|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Banje: Topla voda donosi evre Naše banje, uz ulaganja, mogu da postanu turistički raj, da ostvare prihode i zapošljavaju mnogo ljudi. Potrebni spa-centri umesto klasičnih banja. Imamo sve postojeće lekovite vode 
Srbija je zemlja toplih i lekovitih voda i ima 300 ispitanih i registrovanih izvora. U našoj zemlji postoje sve danas opisane lekovite vode u svetu, a i veoma su dobro raspoređene. Ogroman potencijal, koji, nažalost, veoma malo koristimo. Većina tih voda su termalne i količinski obilne. Srbija se, međutim, nije prilagodila novom vremenu.
U prošlosti smo imali tradicionalne banje, to su bile dobre ustanove inkorporirane u evropski sistem. One su odigrale značajnu ulogu ne samo kada je u pitanju zdravstveni sistem, već i ekonomija zemlje. Opstale su - Niška, Koviljača, Vrnjačka, Ribarska, Sokobanja... Proširile su kapacitete, modernizovane su, ali to nije dovoljno da se podmire potrebe tržišta. Jasno, jer umesto u svojoj zemlji mnogi građani Srbije odmor provode u, recimo, banjama Slovenije.
U poslednje dve decenije u svetu se umesto lečilišta prave spa-centri. To je novi tip banje, koji u prvi plan stavlja preventivu, odnosno očuvanje zdravlja, ne zapostavljajući i one koji imaju zdravstvene tegobe.
- Voda, blato, klima dopunjuju se znanjem, veštinama, novim tehnologijama - kaže za „Novosti“ prof. dr Milisav Čutović, sa Medicinskog fakulteta. - Spa-centri zahtevaju velika ulaganja, koja se sporije vraćaju, ali za svaku ozbiljnu državu su zanimljiva zato što su održiva, tačnije podstiču zapošljavanje, potrošnju, utiču na razvoj sporednih delatnosti.
Slovenci su izgradili 15 spa-centara, koji trenutno ovoj zemlji donose više od 50 odsto prihoda od turizma. Ali, u te centre uloženo je oko milijardu evra i uglavnom su to bile strane kreditne linije na duži rok, od 15 do 20 godina, sa kamatama od 1,5 do tri odsto.
- A kod nas se investitori upućuju na komercijalne banke koje daju kredite na pet godina, sa kamatama od 10 do 15 odsto. Zato država treba da obezbedi ambijent u kojem će se investitori opredeliti za ovu delatnost - naglašava dr Čutović.
Svaki spa-centar kao kompleks podrazumeva veliku količinu vode, kupanje tokom cele godine, programe za negu tela, fizičku aktivnost i, naravno, kvalitetne objekte za smeštaj. To je proizvod koji je tražen, a da je to tako najbolje govori podatak da godišnje više od sto miliona ljudi poseti evropske spa- -centre.
- Neke naše tradicionalne banje dobro funkcionišu, donekle su unapredile ponudu, otvorile se i ka zdravim ljudima, ali je to malo u odnosu na potrebe - ističe Čutović. - Mi imamo veliku količinu toplih voda, veliko domaće tržište, konkurencije nema u krugu od 400 kilometara i imamo dovoljno zemljišta na kojem mogu da se grade spa-centri. U odnosu na zapad, kod nas je radna snaga jeftinija, tople vode možemo da koristimo ne samo za kupanje već i za grejanje, što smanjuje troškove poslovanja, a kako su vode lekovite upotreba hemije svodi se na minimum, samo onoliko koliko zakon propisuje za bakteriološku ispravnost.
To su naše prednosti, pošto po ceni i te kako možemo da budemo konkurentni, a da ponudimo vrhunski kvalitet.
Prošle godine Srbija je od turizma imala prihod od gotovo milijardu dolara, a, prema procenama, nešto manje od 500 miliona dolara ostvareno je u banjama. Sa uloženih samo 150 miliona evra, osim dupliranog prihoda, imali bismo i novih 10.000 kreveta, od tri do četiri puta povećan izletnički sadržaj...
Okolne zemlje od turizma ostvaruju prihod veći od deset milijardi dolara godišnje. Primera radi, najpopularnija banja u Sloveniji - Terme Čatež imala je u prvom tromesečju ove godine čak 110.973 noćenja, 159.369 kupača, 6,8 miliona evra prihoda i više od pola miliona evra profita. A plan je da čista zarada ove godine premaši tri miliona evra.
REŠENJE
Rešenje je da država proglasi zdravstveni turizam (koji se ne odvija samo u banjama) strateškim turističkim proizvodom Srbije, smatra Vladan Vešković, sekretar Udruženja banja Srbije, da uradi plan razvoja zdravstvenog turizma i da „rehabilituje“ loše privatizovane smeštajne kapacitete u banjama. To nije jeftino, ali je sigurno isplativo. Isplativije nego ulaganje u razvoj novih segmenata turizma, kaže sekretar Udruženja banja Srbije.Večernje Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Stambeni krediti na "čekanju" Program za subvencionisanje stambenih kredita je privremeno obustavljen jer su potrošena sva predviđena sredstva - 1,7 milijardi dinara u ovoj godini. 
Ministarstvo za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje je polovinom ovog meseca saopštilo da je program obustvaljen na neko vreme zbog velikog interesovanja građana, jer su potrebna dodatna sredstva.
Građani Srbije koji planiraju kupovinu stana putem subvencionisanog stambenog kredita se nadaju da će rebalansom budžeta, kao što je ranije bilo i najavljeno, biti obezbeđena dodatna sredstva za subvencije.
Pojedini mediji su preneli da je isplata subvencionisanih stambenih kredita građanima koji su već ušli u proceduru, takođe, gotovo obustavljena, kao i da bankari tvrde da ti zajmovi iako su odobreni ne mogu da se isplate, jer sredstava u budžetu.
To je izazvalo , kako je navedeno, da mnogi gradjani već treći mesec čekaju na isplatu kredita i useljenje u novi stan, ali da im zbog kašnjenja preti gubitak novca koji su dali za kaparu.
Prema podacima Kreditnog biroa, tokom maja je uzeto subvencionisanih i komercijalnih stambenih kredita u vrednosti oko šest milijardi dinara, a podaci Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita pokazuju da je tokom marta isplaćeno 56 i u aprilu 105 stambenih zajmova.
Procedura za dobijanje subvencionisanih stambenih kredita traje nešto duže nego prilikom odobravanja komercijalnih zajmova, jer je potrebno više dokumenata i provera.B92/Tanjug
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Država ne odustaje od zaštite bogatih Ekonomisti nemaju dileme da sadašnji poreski sistem u Srbiji više ide u korist bogatima. Kod nas više se isplati posedovati nego raditi, rupe u zakonima omogućavaju bogatima da manje poreza plate državi, dok koristi od subvencija, namenjenih prvenstveno socijalno ugroženim građanima, koriste jednako i najimućniji. Na pitanje o koristi od uvođenja tzv. sintetičkog poreza, kojim bi svi prihodi pojedinaca bili oporezovani odjednom, kao i o uvođenju više stopa za oporezivanje bogatijih, ekonomisti iznose različita mišljenja. Slažu se, međutim, da sadašnji poreski sistem više ide na ruku bogatima.
- Naše društvo privileguje bogate ljude, dalo im je razne olakšice kod oporezivanja profita i niže poreze na poslovnu imovinu, ali to nije rezultiralo novim investicijama - kaže Miodrag Zec, ekonomista, i dodaje da ima primera da vlasnici preduzeća, zbog povoljnijeg oporezivanja, i deo lične potrošnje vode kao poslovne rashode.
Paradoks je, međutim, da, formalno gledano, progresivno oporezivanje već postoji i kod poreza na imovinu (raspon od 0,4 do dva odsto vrednosti imovine), kao i kod poreza na godišnji dohodak građana, gde je 10 odsto stopa na prihode iznad 1,9 miliona dinara, a 15 odsto na deo prihoda koji pređe približno dvostruko veću sumu. Kako država poreskom politikom štiti bogate: Godišnji porez na dohodak ne uključuje prihode od kapitala
Niža stopa PDV-a uključuje i proizvode koje kupuju bogati, a slično važi i za struju i komunalne usluge
Preduzeća plaćaju porez prema knjigovodstvenoj vrednosti imovine, koja je nerealno niska
Zbog brojnih olakšica, efektivna stopa poreza na dobit iznosi 6,5 odsto ili 3,5 odsto manje od nominalne
Međutim, izuzimanjem prihoda od kapitala iz osnovice, po mišljenju Nikole Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, taj porez je u velikoj meri obesmišljen, a dve stope nisu bitno povećale prihod budžeta. On smatra da je bolje rešenje bilo ono od pre 2004, kada su praktično svi prihodi bili uključeni i oporezovani jedinstvenom poreskom stopom.
S druge strane, Miodrag Zec smatra da bi objedinjen godišnji dohodak trebalo oporezivati blago progresivno.
Kod poreza na imovinu, visoka gornja stopa obesmišljena je potcenjenom vrednošću imovine, posebno kod firmi.
- Pravna lica plaćaju nizak porez, jer se gleda knjigovodstvena vrednost imovine, a rupa u zakonu omogućava bogatima da fiktivnim otvaranjem firme deo imovine knjiže na preduzeće - objašnjava Nikola Altiparmakov.
Saša Radulović, stručni konsultant za poreze, kaže da Srbija ima iskrivljen poreski sistem u kome je „skupo zapošljavati, a jeftino posedovati” i tu tvrdnju potkrepljuje i strukturom prihoda države, u kojima dominiraju porezi na rad i potrošnju, dok je učešće poreza na imovinu i na profit zanemarljivo.
- Ako jedan moler ili veb-programer pogodi posao za 300 evra a državi mora da uplati 120, onda je nemoguće boriti se protiv sive ekonomije. Zato je potrebna poreska reforma koja će smanjiti troškove rada, a poskupeti potrošnju - kaže Radulović, i dodaje da je tu reformu trebalo sprovesti još 2009. kad je predlagala tadašnja ministarka finansija Diana Dragutinović.
Iako državu ne bi uporedio baš sa Superhikom - likom iz stripa „Alan Ford” - koji otima siromašnima da bi dao bogatima, Nikola Altiparkmakov smatra da država, vođenjem socijalne politike preko poreza i javnih preduzeća, rasipa novac koji bi mogao bolje da se usmeri ka najugroženijima.
Koristi od niže stope PDV-a koja se plaća na hleb imaju i oni koji kupuju hleb „sava“ kao i oni koji pazare višestruko skuplje specijalne vrste hleba, a slično je i sa strujom, lekovima, bebi opremom...
Jak lobi
Predlog za progresivno oporezivanje dohotka nedavno je odbijen u Crnoj Gori, a Miroslav Ružica, dugogodišnji naučni savetnik Svetske banke, kaže da je malo verovatno da bi bio prihvaćen i u Srbiji, zbog nedovoljnih kapaciteta poreskih organa i još uvek jake snage lobija najbogatijih i najimućnijih. To bi, kaže Ružica, moglo da se promeni tek ako širom Evrope počnu da pobeđuju socijaldemokratske stranke i utiču na preoblikovanje ideološke slike kontinenta. izvor: Kamatica, Blic
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Suficit sa CEFTA 482,1 miliona dolara Srbija je u prvih pet meseci 2012. ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 482,1 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. 
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 1,1 milijardi dolara, a uvoz je bio 618,4 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 178 odsto.
Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.Rast
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Ovako Dinkić misli da pokrene ekonomiju Dogovor o formiranju vlade koji bi trebalo da postignu SNS, koalicija oko SPS i URS znači da će ekonomija zemlje u naredne četiri godine biti poverena Mlađanu Dinkiću. 
Dinkić tvrdi da je država već pred bankrotom i da su joj hitno potrebne tri milijarde dolara za pokrivanje deficita i spoljnog duga.
Prema mišljenju stručnjaka, da bi se dug pokrio, država mora dalje da se zadužuje pod još nepovoljnijim uslovima. Drugo, pošto se zbog loših globalnih uslova ne možemo osloniti na visok ekonomski rast, ostaje štednja.
Ipak, iako u URS tvrde da je neophodan plan ušteda, pre svega preko kresanja državnih troškova, agencija, birokratije - njihov ekonomski program nije štedljiv.
A šta ekonomisti na to sve kažu
Ljubomir Madžar
"Dinkić se najviše eksponirao sa subvencijama, a to nije dobra mera. Ako se radno mesto isplati poslodavcu, on će ga otvoriti" - tvrdi Ljubomir Madžar.
Mera koja se tiče podrške za zanatlije, mala i srednja preduzeća, po Madžaru je racionalna budući da su se obaveze te grupe u poslednjih nekoliko godina utrostručile.
Onim što stoji u Dinkićevom predlogu po pitanju saobraćajne infrastrukture i poljoprivrede, ovaj profesor je “prezadovoljan”. "Kao u bajci! Samo nam je gospodin Dinkić ostao dužan odgovora na dva pitanja: ko će sve to da uradi i odakle pare?"
Milojko Arsić
Ekonomski program URS, gotovo sigurno, u najvažnijim crtama neće biti realizovan. Neke delovi će se sigurno primeniti i to će biti isticano u javnosti - kaže ekonomista Milojko Arsić.
Kada je reč o ukidanju nepotrebnih procedura Dinkić je, kako kaže Arsić, to već pokušao, ali i odustao. Štaviše, kao posledica zakona o fiskalnoj decentralizaciji na lokalnom nivou je u toku formiranje novih preduzeća i agencija što znači da birokratija raste.
"Ne bi bilo loše da Dinkić lično vodi Ministarstvo finansija. Verujem da bi ponašao odgovornije, jer tada ne bi mogao da optužuje druge za visok fiskalni deficit" - navodi on. SMedia/Blic
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Firme u stečaju najveći poreski dužnici BEOGRAD, 4. jula 2012. (Beta) - Poreska uprava Srbije objavila je na svom sajtu (www. poreskauprava.gov.rs) novi spisak 1.000 najvećih poreskih dužnika.
Na spisku pravnih lica koja najviše duguju po osnovu poreza su uglavnom firme koje su u stečaju ili restrukturiranju. Kao i na pethodna dva spiska, najveći dužnici su banke u stečaju - Beobanka, Invest banka, Astra banka i Beogradska banka.
Na spisku je po 500 najvećih dužnika pravnih lica i preduzetnika.
Po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, nisu objvaljena imena gradjana - najvećih dužnika.Beta
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Šta će sve poskupeti u julu?
Svako poskupljenje osnovnih životnih namirnica, pa makar i za dinar među potrošače unosi nervozu. Naročito kada raste cena namirnica koje se svakodnevno kupuju.
Stručnjaci smatraju da je razlog za poskupljenje nestabilan kurs, nezadovoljavajuća proizvodnja, nedovoljna potrošnja, ali i da na cenu utiču vremenski uslovi.Visoke temperature uslovljavaju manju ponudu sirovog mleka na tržištu zbog temperaturnog šoka koje imaju krave kao nosioci proizvodnje mleka.
"Smatramo da je ovo sezonskog karaktera, uspostavljanjem makroekonomskih indikatora stvoriće se uslovi da se i cena mleka vrati na pređašnji nivo", kaže Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije.
Cenu mesa je podigla nedovoljna potražnja tokom vrelih dana.
Rashlande vitrine u supermarketima sve češće postaju dobro mesto za osveženje ili razgledanje, umesto za kupovinu. Najavljeno poskupljenje dodatni je udar na džep onih koji moraju da vode računa o svakom dinaru.
Prošlog meseca već su poskupeli ulje, mesne prerađevina, sokovi, cerealije, testenina, kućna hemija i kozmetika. SMedia
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Vlada sprema reorganizaciju PTT-a Beograd -- Ministarstvo finansija objavilo je danas poziv za dostavljanje pisama zainteresovanosti za pružanje konsultantskih usluga u procesu korporativizacije PTT - a. 
"U cilju postizanja većeg stepena operativne i organizacione efikasnosti, neophodna je njihova korporativizacija - pravno ih transformisati iz javnog preduzeća u akcionarska drustva ili društva sa ograničenom odgovornošću kao i podizanje nivoa korporativnog upravljanja i u tom smislu reorganizacija preduzeća", navodi se u pozivu objavljenom u štampanim medijima.
"Trenutno, vlada je vlasnik i ona imenuje sve organe upravljanja, usvaja godišnje planove poslovanja, donosi odluke u vezi sa cenama usluge, investiranjem... Ovakva vrsta korporativne strukture se pokazala neefikasnom i korporativizacija bi trebalo da uvede osnovne standarde i vrednosti dobrog korporativnog upravljanja, čime se unapređuje njihovo poslovanje", navodi se u pozivu za pružanje konsultantskih usluga.
Ministarstvo finansija ovim putem poziva kvalifikovane konsultantske firme da izraze svoje interesovanje za pružanje predmetnih usluga.
Konsultantska firma treba da ima najmanje pet godina iskustva u korporativizaciji (ili restrukturiranju) državnih i javnih preduzeća u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Pisma zainteresovanosti treba dostaviti u pisanoj formi na engleskom jeziku do 18. jula ove godine.
Restrukturiranje javnog preduzeća PTT saobraćaj “Srbija” najavljivao je još pre dve godine direktor tog preduzeća Goran Ćirić.B92/Tanjug
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
"Putevi Srbije" radili sa profitom Beograd -- Javno preduzeće Putevi Srbije u prošloj godini imalo je neto dobit od 72,8 miliona dinara. 
Kako se navodi u saopstenju, Upravni odbor Puteva Srbije je odlučio da polovinu od neto dobiti uplati osnivaču tog preduzeća Vladi Srbije, a preostalih 50 odsto uloži u pokrivanje gubitka iz ranijih godina.
Dodaje se da je ceneći izuzetno tešku ekonomsku situaciju u Srbiji Upravni odbor Puteva Srbije doneo odluku da to javno preduzeće nastavi sa racionalnim poslovanjem.
Na redovnoj sednici Upravni odbor Puteva Srbije usvojio je izveštaj poslovanja za 2011. i konstatovao da je i pored teške ekonomske i finansijske krize u Srbiji i regionu to javno preduzeće uspelo da realizuje sve planirane razvojne projekte.
Precizira se da se radi o projektima na saobraćajnom koridoru 10, završetku i puštanju u saobraćaj najdužeg mosta u Srbiji preko Dunava kod Beške, rekonstrukciji beogradskog mosta Gazela, a kako se ističe, priveden je kraju i ogroman posao eksproprijacije.
Čitav niz aktivnosti zabeležen je na regionalnim projektima, redovnom zimskom i letnjem održavanju 15.000 kilometara državnih puteva prvog i drugog reda, navodi se u saopstenuju Javnog preduzeća Putevi Srbije.B92/Tanjug
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
EKONOMSKI STRUČNJACI STRANAKA - Vlada prvo mora da zakrpi budžet Pokrivanje deficita u budžetu, obnavljanje razgovora s MMF-om i pokretanje reformi koje će stvoriti uslove za privredni rast ključni su zadaci nove vlade po oceni učesnika u panel-diskusiji „Ekonomski prioriteti Srbije“ u organizaciji nedeljnika NIN i Privredne komore Srbije. Reforme: Učesnici panela „Ekonomski prioriteti Srbije“ u organizaciji nedeljnika NIN i PKS Mirko Cvetković, premijer odlazeće vlade, preporučio je naslednicima u Nemanjinoj 11 da odmah po formiranju vlade obnove razgovore s MMF-om i dodao da će, koje god stranke budu činile novi kabinet, ključni posao biti pokrivanje deficita koji bi na kraju godine mogao da iznosi oko 300 do 350 miliona evra više nego što je budžetom predviđeno.
- Za prvih šest meseci potrošeno je manje od polovine planiranih rashoda za celu godinu, a dodatni deficit nije posledica veće potrošnje, nego isključivo pada prihoda - rekao je Cvetković.
On je demantovao da je za pokrivanje deficita i dospelih kredita potrebno četiri milijarde evra.
- U prvoj polovini godine vlada je već obezbedila 1,7 milijardi evra. Uz planirane rezerve u budžetu, s preostalih 2,5 milijardi evra mogao bi da se pokrije čak i dodatni deficit - uveren je Cvetković.
Privrednici od nove vlade očekuju i mere koje će zaustaviti dalji pad bruto domaćeg proizvoda i industrijske proizvodnje. Privredna komora stoga predlaže da nova vlada odlučnije krene u reformu javnog sektora, da promeni Zakon o radu, da smanji doprinose na zarade kako bi se podstakla proizvodnje i ukine nepotrebne birokratske procedure.Lu Brefor: Dinamični privatni sektorLu Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, rekao je da ekonomski rast u budućnosti mora da se zasniva na dinamičnom privatnom sektoru, kojem treba maksimalno olakšati poslovanje. - Država, međutim, trenutno troši oko 700 miliona evra godišnje na pomoć državnim i neprivatizovanim društvenim preduzećima - rekao je Brefor.
Dušan Bajatović, potpredsednik SPS, rekao je da nema ništa protiv dodatnog zaduživanja ako bi država taj novac potrošila na investicije, kao što je oživljavanje oko 200 loše privatizovanih preduzeća koja imaju šanse za oporavak.
- Ako bismo sa 10 milijardi evra mogli da računamo da ćemo za pet godina imati 100 milijardi BDP, onda bi država bila dužna 25 milijardi, ali bi dug bio 25 odsto BDP-a - izneo je Bajatović svoju računicu.Popović: Štedljiva administracijaZa razliku od kolege iz SPS, Vlajko Senić, funkcioner Ujedinjenih regiona Srbije, kao ključni zadatak vlade vidi održivost javnih finansija i novi dogovor s MMF-om. On je takođe podsetio i da bi stranke trebalo da ispune predizborno obećanje o departizaciji upravljanja javnim preduzećima.
Za Vladimira Kravčuka, predsednika ekonomskog saveta LDP-a, glavni zadaci vlade trebalo bi da budu smanjenje javnog duga i deficita, rezanje troškova preduzeća s najvećim gubicima, kao i profesionalizacija upravljanja preduzećima i socijalnim fondovima.
S druge strane, Nenad Popović, potpredsednik DSS, recept za privredni oporavak vidi u „štedljivoj administraciji i selektivnoj potrošnji“. On smatra da je Srbiji u naredne četiri godine potrebno oko 10 milijardi evra, koje bi trebalo upotrebiti za osnivanje interventnog fonda za pomoć velikim sistemima i osnivanje dve nove banke za podršku privredi - razvojne i izvozne. Novi izazov hartije od vrednosti Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, rekao je da aukcije državnih hartija od vrednosti u poslednje vreme idu slabije, što će biti dodatan izazov za Ministarstvo finansija.
Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke, ocenio je da će postojeći nivo hartija od vrednosti koje izdaje država biti finansiran, a da bi problem moglo da predstavlja i to ako bi bile uvedene dodatne emisije preko iznosa koji postoji u ovom trenutku.Blic
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Google [Bot] i 107 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
