Dugogodišnji direktor beogradskog Zoološkog vrta i vajar Vuk Bojović preminuo je jutros u 74. godini.
Poslednjih 28 godina bio je na čelu zoo-vrta, koji je njegovim radom i zalaganjem prerastao u pravu oazu životinjskog carstva, sa preko dve hiljade životinja, gde rado dolaze i deca i odrasli. U tom periodu Vrt je obezbedio više od 2.500 životinja.
Na funkciji direktora Beo zoo-vrta se nalazio se od 1. maja 1986. godine.
Široj javnosti je postao poznat kada je krajem osamdesetih dva puta iz zoo-vrta bežao šimpanza Sami. U poteri po ulicama i krovovima Beograda i ubeđivanju šimpanze da se "preda“ najveću ulogu je imao upravo Bojović. Taj događaj je on kasnije iskoristio da skrene pažnju na stanje u zoo-vrtu i da to stanje unapredi.
Beo zoo vrt je povodom smrti direktora saopštio da je Vrt dobre nade ostao bez čoveka koji mu je 28 godina davao i dobrotu i nadu
Oni navode da je Bojovićev životni put poznat građanima Beograda, posetiocima zoološkog vrta iz svih krajeva Srbije i sveta, kao i celokupnoj javnosti i da je pre skoro tri decenije "jedan vajar, rođen u lepotama Žablja, ljubav prema umetnosti dopunio ljubavlju prema životinjskom svetu i arhitekturi".
"Od tada je svih ovih godina Vuk Bojović na specifičan način vajao i izvajao istinski najživotniji deo beogradske Kalemegdanske tvrđave. Danas tog vajara više nema", navodi se u saopštenju.
Kolektiv Zoološkog vrta u Beogradu navodi da su među nebrojenima koji žale zbog odlaska Vuka Bojovića, a da zaposleni i volonteri beogradskog Vrta dobre nade žale za odlučnim, visprenim, energičnim čovekom koga je javnost znala.
"Mi smo našeg direktora poznavali kao čoveka koji celim svojim bićem, svojom snagom i svojom mudrošću inspiriše na rad, predanost i stručnost", navode zaposleni.
Oni dodaju da su radni dani sa Vukom Bojovićem bili bogatstvo kojim se retko ko može pohvaliti, a da se oni koji su sa njim radili time mogu ponositi.
"Danas je tužan dan u Zoološkom vrtu. Život i smrrt se na ovakvom mestu često prepliću, svest o prirodnosti postanka i nestanka je nešto sa čime se srećemo svaki dan", navodi se u saopštenju.
O danu kada će se održati komemoracija povodom smrti direktora Zoološkog vrta Beograda javnost će biti uskoro obaveštena, kao i datumu i mestu održavanja sahrane.
mondo.rs
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
U Beogradu je umrla glumica koju pamtimo po serijama „Levaci“, „Diplomci“, „Majstori“, „Otpisani“, „Salaš u Malom ritu“, „Vruć vetar“, „Banjica“, „Otvorena vrata“...
Ljubica Cica Ković
Glumica Ljubica Cica Ković (1923-2014) preminula je danas u Beogradu. Po završetku Dramskog studija, igrala je u nekoliko pozorišnih predstava (Nušićev „Pokojnik“ i „Vlast“, „Koštana“ Bore Stankovića), ali je gledaoci uglavnom pamte po brojnim filmskim i TV ulogama.
Šezdesetih godina igrala je u filmovima „Put oko sveta“ i „Orlovi rano lete“, ostale su upamćene i njene uloge u brojnim serijama („Levaci“, „Diplomci“, „Majstori“, „Filip na konju“, „Otpisani“, „Salaš u Malom ritu“, „Vruć vetar“, „Banjica“, „Otvorena vrata“), dok je na valikom platnu njeno poslednje ostvarenje bilo 1999. godine u filmu „Ranjena zemlja“.
Poznati hrvatski glumac Boris Buzančić preminuo je danas u Zagrebu u 85. godini života, javio je “Jutarnji list”.
Kao gradonačelnik u seriji "Velo misto"
Buzančić je u avgustu imao moždani udar, zbog kojeg mu je bila oduzeta leva strana. Početskom septembra je pušten na kućnu negu, ali je prebačen u Dom za stare jer mu je stan na četvrtom spratu.
Buzančić je rođen 13. marta 1929. U Bjelovaru, a glumom se počeo baviti u ranoj mladosti.
Poznat je po oko 500 pozorišnih, te 12 televizijskih i 70 filmskih uloga, uključujući “Velo misto”, “Obećana zemlja”, “Operacija Barbarosa”, “Veliki i mali”, “Maratonci”, “Bella Biondina”, “Maršal”, “Oficir s ružom”, “Mala pljačka vlaka”, “Sustanar”, “Tamburaši”, “Povratak”, “Živi bili, pa vidjeli”…
Kako piše “Jutarnji list”, Buzančić je bio aktivan sve do bolesti, i igrao je u predstavi “My Little Corner of the World” u pozorištu “Gavela”.
Zanimljivo je da je u “Velom mistu” glumio gradonačelnika, da bi 1990. u stvarnosti postao prvi čovek Zagreba.
Buzančić je bio oženjen Katjom, s kojom ima ćerku Anu i sina Ivana, a nakon smrti supruge živeo je sa Evicom Fici, udovicom njegovog kolege Ivice Ficija, navodi “Jutarnji list”.
Legendarna hrvatska filmska, pozorišna i televizijska glumica Ana Karić, preminula je u Zagrebu u 74. godini, piše "Večernji list".
Ana Karić Glumila je u filmovima poznatih hrvatskih reditelja Ante Babaje, Nikole Tanhofera, Zvonimira Berkovića, Krste Papića i drugih.
Poznati filmovi u kojima se pojavila su 'Carevo novo ruho' (1961.), 'Pustolov pred vratima' (1961.), 'Slučajni život'(1969.), 'Bablje ljeto' (1970.), 'Kuća'(1975.), 'Živi bili pa vidjeli' (1979.), 'Tajna Nikole Tesle' (1980.), 'Donator' (1989.), 'Krhotine - Kronika jednog nestajanja' (1991.), 'Pont Neuf' (1997.), 'Infekcija' (2003.), 'Punom parom' (1978.), 'Pseudologija', 'Noćni brodovi' (2012.). 'Putovanje na mjesto nesreće'(1971.).
Jedna od najznačajnijih glumica, najveća tragetkinja svog doba i članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta od njegovog osnivanja, Marija Crnobori, preminula je 21. oktobra u 96. godini u svom stanu u Beogradu, piše u saopštenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta
Marija Crnobori i Mata Milošević
Marija Crnobori se rodila se u Istri, u malom mestu Banjole kod Pule, 1. oktobra 1918. godine. Njeni glumački počeci bili su u angažmanima u zagrebačkom HNK i Narodnom pozorištu u Rijeci, u kome je vrlo brzo postala prava zvezda scene.
Velika glumica je 1947. godine , na poziv Bojana Stupice, sa rediteljem i suprugom Markom Fotezom je iz Istre je prešla u Beograd u koji donosi svoje glumačke talente, vrhunski profesionalizam i pravu posvećenost radu na izgradnji jednog novog teatra – Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Svoje najvažnije uloge ostvarila je na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog: Sofoklovu Antigonu, Rasinovu Fedru, Šekspirovu Ledi Magbet (Magbet) i Reganu (Kralj Lir), Geteovu Ifigeniju (Ifigenija na Tauridi).
Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Cankarevom Kralju Betajnove kao Francka... Postala je stub-oslonac repertoara ovog pozorišta: naslovne uloge u dramama Ljubov Jarovaja K. Trenjova i Kandida B. Šoa, Sofija Aleksandrovna u Čehovljevom Ujka Vanji, Jula u Peri Segedincu Laze Kostića, Katarina Ivanovna u Braći Karamazovi od Dostojevskog, kod Krleže Klara u Ledi, Jadviga Jasenska u Na rubu pameti i Laura Lembahova u U agoniji, Kler u Ženovim Sluškinjama, Jokasta u Hristićevim Čistim rukama...
Sa Markom Fotezom je učestvovala i u etabliranju Dubrovačkih ljetnih igara (Ofelija u Hamletu 1952. i Gertruda 1956, Titanija u Snu letnje noći, Ida u Dubrovačkoj trilogiji i druge uloge). Nagrađivana je i odlikovana najvećim priznanjima za posebna ostvarenja i životno delo kao što su Sterijina nagrada (1968), Oktobarska nagrada grada Beograda (1960), Sedmojulska nagrada za životno delo (1974), Dobričin prsten (1992). Godine 2009. svečano joj je dodeljena Povelja Sabora čakavskog pjesništva Žminj a 2013. na Dan državnosti Republike Srbije predsednik države Tomislav Nikolić odlikovao ju je Sretenjskim ordenom III reda.
Datum i mesto sahrane i komemoracije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu naknadno će biti objavljeni.
U 80. GODINI ZBOGOM DRUŽE PANTIĆU: Preminuo Nikola Simić!
Poznati glumac Nikola Simić preminuo je danas u Beogradu u 80. godini.
Nikolа Simić, srpski pozorišni, televizijski i filmski glumаc, rođen je 18. mаja 1934. godine u Beogradu.
U gimnаziji glumi u drаmskoj sekciji, а kаsnije diplomirа glumu nа Akаdemiji zа pozorište, film, rаdio i televiziju u Beogrаdu. Prvu ulogu igrа već kаo student (1957) u Jugoslovenskom drаmskom pozorištu, čiji je stаlni člаn od 1959.
Igrаo je u mnogobrojnim filmovimа i TV-serijаmа. Proslаvio se ulogom Mite Pаntićа u filmskom serijаlu "Tesnа kožа" (1982 — 1991). Glumio je u TV-serijаmа "Srećni ljudi“ (1993, 1995), "Porodično blаgo“ (1998, 2001), "Agencijа zа SIS“ (2006, 2007), Ljubаv, nаvikа, pаnikа (2006, 2007).
Od 1971. igrа u predstаvi "Bubа u uhu" sа kojom je 7. junа 2011. proslаvio jubilej 40 godinа igrаnjа.
Poznаt je i po tome što je sinhronizаcijаmа crtаnih filmovа nа srpski "pozаjmljivаo“ glаs Dušku Dugoušku, Mikelаnđelu i Sekаču u Nindžа kornjаčаmа, Megаtronu, Blustriku i Čipu Čejsu u Trаnsformersimа.
Brаt je glumcа Slаvkа Simićа.
kurir
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Filmski reditelj i scenarista preminuo je juče u Beogradu u 84. godini života
Zoran Čalić, foto: Wikipedia
Čalić je autor više od 20 igranih filmova, među kojima su najpopularniji Lude godine, Žikina dinastija, Došlo doba da se ljubav proba, Ćao inspektore...
Filmsko-televizijsko delo Čalića, posebno u domenu omladinskog filma kao žanra, jedinstveno je u srpskoj kinematografiji.
Humoristični, provokativni i uzbuđujući, filmovi ovog autora uspevali su da ostvare snažnu recepciju kod brojne publike. Srpski film je na svojevrstan način u njegovim komedijama ostvario zanimljiv susret omladinskog vitalizma i istorijskog populizma.
Ovaj prepoznatljiv autor, ostvarivši veliki opus, uspeo je da obogati srpski film posebnom žanrovskom tematikom, brojnim komedijama i svedočenjem o jednom istorijskom periodu.
Filmovi Čalića su u momentu pojavljivanja bili najgledaniji u Srbiji. Velika popularnost koju su imali ni danas nije bitno umajena.
Čalić je dobitnik više nagrada i priznanja, među kojima je posebno priznanje umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije.
Kremacija će se obaviti sutra, u 16 sati, na Novom groblju u Beogradu.
Jovan Ćirilov, teatrolog, dramaturg, osnivač Bitefa, preminuo u 84. godini u Beogradu. Uvek radoznao, bio je jedna od poslednjih renesansnih ličnosti naše kulturne scene
U BEOGRADU je u nedelju u 84. godini života preminuo Jovan Ćirilov, jedan od najznačajnijih kulturnih poslenika druge polovine prošlog i početka ovog veka. Teatrolog, dramaturg, dramski pisac, diplomirani filozof, pesnik, esejista, romanopisac, prevodilac, leksikogaf, erudita, osnivač i umetnički direktor Bitefa, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta...
Hroničar društva i teatra, "modernista u stalnom ratu sa konvencijama" - odavno je stekao mesto među najznačajnijim ličnostima srpske, jugoslovenske i evropske kulture.
Jovan Ćirilov rođen je u Kikindi 30. avgusta 1931. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu 1955. da bi odmah potom počeo da gradi bogatu i svestranu pozorišnu karijeru. Prvo kao asistent režije, dramaturg, umetnički direktor, a od 1985. do 1999. godine upravnik Jugoslovenskog dramskog. Sa Mirom Trailović osnovao je 1967. Bitef, tih godina bio je i dramaturg Ateljea 212, sve do odlaska na čelo JDP.
Tokom najblistavijih godina Bitefa (pa sve do poslednjih dana) obilazio je svet i kao izuzetan poznavalac pozorišnog života u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje svoga vremena. Bruk, Bergman, Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Ronkoni, Nurija Espert, Ljubimov, Living teatar - mnogi od njih svetsku slavu počeli su da stiču upravo u Beogradu. Kao i njegova pozorišna sestra Mira Trailović, rukovodio se celog života stavom da teatar nije dovoljno voleti, već mu treba služiti:
- Ja sam po obrazovanju filozof, sa akcentom na estetici kao jednoj njenoj grani. Filozofija, a naročito Sartr i egzistencijalizam, mnogo su mi pomogli da se snađem u teatarskoj praksi... Veoma je teško ocenjivati današnji trenutak i pored mog velikog i dugog iskustva u teatru, a i u drugim umetnostima. U svakom slučaju, manje smo zanimljivi nego šezdesetih godina prošlog veka, kada smo bili čak disidenti nekadašnjih disidenata iz doba međuratnog kapitalizma - rekao je za naš list, u jednom od svojih poslednjih intervjua.
Iako u punom pozorišnom angažmanu do poslednjih dana, Ćirilov se bavio i leksikografskim radom, sastavio je nekoliko rečnika. Objavio je roman "Neko vreme u Salcburgu", dve zbirke poezije ("Putovanje po gramatici" i "Uzaludna putovanja"), a pisao je i filmska scenarija. Bio je član Srpskog PEN centra. Za pozorišna izvođenja preveo je mnoga dramska dela (Brehta, Ženea, Stoparda, Sema Šeparda, Mameta), sam napisao dva: "Soba za četvoricu" i "Dom tišine" (s Miroslavom Belovićem)... Kao retko ko držao je korak sa vremenom, pun takta i razumevanja za nesavršenosti savremenog doba:
- Ne spadam u vrstu ljudi koji će reći kako je danas sve pogrešno. Svako vreme ima svoje mane i vrline. Nismo mi izuzeci, svi imaju svoje greške i predrasude. Sveta dužnost intelektualaca je da se bore protiv svake vrste primitivizma i isključivosti.
Sa Brankom Mitić
Dobitnik je dve Sterijine nagrade (za kritiku i životno delo), Oktobarske nagrade grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, Nagrade "Joakim Vujić" za doprinos srpskom pozorištu, Sretenjskog ordena trećeg stepena, a Francuska ga je odlikovala ordenom Viteza umetnosti i književnosti.
Sa Mirom Trailović
- Najponosniji sam što, i pored prilično poodmaklih godina, imam kilažu nekog mnogo mlađeg istinskog viteza - vitkost viteza. Kada bih u samom sebi, u punoj usamljenosti, našao neku bitniju osobinu viteza, ne bih toga bio dostojan - izjavio je "Novostima" već teško bolestan, s malo ironije, odmereno i dostojanstveno, uoči 48. Bitefa, jedinog kojem nije prisustvovao.
Sa majkom
Radoznalog i nemirnog duha, Ćirilov je bio jedna od poslednjih renesansnih ličnosti naše kulturne scene. Njegovo znanje, interesovanje i umetnička biografija mogli su se bogatstvom "meriti" s bibliotekom koju je posedovao, a u koju je smešteno više od deset hiljada knjiga. Za prazninu koju ostavlja za sobom Jovan Ćirilov, najbolji komentar je jedan divan stih: "Umiru starci, ko da gore knjige"...
SELEKTOR I U EVROPI
ĆIRILOV je dve sezone bio i selektor međunarodnog festivala u Nansiju, član žirija za Veliku evropsku nagradu za pozorište i član uprave Mitelfesta u Čividaleu, u Italiji... Predsedavao je nacionalnoj komisiji za UNESKO (od 2001).
Mesto i datum komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni.
- Jovanov odlazak je nenadoknadiv gubitak za pozorište i sve nas koji mu pripadamo. Bio je nesvakidašnja ličnost: erudita, ljubitelj reči, posvećen i predan svojim širokim interesovanjima i ljudima sa kojima je želeo da ih deli.
Od njega smo učili o pozorištu, ali je i on rado učio od nas. Bio je dečje radoznao, tolerantan, širok i dobronameran.
IVAN MEDENICA: VELIKI PUTNIK
- Ne samo u profesiji nego i u životu, bio je veliki putnik i lutalica, neko ko se nije libio da posle povratka avionom iz neke svetske prestonice, istog trenutka sedne u lokalni autobus za najudaljeniju domaću varoš ako je čuo da se tamo dešava uzbudljivo pozorište. Ova njegova spremnost govori da mu je, iako je uz Miru Trailović bio kreator "najelitnije" manifestacije srpske kulture, Bitefa, bio stran svaki elitizam, svaki snobizam.
ALEKSANDAR MILOSAVLjEVIĆ: ZAŠTITNI ZNAK
- Izgubio sam prijatelja koji mi je pružao podršku od prvih dana kao kritičaru, direktoru pozorišta i selektoru raznih festivala, izgubio sam čoveka sa kojim sam mogao da razgovaram otvoreno o svemu što me je interesovalo ali mnogo više od mene je izgubio pozorišni život Srbije.
Izgubili smo ličnu kartu našeg teatra u svetu, zaštitni znak.
EGON SAVIN: REDAK ENTUZIJASTA
- Na našu veliku žalost izgubili smo svestranog entuzijastu, poznavaoca, ljubitelja pozorišta, dramaturga, u svakom smislu jedinstvenog čoveka kakvog dugo nećemo imati.
BRANKO CVEJIĆ: TEMELjIT I HRABAR
- Ćirilov je bio renesansni tip čoveka, svestran i temeljit u svemu što je radio, ali najviše je fascinirala hrabrost sa kojom je sve činio.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 63 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
