo crnogorskih pasoša i ličnih karata, po koje niko ne dolazi.
Osim pasoša i ličnih karata, u ovom depou mogu se videti putničke torbe, kišobrani, ključevi, privesci... Doduše, na ovu adresu stižu i stvari izgubljene sa aerodroma „Nikola Tesla“, a među njima i torbe pune odeće, nepročitanih knjiga, naočara za sunce...
Da li zbog toga što nemamo skupocene stvari pa ne možemo ni da ih izgubimo ili zato što pošteni pronalazači i nisu toliko pošteni kada im pod ruku dođe nešto skuplje, tek od vrednijih stvari nema ni odkorova.
- Za godine koje sam ovde provela nisam videla ništa skuplje od nekoliko stotina dinara - kaže Milanka.
U uglu kancelarije bode oči plava kutija. Pitamo šta je, a Milka kaže: - „Hilti“ bušilica. Da se čovek zapita kako je to neko mogao da izgubi.
Kancelarija u Makedonskoj ulici zapravo je mesto gde sugrađani uglavnom navrate više na razgovor nego po izgubljene stvari. Tek poneki pošteni pronalazač svoje otkriće „istera“ do kraja. Uglavnom nije kako su oni to zamislili, nema jednostavno dođeš - ostaviš - odeš, već mora papirologija da se završi.
Možda je jedan od krivaca slabe potražnje „mreža“. Traganje za izgubljenim stvarima poslednjih godina preselilo se na internet. Na mnogobrojnim „izgubljeno-nađeno“ sajtovima korisnici tragaju za novčanicima, dokumentima, ljubimcima, ali i ukradenim automobilima. Za informacije se često nude i nagrade, nekada i 2.000 evra.
POŠTA
SVAKO ko pronađe izgubljena dokumenta može da ih donese u beogradski biro ili da ih, jednostavno, ubaci u bilo koje javno sanduče za poštu. Sve stvari sakupljene na taj način stižu u Poštu broj 6, odakle ih kuriri nose u Biro za nađene stvari. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Građani zlatom plaćaju račune Zlatare, zalagaonice i menjačnice rade punom parom jer građani sve više prodaju nakit. Srbija nema preduzeća za otkup i izvoz lomljenog zlata. Trgovci na malo prodaju u Turskoj  VEĆ duže vremena, nekako uporedo sa početkom ekonomske krize u Srbiji, ali i u okruženju, cveta otkup zlata. Osim zlatara i zalagaonica, sve je veći broj menjačnica koje se utrkuju u otkupu zlatnog nakita i ostalog vrednog porodičnog blaga. Građani prodaju uglavnom da bi zakrpili rupe u porodičnom budžetu, a otkupljivači kupuju ili da bi pravili novi nakit ili da bi dalje preprodavali zlato, koje ima visoku cenu na svetskom tržištu.
- Dukat cara Franje Jozefa je draga porodična uspomena - kaže u zlatari na Terazijama Dušica P. - Prodajem ga jer treba da platim kućne račune. Dobiću 54.000 dinara za njega.
Ova Beograđanka je samo jedana od hiljadu ljudi koji su danas u Srbiji prinuđeni da prodaju svoj zlatni nakit da bi se spasli od siromaštva.
- Dinarska kriza je sve dublja, a zlato je sve vrednije.Tako je bilo sredinom devedesetih godina. Cena zlata je poslednjih godina porasla za 150 odsto. Mi godišnje otkupimo 300 grama zlata od građana i koristimo ga kao repromaterijal za prozvodnju nakita - otkriva zlatar Nikola Đurđević iz Beograda.
U Srbiji zlatni nakit i druge dragocenosti legalno otkupljuju zlatare, ali i menjačnice i zalagaonice koje su registrovane za zlatarske poslove. Srbija nema preduzeća, poput nekih zemalja u okruženju, za otkup i izvoz ovog zlata.
U Beogradu ima 150 zlatara koje godišnje za potrebe svoje proizvodnje od građana otkupe oko 45 kilograma zlata. Zlatari se žale da u Srbiji ne postoji uređeno tržište finog zlata u pločicama ili polugama za repromaterijal, a ni tržište investicionog zlata kao kapitala u bankama, pa su prinuđeni da otkupljuju tzv. lomljeno zlato od građana. Cena otkupa trenutno je 2.350 dinara za gram zlata od 14 karata, a 4.000 dinara za gram 24-karatnog.
Vlasnik zlatare Zoran Petrović je ogorčen jer i neke prodavnice mobilnih telefona, bižuterije, pa čak i pekare otkupljuju zlato bez pratećih poslovnih knjiga, dok zlatari svaki gram moraju da upisuju.
- Iako je zakon naložio da se menjačnice i zalagaonice registruju kao zlatare, većina njih to nije uradila. Kako vlasnici menjačnica nisu stručno obučeni za rad sa zlatom, često varaju mušterije - sumnja Zoran Petrović.
I dok se zlatari ljute na državu koja dozvoljava menjačnicama da mešetare sa cenom i otkupom nakita, neki od prozvanih se brane.
- Nama zlato prodaju ozbiljni ljudi, da bi platili kućne račune, kupili nešto, poslali dete na more... To njihovo zlato mi prodajemo trgovcima da bismo došli do novca za otkup novih količina. Naša zarada je oko 20 odsto. I mi smo sa tim zadovoljni - kaže Nikola Savić, vlasnik menjačnice koja je po novom zakonu preko noći registrovana kao zlatara.
I jedni i drugi, vlasnici zlatara, zalagaonica i menjačnica, ne moraju svoje otkupljeno zlato da predaju Narodnoj banci. Zlatari ga koriste za proizvodnju novog nakita, a menjači za preprodaju. Kako Narodna banka ne kontroliše koje količine zlata otkupljuju menjačnice i zalagaonice, nema tačnih podataka koliko zlatnog nakita su građani Srbije prodali da bi preživeli.
Kako nam je Nikola Savić priznao, on zlato prodaje krupnijim trgovcima koji ga potom legalno izvoze u Tursku, gde su otkupne cene još veće. Turci ga prerađuju u poluge i prodaju Nemcima, Britancima i Francuzima. Ima međutim, otkupljivača koji posluju sa ilegalnim trgovcima. Tako je prošle godine na granici zaplenjeno 80 kilograma lomljenog i zlata u polugama.
HRVATI IZVOZE
KREDITE, račune za komunalije ili struju i osiromašeni Hrvati plaćaju burmama, srebrnim escajgom, medaljama. Ovu slamku spasa koristi najmanje tri odsto građana Hrvatske. Samo jedno preduzeće za otkup zlata ima više od 300 otkupnih radnji i 380 zaposlenih. U prva četiri meseca Hrvatska je izvezla devet tona zlata, gotovo isto kao tokom cele prošle godine, preneo je "Večernji list".
SAT ZA STRUJU
PORODICA Jovanović iz Zemuna je skupila roditeljske burme, dečje rođendanske dukate, babine ogrlice i broševe i sve odnela u najbližu menjačnicu. Kažu da su za to dobili oko 80.000 dinara, kojima su platili komunalije i struju, koju je EPS hteo da im iseče.
- Dugo sam se kolebao. Dedin zlatni sat i prsten imam već 40 godina. Prekrstio sam se, zamolio dedu da mi oprosti i prodao sam - iskren je glava porodice Jovanović. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Otkrivena "kosmička supermama" Naučnici su otkrili galaksiju koja "rađa" više zvezda u jednom danu nego što naša čini u celoj jednoj godini VAŠINGTON - Naučnici su otkrili galaksiju koja "rađa" više zvezda u jednom danu nego što naša čini u celoj jednoj godini.
Astronomi su koristili NASA teleskop Čandra koji posmatra niskoenergetske iks zrake da bi uočili daleku galaksiju koja proizvodi oko 740 zvezda godišnje. Poređenja radi, naš Mlečni put iznedri po jednu zvezdu godišnje.
Izdašna galaksija, kojoj su naučnici dali nadimak "kosmička supermama", udaljena je 5,7 milijardi svetlosnih godina. Nalazi se u središtu nedavno otkrivenog klastera galaksija koji je dosad najsjajniji izvor iks-zraka u svemiru.
Astronom Majkl Mekdonald iz Instituta tehnologije Masačusetsa izjavio je za AP da galaksija ima još jednu čudnu karakteristiku - stara je oko šest milijardi godina, a tako stare galaksije obično ne proizvode više zvezde. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 90 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
