Tajna se čuva najbolje onda kad smo po nečem - po čem bilo - i sami zainteresovani da se ne otkrije i ne objavi; a najsigurnije je čuva onaj ko to čini nesvesno. Inače, nikad čovek ne može biti siguran da će dokraja sačuvati ni svoju ni tuđu tajnu; ona se krije godinama i godinama, a odaje se u jednom trenutku koji poništava sve godine vernosti i ćutanja.
Ima i takvih slučajeva da mi nosimo u sebi neku svoju tajnu, kao skrivenu ranu, klecamo pred njom godinama, rešeni da sve podnesemo i da umremo, ako treba, ali da se ne odamo. A pri tom i ne slutimo da ljudi oko nas odavno znaju za tajnu, poznaju je bolje nego mi sami, ali iz sažaljena ili obzira ili ravnodušnosti neće to da nam kažu ili pokažu.

(Znakovi pored puta)

Kakvi ste cuvari tajni?Spadate li u one osobe koje ce puknuti ako ne kazu nekome?Ili u one za koje znamo da ce je istog momenta zaboraviti?Da li vam se nekad desilo,bas ovo sto pominje Andric,da ste u besu,ljutnji odali neciju tajnu?Postoje li izuzetci,neke tajne, za koje mislite da je bolje ne cuvati ih..


Ranije sa spadala u one koji bi cuvali tajnu po svaku cenu.Iskustvo me naucilo da to nije uvek pametno.Sada,radije u startu prekinem osobu koja zeli da mi saopsti neku tajnu, narocito ako nije bezazlena,jednostavno opterecivala bi me previse.

_________________
Dok ti spavaš neprijatelj ne spava. Zato spavaj što češće i što duže, nek' neprijatelj crkne zbog nesanice.

Da, cuvam tajne. Meni bliske osobe ne moraju ni da kazu da je nesto tajna sto mi pricaju xaxaxa ja cutim i kada besednik ocekuje da ipak prenesem dalje xaxaxa

_________________