|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Izložba Plava soba u muzeju Cepter Publika će moći da vidi "plave slike" Miodraga Dade Đurića, Vjere Damjanović, Čedomira Vasića, Bojana Bema, Tahira Lušića, Mila Milunovića, Stojana Ćelića, Radenka Miševića i Miloša Bajića POD sloganom Vasilija Kandinskog "Boja je moć koja deluje direktno na dušu" Muzej "Cepter" u četvrtak uveče otvara izložbu "Plava soba". Ovom izložbom prvi privatni muzej u Beogradu posle Drugog svetskog rata obeležava svoju treću godišnjicu.
- U mitološkoj simbolici, plava je čedo tame i svetlosti. U zapadnoj kulturi njeno prisustvo je do srednjeg veka skoro neprimetno, da bi u 12. veku počeo njen uspon do boje kraljevstva, plemstva, patricija. Svoju duhovnu simboliku potvrdila je postavši boja majke Božije - objašnjava Ivana Simeonović Ćelić, direktorka Muzeja.
Publika će moći da vidi "plave slike" Miodraga Dade Đurića, Vjere Damjanović, Čedomira Vasića, Bojana Bema, Tahira Lušića, Mila Milunovića, Stojana Ćelića, Radenka Miševića i Miloša Bajića. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dunavski limes staviti pod zaštitu Uneska Inicijativa da se vojna granica Rimskog carstva stavi na listu svetske baštine. Dunavski limes u Srbiji obuhvata gradove i utvrđenja iz rimskog perioda, a udarne tačke bile bi Viminacijum, Singidunum, Pontes, Trajanov most i Trajanova tabla  NAŠA zemlja uključila se u projekat "Dunavski limes" zajedno sa partnerima iz Evropske unije, sa ciljem da se vojna granica Rimskog carstva stavi na listu svetske baštine.
Velika Britanija i Nemačka su već zaštitile svoje delove rimske granice, Britanci na Uneskovoj listi imaju Hadrijanov i Antonovski zid, a Nemci gornjegermanski i recejski tok. U ovu priču su se ranije uključile Mađarska i Slovačka, tako da se njihova nominacija već nalazi na tentativnoj listi. Inicijativa da se zaštiti kompletna rimska granica duž Dunava nedavno je potekla iz Austrije, a nameru da upišu na Uneskovu listu svoje delove, pored naše zemlje, pokazali su još Hrvatska, Bugarska i Rumunija. Nosilac projekta kod nas je Arheološki institut SANU i ukoliko sve bude teklo po planu, zajednička nominacija za celu Evropu mogla bi da se nađe na preliminarnoj listi do kraja sledeće godine.
- Dunavski limes u Srbiji obuhvata stotine utvrđenja duž Dunava - objašnjava Nemanja Mrđić iz Arheološkog instituta SANU. - To su svi gradovi i utvrđenja iz rimskog perioda, a udarne tačke bile bi Viminacijum, Singidunum, Pontes, Trajanov most i Trajanova tabla. Veoma je značajno to što bi pod zaštitom bile čak i kule osmatračnice. Time bi se naglasio kontinuitet stalne linije utvrđenja.
Kao veoma značajan deo rimske granice duž Dunava, naš sagovornik izdvaja panonski deo. Pod zaštitom Uneska bi bili arheološki ostaci u Novim Banovcima i Surduku, gde su bile smeštene vojne trupe koje su branile Sirmijum.- Nažalost, Sirmijum se ne nalazi na ovoj granici, pa ćemo nominaciju za ovaj veliki i važan antički grad uraditi odvojeno - kaže Mrđić. - Pored Trajanove, postojale su još četiri table, iz nešto mlađeg perioda, koje su uništene dinamitom prilikom gradnje hidrocentrale "Đerdap". Mesto na Uneskovoj listi sprečilo bi da se takva devastacija kulturnog nasleđa ponovi.
Granica Rimskog carstva proteže se kroz Srbiju duž 587 kilometara, a u Bugarskoj je dužina 471, dok je kroz Rumuniju 1075 kilometara.
- Granica, kao simbol nekadašnje podele i sukoba, sada pruža mogućnost da se promovišu zajednički identitet i kulturno nasleđe u jugoistočnoj Evropi. Ukoliko zaživi ovaj projekat, stvoriće se uslovi za dugoročno očuvanje arheoloških spomenika duž Dunavskog limesa.
Rimski limes je glavni projekat Evropske strategije za zemlje dunavskog sliva i predstavlja najveći spomenik kulture u Evropi. Predstavlja impresivan arheološki pejzaž sa stotinama vojnih "instalacija" - tvrđave, utvrđenja, osmatračnice i civilna naselja. Ti spomenici pričaju priču ne samo o granici rimskog carstva, već i o životu i kulturi u tom periodu. Ostaci utvrđene granice, koji se nalaze iznad i ispod zemlje, u prilično su dobrom stanju.
VIRTUELNI MOST
JEDNA od važnih tački rimske granice u Srbiji je Trajanov most, najveći most svog doba od koga su sačuvani ostaci 1.900 godina starih monumentalnih stubova. Tvrđava Pontes i sva četiri očuvana stuba mosta na desnoj obali, dobro su istraženi, a stubovi pod vodom, u koritu Dunava, ispitani su i uz pomoć specijalnog broda.
- Mada imamo dosta podataka o tome kako je izgledao, danas bi bilo apsurdno rekonstruisati ga - kaže Nemanja Mrđić. - Međutim, naša ideja je da se hologramom uradi virtuelni most, što može predstavljati veliku turističku atrakciju. SPOMENICI U PRESTONICI
VIMINACIJUM i Singidunum bili su najveći gradovi duž Dunavskog limesa u našoj zemlji. Ukoliko bi ovaj projekat zaživeo, pod zaštitom Uneska u prestonici bi bili Kalemegdan, zone u Knez Mihailovoj ulici, Trg republike i Kosančićev venac. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Simpozijumu skulpture Tera okupio vajare iz zemlje i sveta U Kikindi po 32. put skupili su se vajari na Internacionalnom simpozijumu skulpture "Tera". Izložbu otvorio orkestar dobrovoljnog vatrogasnog društva  U STAROM pogonu nekadašnje crepare, na obodu Kikinde, po 32. put skupili su se vajari na Internacionalnom simpozijumu skulpture "Tera". Stari pogon pretvoren u monumentalni savremeni vajarski atelje predstavlja jedinstvene uslove za rad.
- Ovo je pravi luksuz, jedinstveno mesto ne samo po mogućnostima koje stoje pred gostujućim vajarima, već i po međunarodnoj kolekciji skulptura koja je izložena na travnjacima oko ateljea - kaže za "Novosti" En Mersedes, francuska vajarka koja živi i radi u Londonu, a gost je ovogodišnjeg saziva "Tere".
Osim En Mersedes, i Portugalca Arlinda Areza, kao i naše Tanju Ostojić, Nadu Denić, Zvonimira Santrača i Milana Blanušu čeka mesec dana rada. Simpozijum je počeo svečanošću u gradu, ispred galerije „Tera“. Bleh-muzika dobrovoljnog vatrogasnog društva otvorila je izložbu dela nastalih prošle godine kada su na "Teri" stvarali Seid Ahmadi, Kim Hjeng So, Jin Hijao Feng, Naum Huseinbegović, Vojin Rajović i Zoran Maleš.
Iako je Simpozijum na samom početku, već se naziru dela koja će ostati za ovogodišnjim sazivom.
- Nema vremena za gubljenje - trvdi Milan Blanuša, koji je već "sazidao" u kikindskoj glini grupu od pet likova, koja je uvod za monumentalnu skupinu "Građani Kikinde" koju planira da uradi.
Naša avangardna umetnica međunarodne reputacije koja živi i radi u Berlinu - Tanja Ostojić u Kikindi planira da realizuje tri projekta od kojih je jedan nastavak "Pedeset Tanja Ostojić".
Zvonimir Santrač kreira "Šinjel". Nada Denić je u "četvrtoj brzini". Arez je jedini koji još meditira na temu budućeg rada.  Za velikim drvenim stolom gde se kolektiv okuplja u pauzama, krepi i raspravlja, dolaze i gosti namernici - istoričari umetnosti, teoretičari, kustosi, umetnici koji su tu radili. Svima je "Tera" ostala u srcu i prepoznaju je kao relevantno mesto na kulturnoj mapi Evrope. Sava Stepanov, istoričar umetnosti, Svetlana Mladenov, nekadašnji organizator pančevačkih bijenala skulpture, danas kustos Muzeja savremene umetnosti u Novom Sadu, spadaju u one koji nikad ne propuštaju priliku da vide šta se i ko stvara na "Teri".
- Ove nas godine čeka i prepokrivanje nekadašnje kasarne koju je "Tera" dobila za svoj muzej, pa će konačno i skulpture biti na odgovarajući način čuvane i predstavljene - objašnjava Slobodan Kojić, vajar i umetnički direktor "Tere" koji decenijama vodi borbu za opstanak ove značajne kulturne manifestacije. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Jovan Kolundžija zatvara sezonu Sofijske filharmonije Naš istaknuti violinista, Jovan Kolundžija, biće počasni gost na koncertu kojim će osrkestar Sofijske filharmonije zatvoriti svoju sezonu. Maestro Kolundžija će kao solista, sa orkestrom izvesti kompozicije "Sen-Sansa" i "Sarasatea", a dirigent će biti maestro Dejan Savić.
Koncert će se održati u četvrtak 11. jula, a Jovana Kolundžiju tokom leta, očekuju još dva gostovanja i to na Ljubljanskom festivalu 31. jula, te će nakon toga gostovati i na festivalu Emilia Romagna 2013 u Italiji. Blic
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Niška tvrđava spremna za glumce Devet filmova na festivalu u Nišu imaće digitalne projekcije. Zbog profesionalnih obaveza predsednik saveta podneo ostavku  POSLE maratonske konstitutivne sednice devetočlanog saveta 48. Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu u ponedeljak uveče, dileme oko broja filmova koji će biti prikazani od 26. do 31. avgusta više nema.
- Na Letnjoj pozornici u tvrđavi, u zvaničnoj konkurenciji biće prikazano devet filmova, među kojima neki i premijerno. Poslednje večeri, posle dodele nagrada, po tradiciji, gledaoci će videti i jedan gostujući film - kaže Dejan Dabić, selektor festivala, inače, filmski kritičar i urednik programa u Niškom kulturnom centru.
Na narednoj sednici saveta, koja je za kraj ovog meseca zakazana u Beogradu, Dabić će predložiti program festivala, kada će zvanično biti saopšteni i naslovi filmova, a na predlog Udruženja filmskih glumaca Srbije, biće izabran i umetnički direktor festivala.
Da li će tu dužnost i u trećem mandatu obavljati glumac Dragan Vujić Vujke, ili će ga naslediti neko drugi, ostaje da se vidi. Kada je u pitanju tročlani žiri, kojem po tradiciji predsedava glumica, njihova imena biće saopštena nešto kasnije, odnosno, kada se bude znalo koji će filmovi biti u konkurenciji, jer, po pravilu, član žirija ne može biti protagonista ni u jednom filmu na festivalu.
Jedna od novina je što će prvi put na festivalu, projekcija filmova biti digitalna (DCP). Inače, pored pomenutog selektora, na sednici za predsednika saveta festivala, izabran je profesor Igor Novaković, direktor "Jugoistoka" i predsednik Okružnog odbora SPS. Još se mastilo na zapisniku sa konstitutivne sednice nije ni osušilo, a Novaković je u utorak podneo ostavku.
- Na sednici gradskog parlamenta, kada je biran savet, izjavio sam da ne želim da budem član, ali predlog nije mogao biti povučen zbog procedure. Ali, kako sam bez moje saglasnosti izabran i za predsednika podneo sam ostavku, isključivo zbog velikih obaveza na poslu - izjavio je Novaković za "Novosti".
Za zamenika predsednika saveta je izabran Vladan Živković, a za direktora festivala Bojana Simović. ŠTEDNJA NA NAGRADAMA
FESTIVAL ove godine raspolaže sa skromnim budžetom od oko 15 miliona dinara,pa je Savet zaključio i da novčani iznos nagrada bude na prošlogodišnjem nivou. Tako će laureatu najvišeg priznanja festivala Gran pri Naise, pripasti 200.000 dinara, dok će nosioci nagrada za najbolju mušku i žensku ulogu, car Konstantin i carica Teodora, dobiti po 150.000. Nosioci povelja biće nagrađeni sa po 100.000, a najbolji debitant i epizodista dobiće po 80.000 dinara. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Likovna kritika: Brutalna poetika Izložba „Gavrani“ Vladimira Valičkovića u Galeriji SANU  DELO Vladimira Veličkovića može se podeliti na dva perioda: beogradski, koji traje do njegovog odlaska u Francusku 1966. godine i, drugi, od dolaska u Pariz do danas. Male su poetske promene između Beograda i Francuske pošto „Grad svetlosti“ nije bitnije uticao na izmenu umetnikovog likovnog osećanja.
U prvom periodu preovladava crtež sa čitavim rekvizitarijumom simbola i znakova. Jerko Denegri tačno primećuje da su rane slike „uslovljene deskripcijom, tretmanom materije i atmosferom prizora.“ U pariskom paleta dinamičnije ulazi u sliku ali je svedena na crnu sa akcentima Grinevaldove crvene i, ponekim, mrko žutim okerom.
Ređa je pojava svetlih mrlja. Jasno da boja nije ono što Veličkovića interesuje već je okrenut ka grozoti prizora koji zahtevaju donju, tamnu skalu bojenog nanosa. Time je slika okrenuta ka nešto proširenijoj monohromatskoj skali u kojoj crtež nosi doživljaj a zagasita boja naglašava tragiku poetskog naboja scene. U čitavom je opusu prisutna pretnja koja rezultira različitim oblicima nasilja oko nas i u nama samima. U početaku su to pacovi, strašila, raskomadana tela i gubilišta u njihovoj strašnoj viziji.
Crtež čine igre linija koje tvore događaj a slika odiše minimalistički proređenim arsenalom. Neosporno da je na rane radove Vladimira Veličkovića uticaj izvršio Edvard Mejbridž snimcima ljudi koji skaču, koji trče uz i niz stepenice. Prisutni su i monstrumi. Od njih se, na izvestan način, izdvajaju „Gavrani“ izloženi ovom prilikom u Galeriji SANU. Ovaj ciklus je u uskoj vezi sa „Pticama“ kojima je dodata zlokobnost što ukazuje da umetnik stvara tematske celine koje prožima sa drugim otvorenim ciklusima krećući se među njima i prožimajući ih.
Svima je zajedničko kolebanje između detalja i opšteg doživljaja. „Gavrani“ poseduju karakteristike koje su sveprisutne u Veličkovićevom delu. To čini njegovu posebnost pošto je svaki poetski naboj građen istom snagom, a, ipak, drugačije diše. Sve je to, u većoj ili manjoj meri prisutno i na izložbama koje su priređene u SANU 2002. i Salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninu 2006. godine. Na današnjoj se jasno uočava čvrstina dela u kojem su sva obeležja iskaza ovog slikara - uplašeni ljudi, raskomadana tela, zloslute ptice, raspeća i upaljeni crveni predeli. To je, bez ostatka, ono što karakteriše estetiku brutalnog. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Palićki festival: Od države samo obećanje Uručenjem nagrada na Paliću u subotu uveče počinje 20. Festival evropskog filma. Festival otvara dobitnik "Lifke", reditelj Nikita Mihalkov  DODELOM nagrade "Aleksandar Lifka" za veliki doprinos evropskoj kinematografiji proslavljenim rediteljima Emiru Kusturici i Nikiti Mihalkovu na Letnjoj pozornici na Paliću u subotu uveče će početi 20. po redu Festival evropskog filma.
Kao i prethodne dve decenije, ova filmska smotra okupiće najbolja evropska ostvarenja u protekloj godini, a u narednih nedelju dana biće prikazano više od 80 filmova u devet programskih selekcija.
Ono po čemu se ovogodišnji festival razlikuje od prethodnih je maćehinski odnos republike prema njemu, jer za njegovu realizaciju iz državne kase još uvek ni dinar nije uplaćen.
- U tom pogledu trenutno je "status kvo", još ni ugovore nismo potpisali a kamoli da je obećani novac uplaćen - kaže Blažo Perović, direktor Otvorenog univerziteta u Subotici, producenta festivala.
- Ako se obećanje republike ispuni, ovogodišnji budžet biće oko 210.000 evra. Međutim, ukoliko do toga ne dođe, bićemo u velikom problemu.I pored finansijskih poteškoća, Palićki festival ugostiće eminentne filmske radnike među kojima je i slavni reditelj Džim Šeridan, a na njemu će biti prikazani filmovi koji pomeraju granice i pune bioskope širom Starog kontinenta.
Odmah po otvaranju festivala publika na Letnjoj pozornici uživaće u filmovima iz takmičarske selekcije, "Kongres" Arija Folmana i "Borgman" Aleksa van Vermerdama.
Po izboru Nikolaja Nikitina, za priznanje Palićki toranj nadmetaće se i film Srdana Golubovića "Krugovi", kao i "Otvori mi se" Sima Helinena, "Časovi Harmonije" Emira Bijagazina, "O puževima i ljudima" Tudora Giurgiua, "Jedi,spavaj, umri" Gabrijele Pihler, "U ime" Malgorzate Sumovske, "Raj: nada" Urliha Seidija, "Dug i srećan život" Borisa Klebnikova, "Vi osvetljavate noć" Onura Onlua, "Raspad slomljenog srca" Feliksa van Groningena, "Selidba" Ditriha Bugermana i "Pas moj Kiler" Mire Fornei. SELEKCIJE
O NAJBOLJEM ostvarenju odlučivaće žiri koji će činiti Srđan Dragojević, Ešli Horner, Marketa Hodouskova, Pamela Pieneza i Nurgul Jeliskej. Pored glavnog programa, publika će moći da vidi i filmove u selekcijama "Paralele i sudari", "Mladi duh Evrope", "Andergraund spirit", "Novi turski i mađarski film", dečji program, eko-dokumentarci, kao i omaž programa laureta "Aleksandar Lifka". Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
U Beču otvorena izložba slika Milana Konjovića Izložba slika Milana Konjovića pod nazivom "Slikarstvo gesta i akcije" otvorena je u palati Porcija u Beču u prisustvu brojnih zvanica  NOVI SAD/BEČ – Izložba slika Milana Konjovića (1898-1993) pod nazivom "Slikarstvo gesta i akcije" otvorena je u palati Porcija u Beču u prisustvu brojnih zvanica.
Izložbu je, u ponedeljak, otvorio predstavnik austrijske vlade dr Manfred Macka, a predstavnike ambasada BiH, Makedonije, Nemačke, Moldavije, Hrvatske i OEBS-a i druge goste pozdravili su potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić i otpravnik poslova Srbije u Austriji Goran Obradović.
Grujić je istakao da se u Konjovićem slikama "prepoznaje Vojvodina uzburkanog srca", podsećajući na to da je taj slikar u svoje vreme govorio da je Vojvodinu uzorao uzduž i popreko, od ravnice do neba, dubokim oranjem ostavio je duboke i upečatljive tragove na svojim slikama.
"Maestro Konjović je specifičan autor, koji je hodao u mornarskoj majici usred ravnice. Gde god da je bio, nosio je duh Vojvodine, a upijao je ono što je video u Parizu, Pragu, Budimpešti i Beču", rekao je Grujić.
U reprezentativnoj bečkoj galeriji, izgrađenoj u 16. veku, izložen je deo opusa Konjovića, iza koga je ostalo više od 6.000 radova: ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostime, vitraža, mozaika i grafika.
Slikar sa prepoznatljivim ekspresionističkim temperamentom doživeo je punu afirmaciju na 294 samostalne i 693 kolektivne izložbe u Jugoslaviji, Srbiji kao i evropskim i svetskim centrima Pragu, Budimpešti, Beču, Londonu, Amsterdamu, Rimu, Parizu, Atini, Moskvi, Sao Paolu, Njujorku, San Francisku i drugima.
U Somboru, umetnikovom rodnom gradu, od 1966. godine otvorena je Galerija "Milan Konjović" u kojoj je više od 1.060 dela. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Carski pokloni za Tita Na izložbi u muzeju “25. maj” pred posetiocima kolekcija vrednih eksponata. Među darodavcima Elizabeta Druga, šah Reza Pahlavi, princ Sihanuk, Hajle Selasije...  ŠTA je sve Josip Broz dobijao na dar od članova vladarskih porodica dok je bio predsednik Jugoslavije, posetioci Muzeja „25. maj“ imaće priliku da vide od subote, na izložbi „Carski darovi“. Reč je o jednom mogućem izboru poklona koje je Tito dobijao prilikom susreta sa vladarima iz osamnaest zemalja Evrope, Azije i Afrike.
Posetioce će najpre zablesnuti predmeti od zlata i drago kamenje neprocenjive vrednosti, ugrađeno u najviša odlikovanja kojima su maršala nagrađivali svetski monarsi. Izloženo je pedeset jedinstvenih predmeta izuzetne umetničke izrade, nastalih u najpoznatijim radionicama širom sveta, koji su podeljeni u pet celina: arheološki, upotrebni i ukrasni predmeti, nakit i odlikovanja. Odabrani eksponati datiraju od 7. veka pre nove ere, pa sve do polovine prošlog veka. U izradi ovih eksponata korišćeni su plemeniti metali, drago kamenje i najfiniji porcelan.
Kroz predmete, dokumenata i fotografije posetioci će se upoznati sa pravilima i običajima koji prate razmenu poklona državnika, što ovoj izložbi daje još zanimljiviji pečat.Darivanje ima simboličan značaj u svim kulturama, a razmenu darova na najvišem nivou određuje precizan protokol - od izbora poklona u zavisnosti od prilike, interesovanja, ukusa i statusa osobe kojoj je namenjen, samog čina predaje, do dokumentacije koja prati dar i kasnijeg čuvanja darovanih predmeta.
Među darodavcima su engleska kraljica Elizabeta Druga, iranski šah Reza Pahlavi, grčki kralj Pavle, kambodžanski princ Sihanuk, etiopski car Hajle Selasije...
Među izloženim predmetima najviše je poklona kambodžanskog princa Sihanuka sa kojim se Tito najčešće susretao: fragment hrama iz Angkor Toma, nekadašnje prestonice kraljevine Kmera koji se čuvao u muzeju pre nego što je poklonjen Titu; srebrni servis za čaj ukrašen predstavama legendarnog bića Garude, a posebno je atraktivna maketa carske kočije, dvokolice, izrađena od metala i drveta.
Poklon iranskog šaha Reze Pahlavija prilikom proslave 2500. godišnjice Persijskog carstva u Teheranu 1971. je replika Ukaza Kira Velikog iz 539. godine pre nove ere, poznatog pod nazivom Kirov cilindar. Taj slavni dokument, u obliku glinenog valjka, bio je postavljen unutar vavilonskih zidina kao kamen temeljac i smatra se prvim pisanim spomenikom o ljudskim pravima, jer propisuje religioznu toleranciju, ukidanje ropstva, kao i slobodu izbora i profesije. Original se danas čuva u Britanskom muzeju, a replika je izložena u zgradi UN u Njujorku gde je tekst preveden na svih šest službenih jezika. .jpg) Grčki kralj Pavle i kraljica Frederika poklonili su Titu zlatne replike pehara sa Krita iz 15. veka pre nove ere, a avganistanski kralj Mohamed Zahir statuu Bude.
Jedinstven je poklon cara Hajla Selasija Titu povodom Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, 1961. godine - pribor za pisanje koji predstavlja maketu carskog prestola.
Poseban segment izložbe čine odlikovanja kojim su sve predstavljene zemlje odlikovale Tita za dela učinjena u ratu i miru. Među njima se posebno izdavajaju evropska odlikovanja koja imaju najdužu tradiciju: danski Orden slona, ustanovljen 1464, švedski Orden Serafima, ustanovljen u drugoj polovini 16. veka i britanski Orden kupatila, ustanovljen 1399. i obnovljen 1725. .jpg) PAPAGAJI
AutentiČan poklon engleske kraljice Elizabete Druge publika neće moći da vidi, ali će saznati priču o tome kako je kraljica odlučila da Titu i njegovoj supruzi pokloni 10-12 parova papagaja i uz dar poslala detaljna upustva o izradi specijalnog kaveza na ostrvu Vanga, kao i o navikama, parenju papagaja...
PREBUKIRAN
O BOGATOJ državničkoj aktivnosti Josipa Broza Tita najbolje govore podaci da se, u dugom periodu vladanja susreo sa oko 350 predsednika država i vlada, bio gost u 169 državnih poseta i boravio u 73 zemlje sveta. Prilikom brojnih susreta dobio je veliki broj poklona koji se danas čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije. Nekim od tih poklona ponosili bi se i najveći svetski muzeji. SJAJ
KUSTOSI izložbe „Carski darovi“ koja će biti otvorena od 21. jula do 25. avgusta su Veselinka Kastratović Ristić i Momo Cvijović. Dizajn postavke uradila je Mina Milovančević. U obnovljenom prostoru muzeja „Carski darovi“ će sinuti u punom sjaju na zadovoljstvo domaćih posetilaca, ali i velikog broja turista koji pokazuju izuzetno interesovanje za predmete iz fonda Muzeja istorije Jugoslavije. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Zavirite u Titovu kolekciju carskih darova
Izložba "Carski darovi" koja je 20. jula otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije posetiocima pruža jedinstven uvid svet poklona. Ali ne onih poklona koje svakodnevno razmenjujemo, već onih koji su razmenjivali najveći državni zvaničnici.
Foto: Tanjug / Tanja Valič
"Političari i državnici retko su bili u prilici da daju i primaju poklone. Tito je u tome bio izuzetak", navela je v.d. direktora Muzeja istorije Jugoslavije Neda Knežević. Nova izložba tog muzeja otvorena 21. jula pokazuje deo raskošnih darova koji su iz vladarskih pozicija pristizali u tadašnju SFRJ kao poklon Josipu Brozu Titu.
Posetioci izložbe tako imaju jedinstvenu priliku da na jednom mestu pogledaju darove iz vredne kolekcije, od kojih neki predstavljaju istorijski važne predmete, dok neki dočaravaju daleke zemlje iz kojih dolaze.
A od ministra – klima
Otvarajući izložbu u zgradi muzeja tokom vrele subotnje večeri, ministar Petković odustao je od "govora koji su pripremili neki mladi ljudi iz ministarstva", i kratko pozdravio prisutne. Iskoristio je i priliku da predstavnicima muzeja do sledeće izložbe obezbedi i jedan poklon u svoje ime – klima uređaj.
Izložbu je otvorio ministar kulture i informisanja Bratislav Petković koji je podsetio prisutne na ugled koji je SFRJ uživala nekada u svetu, tvrdeći kako Srbija taj ugled, uprkos zbivanjima poslednjih godina, i dalje održava.
"Pored velikog truda poslednjih decenija da urušimo svoj ugled, uverio sam se da smo i dalje veoma cenjeni u zemljama Trećeg sveta. Ovaj muzej je deo naše mladosti, mi smo tada lepo živeli i imali ugled", rekao je Petković.
Kustosi izložbe su Veselinka Kastratović Ristić i Momo Cvijović, dok je za dizajn postavke zadužena Mina Milovančević.
Momo Cvijović (Foto: Tanjug / Tanja Valič)
U periodu od 1941. do 1980. godine Tito se susreo sa više od 350 šefova država, zabeleženo je oko 170 poseta, a po pozivu boravio je u 73 zemlje.
Najraniji poklon koji je Josip Broz Tito dobio iz jedne kraljevske kuće ujedno je i najstariji primerak izložen ovom prilikom u muzeju. U pitanju je antički korintski šlem, koji datira sa kraja VII – početka VI veka pre naše ere. Tito je ovaj dar dobio od kralja Grčke Pavla I, a oko bronzanog šlema postoji i niz zagonetki jer uprkos tome što je izliven u punoj ratničkoj formi, izrađen je u znatno manjim dimenzijama, zbog čega nije mogao imati praktičnu svrhu.
http://www.b92.net/news/pics/2013/07/21 ... 40x428.jpg
Foto: Tanjug / Tanja Valič
Pokloni u poklonu
Ekskluzivan izbor poklona članova vladarskih porodica Josipu Brozu Titu izložen je u zgradi koja je i sama poklon. Nju je Grad Beograd poklonio doživotnom predsedniku SFRJ za njegov 70. rođendan.
Kustos Momo Cvijović kao najzanimljiviji poklon izdvojio je ukaz Kira Velikog, takozvani Kirov cilindar, koji se smatra prvim pisanim spomenikom o ljudskim pravima.
"Original se čuva u Britanskom muzeju, a na svetu postoji samo još jedna replika koja se nalazi na drugom spratu u zgradi Ujedinjenih nacija. Ovaj predmet pronađen je u zidinama Vavilona, ispisan je klinastim pismom i u njemu se pominju verske tolerancije, slobodan izbor profesije, ukidanje ropstva", kazao je Cvijović.
Foto: Tanjug / Tanja Valič
Tu je i glava Bude - dar avganistanskog kralja Mohabeda Zahira, figura kamile od srebra - poklon jordanskog kralja Huseina, maketa carskih dvokolica koju je poklonio princ Kambožde Norodom Sihanuk, maketa prestola Selasija, kutija norveškog kralja Olafa Petog, zlatna kutija sa brilijantima od marokanskog vladara Hasana Drugog, ris od porcelana - dar danske kraljice Margarete Druge i princa Henriha, kutija za nakit koja datira sa kraja 19. i početka 20. veka - poklon japanskog princa Akihita i princeze Mičiko...
Cvijović navodi kako su predstavnici različitih zemalja imali različite zahteve kada je u pitanju ceremonija "primopredaje". Tako su američki zvaničnici uvek zahtevali da se poklon uruči u što privatnijoj atmosferi, daleko od očiju javnosti, jer su i njihovi pokloni bili takve prirode. S druge strane, Kinezi su voleli da od celog događaja naprave mali spektakl o kom bi se dugo pričalo.
Foto: Tanjug / Tanja Valič
Zanimljivo je da je britanska Kraljica Elizabeta bila posebno zabrinuta za svoj poklon, desetak papagaja, da je imenovala posebnog ambasadora koji je nadgledao izgradnju kaveza i put papagaja u SFRJ. Nakon što je poklon uručen, od Tita je tražena dozvola da se o tom događaju objavi kratka vest u britanskoj štampi, jer je procenjeno da bi se taj gest veoma dopao Britancima, navodi Cvijović.
"Pravila igre" nalagala su da se na svaki poklon mora dostojanstveno odgovoriti, ali kako kaže Cvijović, Tito je ipak bio "štediša" kada su pokloni u pitanju i veoma je vodio računa o tome šta poklanja. Među njegovim najčešćim poklonima bile su slike i skulpture, radovi tada poznatih državnih umetnika, dok je za istorijski važna umetnička delia Tito želeo da ostanu u zemlji. Tako je na primer zabeleženo,tvrdi Cvijović, da je Tito poklonio samo dve slike Paje Jovanovića, jednu
Foto: Tanjug / Tanja Valič
Cvijović je skrenuo pažnju na poklone koji se ne mogu videti na izložbi - one koji su opravdano odsustni kao što su vile u Marakešu i Adis Abebi i 12 parova papagaja od engleske kraljice Elizabete Druge, i na one koje još nisu pronašli, kao što je žardinjera od muranskog stakla koju je poklonio holandski princ Bernard.
Foto: Tanjug / Tanja Valič
Izložba će biti otvorena od 21. jula do 25. avgusta svakoga dana osim ponedeljka od 10 do 20 časova, a dva puta sedmične biće organizovana stručna vođenja. b92
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 19 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
