Srbija Forum :: Vesna Parun

U mjesecinu me sakrila
večer, utrnuvši svijeće.
Svu noć sam zamišljena snila
u modroj šumi kroz drveće.

Bila sam zrno rumena grozda
u zubima sred poljubaca
lišića utekla iz gvozda
dječak, što praćkom poklike baca;

i ujed pjesme nasred čela
šarena mačka u košari igre.
Šta nisam bila, šta nisam smjela,
zrcalo ribe u zjenici vidre!

Да си близу

Да си близу, наслонила бих чело на твој штап и,
насмијешена свила бих руке око твојих кољена.
Али ниси близу, и моја љубав за тобом неспокојна
не може да усне ни у ноћној трави

ни на валу морском, ни на љиљанима.

Да си близу. Да си барем тако
нестално близу као кишни облак
над изгубљеном кућом у долини.
као над морем сурим крик галеба што одлијеће
пред долазак олује у вечер пуну брига.

О да си барем тако тужно близу
као цвијет што спава затворених очију
под бијелим кровом снијега у тишини
камених шума, чекајући прољеће.

Да си близу, о мој хладни цвијете.
Само једном кретњом да си близу
невеселим вртовима мојим
што већ сахну клонути од бдијења.

Али ноћ је, и свијет је далеко.
А ја не знам мир твој. Птице твоје
с мојих су грана сашле. И сјај зоре
из мојих зјена одлази заувијек
у увријеђену земљу заборава
у којој је незнано име љубави.

Pred morem, kao pred smrću, nemam tajne

Ako tražiš put u moju dušu
odvedi me moru olujnom.

Ondje ćeš vidjeti otkrit život moj
kao razvaljen hram; moju mladost
smokvama ograđenu visoravan.
Moja bedra: drevnu tužaljku
radi koje poganski bogovi
kleče na koljenima.

Pred morem, kao pred smrću, nemam tajne.
Zemlja i mjesec postaju moje tijelo.
Ljubav presađuje moje misli
u vrtove vječnosti.

Кад би се могло отпутовати

Кад би се могло отпутовати, кад би се могло сјести на коња
и отићи заувијек, или неку стару лађу
преварити да нас одведе из града,
пријатељ би оставио пријатеља, мати би оставила дјецу.
Куће би се распукле од суза оних који остају
планине би зазелениле од пјесме оних који одлазе.

Па не знам с киме бих хтјела ишчекати зору
са онима који плачу, или са онима што пјевају.
Јер који плачу полако ће се утјешити
а који пјевају уморит ће се пјесме.

Ја никад не бих отпутовала ни на коњу ни на лађи
јер су ми и онако већ далеко сви које хтједох задржати близу.
Јер немам од кога да бјежим. И зато јер се плашим повратка.

Али кад би се могло отићи заувијек, и заиста отићи с пјесмом
мислим да бих се растајала дуго од мјеста на којима сам плакала.
И никад не бих заборавила оне који су због мене, бар једном
били мало радосни и праштали ми насмијешени.

Autoru:	lOOla [ 12 Maj 2013, 13:04 ]
Tema posta:	Re: Vesna Parun
Bila sam dječak U mjesecinu me sakrila večer, utrnuvši svijeće. Svu noć sam zamišljena snila u modroj šumi kroz drveće. Bila sam zrno rumena grozda u zubima sred poljubaca lišića utekla iz gvozda dječak, što praćkom poklike baca; i ujed pjesme nasred čela šarena mačka u košari igre. Šta nisam bila, šta nisam smjela, zrcalo ribe u zjenici vidre!

Autoru:	lOOla [ 28 Maj 2013, 16:14 ]
Tema posta:	Re: Vesna Parun
Да си близу Да си близу, наслонила бих чело на твој штап и, насмијешена свила бих руке око твојих кољена. Али ниси близу, и моја љубав за тобом неспокојна не може да усне ни у ноћној трави ни на валу морском, ни на љиљанима. Да си близу. Да си барем тако нестално близу као кишни облак над изгубљеном кућом у долини. као над морем сурим крик галеба што одлијеће пред долазак олује у вечер пуну брига. О да си барем тако тужно близу као цвијет што спава затворених очију под бијелим кровом снијега у тишини камених шума, чекајући прољеће. Да си близу, о мој хладни цвијете. Само једном кретњом да си близу невеселим вртовима мојим што већ сахну клонути од бдијења. Али ноћ је, и свијет је далеко. А ја не знам мир твој. Птице твоје с мојих су грана сашле. И сјај зоре из мојих зјена одлази заувијек у увријеђену земљу заборава у којој је незнано име љубави.

Autoru:	lOOla [ 30 Jul 2013, 16:50 ]
Tema posta:	Re: Vesna Parun
Pred morem, kao pred smrću, nemam tajne Ako tražiš put u moju dušu odvedi me moru olujnom. Ondje ćeš vidjeti otkrit život moj kao razvaljen hram; moju mladost smokvama ograđenu visoravan. Moja bedra: drevnu tužaljku radi koje poganski bogovi kleče na koljenima. Pred morem, kao pred smrću, nemam tajne. Zemlja i mjesec postaju moje tijelo. Ljubav presađuje moje misli u vrtove vječnosti.

Autoru:	lOOla [ 19 Sep 2013, 09:27 ]
Tema posta:	Re: Vesna Parun
*Кад би се могло отпутовати* Кад би се могло отпутовати, кад би се могло сјести на коња и отићи заувијек, или неку стару лађу преварити да нас одведе из града, пријатељ би оставио пријатеља, мати би оставила дјецу. Куће би се распукле од суза оних који остају планине би зазелениле од пјесме оних који одлазе. Па не знам с киме бих хтјела ишчекати зору са онима који плачу, или са онима што пјевају. Јер који плачу полако ће се утјешити а који пјевају уморит ће се пјесме. Ја никад не бих отпутовала ни на коњу ни на лађи јер су ми и онако већ далеко сви које хтједох задржати близу. Јер немам од кога да бјежим. И зато јер се плашим повратка. Али кад би се могло отићи заувијек, и заиста отићи с пјесмом мислим да бих се растајала дуго од мјеста на којима сам плакала. И никад не бих заборавила оне који су због мене, бар једном били мало радосни и праштали ми насмијешени.

Srbija Forum http://srbija-forum.com/

Vesna Parun http://srbija-forum.com/viewtopic.php?f=420&t=1813	Stranica 9 od 9

Stranica 9 od 9	Sva vremena su u UTC + 2 sata
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/