|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Izložba otvorena pola veka Galerija "Beograd" ispisala našu istoriju posleratne umetnosti. Povodom jubileja pred publikom dela Lubarde, Milunovića, Vozarevića, Aralice, Čelebonovića, Milosavljevića, Konjovića, Ćelića...  KORISNO je danas, kada se toliko priča o nepostojanju tržišta umetničkim delima, "sivom tržištu", gubitku kriterijuma i vladavini kiča - videti izložbu kojom se obeležeava pola veka galerije "Beograd" na Kosančićevom vencu. Vrhunska dela srpske umetnosti koja obeležavaju ovaj jubilej nisu sabrana i izložena samo iz svečarskih razloga. Ona "govore" mnogo više, celovitije i istinitije o periodu koji je za nama. Svedoče o odnosu vlasti i umetnika, ali i o vezi publike sa likovnim stvaraocima.
Osnivanjem galerija zapravo je prvi put započela organizovana prodaja umetničkih dela: slika, akvarela, crteža, skulptura, i to ne samo u Beogradu i Srbiji, već u celoj Jugoslaviji. To je bilo pionirsko delovanje galerije, upriličeno strateškim ulaganjem u budućnost, ali to je bilo i vreme uspostavljanja novih, efikasnijih odnosa na relaciji distribuiranja i prihvatanja duhovnih vrednosti...
- Da budemo iskreni - galerija je osnovana političkom odlukom. Početkom leta te 1963. umetnicima je tako dat prostor da plasiraju, prodaju svoja dela. To je ujedno značilo da ljudi ne moraju da "istražuju", nagađaju i(li) tumaraju i traže vezu kako da dođu do ateljea određenog umetnika i kupe sliku - kaže Nikola Kusovac, kome je, kako ističe, u galeriji "Beograd", kao svršenom studentu istorije umetnosti tu bilo prvo radno mesto.
Po njegovim rečima galerija je bila novina za Beograd, sasvim nepoznato mesto, i najveći je problem bio privući publiku, navići je na novo mesto u gradu:- Smišljali smo izložbe, nastojali da budu što privlačnije za publiku kako bi popularisali galeriju. Ali, i oni umetnici koji su imali ateljea u zdanju na Kosančićevom vencu 19, galeriju su shvatali kao "produžetak" svog prostora, spuštali se u suteren, često tu sedeli, razgovarali sa posetiocima... Tako je počela da se stvara posebna atmosfera koja je ovu lokaciju potom učinila izuzetnom - nezamenjivom!
Izložbu otvorenu u "Beogradu" čine dela iz privatnih kolekcija, dela koja su upravo tu svojevremeno i kupovana: Lubarda, Milunović, Vozarević, Stojan Aralica, Branko Filipović Filo, Milija Nešić, Mića Popović, Marko Čelebonović, Peđa Milosavljević, Miodrag Bata Mihailović, Milan Konjović, Ljubica Cuca Sokić, Majda Kurnik, Stojan Ćelić, Dado Đurić...  Ali, ubrzo po osnivanju galerije, na tom novom i nepoznatom, pionirskom putu, kad je FNRJ promenila ime u SFRJ - pojavile su se i izvesne sumnje u opravdanost njenog osnivanja. Pratila su je, kako ističe Zdravko Vučinić, jedan od njenih kustosa, sukobljena mišljenja. Upravo oni kojima je osnivanje galerije "išlo naruku" su zastupali "elitistički" stav: smatrali su da će "masovna prodaja" umanjiti značaj umetničkog rada, te da će se time umetničko delo "devalvirati i svesti na nivo produkta obične, potrošački deklarisane robe."
Sa ove vremenske distance te "strepnje" možemo tumačiti kao zaista anahrone. Pokazale su se i neopravdane. To dokazuje život galerije i misija koju je imala. Dovoljno je setiti se negdašnjih redova uoči novogodišnjih praznika kad je galerija prodavala umetnička dela sa popustom - odricala se "rabata". Slike i skulpture mogle su da se kupe i na rate! Postavljeni cilj "razvoj interesovanja građana za umetnost" je dosegnut. Time je bila ostvarena idruštvena misija umetnosti - podizan je duhovni nivo građana, kao i vrednosni kriterijumi.
MISIJA I PRODAJA
PRODAJNA galerija "Beograd" ne bi postala ono što jeste i ne bi ostvarila značajnu društvenu misiju da se nije bavila "prometom dela". Prve godine po osnivanju prodala je 104 umetnička rada. Taj trend je stalno rastao, da bi već posle jedne decenije, broj premašio hiljadu "plasiranih eksponata". U tom kontekstu, zaposleni u ovoj galeriji ističu i kultnu Novogodišnju rasprodaju! [img]OSNIVAČ
VEĆE proizvođača Narodnog odbora Beograda je 23. maja 1963. donelo odluku da osnuje prodajnu galeriju "Beograd". Prema tom aktu njen zadatak je bio "da propagira likovna dela u cilju razvijanja interesovanja za umetnost."[/img] Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Avner Ajzenberg na festivalu u Vranju Ove godine u okviru drugog po redu P(h)antomfesta u Vranju, koji se održava 28. i 29. juna, svoju predstavu izvešće i Avner Ajzenberg, poznati američki pantomimičar.  Pored popularne predstave “Izuzeci od gravitacije” sa kojom gostuje 29. juna u sali Doma vojske u Vranju, Avner će održati i prezentaciju/diskusiju na temu "Sve što ste želeli da znate o pantomimi, a nista imali koga da pitate" u Američkom kutku pri Narodnoj biblioteci "Bora Stanković" (29. jun, 12h).
Avner Ajzenberg u „Izuzecima od gravitacije“ podseća da moć pozorišta može da stanuje u samo jednom harizmatičnom izvođaču na sceni koji ume da dodirne srce gledalaca. Avner je majstor teatra pokreta i komedije pokreta u kojima prosipa magiju poetične jednostavnosti u predstavi punoj urnebesnih neprilika glavnog junaka. Sa ovom predstavom često je nastupao na Brodveju, a nastupima širom sveta dokazao je da „Izuzeci od gravitacije“ ruše jezičke i kulturne barijere što ga u potpunosti i logično svrstava u program festivala P(h)antomfest koji je osnovan kako bi kroz umetnost brisao razlike među ljudima. Ovog juna Avner Ajzenberg dolazi u Vranje i sa sobom donosi duh Brodveja i njegovih pozorišta, saopštili su organizatori.
Avner Ajzenberg je rođen u Atlanti, Džordžija. Kao dete bio je pasionirano zaljubljen u zmije i žongliranje. Želeo je da bude doktor ali se pod uticajem roditelja preorjentisao na glumu. Primenjujući veštinu žongliranja na obrazovanje, promenio je četiri univerziteta u Americi krećući se u pravcu suprotnom od kretanja kazaljki na satu da bi na kraju dobio diplomu dramskih umetnosti Univerzita Vašington 1971. godine. Nastavio je studije u Parizu tokom sledeće dve godine pod vođstvom Žaka Lekoka. Po povratku u Sjedinjene Države predavao je u Školi fizičke komedije Karla Macone Klementija u Kaliforniji. Po njegovim rečima, Lekok i Klementi su presudno uticali na njegov rad.
U svetu filma Avner je verovatno najpoznatiji po ulozi u filmu Dragulj sa Nila gde je, uz zvezde ovog filma Majkla Daglasa i Ketlin Tarner, glumio naslovnu ulogu – Svetog Čoveka poznatog kao Dragulj. Takođe je glumio i u filmu Brenda Starr kao i u televizijskim serijama Webster i Mathnat. Avnerova monodrama Avner Ekscentrik je bila hit predstava u sezoni 1984-85. na Brodveju.
Njegova poslednja predstava, Izuzeci od gravitacije, koju je posle toliko igranja doveo do savršenstva ruši jezičke i kulturološke barijere. Prikazivana je po celoj Americi i širom sveta.
Avner je čest gost na festivalima komedije, pozorišnim i mađioničarskim festivalima,a njegov nastup u Srbiji podržala je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu.
Ulaz na sve programe P(h)antomfesta je slobodan. b92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Mokrin: Veče u čast Mike Antića Na Varoškom trgu u Mokrinu u ponedeljak u 21 čas, biće održana tradicionalna manifestacija Memorijal "Miroslav Antić"  NA Varoškom trgu u Mokrinu u ponedeljak u 21 čas, biće održana tradicionalna manifestacija Memorijal "Miroslav Antić", koja se od 1986. organizuje u čast ovog pesnika. Tema ovogodišnje priredbe biće fragmenti koje je Antić ispisivao na razglednicama, kasnije objavljeni u knjizi "Izdajstvo lirike".
"Izdajstvo lirike" je knjiga u kojoj su sakupljene misli-razglednice i pisma sebi i drugima velikog pesnika. Između ostalog, u knjizi se mogu naći brojne Antićeve misli koje su nastale na obalama mora. Poznavaoci njegove poezije i njegovog lika smatraju da su upravo ove "morske misli" bitno odredile njegov život i u velikoj meri uticale na njegovo stvaralaštvo, poimanje i razumevanje života.
U programu, koji će voditi glumica Marija Vicković, učestvuju Vojin Ćetković, Miloš Biković, Danica Maksimović, Miodrag Petrović, Ana Bebić, Dejan Cukić, Nemanja Rotar, Raša Popov, Milomir Marić, Bogdan Ibrajter Tane, Tamburaški orkestar Mokas... Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Počinje Beogradski festival evropske književnosti Izložbom o velikom poljskom pesniku Zbignjevu Herbertu počinje drugi Beogradski festival evropske književnosti, u holu Doma omladine Beograda  DRUGI Beogradski festival evropske književnosti počeće u utorak uveče od 19 sati, u holu Doma omladine Beograda, otvaranjem izložbe posvećene velikom poljskom pesniku Zbignjevu Herbertu (1924-1998), jednom od najvećih evropskih pesnika 20. veka.
Tokom ove izložbe posetioci će moći da vide crteže, rukopise i fotografije ovog modernog klasika, koji je pisao i eseje, drame i kratku prozu. Vrhunac Herbertove poezije predstavlja knjiga "Gospodin Kogito": pesme na tu temu pisao je tokom čitave svoje pesničke karijere, a Gospodin Kogito jedan je od najuzbudljivijih likova moderne evropske književnosti.
Herbertovi crteži nastajali su, po rečima Gojka Božovića, glavnog urednika "Arhipelaga", tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Veliki broj crteža odnosi se na teme iz Grčke, zatim Holandije i Italije, posebno Venecije - što su sve velike teme u njegovom stvaralaštvu.
- Malo je poznato da je veliki pesnik i esejista tokom čitave svoje karijere radio i crteže. Oni mogu da se vide i na mnogim njegovim rukopisima, jer je on pišući svojim prepoznatljivim sitnim rukopisom, svoje pesme i eseje ukrašavao vinjetama, crtežima, minijaturama. Herbertovi crteži u dubokoj su vezi sa spisima, otuda i sami rukopisi deluju kao crteži - rekao je za "Novosti" Božović.Na otvaranju Festivala pesnik Duško Novaković pročitaće pesmu posvećenu Herbertu. Zatim će, u prvom književnom programu, nastupiti pisac Mihajlo Pantić, koji će razgovarati sa publikom i čitati svoje nove priče iz knjige "Hodanje po oblacima". U okviru filmskog programa festivala posetioci će moći da vide besplatnu projekciju filma "Hadersfild" Ivana Živkovića koji je snimljen prema istoimenoj drami Uglješe Šajtinca.
Festival koji organizuje "Arhipelag", odvijaće se u Domu omladine do 28. juna. Zamišljeno je da se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjige i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do izložbi, retrospektiva savremenih igranih ili dokumentarnih filmova poteklih iz književnosti, kao i video-prezentacija i drugih događaja.
Svakog dana u 19 i u 20 časova na programu su čitanja pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz programa "Književnost na filmu". Publika će moći da gleda i "Logor posrnulih žena" Laca Halame (prema istoimenom romanu Antona Balaža), "Petrovgradsku prašinu" Ilije Torbice (prema romanu Vojislava Despotova) i "Ljubavnike kafea Flor" Ilana Durana Koena (film o Žan-Pol Sartru i Simon de Bovoar).
DOMAĆI I STRANI GOSTI
UČESNICI ovogodišnjeg, 2. Beogradskog festivala evropske književnosti su i poznata francuska književnica Florans Noavil, nova zvezda evropske književnosti Goce Smilevski, Igor Štiks, čiji je roman "Elijahova stolica" preveden na šest evropskih jezika i pretočen u višestruko nagrađivanu pozorišnu predstavu, jedan od najzanimljivijih postjugoslovenskih pisaca Muharem Bazdulj, kao i poznati domaći pisci Srđan V. Tešin i Živorad Nedeljković. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Mira Banjac otvara 42. Sofest U Sopotu će u utorak, 2. jula, svečano biti otvoren 42. SOFEST koji će trajati do 6. jula. Umesto džipova i oldtajmeri, autore i glumce će kroz grad provozati fijakeri i čeze  U SOPOTU će u utorak, 2. jula, svečano biti otvoren 42. SOFEST. Te večeri će, ispred Centra za kulturu Sopot, posle tradicionalnog defilea autora i glumaca, i plesne predstave "Raskršće", jedna od najvećih i najvoljenijih srpskih glumica svih vremena Mira Banjac, otovriti ovaj značajan i jedini festival srpskog filma.
Umesto dosadašnjim džipovima i oldtajmerima, autore i glumce iz deset domaćih filmova će kroz grad provozati četiri fijakera i jedne čeze. Tako su na konferenciji za štampu najavili organizatori festivala.
- I ove godine ćemo na SOFESTU koji traje do 6. jula, videti ostvarenja između dva festivala, odnosno na programu će biti deset srpskih filmova. Pitanje je koliko ćemo ih gledati sledeće godine, s obzirom na stanje u kulturi. Ovoga puta ćemo posebnu čast odati gospođi Miri Stupici, koja će biti naša gošća malo pre proslave svog 90. rođendana. Biće prikazana dva filma u kojima ona igra - "U mreži" i "Roj", a u pratećem programu posetioci će moći da vide izložbu posvećenu njoj - rekla je Gorica Mojović, predsednica odbora festivala.
Na godinama najavljivane projekcije filmova na otvorenom, publika u Sopotu će morati još da sačeka.
- Sa manje sredstava nego prošle godine, nećemo moći da organizujemo bioskop van sale - rekao je Dragan Marinković, direktor direkcije FEST-a, koja zajedno sa Centrom za kulturu Sopot organizuje festival. - Ipak, zadovoljstvo je što će među deset filmova, u Sopotu biti čak tri premijere - "Mamaroš", koji će stići pravo sa festivala u Moskvi gde će imati svetsku premijeru, zatim "Ljuljaška" i "Država". A, najmlađi će uživati u filmovima "Madagaskar 3", "Pet legendi" i "Zvončica i tajna krila".Gradski sekretar za kulturu Katarina Živanović rekla je da se nada da se prepolovljeni prošlogodišnji budžet izdvojen od Grada, a Mojovićeva je dodala da je i Ministarstvo kulture, oko kojeg se ovih dana "digla opšta povika", za SOFEST izdvojilo milion dinara.
TAKMIČARI
UMANjENI budžet ove godine je uslovio i umanjenje nagrada na festivalu. A (i za takva) priznanja boriće se deset domaćih ostvarenja: "Mamaroš" Momčila Mrdakovića, "Ljubav dolazi kasnije" Hadži-Aleksandra Đurovića, "Ljuljaška" tamare Drakulić, "Artiljero" Srđana Anđelića, "Država" Jelene Marković, "Krugovi" Srdana Golubovića, "Vir" Bojana Vuka Kosovčevića, "Falsifikator" Gorana Markovića, "S/kidanje" Koste Đorđevića i "Led" Jelene Bajić Jočić. "SKRAĆENI" ŽIRI
NISU samo nagrade smanjene 42. SOFESTU, već je "skraćen" i žiri. Umesto dosadašnjih pet članova (sa jednim međunarodnim), o najboljima će ove godine odlučivati tročlana ekipa: Dragana Varagić, glumica i profesorka na Akademiji umetnosti, Filip Feti Dautović, profesor FDU i Miroslav Terzić, reditelj. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Konstantin Veliki na markama U institutu „Servantes“ u četvrtak uveče će biti otvorena izložba slika i crteža rađenih za izdanje poštanskih maraka povodom jubileja - 1.700 godina od odnošenja Milanskog edikta U INSTITUTU „Servantes“ u četvrtak uveče će biti otvorena izložba slika i crteža rađenih za izdanje poštanskih maraka povodom jubileja - 1.700 godina od odnošenja Milanskog edikta. Posetioci će biti u prilici da vide predloške, slike i crteže autora Bobana Savića, akademskog slikara, kreatora maraka i vrednosnica u „Pošti Srbije“, koji su rađeni za ovo izdanje prigodnih poštanskih maraka i vrednosnica.
Radovi predstavljaju pokušaj istorijske rekonstrukcije života Konstantina Velikog, njegove uloge u uvođenju hrišćanstva kao zvanične religije, ali i zbir različitih likovnih tehnika: akvarel, gvaš, krejon, pastel, tuš u boji, kombinovana tehnika. Izložba je jedinstvena po tome što posetiocima omogućava uvid u kompleksan i zanimljiv proces stvaranja poštanskih maraka. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Obnova pozorišta u Vranju Godinu dana od kako je zgrada Pozorišta „Bora Stanković“ stradala u požaru i posle velike akcije prikupljanja pomoći za njegovu obnovu, radovi na izgradnji teatra trebalo bi da počnu početkom septembra  GODINU dana od kako je zgrada Pozorišta „Bora Stanković“ stradala u požaru podmetnutom u susednoj letnjoj diskoteci "Paladijum" i posle velike akcije prikupljanja pomoći za njegovu obnovu, radovi na izgradnji gradskog teatra trebalo bi da počnu početkom septembra. U plamenu je lane stradalo gotovo sve, a šteta na zgradi staroj 120 godina je bila ogromna. Ostali su samo zidovi i deo prostorija u novom delu zgrade gde se nalazi uprava.
- Usvojen je idejni projekat, a završetak glavnog projekta očekuje se 17. jula - kaže zamenica gradonačelnika Bojana Veličkov.
Iako rade u nemogućim uslovima, glumci vranjskog pozorišta, ipak su u ovoj sezoni imali tri premijere, redovan repertoar i brojna gostovanja.
- Trudimo se da ne dozvolimo da umetnost zaćuti - kaže Radmila Đorđević, direktorka pozorišta.
- Igrali smo i pod vedrim nebom prošlog leta, a uradićemo to ponovo, uz maksimalan trud da pomognemo u izgradnji pozorišta.
Na namenskom računu koji je otvoren za pomoć u izgradnji zgrade teatra za godinu dana bilo je 216 uplata pojedinaca i preduzeća, stizala je i kolegijalna pomoć od pozorišta širom Srbije. Ukupno je prikupljeno 34.915.290 dinara. Zanimljivo je da je izostala pomoć državnih intitucija.
- Dobili smo brojna obećanja, ali je zasad izvesno je da će posle završetka glavnog projekta Ministarstvo kulture izdvojiti određena sredstva - kaže Bojana Veličkov. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Otvoren Andrićev institut u Andrićgradu U Andrićgradu hiljade posetilaca proslavile Vidovdan. Osveštani temelji Crkve Svetog kneza Lazara. Počeo da radi Andrićev institut, Kusturica direktor  VIŠEGRAD - Vidovdan, 624. od Kosovske bitke, proslavljen je u petak na najdostojnijem mestu - pod svodovima tek izgrađene velelepne Crkve Svetog kneza Lazara čiji su temelji osveštani, u Andrićevom institutu koji je u petak počeo da radi, na trgovima Nikole Tesle i Petra Petrovića Njegoša do kojih vodi Ulica Mlade Bosne...
Emir Kusturica, tvorac višegradske renesanse i kamenog zdanja na obali Drine, ipak tvrdi da je sve to tek generalna proba za idući 28. jun i veliki praznik srpskog naroda: tada će jedini grad u istoriji civilizacije posvećen jednom piscu i njegovom delu biti u potpunosti završen.
- Teško je vreme za male narode. Budućnost imamo ako ostvarimo značajne projekte kakav je Andrićgrad. Zadovoljan sam jer se danas materijalizovala duboka veza između Srbije i Republike Srpske, dve vlade brinuće o radu Andrićevog instituta. Najvažnija institucija Andrićgrada je održavanjem prve, osnivačke sednice zvanično počela da radi - rekao je Kusturica za „Novosti“.
- Svedoci smo pokušaja istorijskog revizionizma. Pokušavaju da okidač „kriv“ za Prvi svetski rat pripišu srpskoj ruci. Protiv takvih ćemo se boriti.
Direktor klasičnog i modernog instituta društvenih nauka i umetnosti je - Emir Kusturica.
Ispred Crkve Svetog kneza Lazara, višegradskih Dečana, akademik Matija Bećković je rekao:
- Na ovaj dan kukavica prestaje da kuka. Posmatrajući Andrićgrad, to deluje istinito i moguće. Uz ćupriju Mehmed-paše Sokolovića, Višegrad je dobio svoje najveće dostignuće, a RS svoju kulturnu prestonicu. Po legendi, crkve su nekada letele iz mesta u mesto, a ona dečanska našla se na obali Drine u gradu posvećenom Andriću. Velika je sreća imati u narodu jednog Kusturicu - kaže Bećković.
Andrićgrad je u petak posetio predsednik RS Milorad Dodik, on se Kusturici zahvalio što nije odustao od projekta presudno važnog za budućnost Srpske:
- Od početka gradnje Andrićgrada, zahvaljujući Kusturičinom angažovanju, dobijamo sve više važnih institucija sa kojima možemo da se identifikujemo kao narod. Za godinu dana, sve će biti završeno, a one koji ne žele da vide boljitak, njih ne vredi ubeđivati. Vlada RS je napravila izuzetan potez odvajajući javna sredstva za ovaj posao jer Andrićgrad ostaje za večnost.  PROJEKAT BEZ PREMCA
U ANDRIĆGRADU su za samo dve godine izgrađeni trgovi Nikole Tesle i Petra Petrovića Njegoša, šetalište Mlada Bosna, velelepna Gradska kuća ispred koje je Andrićeva statua, Andrićev institut, Crkva Svetog kneza Lazara, desetine manjih kamenih kuća u kojima su knjižare, galerije, trgovine, tu je „tripleks“ bioskop, ulazna vizantijska kapija sa kulom, turska kula, podzemni parkinzi, gradnja hotela i hostela je u završnoj fazi, baš kao i Univerziteta i Akademije lepih umetnosti. Uslediće stvaranje karavansaraja i srpske kuće, rečne marine, otvorene pijace, sportskih terena, bazena, zidina oko grada... novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Četiri decenije novosadskog Festivala alternativnog i novog teatra "Rozamundom" hrvatskog pozorišta "Hotel Bulić" počeo ovogodišnji Festival alternativnog i novog teatra u Novom Sadu, koji ove godine slavi 40 godina  IMAM 40 godina. Ružno doba. Čovek je još dovoljno mlad da bi imao želja, a isuviše star da bi ih ostvarivao... Na citiranje početnih rečenica Ahmeda Nurudina iz "Derviša i smrti", Miloš Sofrenović, selektor ovogodišnjeg Infanta koji obeležava upravo 40. rođendan, uz smešak, odgovara da to možda važi za ljude, ali ne i za manifestacije. Posebno ako im u podnaslovu stoji i - festival alternativnog i novog teatra.
- Ovako zaokružen jubilej jeste prilika da se osmotri trag koji na stotine predstava izvedenih ovde, u Novom Sadu, ostavilo u vremenu, a on je zbilja upečatljiv - nastavlja Sofrenović. - Ipak, i jubilej i sama priroda festivala, obavezuju i da, odmah, predočimo nove pristupe i nove metodike pa smo, zato, i startovali sa "Rozamundom", hrvatskog pozorišta "Hotel Bulić".
U onom što bi moglo da bude osmatračko koračanje unazad, ali s pravom koje na to daje pretrajavanje u vremenu, jesu tri predstave ili kratka solo komada Portugalke Vere Montero. Ona je, iz klasičnog baleta, odavno zagazila u vode revolucionarnog eksperimenta i novih konceptualnih izvođačkih obrazaca i, još jednom, oduševila Novosađane čiji je višegodišnji poznanik. Svaki je inspirisan konkretnom ličnošću ili delom. U jednom su to pesme i igra Džozefine Beker, u drugom glas Žila Deleza iz predavanja o Spinozi, a u trećem Maneova slika "Olimpija" - objašnjava Portugalka.
Upravo iz činjenice da ono što ona ili, recimo, Kit Džonson iz Danske koji se, ove godine, na Infantu predstavio komadom "Zanošenje ili pokretanje nagona", aktuelnost ne gubi već više od decenije, Sofrenović i izvodi zaključak o upečatljivosti traga novosadskog festivala u vremenu.
A ono što izdvaja kao osnovnu karakteristiku koncepta ovogodišnjeg izdanja festivala i većine od ukupno dvadesetak predstava koje su na njemu viđene od otvaranja 25. juna, ili će biti viđene do zatvaranja 1. jula, jeste pažljivo odmeren balans između reči i pokreta.
- Ta ravnoteža između tekstualnog, dakle dramskog, i muzičkog i plesnog je zaista iznijansirana i verujem da će se ovogodišnji Infant pamtiti upravo po njoj - objašnjava Sofrenović. - U svakom slučaju, ja i Milica Konstantinović koja je, zajedno sa mnom, birala predstave, držaćemo se tog pristupa i naredne godine, jer ćemo i na narednom Infantu biti u istoj ulozi.
Najzad, novina koju je ovogodišnji Infant ponudio jeste i predstava "Čarobno putovanje" koje, u režiji Đorđa Makarevića, izvodi sedmoro mladih ljudi čiji život je obeležio autizam.
- Nismo imali dilemu da li da, uvrštavanjem te predstave u program, podržimo njenu uzvišenu misiju - objašnjava Sofrenović. - I ona je svojevrsno otvaranje, a upravo je to koliko otvorenost nose, bilo jedan od naših glavnih kriterijuma pri izboru predstava.  KRAĆE NIJE I SLABIJE
MADA, zbog oskudnih materijalnih sredstava, ovogodišnji Infant traje šest umesto uobičajenih osam dana, selektor tvrdi da to nije uticalo na njegov kvalitet.
- Tačno je da je on kraći, pa će i ukupan broj predstava biti nešto manji, ali se po odličnom odzivu i zadovoljstvu publike, i na sceni SNP i Tribine mladih KCN, možete uveriti da festival nije ništa slabiji od dosadašnjih, naprotiv - dodaje Sofrenović. UČESNICI
PORED grupa iz Portugalije, Danske i Hrvatske, na ovogodišnjem Infantu nastupili su Studio za elektronski teatar iz Velike Britanije, Mali dramski teatar iz Bitolja u Makedoniji, grupe "Imovina" i "Lajka" iz Belgije, "Emanat" iz Slovenije... Tu su, dabome, bili i naš Bitef teatar - Bitef dens kompanija i Dah teatar, kao i "DIS - teatar" iz Republike Srpske. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Otvaranje izložbe o Konstantinu Velikom U Narodnom muzeju, u okviru izložbe biće sedam vizuelnih i tematskih celina: od prethodnika tetrarhije - krize Carstva i careva sa Balkana, preko doba tetrarhije do Konstantinove vladavine i dinastije 337-363. godine  U Narodnom muzeju u utorak uveče se otvara reprezentativna izložba "Konstantin Veliki i Milanski edikt 313. - Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije" koja će posetioce odvesti u vreme kada je područje današnje Srbije bilo od posebne važnosti za Rimsko carstvo. Ovaj likovni događaj je organizovan u okviru državnog projekta obeležavanja 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta.
U okviru izložbe biće sedam vizuelnih i tematskih celina: od prethodnika tetrarhije - krize Carstva i careva sa Balkana, preko doba tetrarhije do Konstantinove vladavine i dinastije 337-363. godine.
- Reč je o reprezentativnim arheološkim nalazima koji su otkriveni na našim prostorima, a predstavljaju najautentičnija svedočanstva koja su nastajala u rasponu od kraja II i krize III veka, do VI i VII veka. Oni oslikavaju doba koje prethodi vremenu Konstantina Velikog, period njegove vladavine, ali i vredno nasleđe prvog hrišćanskog cara. Autori izložbe su sačinili odabir eksponata zahvaljujući kojima će biti moguće predstaviti različite sfere duhovnog i profanog života careva i vojskovođa, ali i vojnika igrađana Rimskog carstva, objašnjava Bojana Borić Brešković, vd direktorka Narodnog muzeja u Beogradu.Imajući u vidu da su mnogobrojni carevi, koji su vladali u periodu od sredine III do sredine IV veka, rođeni, boravili ili umrli na teritoriji današnje Srbije, arheološki predmeti otkriveni na našim prostorima ostaju nezaobilazno svedočanstvo za istoriju kasnoantičkog perioda u celom Rimskom carstvu.
EKSPONATI
RaskoŠnom postavkom koju čini 180 neprocenjivih eksponata biće predstavljeno turbulentno doba koje prethodi vremenu Konstantina Velikog, period njegove vladavine, ali i vredno nasleđe prvog hrišćanskog cara.  Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 19 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
