Oki,samo za tebe...da nam malo piskaraš...

_________________

Hvala Senka , sad razmisljam sta bih mogla pisati ...da li da pisem o glupostima svakodnevnice ili da izmisljam neke price cisto da razbijem monotoniju neku ili .....

Mislim da cu ovde pisati sve sto mi bude palo na pamet , nema copy paste samo da se zna ...pa kome se dopadne nek cita , a kome ne ...pa nek ne cita

Kad saberem sve svoje neke dozivljaje onda bih mogla odma neki roman da napisem. Recimo s posla imam scenario za jedan ceo film samo ne znam koji bi zanr izabrala targi-scifi-komedija ...da , da mislim da bi mogla pisati o tome ...mogla bi o detinjstvu , o nekim delovima svog zivota , ...
Kazu da svako svoj zivot kreira , i kroji ...pa kod mene su makaze za simsir , secem velike rezove ponekad ali sam zadovoljna kad se sad osvrnem unazad.zadovoljna sam s onim sto imam , sto sam imala a bicu i s onim sto cu tek imati u to ne sumnjam .
Za pocetak evo jedne pricice , davno bese ali secam se kao da je juce bilo ....

Imala sam 7 ili 8 godina .Bili smo pozvani na rodjendan kod kumova, za tu "posebnu" priliku mama je kod krojacice narucila da sasije nove pantalone. Tamno plave sa tregerima.Kao prvo kroj mi se vec nije dopalo , ali smo bili vaspitani da "ima da cutimo i bude kako mama kaze!", pa sam i ja cutala i pravila se kao da su to najsavrsenije pantalone koje sam ikad videla ...
Kumovi su nam bili samo par kuca udaljeni, znaci celo drustvance iz ulice bilo na okupu odma negde iza 17h . Ja sam jedva cekala da progutam zadnji zalogaj torte pa da picim napolje na igranje.Vec mi jedna noga bila izasla na vrata kad sam cula maminu viku :pazi na pantalone , jesi me cula ? Naravno mama! Viknula sam vec sa kapije....

Cim sam stigla , odmah se bacila na igranje, onda nekom palo na pamet savrsena ideja, da se popnemo na kameno postolje u sancu...(davno su menjali postolje od bandere i slucajno -namerno zaboravili da odnesu i samo gurnuli u sanac). Naravno penjali smo se svaki dan , bilo je izgrebanih kolena, ozuljanih noseva ma svasta nesto ...ali taj dan je bio poseban , prvo jer sam imala nove plave pantalone a drugo jer cu posle svakako da zazalim

Ideja je bila da se popnemo i skocimo , ko moze dalje ?! Na kraju svi su samo stajali i blejali u kameno postolje , koji u sustini i nije bio mali kad si se popeo na vrh...No , jedan decak skupio hrabrost popeo se i skocio . Secam se te slike , dok je padao u sanac kosa mu se digla na glavi . Naravno da smo se svi smejali , ali Boze moj onda su te malo duze frizure bile u modi ....
Onda posle par skakaca doslo red i na mene. A ja malena ko sumska jagoda jedva premasila 1 metar , ali hrabrosti za 3 coveka . Popne se ja jedva nekako ...a kad sam spustila pogled koliko odavde sanac dubok , samo sto i meni nije kosa otpala . No da ne ispadnem trtaros , resila sam da skocim ....prvo sam merkala koliko cu u opste dugo da padam , pa dali cu da slomim prvo nos ili nogu , pa sta ako padnem pa uzelenim pantalone ....e kuku mene , ubice me mama kako god okrenem , ali nek ide zivot...
Resila sam ako sednem na ivicu kamena i tako se odgurnem u "ponor" , bicu bliza dnu , pa i ako se udarim manje ce da boli . Sela sam , namestila se , podbocila sam nogom i odgurnula se .......
Tisinu koja je na momenat nastala presekao je cudan za mene koban zvuk kšššššššššš.....nekako mi zvucalo sve to predugo , ali sam se docepala trave i brzo se ispravila . Sledeceg momenta je nastala tolika vriska i smeh da sam se prepala . (Samo mogu da zamisljam facu koju sam onda napravila, mozda sam se ko som izbecila , to me sad ne pitajte jer nisam imala u sebe ogledalo) , uhvatim se ja za pantalone ....i eto meni se odma smracilo u pola 6 popodne! Prvo sam pokusala da ispipam prstima kolika je steta , ali sto sam vise pipala sve sam vise bila na ivici infrakta! Stigla sam do pola butina ...okrenula glavu i imala sam sta da vidim ...uredno iscepane pantalone u jedno ogromno slovo L !
Sta cu sad ? Sama ne smem kuci a i nemam kljuc , znaci moram nazad na rodjendan ...krenem ja prvo polako a smeh koji me pratio naterao da toliko ubrzam korake , ko da me djavoli vijajaju sa vilama ...Uletela sam kod kume , a na vratima ko da je vec mama znala , presekla me pogledom ...Ja se nekako prosunjala sa strane uza zid , kao da me nece videti , ali sve mame imaju rengenski vid pa je videla kroz mene ...ja sela i pocela da naricem kao na nekoj sahrani , da sam ja sad jako umorna, i da mi se odjednom prispavalo , nasilu sam zevala i ne znam ni sama vise sta nisam radila , samo da krenemo kuci ....
Ona me samo gledala i mirnim tonom rekla :Okreni se da te vidim ... ja kazem da ne mogu sad sam preumorna , a ona meni ajde gospodjice okreni se da te vidim , jesi li uzelenila pantalone ? Ma sta uzelenila ? Ako vidi da sam ih iskasapila , gotova sam !!! No s mamom nije bilo rasprave , ustala sam polako i kao u usporenom filmu sam se okrenula ...nastala tisina koje se mogla cuti! Ocekivala sam da mama skoci pa da me samelje od batina, ali ona ostala mirna i samo rekla: E pa draga moja , sutra u tim pantalonama ides u grad , a ono sto ces dobiti kuci , to ce biti samo tvoje ....

Pa dobila sam- budite sigurni , ali ne lizalicu ili sladoled

_________________
Ponovo imam potrebu da ćutim.
Jer ono što najlepše umem da kažem više me ne zanima.