Знам ја да ви са тим словима слике шарате душом
Ја само у истом погледом могу да уживам и да
се речима опијам...
Предивно

Ona ima trojicu muškaraca…

Jednog za ljubav i romantičnu vezu, verovatno i za brak pošto mladić potiče iz jako ugledne porodice. Drugog, starijeg, za ulaznicu u visoko društvo, i još nešto, i trećeg, za seks kakav ni sa jednim do sada nije mogla ni sa sanja.

Samo sa trojicom je potpuna žena, i samo njih trojica, zajedno, čine potpunog muškarca, muškarca kakvog želi.

Ona ima 34 godine, svoj život, kako voli da kaže, u svojim rukama, deo je ugledne kompanije, i najvažnije joj je da proširi svoj poslovni krug što je moguće više i ostavi dobar utisak.

Završila je fakultet na vreme, zna jezike, polaznica je mnogih seminara, i oseća se poprilično nezavisno i superiorno u odnosu na druge.

Na prvi pogled deluje kao i svaka druga devojka. Zadržala je tu finoću i spontanost, međutim što više provodiš vremena sa njom osećaš njenu potrebu da kontroliše sve oko sebe, i da ne prepušta ništa slučaju.

U njenom svetu kao da nema snova, fantazija, sve ima svoju cenu, sve što radi, sve što govori, ljudi sa kojima se druži, sve, sve, sve...

Rekla mi je da muškarcu sve može da oprosti, osim njegovih slabosti. Nema mesta suzama ako želiš da budeš u njenom društvu...

Deluje strogo profesionalno, držanje tela, pokreti, pogledi, stil oblačenja, sve je izbalansirano i izgleda kao najbolja reklama za svoju firmu.

Jasno ti stavlja do znanja da sa njom nema šale, međutim, vremenom, kako polako ulaziš u njen svet uviđaš čitavo more ranjivosti i nelogičnosti koje je morala da potisne duboko u sebe.

Iako je odrasla i živi u Srbiji deluje kao da je odgajana po strogo zapadnom modelu.

Dok govori prepuna je zapadnjačkih fraza, prepuna je Londona, Pariza, Njujorka, Milana, Rima...

Vreme je novac, to je njena uzrečica koju stalno ponavlja, kao i ona da samo jedan život imamo i da moramo da ga iskoristimo do kraja...

Ne znam zašto se otvorila baš meni, verovatno je privuklo to što smo potpuno različiti. Ona ne samo da nema odnos prema mom pisanju, nego smatra da to može svako, samo ako se posveti. Pritom ne vidi ni neku svrhu književnosti, posebno danas jer kaže da život treba da se živi, a ne da se o njemu piše.

Ona je već sada zamenik direktora, i daleko od toga da se time njeni planovi završavaju…

Teškom mukom mi je priznala za trojicu muškaraca, i rekla mi je da su ta trojica potrebna svakoj ženi. Jedan, navodno, nije dovoljan, mada bi možda i mogao da bude u nekoj idealnoj varjanti, ali takvih je malo.

Jedan muškarac za vezu, mladić njenih godina, neko dovoljno vredan da se u njega ulaže za budućnost, neko emocionalno sazreo za brak, ljubav, spokojnu starost. Ali ne i neko ko bi bio u stanju da joj se suprostavi, ratuje sa njom, već neko dovoljno lojalan ponesen pričom o romantičnoj ljubavi dvoje ljudi koji se vole do kraja života.

U rukama jednog takvog se oseća kao trofej, stalno je hrani svojom podrškom, obasipa je pažnjom i romantikom, oduševljen je njome i ne pada mu na pamet da je ostavi. Svetu deluju kao savršen par. Uz to on odlično izgleda, iz čuvene je porodice, i svesna je da sa njim, i pored njega, nema greške.

Uz njega joj je potreban i jedan jači muškarac, u najboljim godinama, neko ko je u svom zenitu, i neko dovoljno sposoban da je uvede u svet biznisa i politike. Neko ko zna sa rečima, i neko ko ništa ne ulepšava već joj govori o svemu bez ustezanja, i uči je pravilima igre. Od njega je najviše naučila o životu, predstavljaju se u društvu isključivo kao prijatelji, deluju kao otac i ćerka iako su mnogo više od toga.

Svesni su da njihova ljubav dugoročno ne bi mogla da uspe ali zato vrlo vešto nadopunju svoj odnos na sve moguće načine. Zaljubljeni su potajno jedno u drugo, ona voli njegovu sigurnost, muževnost, moć, a on njenu mladost i lepotu, njenu drskost, koja mu polako izmiče…

I treći muškarac je, u stvari, za nju pravi muškarac, čovek koji se nije odrekao ni najmanjeg dela sebe zbog biznisa, ili karijere. Nije ni za vezu, ni za posao, ali je idealan u krevetu. Ume da je voli kao niko, i da u njoj probudi ženu. Nije mu posebno stalo do društvenog ugleda, živi za sebe ali zato zna da je zadovolji i ukroti kao ni jedan drugi. Pred njim, i sa njim je potpuno svoja. Ne viđaju se često, gotovo i da nemaju komunikaciju ali zato kada se vide sve nadoknade.

Treći muškarac je verovatno njenoj prirodi najbliži, njegova sirova muška snaga je najviše opušta, lišen je svih mogućih konvencija kojih se ona, u dubini duše zgražava, ali na njih je morala da pristane kao na stroga pravila igre bez kojih ne bi mogla da uspe...

Samo je on u stanju da je svuče iste sekunde, da ne nasedne na njene maske, i da u njoj raspali nestašnu devojku neiživljenih strasti. Njegova životna energija je reformiše, oslobađa, hrani, vraća je životu oslobođenom strogih pravila. Najviše je privlači to što on u njoj ne gleda svoju budućnost, šansu već je voli do kraja neopterećen njenim titulama i društvenom pozicijom koju ona zauzima.

Zato ga ona ne ispušta sve ove godine iz ruke, a ko zna, kako voli da kaže, možda i završe zajedno. Samo što joj nikako ne uspeva da je uvuče u svoj svet…

Naučila je kroz poslovnu politiku da bude nemilosrdna, naučila je da igra i ulogu kučke, podmukle i nezasite, a i ulogu žrtve, navodno lakoverne i naivne.

Neuporedivo je opasnija od muškaraca zato što koristi svoju nežnost da bi njome manipulisala.

Vešta je u koketiranju, koristi svoje ženske adute do maksimuma a teško se daje. Deluje na prvi pogled pravično, odano, dok, u stvari, mislim da bi zabila nož u leđa svakome.

Kao da joj ništa nije sveto. Ona nema ni naciju, ni boga, mislim da nema čak ni svoj narod, a ni porodicu.
Predstavlja sve ono što nosi novo doba, a to je čovek naoružan svim mogućim verbalnim i neverbalnim oružijima pomoću kojih se bori za svoje interese i dominaciju.

Ona je kraljica tog sveta, ona je princeza novog doba...

Zato su joj potrebna tri muškarca...

Zato joj potrebno da bude direktor…

Zato joj je potrebno da svako obrati pažnju na nju...

Zato što ne želi da zavisi ni od koga, i zato što želi svoj život da drži u svojim rukama.

Da Ii ga drži to zna samo ona?!

S.S.

пс жемска на 21 век, пфљуууц

Ti nemaš svoje JA, i onda su ti potrebni idoli.



Ti nemaš jasnu sliku o sebi, i onda ti je potrebna idealizovana slika...

Ti nemaš svoje samopouzdanje, i onda ti je potrebna neprekidna nadoknada…

Sve što radiš je popunjavanje te praznine koja te razdire…

Stalno te pritiska to što nisi dovoljno lep, pametan, prihvaćen, bogat, sit, stalno ti nešto fali…

Teško se snalaziš sa ljudima jer te oni ne vide onakvog kakvog ti sebe vidiš?

Teško gledaš u njih jer oni ne vide ono što ti želiš da vide.

Ti se osećaš malim u njihovim očima, beznačajnim, zato bežiš u samoću, u svoje maštarije gde imaš sve ono što nisi u društvu?

Ti si u samoći sve – genije, savršen ljubavnik, filmski glumac, mudrac, čovek?

Osećaš se važno, bitno, moćno, ljudi ti nisu potrebni jer će ti pokvariti sliku koju si stvorio o sebi?

Ti svoju izolaciju od sveta proglašavaš dostojanstvenim držanjem i nepripadanjem masi.

Ti svoj strah proglašavaš filozofskim činom, mudrošću.

Ti svoju laku povredljivost i nesigurnost proglašavaš prkosom i borbom za viši cilj?

Ti svoj strah od ljudi i inferiornost pretvaraš izolacijom u svoju nadmoć i superiornost?

Ti u samoći sve nadoknađuješ, i navodno sve postižeš?

Ljudi ti nisu potrebni, posebno ne oni koji neće da prihvate takvog tebe, najboljeg tebe, najlepšeg tebe…

Rećićeš zbog toga da su stoka, kreteni, budale…

Ti svoje samopouzdanje i svoje JA gradiš na fantazijama koje imaju smisla samo van okvira, u društvu sve se to topi. Ti se topiš…

Zašto ne želiš društvo? Zašto kažeš da je odvratno, pokvareno, bolesno, izgubljeno?

Da li zato što je stvarno takvo, ili zato što nisi prihvaćen?

Da imaš desetoro pravih ljudi oko sebe da li bi to govorio?

Ili petoro?

Ili bar troje, ali pravih?

Ti misliš da si poseban, originalan, drugačiji, da tvoje g**no značajnije od drugih govana, da lepše miriše?

Ti misliš da tvoj život ima neku dubllju poentu za svet, samo što ti to još nije otkriveno?

Zato listaš horoskope, tumačiš astralne karte, veruješ vidovitima, klanjaš se višim silama, dok se, u stvari, klanjaš svojim strahovima…

Zašto ti je Bog potrebniji od ljudi?

Ili životinje, biljke, knjige, samo ne ljudi?

Ti misliš da si u duhovnom sistemu sveta visoko kotiran?

Da li si?

Tvoj mozak se igra sa tobom svakoga dana.

Sve ono što upija od medija, javnog morala, navodne umetnosti, politike, ideja, ideala, i svega ostalog što se meša u nedogled…

Danas pucaš od sreće, misliš da se oko tebe sve okreće, sutra tuguješ, manji si od miša, i razmišljaš da digneš ruke od svega.

Da li znaš da još najmanje milion ljudi živi slično kao ti?

Misli kao i ti, i očekuje da mu spasonosno rešenje svega postojećeg bljesne pred očima?

Isto kao i ti gledaju sebe svakoga dana, i misled a je njihovo JA posebnije od svih drugih JA?

Misle da se Bog više bavi njima nego drugima?

I da li znaš zašto se dešava sve to, zato što nisu u stanju da prihvate sebe, i svoj život?

Rećiću ti samo ovo - pokušaj da skineš sa sebe sve veze i vezice kojima su te upleli.

Razveži ih pažljivo isto onako kako si se u njih upetljao uveren da će da ti pomognu, i da te oslobode…

I samo puštaj iz sebe, skidaj, razvezuj, kao kada ljuštiš voće od truleži, i ostavi samo ono što je zdravo?

Ako je to jedan mali delić, sagradi na tom deliću svoju ličnost, znaćeš bar da je tvoja?

I tek onda ćeš moći da kada sediš - sediš, da kada hodaš – hodaš, da kada spavaš – spavaš…

Veruj mi, i ja sam jednom bio sve to, i mnogo toga drugog, i onda sam shvatio da nisam NIŠTA od toga, i od toga NIŠTA sam počeo…

Upravo to NIŠTA je ponekad najbolje jer baš znaš da je tvoje, i načisto si sa sobom, i sa drugom.

Što veći teret moranja vučeš za sobom veća je šansa da te on smoždi, i onda ne samo da ćeš ostati bez onoga što si nosio, bez ciljeva kojima si težio, ostaćeš i bez sebe…

Imaj sebe, imaćeš i sve drugo…

Ako nemaš sebe, ništa, ali ništa drugo ti neće biti dovoljno da tu prazninu popuniš…

Ništa, ni priznanja, ni titule, ni aplauzi, ništa…

U krajnjem, ni ovaj moj tekst…

S.S.


ПС имало би се још штогод на ово придодати, али за једног малдог момка као што је мој драги ПријатељПера изузетно написано!

У кафеу, за шанком, седи тип.
Пије виски и једе чоколаду од 300 грама.
Баш једе, све пуца.
Шанкерица нађе за сходно да примети:
- Слаткиши уништавају зубе!
Тип је погледа, ћути и једе чоколаду.
Шанкерица брише чаше и спочитну:
- Чоколада повећава холестерол и шећер у крви!
Тип једе чоколаду и процеди:
- Мој деда је доживео 102 године...
- Јел зато што је јео чоколаду?
- Не, него што је гледао своја посла!

uz svo postovanje
mislim da je jako glupo da posle ovako jednog dobrog posta
mislim na onaj koji je wu okacila,
nakacis,jedan ovoliko glupav vic



wu...
post je fenomenalan
p.s.ako zelis mozes da ovo izbrises sa razgovora

Vuki ovo je odlicno....ne komentiram puno ali sve procitam.
Svidja mi se kako je napisana ''ona ima trojicu muskaraca...'', msm zakljucak nam je na kraju isti, bljak, ali jako lijepo napisano.

Bravo

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

ocu
samo da nadjem dugme
poljubac za tebe

Umetnik

I Željko Mitrović misli da je umetnik…

I Kristijan Golubović misli da je umetnik…

I Jelena Karleuša misli da je umetnik…

I Era Ojdanić i Mitar Mirić misle da su umetnici…

I sve zvezde granda misle da su umetnici…

I ko još sve ne misli da je umetnik.

I kako ja na kraju da kažem nekome da sam umetnik,
A da se pre toga ne pokrijem od sramote?

Kako da objasnim deci ko su umetnici,
Kada ona ne mere umetnost radom, talentom i patnjom,
Nego parama, popularnošću i prisutnošću u medijima.

Bolje diskretno da ćutim, i ne odgovorim na ono –
Svaki čovek je umetnik…

Ako je to tačno, zbogom velika umetnošću
I dobar dan epoho genijalnih ljudi
Zbog čije genijalnosti ničiji genije više neće moći da zasvetli u punom sjaju.


S.S.