|
| Autoru |
Poruka |
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Šid: Izgradnja novog zdanja galerije Sava Šumanović
Galerija čuva 417 Šumanovićevih slika u neodgovarajućem depou. Akademici Jeftić i Mitrović nedavno „premerili“ prostor za novu galeriju
417 Šumanovićevih slika u neodgovarajućem depou
GALERIJA „Sava Šumanović“ u Šidu godinama privlači pažnju publike inventivnim postavkama dela jednog od najznačajnijih srpskih slikara. Smeštena u neposrednoj blizini porodične kuće tragično stradalog umetnika, galerija je jedinstveno mesto gde se, u nevelikom prostoru može sagledati izuzetno stvaralaštvo našeg čuvenog Parižanina. Ali, da li je ovaj izlagački prostor dovoljan i adekvatan značaju njegovog dela?
Galerija čuva 417 Šumanovićevih slika u neodgovarajućem depou. Novi, čija je izgradnja započeta pre četiri godine nije završen. Planove je poremetilo i vraćanje crkvene imovine predviđene za ovaj spomenički kompleks, pa su sad nužne izmene nekad usvojenog plana. Pored depoa, ni postojeći galerijski izložbeni prostor od 600 kvadratnih metara ne odgovara savremenim muzeološkim uslovima: zimi je problem grejanje, leti hlađenje.
Akademik kompozitor Ivan Jeftić koji je godinama opsednut idejom da se na bolji način Šumanovićevo slikarstvo predstavi javnosti, zajedno sa arhitektom Branislavom Mitrovićem predlaže novo rešenje: gradnju novog izložbenog prostora.
- Postojeći poveći slobodni deo placa koji se nalazi uz novi depo, bio bi idealan za izgradnju novog zdanja, galerije, a postojeću bi samo trebalo osavremeniti - kaže akademik Jeftić za „Novosti“. - U taj novi „kompleks“ bi se ulazilo iz bočne ulice, skoro sasvim nasuprot spomen-kuće Save Šumanovića za čiju rekonstrukciju i obnovu je ove godine odobren novac.
U želji da vidi novu galeriju Jeftić je nedavno sa akademikom Mitrovićem kome se ideja svidela, „premerio“ ovaj prostor.
- Za sada je sve na nivou ideje o novoj galeriji, ali nećemo odustati od preduzimanja niza akcija koje bi konačno dovele do projektovanja i realizacije!
Po rečima direktorke galerije Vesne Burojević, sadašnjih 600 kvadratnih metara izložbenog prostora ne samo da nije adekvatno, već nije ni dovoljno za predstavljanje Šumanovićevih dela. Povećanje izložbenog prostora omogućilo bi savremeniju izlagačku koncepciju, gde bi, pored ostalog, bilo mesta i za stalnu postavku i tematske izložbe. Naime, Šumanovićevo delo uvek nudi nove načine čitanja, što je svojom dosadašnjom aktivnošću potvrdila galerija, kao i njeni gosti, istoričari umetnosti u koje spada i Jerko Denegri sa svojim novim čitanjem „Šidijanki“.
Obnova i dogradnja, ovog važnog kulturnog punkta Srbije značile bi i veću dostupnost Šumanovićevog dela najširoj publici, što i jeste cilj galerije. novosti
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Zaustavljene krađe u Službenom glasniku
Radoš Ljušić, v. d. direktora „Službenog glasnika“, podneo izveštaj o šestomesečnom poslovanju. Podaci pokazuju da „Glasnik“ više nije na spisku javnih preduzeća gubitaša
PROŠLU godinu „Službeni glasnik“ je, prvi put, završio sa gubitkom, a ukupni prihodi bili su 1,5 milijardi dinara. Otuda se može opravdano postaviti pitanje: gde je mogao da bude utrošen toliki novac, veliki i za državu, a kamoli za preduzeće? Ovo je istakao na u utorak održanoj konferenciji za štampu Radoš Ljušić, v. d. direktora „Glasnika“, polažući račune o svom šestomesečnom radu.
Podsećajući na obećanje da će podneti ostavku ukoliko izdavačka kuća bude imala gubitke, Ljušić je rekao:
- Do kraja juna SG je ostvario dobit u iznosu od 42.229.583,29 dinara, što je za 441% više u odnosu na planirano. Ako se ovoj cifri dodaju pristigle fakture iz 2012. u visini od 5.200.000 dinara, koje su doprinele da „Glasnik“ postane gubitaš i koje smo morali da isplatimo, ukupna dobit bila bi 47 miliona. Obraćam se Vladi i javnosti s pitanjem: kako je moguće za pola godine, u nepovoljnijim privrednim uslovima zabeležiti dobitak, a u prethodnoj godini gubitak?
Ovogodišnji poslovni prihodi pali su u odnosu 2012. za 26,56%, što se moglo očekivati, s obzirom na to da je prošle godine ostvaren veliki prihod na osnovu štampanja izbornog materijala. Ostali prihodi beleže rast: sredstva od oglašavanja povećana su za 10,50%, elektronska izdanja - za 27,35, a obrasci za 9,45%. Racionalnim poslovanjem, prema Ljušićevim navodima, smanjeni su i troškovi. Poslovni rashodi manji su za 23%, troškovi reprezentacije za 24, troškovi proizvodnih usluga za 45, a za reklamu i propagandu za 74%. Naknade fizičkim licima, po ugovoru o delu, sa 7,9 miliona smanjene su na 1.818.078, a po autorskim ugovorima sa 33.889.000 na 14.100.000 dinara. Renoviran je sopstveni magacin i u njega je započelo preseljenje knjiga, dok je ranije godišnje bespotrebno plaćano za unajmljivanje magacina sedam miliona dinara.
- Navedeni podaci nedvosmisleno pokazuju da „Glasnik“ više nije na spisku javnih preduzeća gubitaša.
RANIJE SU SVI ĆUTALI
ODGOVARAJUĆI na pitanje o poznatom slučaju provaljivanja testova koji su štampani u štampariji „Službenog glasnika“, Ljušić je objasnio: - Policija je ispitala događaj i ustanovila je da je jedna osoba iznela šest testova. Nijedan drugi radnik nije u to upleten. Naravno da su svi zaposleni zaprepašćeni ovim događajem, ali podsećam da su se testovi provaljivali i mnogih ranijih godina, kada su bili drugi ministri prosvete i drugi direktori, a svi su ćutali, pa čak i roditelji. Da li će i ko će još snositi odgovornost za ono što se dogodilo, biće utvrđeno posle odluke suda.
Potrudićemo se da ovakvo poslovanje bude i u drugoj polovini 2013. - rekao je Ljušić i objasnio otkuda takvi poslovni rezultati:
- Zaustavljene su krađe, zabranjeno je nekontrolisano trošenje državnog novca, zavedena je štednja, kao i disciplina i red. Potrebna je hrabrost, upornost i predanost poslu da se savladaju veliki otpori privilegovanih ljudi u javnim preduzećima i odstrane brojni pojedinci i privatne ustanove, koje iz njih vešto i beskrupulozno isisavaju novac i uništavaju srpsku privredu i državu.
Ljušić je napomenuo da je Vlada raspisala konkurs za direktora „Službenog glasnika“ i da je u ovu kuću ušla policija, da bi ispitala poslovanje u minuloj godini. Povod je bila anonimna prijava o sumnjivom ugovoru o objavljivanju publikacije „Trijumf hrišćanstva“, čiji su suizdavači SG, Zavod za udžbenike i „Dan graf“.
HARAČ NA POKLON
- NAŠA želja je bila da sa ogromnog lagera knjiga, čija je ukupna vrednost 680 miliona, zajedno sa Vladom Srbije poklonimo bibliotekama knjige u vrednosti od 500 miliona dinara. Suočili smo se, međutim, sa zakonskim propisom po kojem se i na takav dar mora platiti PDV. Smatramo da je to nonsens, pa smo napravili amandman, koji ćemo dostaviti Skupštini. Ovaj poklon bi, inače, bio najveći dar u našoj kulturi kada je o knjigama reč. novosti
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Sve manje donacija za obnovu Hilandara
Višegodišnju obnovu manastira Hilandar usporava nedostatak novca. Sa Velikim konakom biće obnovljeno oko šezdeset odsto izgorelog dela.
Foto: www.hilandar.org
Kulturno nasleđe Hilandara biće sačuvano u elektronskoj formi i tako trajno postati dostupno naučnoj, ali i široj javnosti. Cilj digitalizacije je da manastirsko blago koje je u Hilandaru bude dostupno javnosti i naučnicima, s obzirom na brojne povelje i rukopisne knjige. Više od 1000 ikona, 507 rukopisnih povelja i veliki broj drugih dragocenosti biće sačuvan u elektronskoj formi.
Mada je obnova Hilandara, započeta dve godine posle požara, u početku tekla ubrzanim tempom, godine ekonomske krize koje su pogodile i Grčku i Srbiju uslovile su ritam rekonstrukcije. Upravo je nedostatak novca usporio i ovogodišnje radove koji su počeli mesec dana kasnije nego što je uobičajeno, pišu Novosti.
Rekonstrukcije istočnog krila Velikog konaka i objekata u ulaznoj zoni su u toku. Kada se one završe biće obnovljeno oko 60 procenata izgorelog dela.
- Novac je stigao, ali sa zakašnjenjem, tako da neke radove koje je trebalo da izvedemo u proleće, morali smo da ostavimo za jesen - kaže Milivoje Rančić, direktor Zadužbine Hilandar. - Za ovu godinu dobili smo 48 miliona dinara, dokle ćemo sa tim novcem stići - videćemo. Ukoliko dobijemo još sredstava bićemo efikasniji. Veliki problem je što su donacije za Hilandar potpuno presahle.
Nedavno je stručna državna komisija za Hilandar obišla gradilište i sagledala šta je do sada urađeno. Po rečima našeg sagovornika, komisija je konstatovala da je dosta toga urađeno i da su objekti veoma kvalitetno obnovljeni.
Radovi su počeli dve godine nakon požara, bile su potrebne opsežne pripreme za veliku rekonstrukciju, za koju je država do sada dala 676.121.845,62 dinara. Konak iz 1814. godine bio je prvi objekat koji je rekonstruisan. Radovi su počeli u oktobru 2005, a objekat je osveštan na Vidovdan dve godine kasnije.
Planirano je da najveći objekat unutar manastirskog utvrđenja, konak iz 1816-21 (Veliki konak) bude završen do kraja godine. Obnovom ovog zdanja manastir će povratiti najveći deo smeštajno radnog prostora i u velikoj meri povratiti prepoznatljivi izgled sa severne strane.
U požaru je najviše nastradao Beli konak, a do sada je saniran i ojačan bedemski zid. Takođe je obnovljen krov pirga svetog Đorđa, koji pripada najstarijem delu manastirskog kompleksa, a urađen je i projekat za izradu zaštitne konstrukcije prozora kupola Saborne crkve.
Sredstvima koja ne potiču iz budžeta, već su stigla od donatora rekonstruisani su krov i kupola Paraklisa svetog Arhangela, Crkva svete Trojice, arsane kod Samarije (koja je pretvorena u vinariju), zatim Pirg svetog Vasilija i Kavalargov pirg (ili pirg kralja Milutina). Saniran je i krov i deo bedemskog zida manastirske trpezarije, koja nije stradala u požaru, ali je bila u izuzetno lošem stanju.
- Sveta gora nije priključena na energetski sistem Grčke, manastiri samostalno obezbeđuju snabdevanje električnom energijom - objašnjava Ranđić. - Postojeći sistem počiva na istrošenim i više puta reemitovanim generatorima i ne odgovara kapacitetima buduće potrošnje. U okviru programa obnove predviđena je izgradnja solarne elektrane kao budućeg izvora energije. b92
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Istorijska arhiva u Nišu: Riznica i svedočanstvo prošlosti Pre 115 godina Zakonom o državnoj arhivi u Nišu postavljeni pravni temelji savremene arhivistike. Najstariji dokument, bakrotisk o predaji Niša Austrijancima iz 1737. .jpg) Malo je poznato da su pravni temelji savremene arhivistike postavljeni upravo u Nišu - na zasedalju Narodne Skupštine Kraljevine Srbije, 2. decembra 1898. godine, kada je i donet Zakon o državnoj arhivi, a original ovog dokumenta čuva se u Istorijskom arhivu u gradu na Nišavi, koji ove godine obeležava 65 godina rada (osnovan 1948).
- Blago Istorijskog arhiva u Nišu danas čini 3.500 dužnih metara vredne arhivske građe razvrstane u 924 fonda i sedam zbirki - ističe za „Novosti“ Ivanka Stančevski, direktor ove ustanove, smeštene u adaptiranoj zgradi nekadašnje inženjerijske kasarne u Niškoj tvrđavi.
Najstariji dokument je bakrotisk o predaji grada Niša Austrijancima 1737. godine, a reč je o proglasu u vidu bakrotiska nastalog u nemačkom gradu Augsburgu.
U arhivu se čuvaju i zbirka fotografija, plakata i zbirka VARIA sa oko 1000 vrednih pojedinačnij predmeta, kojih zasada nema dovoljno da bi bile fond, a nezaobilazno su svedočanstvo prošlosti.- Ovde čuvamo i fotografiju sa proslave 1600. godišnjice Milanskog edikta u Nišu 1913. godine, kojoj su, između ostalih, prisustvovali: kralj Aleksandar prestolonaslednik, Nikola Pašić, mitropolit Dimitrije, episkop niški Dositej,rektor Petrogradske duhovne akademije Atanasije - navodi Ivanka Stančevski.
Zbirku starih i retkih knjiga čini više od 200 dela, a najstarija je „Basne Ezopove i drugih basnopisaca“, koju je priredio i 1788. godine u Lajpcigu štampao Dositej Obradović. Zatim su tu knjige Vuka Karadžića štampane u Beču, „Istorija raznih slovenskih naroda“ Jovana Rajića, vredne zbirke zakona i zakonskih uredbi Kneževine i Kraljevine Srbije...
Prema direktorkinim rečima, granična godina za stare knjige je 1867. godina, a na izložbi koja je otvorena 18. maja u Noći muzeja (samo tada bilo je 1550 posetilaca), prikazano je 60 najvrednijih knjiga, koje se i dalje mogu razgledati.
Posetioci ovde takođe mogu da vide i najstariju pozivnicu iz 1890. godine povodom podizanja spomenika Stevanu Sinđeliću, kao i naslovnu stranu najstarijih „Niških novina“ iz 1886.
VODIČ“ ZA JUBILEJ
ARHIV je 1982. godine započeo i sopstvenu izdavačku delatnost. Tako je 2003. godine pokrenut i časopis za istoriografiju, arhivistiku i humanističke nauke „Peščanik“. Do sada je objavljeno deset brojeva sa oko 270 radova. Jedanaesti je pred štampanjem i u njemu će centralna tema biti Milanski edikt, a promocija je predviđena za septembar kada će svečano biti obeležena godišnjica Arhiva. Veliki izdavački poduhvat u jubilarnoj godini je svakako i druga knjiga „Vodič kroz arhivsku građu Istorijskog arhiva Niš„. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Festival u Puli: Tri Arene za „Krugove“ Ostvarenje režisera Srdana Golubovića je u Nacionalnom programu manjinskih koprodukcija osvojio Zlatnu Arenu za režiju, najbolju mušku ulogu i najbolju manjinsku koprodukciju  NA 60. festivalu igranog filma u Puli ostvarenje režisera Srdana Golubovića "Krugovi" je u Nacionalnom programu manjinskih koprodukcija osvojio Zlatnu Arenu za režiju, najbolju mušku ulogu i najbolju manjinsku koprodukciju.
Zlatna Arena za najbolju manjinsku koprodukciju dodeljena je producentu Jeleni Mitrović za film "Krugovi" reditelja Srdana Golubovića sa obrazloženjem žirija da je u pitanju "moćan film o snazi zla, dobrote i praštanja koji nas podseća da herojstvo ima vrednost i da žrtva nije uzaludna".
Zlatna Arena za režiju dodeljena je Srdanu Goluboviću za film "Krugovi" sa obrazloženjem da "Srdan Golubović vešto vodi film koji ima više nivoa priče, dvostruko vremensko lice i mnoštvo odličnih likova. U svim segmentima to je rafinirana filmska režija".
Zlatna Arena za najbolju mušku ulogu dodeljuje se Leonu Lučevu za ulogu Harisa u filmu "Krugovi" redatelja Srdana Golubovića "jer se iza mekog i toplog porodičnog čoveka skriva čvrst karakter koji gledaoca uverava kako je dobrota svevremena".
Inače, Zlatna Arena za najbolje glumačko ostvarenje dodeljena je Jirini Bohdalovoj za ulogu u filmu "Zlatne godine" reditelja Jiržija Štraha, Zlatnu Arenu za najboljeg reditelja osvojio je Bernardo Bertoluči za režiju filma "Ja i ti", a Zlatna Arena za najbolji film pripala je filmu "Jackie" rediteljke Antonijet Biojmer. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Kolundžija svira Baha u italijanskom manastiru Poznati violinista Jovan Kolundžija narednih dana gostovaće na prestižnim festivalima u Ljubljani i italijanskom gradu Ferari. U Ljubljani će nastupiti sa čuvenom ukrajinskom pijanistkinjom Jevgenijom Basalajevom  POZNATI violinista Jovan Kolundžija narednih dana gostovaće na prestižnim festivalima u Ljubljani i italijanskom gradu Ferari.
Na Ljubljanskom festivalu nastupiće u sredu sa čuvenom ukrajinskom pijanistkinjom svetske slave, Jevgenijom Basalajevom. Na programu će biti dela Mocarta, Bramsa, Sen-Sansa i Sarasatea. Nekoliko dana potom našeg violinistu očekuje gostovanje na najvećem muzičkom festivalu u Italiji, pod nazivom "Emilia Romana". U nedelju će svirati u čuvenom zdanju manastira Pompoza u Ferari, a izvodiće dela Johana Sebastijana Baha pisana za violinu, kompozicije čija su izvođenja uvek predstavljala pravi pokazatelj vrhunske virtuoznosti umetnika.
Benediktinski manastir Pompoza jedan je od najvećih centara umetnosti u ovom delu Evrope još od 9. veka, a posebno je cenjen zbog izuzetne arhitekture i biblioteke sa bogatom kolekcijom čuvene karolinške minijature. Zbog odlične akustike, vekovima je poznat i kao izuzetno atraktivan koncertni prostor. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dani Bate Stojkovića od 10. do 13 avgusta Četvrti put za redom Dani Bate Stojkovića održavaju se od 10. do 13. avgusta u Vrnjačkoj Banji, u čast velikana srpskog glumišta  Četvrti put za redom Dani Bate Stojkovića održavaju se od 10. do 13. avgusta u Vrnjačkoj Banji, u čast velikana srpskog glumišta, Danila Bate Stojkovića. Čast da ove godine otvori Batine dane, ima naš proslavljeni glumac Slavko Štimac.
Ovogodišnji Dani Bate Stojkovića nose naziv “Varljivo leto 2013.” a kao i prethodnih godina manifestaciju će obeležiti veliki broj pozorišnih predstava, filmskih projekcija, književnih večeri, izložbi.
Po rečima Nikole Džamića, predsednika Udruženja "Prijatelji Bate Stojkovića" svečano otvaranje je planirano za 10. avgust u 20.00h, u amfiteatru Danilo Bata Stojković, gde će biti odigrane sve predstave. Nakon otvaranja, pozorište iz Smedereva “ Kreativni haos” izvešće predstavu “Putujuće pozorište Šopalović”. Za 11. avgust u 21.00h planirano je da Teatar 91 iz Aleksinca izvede predstavu “Pozovi me radi preljube”.
Naš poznati glumac i pozorišni reditelj Radoslav Rale Milenković izvešće monodramu “Naši dani” i to 12. avgusta u 21.00h, a za 22.00h planirana je i prateća manifestacija “Glumci pevaju za Batu” u izvođenju glumice Ljiljane Stjepanović i mladih glumaca iz klase Milice Kralj i Svetlane Cece Bojković, uz muzičku pratnju Milana Nikolića i Barakuda benda. Književne večeri i izložba” Bata u Vrnjcima” biće održane u hotelu Solaris Resort.
Ove godine domaćin Dana Bate Stojkovića je naš legendarni glumac Dragan Gaga Nikolić, a svoje prisustvo, na ovoj sad već tradicionalnoj manifestaciji potvrdili su Batini prijatelji glumci: Milorad Mandić Manda, Mira Banjac, Ljiljana Dragutinović, Ljiljana Stjepanović, Milica Kralj.
Pokrovitelj manifestacije je opština Vrnjačka Banja, a kao i svih prethodnih godina, medijski pokrovitelj je RTV PINK. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Promocija kataloga Carskih darova U okviru postavke "Carski darovi", u Muzeju istorije Jugoslavije, u sredu će svečano biti predstavljen katalog ove atraktivne izložbe  U okviru postavke "Carski darovi", u Muzeju istorije Jugoslavije, u sredu će svečano biti predstavljen katalog ove atraktivne izložbe.
Katalog sadrži fotografije i informacije o 68 izloženih eksponata, koji predstavljaju ekskluzivan izbor najdragocenijih poklona koje je Josip Broz Tito dobio prilikom susreta sa članovima vladarskih porodica iz 17 zemalja Evrope, Azije i Afrike.
Svi predmeti su izuzetne umetničke izrade, i nastali su u najpoznatijim radionicama širom sveta. Pred publikom su arheološki, upotrebni i ukrasni predmeti, nakit, odlikovanja i portreti članova vladarskih porodica. Odabrani eksponati datiraju od 7. veka pre naše ere sve do polovine 20. veka, a u njihovoj izradi korišćeni su plemeniti metali, drago kamenje i najfiniji porcelan.
Među darodavcima su engleska kraljica Elizabeta Druga, iranski šah Reza Pahlavi, grčki kralj Pavle, etiopski car Hajle Selasije... Među izloženim predmetima najviše je poklona kambodžanskog princa Sihanuka sa kojim se Tito najčešće susretao, pa posetioci mogu da vide i fragment hrama iz Angkor Toma, nekadašnje prestonice kraljevine Kmera, koji se čuvao u muzeju pre nego što je poklonjen Titu.
Izložba će biti otvorena do 25. avgusta, a njeni kustosi su Veselinka Kastratović Ristić i Momo Cvijović. Dizajn postavke postavke uradila je Mina Milovančević. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Narodna biblioteka izložila dokument iz 1853. Kao raritet iz svojih bogatih kolekcija, Narodna biblioteka Srbije prvi put je izložila srpski prepis bračnog ugovora kneginje Julije Hunjadi i kneza Mihaila Obrenovića  KAO raritet iz svojih bogatih kolekcija, Narodna biblioteka Srbije prvi put je izložila srpski prepis bračnog ugovora kneginje Julije Hunjadi i kneza Mihaila Obrenovića, kao i litografiju nepoznatog autora iz druge polovine 19. veka, na kojoj je prikazano njihovo venčanje.
Venčanje je obavljeno 1. avgusta 1853. u Beču, kada je sačinjen i bračni ugovor, u kojem su precizirane obaveze supružnika, kao i nasledna prava u slučaju smrti jednog od njih. Srpski prepis ovog dokumenta urađen je neposredno posle ubistva kneza Mihaila 29. maja 1868. po starom kalendaru. Vernost originalu pečatom i potpisom potvrdio je ministar inostranih dela Milan Petronijević.
Poreklom iz stare mađarske plemićke porodice, kneginja Julija je posle udaje za srpskog kneza zadržala katoličku veroispovest. Po dolasku u Beograd, a posebno za vreme druge vladavine svog supruga, organizovala je balove i dvorski život po ugledu na običaje u vladarskim porodicama evropskih prestonica. Brak, u kojem nije bilo dece, okončan je razvodom 1865, posle čega se Julija vratila u Beč, a Mihaila je atentat sprečio u nameri da se ponovo oženi. Prepis bračnog ugovora biće izložen do 1. septembra u specijalnoj komori koja se nalazi u holu ispred centralne čitaonice Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Štafelaji u Studenici Uz devet srpskih slikara - iz Beograda, Vranja, Vršca, Niša, Novog Sada, Čačka, i Kraljeva, u radu studeničke kolonije učestvovaće i slikari iz inostranstva U MANASTIRU Studenica, pokraj zidina Bogorodičine crkve, s blagoslovom igumana studeničkog - arhimandrita Tihona, od 4. do 14. avgusta održava se tradicionalna 38. međunarodna likovna kolonija, jedna o najstarijih u Srbiji, koja će ove godine okupiti 16 slikara iz zemlje i inostranstva.
Uz devet srpskih slikara - iz Beograda, Vranja, Vršca, Niša, Novog Sada, Čačka, i Kraljeva, u radu studeničke kolonije učestvovaće i tri slikara iz dalekog Meksika, i po jedan iz Bugarske, Makedonije, Nemačke i Škotske. Odmah po završetku kolonije, sva slikarska ostvarenja biće izložena u odajama manastira Studenice - na takozvanoj radnoj izložbi, a potom i 7. oktobra, u jednoj od galerija u Kraljevu, na tradicionalnoj izložbi povodom pravoslavnog praznika Kraljevdana, koji Kraljevčani svetkuju i kao dan svoga grada. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 13 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
