Najpoznatiji Vampiri U Srbiji
Sudeći po mitovima, drevna stvorenja koja se hrane krvlju živih bića (najviše ljudi), postojala su još u Egiptu, Mesopotamiji i Kini. Ono što je striktno vezano za Balkan, ponajviše za Srbiju i Hrvatsku jeste sam naziv za krvoločna stvorenja koji se danas koristi u celom svetu – vampir. Upravo zbog postojbine naziva za krvoločna stvorenja Misterije Sveta su malo zavirile u misterije na teritoriji Srbije. Naziv „vampir“ prvi put je zvanično zabeležen 1725.godine u istraživanju austrijskih komesara koji su ispitivali tvrdnju meštana po kojoj su navodno vampiri u Srbiji u to vreme prouzrokovali nekoliko povezanih smrtnih slučajeva. Kasnije se upotreba termina vampir proširila po zapadnoj Evropi, počevši od engleskog jezika gde je ovaj pojam korišćen 1732. godine kada je u londonskim novinama osvanuo članak o vampirskoj epidemiji u Srbiji.
Vampir – Misterije Sveta
Najpoznatiji vampiri u Srbiji, mada su neki od njih dobili i svetsku slavu su Arnaut Pavle, Petar Blagojević i Sava Savanović.
Arnaut Pavle je navodno za života imao susret sa vampirom koga je ubio, odnosno otvorio je njegov grob i spalio leš čoveka za koga je verovao da je vampir. Ubrzo nakon povratka u svoje rodno mesto, selo Medveđu, Pavle je 1725.godine pao sa velike visine i slomio vrat. Nakon što je sahranjen na seoskom groblju, počele su kružiti po selu priče kako je Pavle viđen nekoliko puta u toku noći. Meštani koji su izjavljivali da je Pavle dolazio po noći kod njih i gušio ih, u roku od nekoliko dana bi umrli. Poneseni strahom povampirenog Pavla, meštani su se okupili i zajedno sa seoskim sveštenikom otvorili grob Arnauta Pavla. Kroz njegovo telo proboli su kolac, a zatim ga spalili kako se ne bi vratio u svet živih i nastavio da progoni ljude.
Iste godine kada je umro Pavle, u selu Kisijevu umro je Petar Blagojević, za koga se takođe sumnjalo da je nakon smrti postao vampir koji je proganjao meštane Kisijeva. Simptomi smrti meštana Kisiljeva bili su slični simptomima smrti meštana sela Medveđe. Ljudi su umirali nakon samo par dana bolesti, i nakon izjava o tome da ih Petar progoni i u toku noći guši. Kao u slučaju Arnauta Pavla, i Petrov grob je otvoren, leš proboden kolcem i spaljen.
Sava Savanović je verovatno najpoznatiji srpski vampir jer se spominje u delu Milovana Glišića „Posle Devedeset Godina“, kao i u domaćem horor filmu „Leptirica“. Za njega se sumnjalo da je dolazio u vodenicu u mestu zvanom Zarožje kod Bajine Bašte i tamo ubijao ljude koji su došli da samelju žito.
Godine 1731. u kraju u kome je nekada Pavle živeo, umro je veliki broj ljudi i dece nakon dva ili tri dana bolesti. Pojedini su pre smrti govorili kako su ih posećivali i gušili vampiri, odnosno meštani koji su umrli nekoliko dana ranije.
Misterije Sveta – Vampiri U Srbiji
Kako bi se smirio narod koji je bio prestravljen pojavom vampira i njihovim zlodelima, austrijska vojna uprava je poslala komisiju koja je trebalo da ispita da li vampiri u Srbiji postoje i da li je moguće da se razvila neka vrsta epidemije vampira. Komisija je otvarala grobove preminulih za koje se pričalo da su se povampirili, i naišla na zastrašujuće i tada neobjašnjive pojave. Naime, tela preminulih meštana su bila u vrlo svežem stanju, lica rumena a na usnama svakog od njih je bila sveža krv. Austrijski komesari su naredili spaljivanje svih leševa sa takvim simptomima. Izveštaj komesara Johanesa Flikingera objavljen je u mnogim svetskim novinama, pa se po celoj Evropi počelo raspravljati o epidemiji i postojanju vampira u Srbiji.
Misterije Sveta – Vampiri
Da li vampiri u Srbiji postoje, nažalost komisija tada nije mogla ni da potvrdi, ni da negira, a tako je ostalo do danas. Da li je izgled leševa bio posledica neke tada nepoznate bolesti ili posledica vampirizma? Vampiri se još uvek ubrajaju u misterije sveta, ne postoje dokazi o njihovom postojanju, niti postoje dokazi koji ukazuju na to da vampiri ne postoje. A kad dokazi nedostaju, sve se svodi na verovanje, pa neki veruju u to da vampiri postoje, a pojedini tvrde da su ih videli, dok drugi pak ne veruju u mogućnost postojanja vampira izvan granica imaginacije. Verovali u vampire ili ne, činjenica da je Srbija u 18-tom veku bila poznata i po epidemiji vampira je nepobitna.
Sudeći po mitovima, drevna stvorenja koja se hrane krvlju živih bića (najviše ljudi), postojala su još u Egiptu, Mesopotamiji i Kini. Ono što je striktno vezano za Balkan, ponajviše za Srbiju i Hrvatsku jeste sam naziv za krvoločna stvorenja koji se danas koristi u celom svetu – vampir. Upravo zbog postojbine naziva za krvoločna stvorenja Misterije Sveta su malo zavirile u misterije na teritoriji Srbije. Naziv „vampir“ prvi put je zvanično zabeležen 1725.godine u istraživanju austrijskih komesara koji su ispitivali tvrdnju meštana po kojoj su navodno vampiri u Srbiji u to vreme prouzrokovali nekoliko povezanih smrtnih slučajeva. Kasnije se upotreba termina vampir proširila po zapadnoj Evropi, počevši od engleskog jezika gde je ovaj pojam korišćen 1732. godine kada je u londonskim novinama osvanuo članak o vampirskoj epidemiji u Srbiji.
Vampir – Misterije Sveta
Najpoznatiji vampiri u Srbiji, mada su neki od njih dobili i svetsku slavu su Arnaut Pavle, Petar Blagojević i Sava Savanović.
Arnaut Pavle je navodno za života imao susret sa vampirom koga je ubio, odnosno otvorio je njegov grob i spalio leš čoveka za koga je verovao da je vampir. Ubrzo nakon povratka u svoje rodno mesto, selo Medveđu, Pavle je 1725.godine pao sa velike visine i slomio vrat. Nakon što je sahranjen na seoskom groblju, počele su kružiti po selu priče kako je Pavle viđen nekoliko puta u toku noći. Meštani koji su izjavljivali da je Pavle dolazio po noći kod njih i gušio ih, u roku od nekoliko dana bi umrli. Poneseni strahom povampirenog Pavla, meštani su se okupili i zajedno sa seoskim sveštenikom otvorili grob Arnauta Pavla. Kroz njegovo telo proboli su kolac, a zatim ga spalili kako se ne bi vratio u svet živih i nastavio da progoni ljude.
Iste godine kada je umro Pavle, u selu Kisijevu umro je Petar Blagojević, za koga se takođe sumnjalo da je nakon smrti postao vampir koji je proganjao meštane Kisijeva. Simptomi smrti meštana Kisiljeva bili su slični simptomima smrti meštana sela Medveđe. Ljudi su umirali nakon samo par dana bolesti, i nakon izjava o tome da ih Petar progoni i u toku noći guši. Kao u slučaju Arnauta Pavla, i Petrov grob je otvoren, leš proboden kolcem i spaljen.
Sava Savanović je verovatno najpoznatiji srpski vampir jer se spominje u delu Milovana Glišića „Posle Devedeset Godina“, kao i u domaćem horor filmu „Leptirica“. Za njega se sumnjalo da je dolazio u vodenicu u mestu zvanom Zarožje kod Bajine Bašte i tamo ubijao ljude koji su došli da samelju žito.
Godine 1731. u kraju u kome je nekada Pavle živeo, umro je veliki broj ljudi i dece nakon dva ili tri dana bolesti. Pojedini su pre smrti govorili kako su ih posećivali i gušili vampiri, odnosno meštani koji su umrli nekoliko dana ranije.
Misterije Sveta – Vampiri U Srbiji
Kako bi se smirio narod koji je bio prestravljen pojavom vampira i njihovim zlodelima, austrijska vojna uprava je poslala komisiju koja je trebalo da ispita da li vampiri u Srbiji postoje i da li je moguće da se razvila neka vrsta epidemije vampira. Komisija je otvarala grobove preminulih za koje se pričalo da su se povampirili, i naišla na zastrašujuće i tada neobjašnjive pojave. Naime, tela preminulih meštana su bila u vrlo svežem stanju, lica rumena a na usnama svakog od njih je bila sveža krv. Austrijski komesari su naredili spaljivanje svih leševa sa takvim simptomima. Izveštaj komesara Johanesa Flikingera objavljen je u mnogim svetskim novinama, pa se po celoj Evropi počelo raspravljati o epidemiji i postojanju vampira u Srbiji.
Misterije Sveta – Vampiri
Da li vampiri u Srbiji postoje, nažalost komisija tada nije mogla ni da potvrdi, ni da negira, a tako je ostalo do danas. Da li je izgled leševa bio posledica neke tada nepoznate bolesti ili posledica vampirizma? Vampiri se još uvek ubrajaju u misterije sveta, ne postoje dokazi o njihovom postojanju, niti postoje dokazi koji ukazuju na to da vampiri ne postoje. A kad dokazi nedostaju, sve se svodi na verovanje, pa neki veruju u to da vampiri postoje, a pojedini tvrde da su ih videli, dok drugi pak ne veruju u mogućnost postojanja vampira izvan granica imaginacije. Verovali u vampire ili ne, činjenica da je Srbija u 18-tom veku bila poznata i po epidemiji vampira je nepobitna.