Šta da radite sa ostacima hrane posle ručka


Spremili ste bogat, porodični ručak, a hrane je ostalo za izgladnelu četu. Da ne biste bacali ono što ste dugo i sa ljubavlju pipremali, hranu sačuvajte. Naravno, postoje određena pravila, a najgore je da jela čuvate na stolu.




Čuvanje mesa u frižideru na pravoj polici i što kraće držanje u "opasnoj zoni"(temperatura između 5 i 60 stepeni) sprečavaju trovanje hranom. Nakon pripreme, hranu čuvajte što kraće

Čak i namirnice koje koristite za pripremanje morate pravilno čuvati, nikada na otvorenom, samo u frižideru, a i gotova jela treba sa posebnom pažnjom da odlažete.

Ostatke nikad ne ostavljajte da stoje duže od dva sata na stolu. Najbolje je da ih odmah stavite u frižider.
Šunku čuvajte prekrivenu čistom krpom što dalje od sirovog mesa. Jedno od osnovnih pravila je da sirovu hranu čuvate odvojeno od kuvane ili hrane koja će se jesti sirova.
Soseve koje ste sami pripremili čuvajte najviše dan, maksimalno dva dana i to u najhladnijem delu frižidera, u staklenim ili keramičkim posudama.
Ako kupujete gotove, pridržavajte se uputstva na pakovanju. Pošto ih otvorite, pojedite ih u roku od dve nedelje. U suprotnom rizikujete da obolite od infekcije.
Na žalost, pojedina jela uopšte ne možete da čuvate, jer posle izvesnog vremena gube aromu, svojstva. tako, na primer, krompir pire je veoma teško očuvati, kao i pečen ili pržen. Jela od spanaća ili blitve bi bilo najbolje da ako ostanu bacite.


KAKO DA ČUVATE NAMIRNICE

Mesne prerađevine
Držite ih u rasponu od četiri do šest stepeni umotane u mestan papir. Ako je salama iseckana, pojedite je u roku od dva-tri dana. Ako je u komadu može da traje nedelju dana.

Svež sir
Hladniji deo frižidera, u hermetički zatvorenim plastičnim ili staklenim posudamaje idelano mesto. Čuvajte ga najduže pet dana.

Sirevi sa tvrdom korom
Drzite ih na temperaturi od šest do osam stepeni, umotane u masnu hartiju ili vlažno platno. Ako planirate duže da ih čuvate, vakumirajte ih.

Sveže mleko
Stavite ga u deo gde je temperatura četiri stepena. Tako može da traje šest dana.

Riba
Očišćenu ribu treba držati u najhladnijem delu i zatvorenim posudama. Pojedite je u roku od tri dana. Plodovi mora imaju još kraći rok trajanja.

Povrće
Oprano i osušeno povrće držite u odgovarajućim fiokama, na temperaturi od šest do osam stepeni, u providnim plastičnim kesama. Najosetljivije je lisnato povrće, koje treba pojesti u roku od dva-tri dana.

Voće
Čuvajte ga u odgovarajućim fiokama, gde je temperatura između šest i osam stepeni. Prethodno možete da ga stavite u papirne kese. Pojedite ga u roku od tri-četiri dana.

Meso
Drzite ga u najhladnijem delu u pakovanju iz samoposluge ili hermetički zatvorenoj plastičnoj posudi. Mleveno meso može da se čuva najviše jedan dan, šnicle dan-dva, a meso u komadu tri-četiri dana.


blic

_________________

Kako da popravite upropašćeno jelo

Čak i najboljim kuvaricama se desi da prekuvaju povrće, presole jelo ili prepeku meso. Ali, tajna je u tome da i od toga možete da napravite ukusan obrok.

Ponekad vam je najlakše da prosto bacite neuspeli pokušaj i da počnete iz početka. Osim što time gubite vreme, gubite i novac. Evo načina da popravite stvar i da niko ni ne zna da vi niste hteli da baš to napravite.

Ispucana kora za tortu
Prepekli ste koru, stavili previše brašna, stavili premalo putera..., nije bitan razlog, ali kora se raspala.
Samo stavite deliće u činiju, prelijte sa pudingom i dodajte zamrznuto ili sveže voće i napravite super ukusnu poslasticu.

Prekuvano povrće
Hteli ste da kao prilog imate dinstano povrće ali ono se prekuvalo i raspalo.
Stavite u blender i napravite od njega pire kao dodatak jelu.

Presoljena hrana
Da biste "ubili" so, dospite malo vode ili dodajte sirće ili limunov sok. Takođe, možete staviti jedan oljušten krompir da se skuva u tom jelu i pokupi so. Nemojte da zaboravite da izvadite krompir pre posluženja.

Prekuvan pirinač
Pirinač ste kuvali sa previše vode i sada je skašen i ne možete da ga poslužite. Nemojte ga baciti već ispržite luk i mleveno meso, začinite i dodajte u pirinač. Napunite smesom paprike, paradajz ili tikvice i pecite u rerni oko pola sata na 180 Celzijusovih stepeni, dok pirinač ne postane hrskav.

Sasušeno, tvrdo meso
Ako ste predugo spremali meso na jakoj temperaturi ono je postalo tvrdo. Iseckajte ga, dodajte paradajz sos i malo kačkavalja i napravite takose ili pastu.

Preljuto jelo
Ako vam se omaklo malo više začina, i jelo je previše ljuto, dodajte malo pavlake ili kiselog mleka. Možete i skuvati krompir kao prilog da biste smanjili ljutinu.

Prekuvana testenina
Mnogi se plaše da će testenina ostati živa pa je prekuvaju. Da biste popravili stvar, ocedite je i propržite na maslinovom ulju ili puteru pre nego što je prelijete sosom.

S media

_________________

Kurir

Zamrzavanje namirnica



Od kada su zamrzivači ušli u naše domove, izbor namirnica na našoj trpezi više ne zavisi od godišeg doba. Smrznute namirnice mogu ostati dosta dugo sveže, mada ipak, prilikom zamrzavanja, treba imati u vidu njihove specifičnosti.

Voće – mora biti kvalitetno, zrelo, bez utučenih ili trulih mesta. Naravno, nije baš svako voće podesno za zamrzavanje, npr. grožđe, kruške i sl. vodenasto voće. Najidealnije za zamrzavanje zapravo je zrnasto i ostalo sitno voće. Rok trajanja: 8-10 meseci.

Jaja – iako se jaja u načelu mogu zamrzavati, tome se retko pribegava, jer treba biti posebno oprezan. Jaja ne smeju ostati u ljusci, već se zamrzavaju ili dobro umućena ili samo žumance, odnosno belance, i to odvojeno. Masu žumanaca treba izmešati (ne ulupati) sa malo soli ili šećera, kako ne bi postala žilava. Belance se zamrzava bez soli i šećera. Rok trajanja: 10-12 meseci.

Meso – treba seći na što pravilnije komade glatkih površina, pri čemu, gde god je moguće, treba odstraniti kosti, kako ne bi zauzimale dragoceni prostor. Takođe, treba odstraniti debele naslage masnoće, jer što je posnije – meso se bolje održava. Preporučljivo je da pakovanja mesa ne budu teža od 2,5 kg, kako bi se brže smrznula. Kada je reč o mlevenom mesu, njega je najbolje potpuno začiniti pre zamrzavanja, a paketi ne bi trebalo da budu teži od 500-700 grama.

Mleko – najidealnije za zamrzavanje je punomasno mleko, koje se može održati 2-3 meseca.

Pečurke – pečurke sa čvrstim mesom, npr. šampinjoni, bolje se zamrzavaju od vodenastih. Pre zamrzavanja, treba ih kratko blanširati. Rok trajanja: 6-8 meseci.

Povrće – baš kao i voće, i povrće mora biti sveže, kvalitetno, dobro oprano, iseckano i kratko blanširano. Blanširanje je praktično obavezno, jer se kratkim potapanjem u vrelu vodu ubijaju razni fermenti i klice, a povrće postaje mekše i lakše za pakovanje. Važno je napomenuti da krompir, zelena salata, rotkvice i paradajz nisu pogodni za zamrzavanje.

Riba – mora se brzo zamrznuti jer hladan šok konzervira ribu, pa ne može izgubiti svoju hranljivu vrednost. Pre zamrzavanja, riba mora biti potpuno sveža, očišćena i treba joj izvaditi sve iznutrice.

Sosovi – mogu se održati u zamrzivaču 2-3 meseca, s tim što sosovi koji u sebi sadrže pavlaku ili majonez nisu pogodni za zamrzavanje. Preporučljivo je da se zaprška sosovima dodaje tek posle otapanja.

Supe – zbog zauzimanja previše prostora, veoma retko se pribegava zamrzavanju supa i čorba. Ukoliko se ipak odlučite na takav korak, trebalo bi da pripremite što je moguće jače koncentrisanu supu, kako biste je pre upotrebe razblažili. Supa će se održati 4-5 meseci.

Hleb – svež hleb se, kao i ostala peciva, odlično zamrzava i može ostati svež i po nekoliko meseci. Pre upotrebe, preporučljivo je da se zamrznuti hleb stavi nekoliko minuta u rernu.

kuvajsam

_________________

Najčešće zamene sastojaka u kuhinji



Koliko puta vam se desilo da vam u toku kuvanja zafali neki od sastojaka iz recepata? Ništa strašno, za gotovo sve sastojke možete da nađete zamenu, a mi ćemo vam pomoći u tome.

Brašno

- 220 grama prosejanog višenamenskog brašna = 250 grama prosejanog brašna za kolače

- 250 grama prosejanog brašna sa dodatim praškom za pecivo = 250 grama prosejanog višenamenskog brašna + 6 grama praška za pecivo i malo soli

Mleko

- 250 ml punomasnog mleka = 125 ml nezaslađenog konzerviranog mleka + 125 ml vode

- 250 ml punomasnog mleka = 250 ml obranog mleka + 2 kašičice istopljenog putera

- 250 ml punomasnog mleka = 50 grama mleka u prahu + 250 ml vode

- 250 ml punomasnog mleka = 250 ml mleka od soje

- 250 ml punomasnog mleka = 250 ml pavlake + 1/2 kašičice sode bikarbone

- 250 ml punomasne pavlake (ne za pravljenje šlaga) = 175 ml punomasnog mleka + 75 ml istopljenog putera

- 250 ml kiselog mleka = 250 ml pavlake ili jogurta

- 250 ml kisele pavlake = 250 ml jogurta

Jaja

- 2 žumanca = 1 jaje za zgušnjavanje sosova i krema od vanile

- 4 krupna jajeta = 5 ili 6 manjih jaja

Šećer

- 250 grama šećera = 250 grama ječmenog slada ili meda

- 250 grama žutog šećera = 250 grama belog šećera i 1,5 kašika slada

Razno

- 250 ml sitnih hlebnih mrvica = 175 ml mrvica od slanog keksa

- 30 grama nezaslađene čokolade = 3 kašike kakaoa + 1 kašika putera, margarina ili neke biljne masnoće

- 30 grama poluslatke čokolade = 3 kašike kakaoa + 2 kašike putera, margarina ili neke biljne masnoće + 3 kašike šećera

- 1 šipka vanile = 1 kašičica čistog ekstrakta vanile

kuvajsam

_________________

Kako se jede riba



Ne snalazite se baš najbolje sa čišćenjem već pripremljene kuvane ili pečene ribe? Razloga za brigu nema, samo se pridržavajte osnovnih pravila koja ćemo podeliti sa vama.

- Ribu (na slici je reč o “blanš kuvanoj” losos pastrmci) staviti pažljivo na prethodno zagrejan tanjir. Od velike pomoći pri serviranju ribe je odgovarajući pribor: velika viljuška i širok nož u obliku lopatice.

- Leđna peraja izvući nožem i viljuškom za čišćenje ribe zajedno sa delom iz kog rastu. Pažljivo raseći ribu prvo duž leđa, a potom uz glavu i rep. Sada kožu svući nožem povlačeći ga lagano od leđa ka trbuhu ribe.

- Gornji filet odvojiti od glave i pomoću noža vrlo pažljivo odići od kičme ribe. Ona bi trebalo da ostane u donjem filetu. Odvojeni filet servirati na prethodno zagrejanom tanjiru ili poslužavniku.

- Donji filet odvojiti nožem od repnog peraja. Podvući nož ispod kičme. Povlačenjem noža kost u jednom komadu polako odvajati od fileta. Na kraju veoma pažljivo odvojiti od fileta i glavu ribe.

- Kičmu ribe odići zajedno sa glavom od donjeg fileta i staviti na stranu. Filet okrenuti tako da kožica gleda nagore, pa je skinuti povlačenjem. Donji filet servirati sa gornjim na prethodno zagrejanom tanjiru ili poslužavnik.

- Obraščići pastrmke smatraju se delikatesom. Do njih ćete dopreti tako što ćete na obe strane zadignuti nožem škrge iza oka i izvući meke obraščiće.

kuvajsam

_________________

Bakine tajne i savremeni saveti



Slično traži slično: uz začinjeno jelo, neko pečenje, treba piti i piće snažnog ukusa. Uz ovakva jela uvek se može piti pivo ili jače crno vino pa čak i belo, a uz blaga, laka jela odgovaraju sasvim lagana vina. Sa promenom jela menja se i piće, pa se uz jedan obrok iznosi nekoliko vrsta vina. U tom slučaju moraju se pri svakoj promeni vina menjati i čaše. Pivo je najbolje piće koje može pratiti gotovo čitav meni.

Kuvanu ribu uvek treba da prate lagana bela vina. Uz prženu ribu sa sosom vino može da bude nešto jače,ali u svakom slučaju belo. Uz jako začinjenu ribu ili dimljenu ribu može se služiti ružica.

Bela mesa sočno pripravljena zahtevaju bela vina srednje jačine, na primer rizling. Ukoliko su teletina ili piletina jače začinjeni može se služiti ružica.

Govedina, ovčetina i svinjetina uz ove vrste mesa mogu se služiti jaka crna vina, koja ne moraju biti stara.

Guska, patka i ćuran su živine koje se odlično slažu sa začinjenim kupusom, zahtevaju jača i opora crna vina.

Izrazit ukus divljači mogu ublažiti samo najteža crna vina. Ukoliko je reč o tek odstreljenoj divljači onda je bolja varijanta nešto blaže crno vino.

Ukoliko se uz jela od jaja pije vino, onda dolazi u obzir samo neka od jačih belih vrsta. Mnogima najbolje prija voda.

Poslastice najbolje se slažu sa slatkim desertnim ili muškatnim vinima.

Sirevi: uz pikantne sireve služi se jače crno vino, uz blage belo ili ružica.

Kada je crna kafa na stolu možete servirati konjak ili liker kao i slatka vina.

Uz supu ukoliko je obed osobito svečan, možete servirati suvo belo vino uz jače supe kao na primer uz gulaš supu bolje odgovara crno vino.

Dimljeni odresci se najbolje slažu sa pikantnim crnim vinima. Bubrezi se izvanredno slažu sa pikantnim crnim vinima. Kisele salate se ne slažu s vinom,uz njih pre ide voda.

Serviranje pića:

Šampanjac treba da ima temperaturu od 6 stepeni. Između 6 i 8 treba da bude temperatura rakije i kvalitetnih likera. Temperatura od 8 do 10 odgovara pivu, vermutu, nekim stonim belim vinima, konjaku i likerima.

Nešto toplija mogu biti mlada crna vina. Na temperaturi 12 do 14 servirajte bela vina srednje jačine, ali i ona kvalitetnija crna vina. Sobna temperatura od 18 stepeni najvise odgovara starim crnim vinima. Najtopliji treba da bude vinjak ili konjak. Ova pića mogu se zagrejati do temperature ruke.

Boce sa vinom ne stavljaju se na sto za ručavanje već sa strane najbolje u blizini domaćina.

kuvajsam

_________________

Korišćenjem zdravstveno ispravnih i kvalitetnih namirnica obezbeduje se ne samo potreban energetski unos za svakodnevne aktivnosti već i štiti zdravlje, naglasila je načelnica Jedinice za unapređenje ishrane i kontrolu zdravstvene ispravnosti u tom zavodu.

"Zagađenom hranom se prenose mnoge bolesti. Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, imati samo blag crevni poremećaj, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije i poremećaja opšteg zdravstvenog stanja", kazala je dr Palibrk.

Ona je podsetila da se iz jedne bakterije može za sedam sati razviti vise od dva miliona bakterija pa prilikom kupovine treba voditi računa o izgledu, roku upotrebe, adekvatnom čuvanju namirnica.

Lako kvarljive proizvode trebalo bi kupovati samo u radnjama gde se oni čuvaju u rashladnim uredajima, a važno je proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe.

Mlečne proizvode, kao i živinsko meso trebalo bi kupovati na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje, a nikako na tezgama.
Važno je i obratiti pažnju i na izgled, boju mesa, miris i slično… Tokom letnjih, visokih temperature trebalo bi detaljnije prati voće i salatu, kao i obratiti pažnju na čistoću posuđa, pribora, radnih površina, ali i da se hrana, posebno meso i jaja dobro termički obrade.

Kada je u pitanju čuvanje hrane u frižideru, kuvana hrana se može čuvati najduže pet dana, a ako neko želi duže neophodno je da se ona zamrzne odmah nakon rashlađivanja. Otvoreni sok i mleko moraju se čuvati u frižideru.

U letnjem periodu preporučuje se korišćenje što više voća i povrća, ribe, a najvažnije je unositi dosta tečnosti (čorbe, supe, voćne sokove, čajeve...).

Svim građanima se preporučuje da imaju redovne obroke - obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera i dve dnevne užine, koji će sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam.

Tokom visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti, jer organizmu tada najviše prija i pomaže pijaća voda.

Kod visokih temperatura odrasle zdrave osobe treba da unose osam do deset čaša vode na dan, a oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti.

Kako je ranije najavljeno iz Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, kontrola hrane životinjskog porekla tokom vrućih mesci, od maja do septembra, obavlja se pojačanim tempom, tako da se pored svakodnevnih redovnih organizujuju i planirane "akcijske" kontrole.

Takozvane "akcijske" kontrole objekata pod nadzorom sprovode se u svih 25 okruga na teritoriji Srbije kako bi se utvrdilo da li se poštuju opšti i posebni uslovi u skladu sa važećim Pravilnicima, načelima dobre higijenske i distributivne prakse svih subjekata u poslovanju sa hranom. Tako se obavlja uzorkovanje hrane životinjskog porekla i uzorci šalju na analizu, a kontrola se odnosi na rukovanje hranom životinjskog porekla, njeno skladištenje na mestu prodaje, pripremu i isporuku potrošaču.

Takodje, kontroliše se propisani temperaturni režim rashladnih vitrina i frižidera, ispravnost ambalažnog pakovanja, organoleptičke osobine hrane, a u cilju zaštite potrošača i plasiranja bezbedne hrane životinjskog porekla namenjene tržištu.
U objektima koji su predmet kontrole, veterinarskom inspektoru daju se na uvid dokumenta na osnovu kojih se dokazuje da se poštuju sve procedure.

Ukoliko se u objektu ne može dokazati da se poštuju sve preporuke i poreklo hrane životinjskog porekla, veterinarski inspektor nalaže neškodljivo uništavanje zatečene hrane, koja je nebezbedna za ishranu ljudi.

Protiv subjekta koji ovakvu namirnicu stavi u promet, pokreće se prekršajni postupak ukoliko se radi o fizičkom licu ili preduzetniku, ili privredni prestup ukoliko se radi o pravnom licu.

B92

_________________

Svet

B92