Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 18 Okt 2018, 02:35


Autoru Poruka
Komsinica
Post  Tema posta: Kulinarske vesti,saveti,zanimljivosti...  |  Poslato: 15 Maj 2012, 12:04
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Slatka priča

Emil Žerbo je izmislio mašinsku proizvodnju čokolade. Međutim, on je zaslužan i za još nešto.

Rođen je davne 1854. godine u Ženevi, u poznatoj švajcarskoj porodici. Godine 1884. preselio se s porodicom u Mađarsku, to jest, u Budimpeštu, i počeo da radi za u to vreme poznatog tamošnjeg poslastičara Kuglera. Sa svojim izumima mladi Žerbo takmičio se na raznim takmičenjima i uvek osvajao prve nagrade. Ubrzo je otvorio svoju poslastičarnicu, u kojoj su bile ponuđene stotine vrsta kolača, ukusne torte s kremom od putera, punjene čokoladne bombone, a među njima i najpoznatija - čokoladna bombona punjena višnjom i konjakom. Svi ovi proizvodi zvali su se jednostavno - žerbo.

Mladi Žerbo je u svoju poslastičarnicu doneo i duh Pariza, tadašnje prestonice evropske kulture. Stolovi u poslastičarnici bili su od mermera, stilske stolice od poznatih majstora nameštaja, a interesantno je da je na zidu imao ogroman prelep goblen, čiji se duplikat nalazi u Vatikanu. Njegovi klijenti bili su uglavnom ljudi iz aristokratskih slojeva, poznati umetnici i bogati industrijalci. Za Emila Žerboa može da se kaže da je bio čovek koji je postigao i dostigao vrh u svojoj profesiji. Ostvario je i bogatstvo i svetsku slavu. Njegovi deserti su i danas poznati širom sveta i zovu se njegovim imenom. A od tih slatkih izuma najpoznatiji su žerbo kolač i žerbo torta.

Kolač žerbo je sasvim jednostavan za pripremu. Dovoljno je napraviti glatku smesu od brašna, putera, žumanca, sode bikarbone, šećera, malo soli i naraslog kvasca. Pripremljeno testo treba ispeći u rerni. Fil se pravi od marmelade od kajsija, mlevenih oraha i šećera. Gotovo testo premaže se pripremljenim filom, potom prelije rastopljenom čokoladom i seče na pravougaone parčiće. Vrlo jednostavno!

_________________
Slika


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Re: Zanimljivosti  |  Poslato: 15 Maj 2012, 12:15
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Kako je nastala Karađorđeva šnicla

Malo ko zna da ova dika i ponos srpske nacionalne kuhinje nije tzv. „narodno jelo“ i da je njegov autor itekako poznat…

Malo ko zna da ova dika i ponos srpske nacionalne kuhinje nije tzv. „narodno jelo“ i da je njegov autor itekako poznat…

Naime, izvesni Mića Stojanovic iz Čestine kod Gruže, jedan od najvećih kuvara koje je Srbija ikada imala, je bio toliko dobar u svom poslu da je već u svojim ranim dvadesetim godinama postao šef kuhinje poznatog i priznatog beogradskog restorana - „Golf“. I radio je on tu neko vreme, bez ikakvih većih problema, sve dok jednom prilikom, davne 1959, put do ovog restorana nisu pronašli i neki istaknuti posetioci iz Rusije…

I umesto da, kao što je i red kad se nađeš u Srbiji, naruče pasulj, sarmu, kupus ili podvarak, oni izraziše želju da glad utole „Kijevskim kotletom“. Nije da Mića, glavni junak ove naše priče, nije umeo da napravi „Kijevski kotlet“ (nije to neka mudrost, pravićemo ga i mi jednom pa ćete videti), nego nije imao dovoljno piletine koja je glavni sastojak tog specijaliteta. Da bi se izvukao iz ovog „neobranog grožđa“, a i da bi, pri tom, sačuvao dobru reputaciju i sebi i restoranu u kojem je radio, rešio je da im, umesto naručenog jela, od sastojaka kojima raspolaže, napravi nešto ukusno, interesantno i nikada ranije viđeno.

Izvršivši određene modifikacije traženog kotleta (zamenio je vrstu mesa i punjenje, a zadržao pohovanje), dobijena je ukusna šnicla vrlo zanimljivog oblika. Međutim, Mića i dalje nije bio zadovoljan rezultatom pa ju je zbog toga još prelio tartar sosom i ukrasio komadima limuna i paradajza složenih tako da su neodoljivo podsećali na orden Karađorđeva zvezda. Eto, sad je jasno i poreklo imena.

Što se onog drugog, narodnog, imena tiče, verujem da tu nema mnogo šta da se objašnjava. Asocijacija je, složićete se, savršeno jasna...

BeCook.com

_________________
Slika


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Organska hrana  |  Poslato: 15 Maj 2012, 12:31
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Organska hrana

Slika

Da li zaista znamo sta se sve nalazi u hrani koju jedemo? Hajde da sagledamo koje nam prednosti pruza organska hrana.

Nije nikakva tajna da mnogi proizvodjaci hrane, u cilju postizanja sto vecih prinosa a samim tim i novcanih prihoda, upotrebljavaju veliki broj pesticida koji su opasni po zdravlje. Jabuka proizvedena na taj nacin divno izgleda ali cak i nakon pranja, u sebi moze imati i vise od 30 razlicitih pesticida. To moze biti dobra vest za njihove bankovne racune, ali svakako nije dobra za nase zdravlje.


Od drugog svetskog rata pa do danas kvalitet hrane je definitivno na daleko nizem nivou. Tako na primer, nivo vitamina C u danasnjem vocu nije isti kao sto je bio pre 60 godina. Ne treba zaboraviti da su razna hormonska sredstva i antibiotici koji se daju zivotinjama namenjenim za ishranu ljudi, takodje, veoma stetni po zdravlje.

Pesticidi i druge hemijske supstance dovode se u vezu sa mnogim bolestima kao sto su rak, Alzhaimer, alergija, gojaznost... Uz unos otrova u organizam sasvim je normalno ocekivati razne reakcije u telu.

Sve to je dovoljan razlog da moramo biti informisani o prednostima organske hrane.

Organska hrana proizvodi se na ekoloski cistom i zdravom zemljistu, u cistom okruzenju i bez upotrebe hemijskih sredstava. Samo tako proizvedena hrana moze se nazvati zdravom hranom i pruziti nam ono sto je nasem organizmu potrebno za normalno i zdravo funkcionisanje. Ne tako davno bilo je besmisleno uopste i pricati o tome jer druge hrane nije ni bilo. Zato ni danas ne smemo zaboraviti sta nam priprema priroda a sta covek u hemijskim laboratorijama.

Poznato je da organski proizvedena hrana sadrzi i do 50% vise hranljivih materija, vitamina i minerala. Osim toga ukus i miris kvalitetne i zdrave organske hrane se bitno razlikuje od vestacki proizvedene, to je ono sto stariju populaciju podseca na mladost a svima nama pruza potpuno uzivanje.

Zato ukoliko brinete o svom zdravlju i zdravlju svoje porodice opredelite se za organsku hranu, a kada se jednom naviknete na nju vise se nikada necete vratiti na masovno proizvedeno i nezdravo voce, povrce i meso bez pravog ukusa. Naravno da cete u pocetku naici na probleme vazane za dostupnost i cenu organske hrane medjutim ukoliko se malo potrudite na pijacama i u obliznjim selima i te kako se mogu naci kvalitetni, svezi i mirisljavi proizvodi majke prirode. I ne zaboravite da ce vam nas posten i namucen seljak zbog toga biti duboko zahvalan.

Dok su zdravstvene prednosti nebrojive.


Izvor: priroda-leci-sve.com

_________________
Slika


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Korisni kulinarski saveti  |  Poslato: 15 Maj 2012, 15:05
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Da meso koje pečete ili pržite bude hrskavije, masnoći dodajte nekoliko kapi limuna.

_________________
Slika


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Re: Korisni kulinarski saveti  |  Poslato: 15 Maj 2012, 15:09
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Čuvanje hrane u frižideru


Sledećih nekoliko saveta može vam pomoći da izbegnete kvarenje hrane i sačivate je u najsvježijem mogućem obliku:

- Planirajte kupovinu hrane, odnosno uzmite u obzir ritam kojim će se određena hrana trošiti.

- Ne kupujte oštećeno voće i povrće, naduvene konzerve, zaleđena pakovanja okovana ledom i nepravilno zapakovanu hranu.

- Proverite eventualni razvoj plesni u providnim pakovanjima sira.

- Kupujte određenu količinu zrelog voća i povrća i odredjenu količinu koja može da sazri čekajući na pripremu i konzumaciju.

- Zamrznutu hranu odmah nosite kući i stavite u zamrživač. Ne dozvolite da se otopi ukoliko nećete odmah da je spremate.

- Mleveno meso, iznutrice, piletina i riba se najbrže kvare, pa stoga ne bi trebalo da stoje u frižideru duže od dva dana u najhladnijem delu (oko 0°C).

- Zapakovano meso se čuva najviše pet dana u frižideru. Iako je na niskoj temperaturi, može doći do površinskog rasta mikroorganizama pa je poželjno pre upotrebe proveriti sluzavost površine i miris.

- Hranu koja je gnjila i pokvarena odmah bacite jer se u frižideru neće oporaviti već može kontaminirati ostalu hranu.

- Kuvanu hranu poklopljenu u frižideru stavljajte iznad sirove, čime se smanjuje mogućnost zaraze putem kapljanja nekuvane hrane.

- Ledenice ne osiguravaju "beskonačnu" svežinu gotove smrznute hrane jer je njihova temperatura viša od one za to potrebne koja se koristi u industriji. Takva hrana se, takođe, kupuje prema potrebi i čuva najviše par nedelja.

- Čitajte uputstva za pripremu zamrznute hrane. Na primer: povrće najčešće ne treba odmrzavati jer je ono prethodno blanširano.

- Odmrzavanje mesa treba da se obavi u frižideru 24 sata pre pripreme.

- Jednom odmrznuto meso i riba obavezno se moraju baciti ako se ne upotrebe istog dana za jelo. Ostala odmrznuta hrana može se čuvati u frižideru do 48 sati.

- Jednom otvorene konzerve obavezno čuvajte u frižideru dobro zaštićene od moguće kontaminacije sirovim mesom ili ribom. Najbolje je da njihov sadržaj prebacite u plastične posude.

- Ostatke od ručka ili večere prohlađene odmah stavite u frižider, a isto postupajte i sa hranom koja sadrži visoki procenat mleka ili mlečne masti.

- Posuđe i pribor sa kojim se obrađivalo sirovo meso, riba ili jaja obavezno dobro operite deterdžentom u vrućoj vodi.

(MONDO)

217.24.24.187

_________________
Slika


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Re: Korisni kulinarski saveti  |  Poslato: 15 Maj 2012, 15:13
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Izbegavajte jarko crveni paradajz

Slika

Paradajz sa Kvantaške pijace u Beogradu, začinjen je pesticidima. To su pokazale hemijske analize uzoraka povrća koje su obavljene prošle nedelje.

"U paradajzu je pronađen 'ciprodinil', hemikalija kojom se prskaju jabuke i višnje i kojom ne sme da se tretira povrće. Otkrivena je u paradajzu koji je prodavao poljoprivredni proizvođač i nakupac iz Lebana. Njemu smo zabranili prodaju oko 400 kilograma i napisali prekršajnu prijavu zbog puštanja u promet hrane koja nije bezbedna", kaže za "Politiku" Svetlana Stankov, načelnica Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede.

Najveći problem je što je sporni paradajz već prodat, jer inspekcija nema mogućnosti niti ovlašćenja da oduzme robu i zabrani prodaju pre nego što dobije rezultate. Za to je potrebno barem pet, šest dana",

I ostale namirnice pod strogom kontrolom

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da se mora stati na put onima koji svesno truju građane kako bi svom proizvodu dali lepši izgled i upozoravaju da 'fungicid' koji je koristio ovaj prodavac sa Kvantaške pijace ima otrovna i kancerogena svojstva. Iz ove ogranizacije upućuju savete proizvođačima.

"Treba izbegavati paradajz koji je izrazito crvene boje, a iznutra zelen. Spoljašnjost ovog povrća ne sme da bude skroz crvena, već oko peteljke mora da bude pomalo zelena. Ukoliko nije tako, reč je o prskanom paradajzu koji ne treba kupovati", savetuje Goran Papović, predsednik NOPS-a.

Osim voća i povrća analizirani su i uzorci mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Ova ispitivanja obavili su veterinarski inspektori. Svi rezultati sa beogradskih tržnica bili su ispravni, ali je na kragujevačkoj pijaci proizvođačima jaja koji nisu imali potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti zabranjena prodaja.

Timovi poljoprivrednih, veterinarskih i fitosanitarnih inspektora su 27. juna kontrolisali šest pijaca u prestonici, kao i tržnice u Novom Sadu, Kragujevcu, Leskovcu, Užicu i Nišu. Fitosanitarci su uzeli ukupno 76 uzoraka voća i povrća.

Paradajz, krastavac, crni luk, paprika, krompir, šargarepa, limun, banane i maline testirani su na pesticide, i to na svih 900 proizvoda za zaštitu bilja. Ispitivanja su obavljena u akreditovanoj laboratoriji "SP laboratorija" u Bečeju.

Iz Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede poručuju da će nastaviti da kontrolišu pijace i da će sve češće da ispituju bezbednost poljoprivrednih proizvoda.

Zbog visokih temperatura kvalitet proizvoda na pijacama svakodnevno se kontroliše, izjavila je Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije.

"Pijačne uprave su spremno dočekale leto i obezbedile adekvatne uslove za čuvanje i prodaju lako kvarljivih namirnica, kao što su mlečni proizvodi i jaja", izjavila je Čelebićaninova za Tanjug i najavila još intenzivnije kontrole tržnica, ali i mesara i ribarnica.

Izvor: Mondo

_________________
Slika


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Re: Korisni kulinarski saveti  |  Poslato: 15 Maj 2012, 15:23
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Najzdravije grickalice

Koštunjavi plodovi su mnogo zdraviji nego što se do sada mislilo. Iako ih mnogi izbegavaju zbog visoke kalorijske vrednosti, oni su bogati vitaminima, mineralima i antioksidantima.

Slika

Zdrave masnoće, zasićene i nezasićene, kojima obiluju orasi, bademi, lešnici i ostali koštunjavi plodovi, smanjuju rizik od raka, snižavaju nivo lošeg holesterola, štite krvne sudove i ubrzavaju zarastanje rana. Preporučuju se i osobama koje se bave težim fizičkim radom.

Kikiriki reguliše nivo šećera

Ova biljka zvanično ne spada u koštunjave plodove, već u legume, kao pasulj i grašak. Kikiriki pomaže organizmu da izbalansira nivo šećera u krvi.
30 g = 28 plodova
166 kcal, 7 g proteina, 14 g masnoća
Bademi protiv zaboravnosti

Najnovija istraživanja pokazala su da neka vlakna koja se nalaze u bademima blokiraju apsorpciju masnoća. Stručnjaci su dokazali da se u stomaku nakon grickanja badema dugo zadržava osećaj zadovoljstva i sitosti, tako da će želja za ponovnim obrokom biti manja. Od badema se nećete ugojiti, iako su relativno kalorični. Jedna šaka badema dnevno obezbeđuje 35 odsto dnevne potrebe za vitaminom E, moćnim antioksidantom koji je odlična prevencija od Alchajmerove bolesti.
30 g = 23 badema
163 kcal, 6 g proteina, 14 g masnoća

Pistaći za imunitet

Stručnjaci ih preporučuju zato što sadrže puno vitamina C, karotena, kalijuma, fosfora, gvožđa i kalcijuma. Pistaći su dobri za kosu, vid, kožu, krvne sudove, bubrege i za jačanje imuniteta. Jedite ih kao užinu, između glavnih obroka.
30 g = 50 plodova
168 kcal, 5 g proteina, 12 g masnoće

 
Lešnici ublažavaju bolove

Fina mešavina vitamina B u lešnicima blagotvorno deluje na nervni sistem i, zajedno s lipidima i masnim kiselinama, poboljšava rad mozga. Lešnik ublažava čak i hronične tegobe jer sadrži supstance koje stimulišu lučenje serotonina, hormona sreće. Ovaj hormon smanjuje osetljivost, pa se lešnici preporučuju osobama s hroničnim bolovima.
30 g = 25 plodova
213 kcal, 4 g proteina,  20 g masnoće

 
Indijski orah za opuštanje

U 100 grama indijskih oraha ima čak šest miligrama gvožđa, što je veoma značajan podatak za vegetarijance i trudnice. I po sadržaju cinka ova vrsta koštunjavog voća nalazi se u vrhu liste. Cink povećava otpornost organizma, a naročito jača limfni sistem. Takođe sadrži magnezijum, koji opušta nervni sistem i mišiće.
30 g = 10 plodova
175 kcal , 7 g proteina,  14 g masnoće

Slika

Orasi protiv upala

Ako jedete orahe, podići ćete nivo dobrog holesterola, a snizićete nivo onog lošeg. Orasi su bogati omega-3 masnim kiselinama koje ublažavaju upalne procese, opasne za arterije, pokazala su najnovija istraživanja. Pomažu i u zarastanju polomljenih kostiju.
Iseckane orahe možete da dodajete u salate, namaze i kolače.
30 = 14 polovina oraha
185 kcal ,  4 g proteina,  19 g masnoća

_________________
Slika


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Re: Korisni kulinarski saveti  |  Poslato: 15 Maj 2012, 15:25
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Kako ukrotiti sopstveni apetit?

Nije tajna da su SAD suočene sa epidemijom proždrljivosti. Jedna od prvih stvari koje stranci uočavaju po dolasku u Ameriku je broj preterano gojaznih ljudi i žena.

Slika

Posle sedam godina istraživanja o tome šta navodi Amerikance da previše jedu, bivši direktor američke federalne Uprave za hranu i lekove Dejvid Kesler došao je do zaključka da nije reč o nedostatku volje i da Amerikanci možda nisu sami krivi što jedu previše.
Svoje nalaze uobličio je u knjizi pod naslovom "Kraj preteranog uzimanja hrane" u kojoj je pošao od pitanja: zašto su Amerikanci danas gojazniji nego ikada ranije i zašto ljudi ne mogu da odole određenim vrstama hrane? I, konačno - zašto nastavljaju da jedu iako su već siti?
"Više ne jedemo samo u vreme obeda. Hrana nam je dostupna 24 sata dnevno. Društveno je prihvaćeno da može da se jede i hoda ulicom, da se jede na poslovnim sastancima. U suštini, od hrane smo napravili zabavu", upozorava Kesler.
Pripremajući materijal za knjigu, javlja Glas Amerike, Kesler je razgovarao sa najistaknutijim naučnicima, lekarima i stručnjacima industrije hrane. On kaže da fabrike prerađene hrane i lanci restorana upotrebljavaju sastojke koji podstiču apetit.
Masti, šećer i so mogu da se nađu na svakom koraku, kaže on, a te supstance menjaju hemijske procese u mozgu mozga i podstiču ono što on naziva "uslovljena proždrljivost".
"Nije reč samo o mastima, šećeru i soli već o anticipaciji, o nagoveštajima zadovoljstva koji nam aktiviraju mozak i podstiču želju. Pošto nas neprestano bombarduju tim podsticajima, naš mozak je neprekidno aktivan, u nama se javlja snažna želja za hranom, pažnja nam je usmerena na to pa uzimamo sve više i više", tvrdi Kesler.

Slika

On takođe napominje da postoji sličnost između industrije hrane i duvanske industrije. I jedna i druga manipulišu ponašanjem potrošača kako bi prodavali svoje proizvode bez obzira na zdravstvene posledice.
Umesto da zadovoljava osećaj gladi, industrija hrane kreira proizvode tako da podstiču ljude da jedu više nego što je potrebno, više nego što bi inače želeli - upozorava Kesler.
"Nema sumnje da shvataju šta je potrebno da se učini da bi se ljudi vraćali po još hrane koju su, svesno, pretrpali ogromnim količinama masti, šećera i soli", kaže on.
Ti sastojci podstiči mozak da luči dopamin, supstancu koja je povezana sa osećajem prijatnosti. Ubrzo, sama pomisao na hranu izaziva želju za njom. Ta neprekidna stimulacija, uverene je Kesler, onemogućava svaki pokušaj da se izgube kilogrami.
"Dijete prestaju da deluju čim se mozak prilagodi tome i čim vaše ponašanje postane uslovljeno i podsticano mastima, šećerom i solju. Ako bi vam uskratili hranu 30 ili 60 dana, vi biste to izdržali i izgubili na težini. Ali čim bi vas vratili u svakodnevno okruženje, uz stare navike 'deponovane' u vašem mozgu, brzo biste obnovili raniju težinu", opominje Kesler.
U svojoj knjizi "Kraj preteranog uzimanja hrane" Kesler predlaže stategiju za okončanje zavisnosti od hrane koja počinje shvatanjem zašto ljudi imaju neodoljivu potrebu za određenim vrstama hrane.
"Prva stvar koju treba uraditi je ublažiti stimulaciju. Morate da štitite svoj mozak od podsticaja. A najbolji način za to je promeniti način gledanja na hranu", ističe on.

Slika

"Morate da razvijete određena pravila. Neki ljudi postaju vegetarijanci. Njima je lako jer oni bace pogled na životinjske masti i proteine i kažu: ne, to nikako. Drugi ne žele procesovanu hranu već samo onu iz zdravih izvora. Neki se užasavaju velikih porcija. Važno je razviti neko pravilo i reći: to neću da jedem. To smanjuje aktiviranje mozga", savetuje Kesler.
Dok je Dejvid Kesler rukovodio američkom Uprave za hranu i lekove uvedeni su propisi o obaveznom isticanju sadržaja hrane koja se prodaje u samouslugama. On bi želeo da se taj propis sada proširi i na jelovnike u restoranima.
Informacija, edukacija i promena percepcije, uveren je on, ključni su u kontroli našeg apetita i okončanje epidemije proždrljivosti u Americi, ali i svetu.

_________________
Slika


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Re: Korisni kulinarski saveti  |  Poslato: 15 Maj 2012, 15:26
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Kako prepoznati zreo ananas

...evo nekoliko saveta koji će Vam pomoći da se ne snebivate ispred tezge sa voćem nego da odaberete kvalitetan i zreo ananas kao da to radite svaki dan...

Slika


Moramo priznati da veći deo nas, nažalost, ne može da se pohvali da često kupuje svež ananas. U principu, ni onaj konzervirani ne kupujemo baš svaki dan pa šta onda tek reći za svež. Posledica toga su naravno brojne nedoumice koje imamo kada je ova voćka u pitanju, a koje nas, u retkim momentima kada i pomislimo da je kupimo, uglavnom odvrate od te namere.

Sećam se mog prvog susreta sa svežim ananasom. Da budem iskrena, nisam baš bila sigurna ni šta bih s njim pa je jadan stajao u frižideru danima i postao nešto što teško da može da se nazove „svež ananas“ dok nisam konačno rešila da ga napadnem.

Pomenuti ananas sam dobila na poklon tako da, u tom slučaju, nije postojao problem oko kupovine istog. Pre toga mi je nekoliko puta padalo na pamet da ga i sama kupim, ali sam bila prilično nesigurna kako da ga odaberem pa sam na kraju uvek odustajala. Zato, evo nekoliko saveta koji će Vam pomoći da se ne snebivate ispred tezge sa voćem nego da odaberete kvalitetan i zreo ananas kao da to radite svaki dan.

„Najpouzdaniji metod”
Najpouzdaniji metod je da jednom rukom pridržite ananas, a drugom nežno povučete jedan od centralnih listova. Ukoliko ga lako iščupate, to je siguran znak da je ananas zreo.

Pošto se sigurno mnogi od Vas u početku neće osećati baš prijatno da čerupaju ananas na sred pijace ili marketa, izložiću ovom prilikom i drugi, mada manje pouzdan, metod za prepoznavanje zrelosti ove jako ukusne voćke.

„Dobro osmotrite”
Dobro osmotrite ananas na koji ste se nameračili. Zreo ananas ćete prepoznati po jarkoj boji ploda i tamno zelenim listovima. Ako su listovi braonkasti, a plod flekav ili mutan, bolje izaberite neki drugi.

„uzmite ga u ruke i pažljivo ga opipajte ”
Ako je odabrani ananas prošao ovu vizuelnu kontrolu, pređite na sledeći nivo – uzmite ga u ruke i pažljivo ga opipajte. Trebalo bi da bude debeljuškast i nekako „težak za svoju veličinu“. Površina mora delovati mekana, ali nikako ne sme da se ulubljuje pod prstima.

„pomirišite ga s donje strane”
I na kraju, pomirišite ga s donje strane, tamo gde su peteljke. Trebalo bi da miriše prijatno i slatkasto i - na ananas.

Eto, sad znate kako da ga kupite, a ako ne znate šta biste dalje s njim, sve smo lepo demonstrirali, onako kako mi to uvek i uradimo, u receptu Voćna salata.

BeCook.com

_________________
Slika


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Re: Zanimljivosti  |  Poslato: 16 Maj 2012, 17:54
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Da li biste probali ovu picu?

Lanac restorana Pizza Hut na Bliskom istoku svojim mušterijama ponudio je koricu za picu koja može biti punjena pilećim medaljonima i hamburgerima.

Slika

Nazvana „Crown crust pizza“, zbog oblika koji korica poprimi kada se napuni hamburgerima ili medaljonima, ova pica veoma je bliska prethodnoj opciji koju je ovaj lanac nudio, a koja je podrazumevala koricu punjenu hot dogovim i koja je lansirana u Velikoj Britaniji.

Pizza hut je novu picu na svojoj Facebook stranici nazvao „draguljem svih pica“, uz propratni tekst: „Ne možete da se odlučite između hamburgera i pice, verovali ili ne, sada možete imati oboje“.

b92

_________________
Slika


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 6 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker