|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Pripreme za registraciju kubanske vakcine protiv raka pluća Ukoliko vakcina dobije dozvolu za registraciju, pacijentima bi nogla biti dostupna sredinom 2013. godine. 
Priprema dokumentacije je ozbiljan i obiman posao, a kako je sinoć saopšteno, stručnjaci oba instituta potrudiće se da kompletna dokumentacija u CTD formatu bude u oktobru predata Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Da bi vakcina mogla da bude distribuirana u našoj zemlji treba da bude registrovana u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, a shodno zakonu od momenta predaje kompletne dokumentacije do dobijanja rešenja o registraciji, potrebno je maksimalno 210 dana.
Ukoliko registraciona dokumentacija ispunjava uslove koje je propisala Agencija za lekove i medicinska sredstva i ova ustanova izda potrebnu dozvolu, vakcina bi bila dostupna pacijentima sredinom sledeće godine, saopšteno je iz Instituta Torlak.
Zajednicki rad na pripremi registracione dokumentacije dogovoren je prilikom prethodne posete predstavnika CIMVAB Torlaku pre dva meseca.Tada su bili predstavljeni proizvodni programi i potencijali oba Instituta, i dogovoreno je da Institut Torlak bude nosilac dozvole za stavljanje u promet pomenute vakcine.
Ukoliko Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, po prijemu registracione dokumentacije, utvrdi da ispunjava neophodne uslove za registraciju na nasem tržistu, vakcina će biti dostupna i našim pacijentima, a njenu cenu formiraće relevatne državne institucije, objašnjeno je u saopštenju.Studio B
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Na Horgošu se čeka 120 minuta 
Na graničnim prelazima automobili čekaju oko 30 minuta, osim na prelazu Horgoš gde se prilikom izlaska iz Srbije čeka oko 120 minuta, kao i na Gostunu ka Crnoj Gori, gde su zadržavanja u intervalima od 60 do 90 minuta, saopštio je jutros Automoto savez Srbije.
Na Crnom Vrhu kod Bora magla smanjuje vidljivost na 30 do 50 metara, dok sumaglice ima u požeškoj kotlini, po Vojvodini i oko Kraljeva.
Na putevima trasiranim kroz klisure i stenske useke, učestala je pojava odrona.
Treba obratiti pažnju i na tzv. udarne rupe. Na deonicama na kojima se izvode radovi, odnosno na kojima su prisutni putari sa mehanizacijom, režim saobraćaja je izmenjen i usporen.
AMSS navodi da će danas, ako to vremenski uslovi dozvole, nakon završenih radova, u saobraćaj biti puštena kolovozna traka autoputa, u smeru ka Nišu, na delu od petlje "Autokomanda" do petlje "Dušanovac.
Kamionima čija je nosivost veća od 3,5 tone zabranjen je prelaz u oba smera preko beogradskog mosta "Gazela" na autoputu E-75.
Zbog radova na rehabitilaciji autoputa E-72 na prolasku kroz Beograd kod Bubanj potoka za saobraćaj je zatvorena leva kolovozna traka autoputa u dužini od dva kilometra, u smeru od Niša ka Beogradu. Na ovom delu, saobraćaj će se obavljati dvosmerno, kolovoznom trakom namenjenom za smer kretanja od Beograda ka Nišu, prema postavljenoj signalizaciji.
U toku je rehabilitacija starog mosta preko Dunava kod Beške na autoputu E-75 Beograd-Novi Sad. Saobraćaj se obavlja dvosmerno, preko novog mosta, uz neophodno poštovanje signalizacije i ograničenje brzine.
U okviru obilaznice između autoputeva E-75 i E-70, za saobraćaj je zatvorena saobraćajna traka u smeru Batajnica-Dobanovci, a saobraćaj se obavlja dvosmerno u smeru Dobanovci-Batajnica.
Vozila koja saobraćaju iz pravca Novog Sada ka Beogradu, do centra grada dolaze preko novoizgrađene petlje Dobanovci. Vozači koji idu iz pravca Novog Sada ka Batajnici i Zemunu isključuju se na petlji Novi Banovci.Glas Javnosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Pojačan saobraćaj na regionalnim putevima Kolovozi uglavnom suvi, dok se pojačani protok vozila očekuje se na graničnim prelazima i regionalnim putevima. Zadržavanje na graničnim prelazima oko 30 minuta, osim na Horgošu gde se čeka oko 120 minuta. 
Na graničnim prelazima automobili čekaju oko 30 minuta, osim na prelazu Horgoš gde se prilikom izlaska iz Srbije čeka oko 120 minuta, kao i na Gostunu ka Crnoj Gori, gde su zadržavanja u intervalima od 60 do 90 minuta, kažu iz Auto-moto saveza Srbije.
Na Crnom Vrhu kod Bora magla smanjuje vidljivost na 30 do 50 metara, dok sumaglice ima u požeškoj kotlini, po Vojvodini i oko Kraljeva.
Na putevima trasiranim kroz klisure i stenske useke, učestala je pojava odrona, pa treba obratiti pažnju i na tzv. udarne rupe.
Na deonicama na kojima se izvode radovi, odnosno na kojima su prisutni putari sa mehanizacijom, režim saobraćaja je izmenjen i usporen.
AMSS navodi da će, ako to vremenski uslovi dozvole, nakon završenih radova, u saobraćaj biti puštena kolovozna traka autoputa, u smeru ka Nišu, na delu od petlje "Autokomanda" do petlje "Dušanovac".
Kamionima čija je nosivost veća od 3,5 tone zabranjen je prelaz u oba smera preko beogradskog mosta "Gazela" na autoputu E-75.
Zbog radova na rehabitilaciji autoputa E-72 na prolasku kroz Beograd kod Bubanj potoka za saobraćaj je zatvorena leva kolovozna traka autoputa u dužini od dva kilometra, u smeru od Niša ka Beogradu.
Na ovom delu, saobraćaj će se obavljati dvosmerno, kolovoznom trakom namenjenom za smer kretanja od Beograda ka Nišu, prema postavljenoj signalizaciji.
U toku je rehabilitacija starog mosta preko Dunava kod Beške na autoputu E-75 Beograd-Novi Sad. Saobraćaj se obavlja dvosmerno, preko novog mosta, uz neophodno poštovanje signalizacije i ograničenja brzine.
U okviru obilaznice između autoputeva E-75 i E-70, za saobraćaj je zatvorena saobraćajna traka u smeru Batajnica-Dobanovci, a saobraćaj se obavlja dvosmerno u smeru Dobanovci-Batajnica.
Vozila koja saobraćaju iz pravca Novog Sada ka Beogradu, do centra grada dolaze preko novoizgrađene petlje Dobanovci. Vozači koji idu iz pravca Novog Sada ka Batajnici i Zemunu isključuju se na petlji Novi Banovci.RTS
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Na Horgošu se čeka oko tri sata I na prelazu Batrovci, iz pravca Hrvatske, putnička vozila čekaju od 60 do 90 minuta  BEOGRAD - Na putevima u Srbiji danas se zbog početka vikenda i smene turista očekuje pojačan saobraćaj, saopštio je Auto-moto savez Srbije.
Na graničnim prelazima zadržavanja za putnička vozila su oko 30 minuta, osim na prelazu Horgoš gde se na ulaz u Srbiju čeka oko tri sata, kao i na prelazu Batrovci, iz pravca Hrvatske gde se zadržavanja za putnička vozila od 60 do 90 minuta.
Zbog visokih dnevnih temperatura i očekivanih gužvi, vozačima se savetuje da putuju u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim časovima.
Na putevima trasiranim kroz klisure i stenske useke, učestala je pojava odrona, a najčešće ih ima na Đerdapskoj magistrali, na deonicama kod Dobre i u blizini Donjeg Milanovca, zatim na Ibarskoj magistrali, kroz Ovčarsko-Kablarsku, Grdeličku, Sićevačku i Drensku klisuru, na magistralnim putevima M-24, deonica Kučevo-Majdanpek, M-2, deonica Kosovska Mitrovica-Ribariće-granica sa Crnom Gorom, i M-22.3, deonica Raška-Kosovska Mitrovica, kao i na regionalnim putevima u višim predelima područja Ivanjice.
Oprezna vožnja je potrebna i na magistralnom putu M-1 (autoput E-75), na deonici od Pečenjevca do Preševa. Odrona ima i na magistralnom putu koji od Surdulice vodi ka Vlasini. Na regionalnom putu R-247, deonica od Vlaškog Polja do Dobrog Polja, saobraćaj se, u dužini od 15 metara, obavlja jednom kolovoznom trakom, dok je za kamione sa prikolicom i šlepere zabranjen saobraćaj.
Prethodnog dana je na putevima u Srbiji evidentirana 91 nezgoda, u kojima su 54 osobe teže i lakše povređene. U Beogradu su u 54 nezgode povređene 23 osobe.
Zbog početka radova na autoputu kod Beograda od petlje Autokomanda do pasarele kod Hitne pomoći na etapama 14 i 15 za saobraćaj će biti zatvorena kolovozna traka u smeru ka Beogradu, u dužini od jedan kilometar. Saobraćaj će se obavljati dvosmerno kolovoznom trakom namenjenom kretanju od Beograda prema Nišu.
U ovoj fazi radova biće zatvoreno uključenje na Autoput u smeru ka Šidu sa petlje Autokomanda, odnosno vozilima koja se kreću iz Južnog bulevara i sa trga Slavija.
Zbog radova na rehabilitaciji autoputa E-75 na prolasku kroz Beograd kod Bubanj potoka, od 16. jula za saobraćaj je zatvorena leva kolovozna traka autoputa u dužini od dva kilometra, u smeru od Niša ka Beogradu. Na ovom delu saobraćaj će se obavljati dvosmerno kolovoznom trakom namenjenom za smer kretanja od Beograda ka Nišu, prema postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji. U toku radova u ovoj fazi, biće omogućeno isključenje vozila sa autoputa iz smera Niša ka Kružnom putu i dalje ka Obilaznici prema postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji. U ovoj fazi radova biće zatvoreno uključenje sa Kružnog puta prema Beogradu.
U toku su radovi na izradi kolovozne trake na isključenju petlje Tranšped sa državnog puta I A reda broj 1, u smeru Niš - Beograd.
Dok traju radovi u periodu od 07 do 19.00 časova na pomenutoj kolovoznoj traci za saobraćaj će biti zatvorena izlivna rampa na petlji Tranšped, jer se radovi odvijaju zaustavnom trakom, dok će se saobraćaj odvijati voznom i preticajnom (brzom) trakom.
Zbog radova na rekonstrukciji regionalnog puta R-267, deonica Dobanovci - Ugrinovci, od natputnjaka preko autoputa E-70 do naselja Ugrinovci, saobraćaj će se obavljati uz naizmenično propuštanje vozila jednom kolovoznom trakom regionalnog puta R- 267. Alternativni pravci za teretni saobraćaj je Partizanskom, Krnjevačkom i Beogradskom do Zemunske ulice.U toku je rehabilitacija starog mosta preko Dunava kod Beške na AP E/75 Beograd-Novi Sad. Saobraćaj se obavlja dvosmerno preko novog mosta.
Preko mosta "Gazela" zabranjen je saobraćaj u oba smera za sva teretna vozila težine preko 3,5 tone. Tokom naredna 24 sata biće zabranjen saobraćaj ulicom Bulevar Vojvode Mišića za vozila teža od 3,5 tone.
Do 09. avgusta na autoputu E-75, Beograd-Niš, kod Ražnja, zbog radova na rehabilitaciji desne kolovozne trake na mostu Šabazovica iz smera Beograda ka Nišu saobraćaj će se obavljati dvosmerno kolovoznom trakom koja vodi iz smera Niša ka Beogradu.
Zbog izvođenja radova na popravci mosta preko kanala Dunav-Tisa-Dunav, na državnom putu Ib reda broj 20, u Novom Sadu, takozvani Kaćki most (levi most), u periodu od 07. juna do 06. avgusta biće potpuno zatvoren za saobraćaj. Saobraćaj će se odvijati preko paralelnog, (desnog) mosta.
Na magistralnom putu M-22.1, deonica Beograd-Novi Sad-Subotica, zabranjen je saobraćaj kamionima čija nosivost prelazi 12 tona. Ova teretna vozila se usmeravaju na autoput E-75, deonica Beograd-Subotica.
Na magistralnom putu M-7.1 Zrenjanin-Vršac, na deonici Boka-Konak, zbog radova na redovnom održavanju mosta saobraćaj se do 10. avgusta obavlja naizmeničnim propuštanjem vozila.
Zbog izvođenja radova na rehabilitaciji magistralnog puta M-19 i sanaciji mostova na deonici od raskrsnice na ulazu u Termoelektranu Niklola Tesla B do čvora Debrc, (kod skretanja za Ušće) u potpunosti je obustavljen saobraćaj. Za vreme izvođenja radova u okviru prve faze radova, saobraćaj će se preusmeravati na regionalne puteve, Obrenovac (R-139; R-175) Ub (R-138) Banjani (R-138) Debrc (M-21).
Od 14 časova zbog završetka prve faze radova na magistralnom putu M-22, na obilaznici oko Gornjeg Milanovca saobraćaj će biti normalizovan. U okviru druge faze radova koja će početi do 20. avgusta saobraćaj će se naizmenično propuštati uz semaforsku signalizaciju. Kurir
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Medicinari napuštaju domovinu Lekarskoj komori u 2012. traženo više od 200 potvrda za zapošljavanje u inostranstvu, dok su ranije imali do 40 molbi godišnje  Više od 200 lekara iz naše zemlje zatražilo je od Lekarske komore Srbije (LKS), u prvih šest meseci ove godine, potvrde neophodne za zapošljavanje u inostranstvu, što je značajno povećanje u odnosu na 2011. Ova institucija sada dobija po tri, četiri zahteva nedeljno, a ranije je godišnje stizalo od 30 do 40 molbi.
Kako objašnjava prim. dr Tatjana Radosavljević, direktorka LKS-a, lekari-specijalisti najčešće odlaze u druge zemlje zbog dobre plate i boljih uslova za rad, dok mladi, nezaposleni doktori to čine da bi dobili posao i odmah specijalizaciju, na koju u Srbiji dugo čekaju.
– Lekari iz naše države odlaze najčešće u Sloveniju, Nemačku, Norvešku, Saudijsku Arabiju, Kuvajt... Apsurdno je da imamo puno nezaposlenih lekara na birou, puno onih koji odlaze u druge zemlje da rade, a i veliki deficit anesteziologa, radiologa, patologa, kardiohirurga – istakla je dr Radosavljević.
Naša sagovornica kaže da je još 2009. godine u okviru radne grupe Zdravstvenog saveta Srbije napravljena analiza u ovoj oblasti i da je traženo da se izmeni upisna politika.
– Država oprezno mora da postupi da se ovakvi problemi reše, a ne da zabrani medicinarima da odlaze. Nažalost, lekarima u Srbiji ne može da se ponudi dobra plata, a tamo sigurno imaju veću od 74.000 dinara, koliko dobijaju ovde specijalisti. Možda treba razmisliti o tome da se izbaci stavka da se čeka dve godine na specijalizaciju. U Srbiji ima desetak stranih lekara koji imaju stalnu licencu za rad, ali i dosta onih doktora sa privremenom licencom, koji po potrebi dolaze da rade u državnim i privatnim ustanovama – dodala je dr Radosavljević.
U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se oko 2.000 lekara opšte medicine i doktora medicine, koji na posao čekaju u proseku 1,6 godina, kao i stotinak lekara specijalista koji na radno mesto čekaju prosečno 1,9 godina. Radnu knjižicu najduže čekaju reumatolozi i ginekolozi, oko dve i po godine, a specijalisti plastične i rekonstruktivne hirurgije dva do tri meseca. Profesor dr Dragan Delić, predsednik Zdravstvenog saveta Srbije, napominje da su oni pre dve godine napravili elaborat sa polaznim osnovama da treba menjati upisnu politiku na medicinske fakultete, da je formiran organ koji time treba da se bavi i da je na Ministarstvu zdravlja da se suoči sa ovim problemom. Najviše nezaposlenih je, kaže on, u Beogradu i Nišu, dok je u Vojvodini situacija daleko bolja.
– Neko mora da kaže: „Ovoj državi je potrebno toliko i toliko lekara, što znači da je potrebno da se na studije upiše toliko i toliko studenata”. Država treba da plaća kvalitet, a ne kvantitet studija. Imali smo ideju i da se na drugačiji način polaže državni ispit. To znači da bi lekari kada završe fakultet trebalo da polažu test sa pitanjima o tome šta ih sve čeka na nivou primarne zdravstvene zaštite. Tako bismo tačno znali koje oblasti se dobro obrađuju na fakultetu, a koje ne. Specijalizacije su posebna priča. Najkraće 14,5 godina jedan lekar mora da uči od upisa fakulteta do završetka uže specijalizacije – rekao je dr Delić, dodajući da upisna politika treba da bude u službi razvoja zdravstvenog sistema.
Čudne stvari u vezi sa školovanjem lekara ogledaju se i u lekarskom stažu. Dr Delić smatra da ovaj staž treba ukinuti, jer studenti recimo uče ginekologiju na petoj godini studija, pa zatim u 12 semestru ponovo, kao i na lekarskom stažu, a da se kada počnu da rade na opštoj praksi – ginekologijom uopšte ne bave.
– Najbolji studenti odlaze, a država je investirala u njih. Tako da Slovenija, Nemačka i druge zemlje dobijaju odlične doktore za nula para. To je strahovit gubitak za Srbiju – kaže dr Delić.
Podsećamo da je nova ministarka zdravlja dr Slavica Đukić-Dejanović, u intervjuu za „Politiku”, objasnila da oko 2.200 lekara nema posao, kao i 400 farmaceuta i 1.200 stomatologa, što je armija obrazovanih i kvalitetnih ljudi, i da je ona motivisana da se stvaraju uslovi da se kod nas ti ljudi zapošljavaju. Politika
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Hram "pojeo" 462 miliona dinara? Od 2001, pa do danas, na račun Hrama Svetog Save u Beogradu samo na ime doplatnih poštanskih markica koje su građani uredbom vlade, hteli, ne hteli, u obavezi da uplate, slilo se više od 462 miliona dinara, piše Alo.  Ove godine, građani za izgradnju Hrama moraju da uplate po 10 dinara za svaki paket koji pošalju bez obzira na to kojoj veri pripadaju, a doplatne marke štampane su u tiražu od 8,2 miliona.
Novu uredbu potpisao je krajem maja odlazeći premijer Srbije Mirko Cvetković, sa datumom važenja od 11. juna do 31. avgusta ove godine. Prikupljena sredstva, kako piše u uredbi, usmeravaju se Svetom arhijerejskom sinodu SPC za finansiranje građevinsko-zanatskih radova i radova na uređenju enterijera Spomen-hrama Svetog Save, a prema podacima JP PTT zaključno sa ovom sredom, građani su platili 4,92 miliona ovih markica.
Naime, godinama unazad štampano je minimum 2,5 miliona markica godišnje, dok je 2001. godine štampano čak 21,2 miliona markica. Takođe je iz budžeta Srbije samo 2010. za rekonstrukciju ove građevine izdvojeno 57,17 miliona dinara, a 2011. 6,59 miliona.
Kako akcija traje već godinama, Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), smatra da je transparetnost trošenja novca najbitnija.
- Uredba o doplatnim markicama nije sama po sebi loša ideja, ali bi trebalo pažljivo odrediti kome ide novac građana i zašto. I NOPS je tražio od vlade da na neko vreme odobri uvođenje doplatnih markica za naše udruženje kako bismo imali sredstva za pravnu i drugu pomoć prevarenim potrošačima, međutim, za razliku od izgradnje Hrama, vlada nije procenila da bi to bilo od neke koristi - poručuje Papović za "Alo!“.
Ove uredba, baš zato što je obavezujuća, a ne stvar izbora, izrevoltirala je mnoge sugrađane koji je vide kao svojevrstan crkveni namet, te smatraju da ne bi smelo da se dozvoli u jednoj sekularnoj državi da pojedinci budu prisiljeni da izdvajaju novac za crkvu. Udruženje "Ateisti Srbije“ otišlo je najdalje, pa je povodom toga čak podnelo tužbu Ustavnom sudu.
- Članovi udruženja smatraju da je ova uredba kriminalno kršenje Ustava i otimanje novca svih građana za potrebe samo jedne, apsolutno privilegovane, verske zajednice koja je iznad Ustava, iznad zakona i čak iznad države - objašnjava za naš list Predrag Stojadinović, potpredsednik udruženja "Ateisti Srbije“, dodajući da je potpuno očigledno da Ivica Dačić nije pogrešio kada je izjavio da je SPC najcenjenija državna institucija.
U Vladi Srbije juče nismo dobili odgovore na pitanja na osnovu čega su došli do zaključka da izgradnja Hrama Svetog Save treba da bude obaveza, a ne izbor građana, kao ni odgovore na pitanja koliko je u poslednjih nekoliko godina uloženo u obnovu ovog hrama. Vestionline
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
U Srbiji 5.600 dece zavisi od narodnih kuhinja! Iako novac za funkcionisanje narodnih kuhinja treba zajednički da obezbede Vlada Srbije i lokalne samouprave, položaj narodnih kuhinja je sve teži, a broj korisnika se iz dana u dan povećava  Više od 31.000 ljudi u Srbiji, među kojima je čak 5.600 dece mlađe od deset godina, zavisi od narodnih kuhinja, u kojima dobijaju jedan kuvani obrok dnevno. Ove obroke mogu dobiti pet dana u nedelji.
Naime, u 73 opštine u našoj zemlji Crveni krst ima narodne kuhinje, a država je ove godine za njihov rad izdvojila 360 miliona dinara, plus 200 miliona za lanč-pakete i higijenu.
Iako novac za funkcionisanje narodnih kuhinja treba zajednički da obezbede i Vlada Srbije i lokalne samouprave, položaj narodnih kuhinja je sve teži, a broj korisnika se iz dana u dan povećava.
Dragica Kljajić, stručna saradnica za socijalnu delatnost Crvenog krsta Srbije, kaže za da Vlada Srbije obezbeđuje 10 osnovnih artikala hrane, kao što su brašno, ulje, pirinač, pasulj, testenina, grašak, boranija, đuveč u konzervi, mesne konzerve i začine.
- Lokalna samouprava treba da pokrije troškove pripreme hrane, troškove struje, vode, plate kuvarima i ostalim zaposlenima u narodnoj kuhinji, kao i da obezbedi sveže povrće i eventualno sveže meso. Negde lokalna samouprava daje samo pare za pripremu, a sveže povrće i meso se obezbeđuju iz donacija, a negde sve obezbeđuje lokalna samouprava. Bujanovac je jedina opština od 73 kuhinje gde lokalna samouprava uopšte ne učestvuje u programu, već sve radi Crveni krst - naglašava Kljajićeva.
Sa druge strane mesna služba Crvenog krsta u Smederevu nije želela da čeka novac od vlade, lokalne samouprave ili donatora, već se sama latila posla i obezbedila hranu. Naime, na šest hektara iznajmljenih od Osnovne škole u Maloj Krsni, Crveni krst Smedereva zasejao je pšenicu i požnjeo 36 tona, dok farma svinja i ovaca ovog Crvenog krsta snabdeva mesom 1.008 korisnika narodne kuhinje koji ispunjavaju uslove Centra za socijalni rad. Telegraf
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Radio - ne radio, svira mu radio Šabac -- Šapčanin Aleksa Mićić već deceniju prikuplja stare radio aprate. U kolekciji ima oko 100 radija, isto toliko tranzistora, nekoliko gramofona i 1000 singl ploča.  Stare aparate kupuje na vašarima i pijacama, a neki su i poklon prijatelja. Gotovo svi su u funkciji.
Najstariji radio je iz 1933. godine, a tu je i čuveni Kosmaj iz 1951 godine, prvi radio proizveden u staroj Jugoslaviji. A sve je krenulo slučajno.
"Dobio sam jedan radio na poklon i tako sam počeo da skupljam. Sada mi ljudi donose sami ili ih ja kupujem na pijaci, vašaru, bivljacima", kaže Aleksa Mićić.
U Aleksinoj kolekciji je na desetine tranzistora, među njima i jedan star sedam decenija. Tu je i preko 100 singl ploča napravljenih pre više od pola veka ali i gramofon iz 61 i to sa garancijom. Iako nema materijalnu vrednost, zvuk koji proizvode ovi aparati, čini ih posebnim.
"Meni više odgovara ton ovih starih radio aparata, nego ovih savremenih. Ima neke razlike - novo je novo, a staro je staro", kaže Aleksa.
Uz muziku raste bolje raste i cveće. Reklo bi se sudeći po mini botaničkoj bašti Mićića, gde je oko 200 saksija kavkaske aloje. Neguju ih Jasmina i na svoj način im se zahvaljuje jer su, kako kaže, izlečile jednog člana porodice koji je bolovao od neizlečive bolesti.
"Taj član naše porodice se izlečio tako da mi sada pravimo preparate za nas, prikupljamo recepte i pijemo ih, naročito tokom zime i nikada se ne razbolimo", kaže Jasmina Mićić.
Priči o ljubavi i životnim vrenostima zaokružuje kćerka Teodora koja je zasnovala odgajivačnicu oštrodlakih nemačkih psa. Sudeći po roditeljima, uspeće a ljubavi za životnje ima dovoljno. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Srpski vozovi "jure" 45 na sat Beograd -- Prosečna brzina kojom kompozicije saobraćaju srpskim prugama ne dostiže ni 45 kilometara na sat.  Zbog toga Srbija po kvalitetu železničke infrastrukture, zauzima neslavno 110. mesto na listi od 132 zemlje. A da bi se postigla veća rzina, trebalo bi da se uloži i do 10 milijardi evra.
Voz od centra Šangaja do aerodroma u tom gradu, na promer, razvija brzinu od tačno 431 kilometar na sat, bar tako pokazuje displej u svakom od vagona.
Lagane vožnje zbog bezbednosti uvedene su na čak oko 350 kilometara naše železničke mreže. Zato i ne čudi ocena Svetskog ekonomskog foruma, koji je srpsku železničku infrastrukturu pozicionirao na 110. mesto od ukupno posmatrane 132 zemlje.
Da bi se podigla brzina na 160-200 kilometara na sat Srbija bi u svoje pruge uključujući i nabavku novih lokomotiva i vagona, trebalo da uloži, prema procenama stručnjaka, i do 10 milijardi evra.
Čak i da se taj novac obezbedi posao ne može da se odradi za manje od jedne decenije.
Mreža pruga u Srbiji stara je više od jednog veka. Danas je na 62 odsto koloseka brzina manja od 60 kilometara na sat, a na samo dva i po odsto srpskih pruga može da se saobraća „stotkom“.
Od glavnog grada do Niša vozom se sada putuje više od pet sati, što je vreme za koje se autobusom pređu oba pravca. U prethodne tri decenije, zbog nedostatka novca prosečno je godišnje remontovano svega 36 kilometara pruga u Srbiji, umesto 191 kilometar, koliko je bilo potrebno.
Da bi se na Koridoru 10 i barskoj pruzi kroz Srbiju ukinule sve lagane vožnje i brzine vozova podigle na projektovani nivo, čime bi kvalitet železničkog saobraćaja značajno bio bolji i unapređen, prema procenama u Direkciji za infrastrukturu „Železnica Srbije“ potrebno je oko 350 miliona evra.
Kada bi taj novac bio na raspolaganju potrebno je oko pet godina da se posao završi.
Kolosečni materijal koji bi se dobio remontom ove dve železničke magistrale bio bi upotrebljen za remont regionalnih pruga u Srbiji. To bi doprinelo da se najveći deo železničke mreže u našoj zemlji poboljša, unapredi i podigne, ali samo na projektovani nivo.
U železnicu se decenijama unazad nije ulagalo koliko je bilo potrebno, što je dovelo do lošeg stanja infrastrukture i nižeg nivoa kvaliteta prevozne usluge.
Od 2002. do 2010. godine prosečno je godišnje u železničku infrastrukturu investirano samo oko 18,5 miliona evra, od čega je 73 odsto finansirano iz kredita. Poređenja radi, prosečna godišnja ulaganja u Hrvatskoj, iznosila su čak i oko 113 miliona evra, odnosno šest puta više nego u Srbiji.
U prethodne tri decenije, zbog nedostatka novca prosečno je godišnje remontovano svega 36 kilometara pruga u Srbiji, umesto 191 kilometar, koliko je bilo potrebno.
To praktično znači da je u Srbiji tri decenije svake godine bilo remontovano čak 153 kilometra pruge manje nego što je bilo neophodno. Železnice Srbije“ su zato prinuđene da uvode lagane vožnje. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
DRŽAVA GUBI 250 MILIJARDI DINARA: Stečajem beže od vraćanja dugova Najveći broj firmi koje su u stečaju dovedene su u mat-poziciju zato što vlasnici tih preduzeća koriste stečaj da bi izbegli namirivanje dugovanja a operativni biznis nastavljaju u firmama pod drugim imenom, upozoravaju sagovornici “Blica”. Zbog toga što poverioci ne uspevaju da naplate potraživanja, najviše strada ostatak privrede, ali i građani.  Stečaj u TV Čačak poslednji je u nizu takvih slučajeva na koje je pala senka sumnje. Posle proglašenja stečaja u ovoj medijskoj kući, zbog čega su zaposleni dobili otkaze, Sindikat novinara Srbije zatražio je preispitivanje ovog slučaja, jer je “dug za samo nekoliko dana narastao sa 28 na 42 miliona dinara, što otvara sumnju da je vlasnik i lična dugovanja i dugove drugih firmi prijavio kao dug ove televizije”.
Ovakvih slučajeva tokom privatizacije bilo je puno, ali ima i onih u kojima su vlasnici gasili preduzeća da ne bi plaćali poreze i druge obaveze prema državi, te dugove bankama.
Podaci Poreske uprave pokazuju da će država zbog firmi u stečaju izgubiti preko 250 milijardi dinara poreskih prihoda, imajući u vidu da je nemoguće naplatiti 190 milijardi dinara kod preduzeća koja su u stečajnom postupaku, kao i 43 milijarde od onih koji su izbrisani iz APR-a zbog automatskog stečaja.  Saša Radulović, stečajni upravnik, tvrdi da je kod najvećeg broja firmi stečaj namerno izazvan, i on na sledeći način objašnjava mehanizam kojim vlasnici preduzeća svesno dovedu firmu do ruba propasti.
- Tokom privatizacije vlasnik kupuje preduzeće čiju imovinu zalaže kao garanciju za uzimanje kredita, pri čemu se vrednost imovine uglavnom preceni. Kada dovede sebe u situaciju da ne može da otplaćuje pozajmicu, onda operativni biznis, kao i imovinu koja nije pod hipotekom izmešta u neku drugu firmu i pušta društvo u stečaj - objašnjava Radulović.
Jedini mehanizam koji Poreska uprava ima jeste bolja kontrola i prinudna naplata javnih prihoda dok se obaveze ne nagomilaju.
- Mi kao organ ne možemo da imamo uvid u to ko su poverioci, ko su kupci, da li firma posluje sa inostranstvom ili ne - objašnjava za “Blic” Dejan Vidojević, zamenik direktora Poreske uprave.
Pritisak na stečajne upravnike
Stečajni upravnici su uvek izloženi pritisku jer bivšim vlasnicima nikako ne odgovara da upravnik vrši pobijanja štetnih pravnih poslova zato što ukoliko se to učini, onda u stečajnoj masi ostaje veći iznos koji se raspodeljuje poveriocima. Takođe im ne odgovara ni da stečajni upravnik otpiše fiktivna potraživanja, jer u tom slučaju ima manje poverilaca, pa će svaki od njih dobiti veći iznos, objašnjava Saša Radulović. Blic
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 20 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
