|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
***
Ljudi te danas vrlo lako odbace i otpišu.
Ne osete se prijatno u tvom društvu, ne pogledaš ih onako kako žele i gotovo.
Nešto ti fali. Ne odgovaraš. I više ne postojiš za njih.
Stalno se priča o nekakvim diskriminacijama. Polnim, rasnim, nacionalnim.
Ali postoji jedna prećutna diskriminacija čoveka.
Posebno prema osetljivim ljudima koji se ne prilagođavaju tek tako...
Ništa me ne boli kao odbačeni ljudi.
Izbačeni iz društva, koji se jednostavno nisu snašli, nespremni da pristanu na licemerna pravila igre.
Mada pitanje je šta danas čovek i treba da uradi da bi se osetio pronađeno i potvrđeno.
Stvorena je atmosfera napetosti da svako ko nije u stanju da bude nasmejan i opušten proglašava se zaverenikom i krivcem.
Vlada tiranija sreće.
Pritom ne prave, istinske, one iz srca, nego lažne, samodopadljive, gde ljudi nastoje da dokažu da im je, navodno, savršeno u životu.
Ne želeći ni o čemu da razgovaraju iskreno...
Čovek se tu ne snalazi.
Nije u stanju da laže i folira i čim nešto otvoreno kaže biva odstranjen.
Naprosto i sam oseti da tu ne pripada, da mu tu nije mesto.
Otuda i takva otuđenost, padovi.
Svako ide tamo gde se oseća dobrodošlim. A pošto se većina ne oseća dobrodošlo nigde, bira samoću.
Jer jedino još tamo mogu, koliko toliko, da budu načisto sa sobom.
U svom svetu, ograđenom od svih.
Stefan Simic
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
KREMPITA
Malo mi je pala vilica kad sam pre nekoliko dana videla na tv da je tegla, model kiseli krastavčići,
ušla na velika vrata u otmene restorane: svi oni koji robuju najnovijim trendovima, ovih dana piju iz tegli.
Smatrajte me slobodno staromodnom – ne mogu da zamislim da nagrnem bilo šta iz tegle i da mi to prija.
A onda sam u jednom beogradskom restoranu videla da krempitu služe u tegli?!!?
Nekako mi je to kao da pečeno prase služe u čorbastom agregatnom stanju, ili kao da pileću supu služe u vidu sladoleda u kornetu.
Totalno mi je ta krempita sa zdrobljenim korama ubila apetit.
Ne želim da jedem biftek u obliku hobotnice, i ribu koja izgleda kao baklava.
Ali, i kafana podleže trendovima. Suviše gledamo televiziju.
Već godinama, u Beogradu ne može da se nađe kafanica u kojoj mogu da se naruče pohovane teleće nogice, na primer.
A primetila sam i da „Šatrobrijan za dve osobe“, najluksuznija porudžbina u hotelskim restoranima osamdesetih, više ne postoji u kafanskoj ponudi.
Ukus nam se promenio, a kulinarska moda, kao i svaka druga moda, podložna je trendovima.
Takođe, ne znam da li igde postoji bife u kome tvrdo kuvana jaja stoje na stalku sa staklenim zvonom?
Da pijanci imaju šta da doručkuju dok pijuckaju svoju jutarnju rakiju.
Čini se da su stara dobra vremena, nepovratno otišla. I ne samo u restoranima.
I u našim kućama se drugačije jede.
Na primer, prženice nisam pravila sigurno deset godina.
Zaključila sam da su teške i masne i da goje – a mi smo odrasli na prženicama, i jogurtu, na popari sa sirom, na palačinkama sa džemom,
na vrućem hlebu sa puterom i medom, na „Gavrilović“ pašteti, na rezancima sa orasima i šećerom, na maminim šufnudlama,
na knedlama sa šljivama i kolaču sa kajsijama sa umućenim snegom od belanaca.
Na mućenom žumancu sa šećerom, kad nije bilo kolača, i na rolatima od čajnih kolutića umočenih u kafu.
Jeli smo burek sa sirom, i burek sa jabukama u pekari na Bajlonovoj pijaci.
Nedeljom, znalo se -pohovane šnicle ili pile u rerni. I ništa nam nije falilo.
Debela deca su bila retka, a i mame su bile vitke.
Danas umesto pilava jedemo rižoto, pasulj stavljamo u salatu, a od salate pravimo sok,
ali nisam sigurna da li uživamo kao nekad kad smo jeli obroke sa manje kerefeka, a više ljubavi.
Ponekad pomislim da naši moderni životi sve više liče na onu krempitu u tegli.
Mirjana Bobić Mojsilović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Musko
Ovih dana, gledam ovo malo ljudi koji su dosli na more. Uglavnom porodice sa decom, poneki par - stariji i mladji.
Iz obliznjeg kampa pojavljuju se drugarice-Nemice, u najboljim godinama, koje bas kao i nase setaju obalom, onako uz vodu.
Sareno drustvo.
Na nekoliko desetina metara od nas, svakog dana dve familije - petoro dece, dve mame i jedan tata.
Kao jedino odraslo musko, vuce stolice, suncobrane, namesta ih i onda krece animacija.
Voda jos dodatno pojacava zvuk, sve cujemo i razumemo.
"Motaj sad nogama, motaj, motaj, motaj. I rukama motaj. Bravo, evo vidis, naucices da plivas."
Kao da mu nista nije tesko. Ulazi u vodu sa decom, vice, pljuska se, prska... bas se lozi.
Svako jutro oko pola 8h, obalom prodje jedan tata sa bebom u kenguru.
Hoda polako, mazi i ljubi bebu u glavu. Kasnije, popodne, setaju svo troje - on, mama i beba.
Idila.
Kad upece zvezda, mi se sklanjamo u hlad, na terasu, a na obalu izlaze dva starija Grka,
komplet obuceni i zakopcani sa kacketima na glavama i po limenkom piva.
Dovlace dve stolice, sedaju i razgovoru nikad kraja.
Dok traje pivo.
Vlasnik nase kuce, mladji covek, ne skida stepani prsluk koji nosi preko majice. Da ne ozebe na 29 stepeni.
Na prsluku mnogo dzepova, kao da je majstor, a nije.
Dodje povremeno, legne tako obucen i sa kacketom na glavi u ligestul, malo se ljulja, drema... pa ode.
Juce se pojavio jedan primerak koji nam je razbio rutinu.
Parkirao se blizu plaze, izvadio stolicu na rasklapanje, zustrim korakom dosao do same vode,
rasklopio stolicu, na nju okacio majicu i sorts i isto tako zustro upao u nju.
Na glavi mu je ostao kacket i firmirane naocare.
Kad se dobro navrucio, skocio je u vodu i plivao po plicaku.
Tek kad je izasao iz vode, imali smo sta i da vidimo.
Kupace gace manje za dva broja, usekle mu se u kukove, napred trba, pozadi dupe, sve kipi i preliva.
U uvetu ogromna alka mindjusa.
Zavalio se u onu stolicu, rascepio, kao da ce sam ginekolog da ga pregleda.
Trese jednom nogom, mozda je i nervozan.
Posle nekog vremena, samo je pokupio svoje stvari, ubacio u gepek i u onim tesnim gacama seo u auto i otisao.
Nismo mi drustvo za njega.
A ni on za nas.
Imamo i komsiju, dedu Grka, bivse vojno lice koji zavodi red i odredjuje gde ce ko da se parkira... komanduje, ali ga niko ne ferma.
Mi smo u prizemlju, imamo divnu terasu, sto, stolice...sve kako treba. Imamo i tri zute macke koje hranimo.
Navadile se. Tu je i macor, isto zuti. On povremeno svrati.
Ali, jutros se pojavio jedan sareni.
Svaler.
Pusta zvuke, mrmlja, mjauce, doziva, umiljava se.
Njih tri sede kod nas i ne haju, za sada.
Poceo fudbal. Cak i oni koji pomno ne prate, imaju svoje favorite.
To je definitvno muska stvar.
A mi, zene?
Pa nekako cemo se snaci.
Gorica Nesovic
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
***
Nisu ljudima potrebni saveti. Nije to. Saveta je prepun internet.
Čitav svet se pretvara u iritantno savetovalište, u brbljaonicu u kojoj niko ne čuje nikoga.
Ljudima je potrebno saosećanje, razumevanje i podrška.
Ne, reči, nego prisustvo.
Ne, pametovanje u prazno, i samoisticanje, nego blagost i solidarnost.
Ne, intelektualno praznorečje, nego emocionalni podsticaj i ispunjenost.
Kada pametuješ nekome o svemu, taj neko se oseti još gore.
Umesto da ga dižeš, ti ga time spuštaš.
Umesto da ga vratiš njemu samom, ti mu morališeš...
To je problem motivacionih govornika.
Oni su toliko samozaljubljeni i zagledani u svoje reči da ne umeju da slušaju.
Slušanjem se leči, i sposobnošću da se dođe do frekvencije onog drugog.
Da priča zna svako, više ili manje dobro, ali da sluša, sa razumevanjem, može malo ko.
Slušati čoveka, i njegove nemire, nespokoj, to je oslobađanje, to je sloboda.
Njemu je potreban neko ko će da potvrdi njegovu dobrotu, pamet, ispravnost, vrednost.
Čovek koji nema pravog sagovornika, ne može da ima ni pravog sebe.
Gubi se u moru projekcija, i samoprojekcija.
Probuditi najbolje u čoveku, sav onaj potisnuti potencijal, to je ljudska misija u razgovoru, sve ostalo se svodi na princip – ko će koga, i kako.
Lako je biti pametniji od nekoga, suština je učiniti sagovornika pametnim, i podstaknuti najbolje i najuzvišenije u njemu.
A ne najniže strasti...
Samo onaj ko ume da sluša, ume istinski i da razgovara, a ne da drži beskrajne duge monologe sa samim sobom, svodeći sagovornike na svoju publiku koja služi samo zato da bi se divila i aplaudirala.
Stefan Simic
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
BALON
Kada se mrštiš, na tvome čelu
Iskoči jedna vena
Koja izdaleka lici na dva labuda koji se ljube
I koja mi uvek daju nadu
da ce se ruzno pace u tebi na kraju pretvoriti u nešto lepo
Mi smo dva sveta
Bez šansi za invaziju
Zivimo u vremenu dosadnog mira
I uspavljujuce stabilnosti emotivnih odnosa
Ti ne zelis osvajace ali mrski su ti i oni koji ti se pokoravaju
Dosadna Svajcarsko jedna!
Ciji dlanovi vazda mirisu na cokoladu mog detinjstva
Rekao sam ti da ce ovo vece propasti ako ti ne dodjes
Pitala si me kako znam
Da nisam mozda naucio da gledam u pasulj u konzervi koja se kuva bez duse
Ili mi je naprasno postao jasan notni sistem linija u mom vecito praznom dlanu
A mozda mi sve to govori kugla kojom sam lancem vezan za tebe?
Nista od toga, o ti snu pijanog mornara
Znao sam da ce vece bez tebe propasti jer su propale i sve ostale veceri
Bez tebe
Cista logika
I tek da znas
Ti nisi kugla za koju sam vezan lancem sopstvene robije
Ti si crveni helijumski balon
Sa kojim ja letim visoko
U slobodu
Miodrag Stošić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Црево
Пет шоп на Врачару.
– Добар дан, дајте ми метар оног силиконског црева за акваријум.
– Аха, педесет динара, само да ти одмерим. А какве рибице имаш?
– Ма немам ја рибице, него ми треба да преточим ракију из бурета, каква је твоја?
– Шта каква је моја?
– Па рибица.
– Сељачино.
Дударим
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Krug
Ničega tu nije bilo,
par pogleda praćenih sa par mikro približavanja
nevino češanje ramenima
šaputanje u gluvo doba noći
i jedna velika dilema
ostati ili poći,
jedino je ostajanje bez vazduha bilo sigurno
sve drugo je bio ruski rulet sa punim šaržerom,
ovako ili onako
šta god da se desi znao sam da ću pamtiti, plamtiti i trčati daleko od sebe u sebe,
ma, da si samo malo bila bliža ljudskom nego nekom apstraktnom liku
da si za zrno bila običnija i sasvim prosečna
ničega od ovoga ne bi bilo,
al ti se naprosto nisi rodila takva
zbog tebe se u istom danu po sto puta umire i rađa
zbog tebe se tihuje i pada u ekstazu
čak i kada ništa ne radiš
kada sjajno ništa ne radiš
ti se dešavaš, obuzimaš
i stvarno nisam siguran da li si ti svesna svojih moći
kojom silinom pokrećeš turbine hidrocentrala u stomaku
koliko samo sebe svodiš na potrebu veću od vazduha, vode i slobode
koliko je oblaka pocepano završilo na otpadu negde u gustim šumamam Ade dok se razmišljalo o tebi,
ne znam da li znaš, ali zbog tebe se čak i uzdasi ljube sa kišom pod sivim nebom
i tako teku, tonu u neminovnost ništavila zgrčeni i slepljeni
kao pramen kose na potiljku mrtvaca.
znam, nisam ja prvi koji je prvi pao i položio život na otadžbinu od tvojih dlanova
ali sam prvi koji te je stavio na svoju zastavu i pod njom juruša golim zubima na svet,
zalutao sam dalje od svih u tundre nespokoja i nemam mi nazad
tragovi koji su možda i vodili negde ka nečemu su isprani i obrisani
samo se vrtim u krug.
Stevica Rajčetić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
NOĆAS SE BOJIM
Noćas se bojim mesta u stanu
u koja nikada ne zalazim
zvukova koji odjednom stanu
nikad ih više ne pronalazim
Noćas se bojim malih krvopija
koje noktima stružem sa sebe
noćas se bojim nevernih kopija
koje bi htele da liče na tebe
Noćas se bojim velike buke
a i tišine u isti mah
reci mi, dal su ti slobodne ruke
da mi na kratko pridržiš strah?
Noćas se bojim
da te volim
a volim te
Bojim se jedne svilene bluze
oko tebe što je plesala
bojim se očeve skrivene suze
noćas se bojim i dobra i zla
Noćas se bojim
da te volim
a volim te
Miodrag Stošić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Transkript iz kafane
Ispod Duda u omanjoj kafani ...
Bilo je jutro kao i svako drugo....
Vikao sam na svog starog prijatelja..
Pa natoči...Jovane ! Prokletinjo.
Sećaš se kako sam jurio smiraj,kako sam posle tvog psovanja sto opet pijem, tražio tišinu na vrhu klimave tvrdjave u Baču s koje vidiš poplavljena polja i ogoljene duše.
Sećaš se ,kako smo se divili svim onim bradatim propalicama što su ostavili i dom i poso i rotvajlera kojeg su u detinjstvu sanjali da nauče par osnovnih komadi.
Sećaš se kako smo naivno postajali oni ,kako smo tužno trošili i zadnju zgužvanu stodinarku za pola leba ,majonez od 100gr i 200gr podriguše.
Kako je lepo biti oni.
Natoči Jovane,jer ovo je opasan san i mene nema,ovo je šala onog prijatelja što igramo domine...
ma znam .....pravi lavirint.
Kako me ti divno slušaš moj Jovane.
****
Da...o njoj ti pričam ,o kruni ,o sjaju ,o laži, o trudu,o veri, o usudu.
Uvukla mi se pod kožu ,rasula po kosi ,zadenula me kao broš da me pokazuje.
Sećaš se,kad smo onako pijani pred kafanom Sremac u Čortanovcima gulili koru sa ona dva jablana uz Dunav da pokažemo jedan drugom golu dušu.
Znam ...sećaš se....
Kako smo se bratimili ,kako kleli da ćemo je uvek golu nositi,svima pokazivati,kako sekli da tudji bol na sebe uzmemo.
.... a šta njoj da ogolim mili moj Jovane ,da izgrizem stablo ,iščupam koren,raspem sve fajlove po Gradu i kažem ,hej ovo pravim zimu za tebe ...
...da joj pokažem kako sam se rasuo medj istinama.
A tako želim da joj se divim ,tako da je hvalim da se sav ispljujem od priče i dobijem žvale kao kad smo bili klinci pa nam se svi rugali.
Tako sam se osetio Jovo na proleće i prašinu, na prve dezodoranse,na Plavi Orkestar ,na Kaju i Simpatiu ,na Kaliforniju,na Tamaru.Tako sam opet bio Ja ,nežan pripit i zanemeo pred lepotom.
Tako sam lepo mucao da evo opet sedim kod tebe i naricem.
Ne nisam je izgubio,samo sam pokucao i ona je otvorila..........
Udjoh,videh mrak,osetih kako se sve godine istopiše u sekundi i Ja ...... ponovo učim(a znaš koliko sam voleo školu)kako se diše, kako se oseća ,kako se pamti i udovoljava.
Videh zi...a znaš kako iste volim da udaram glavom te me i sad bole odredjena mesta.
Ma ne naričem,ne pravi facu.
Samo učim ,kao voda na izvoru neki novi put ,neko novo korito,neke nove države....i mislim,kako ti sebe ne poznaješ Aleksej,kako se lažno tešiš da si tu da upiješ tugu,osvetliš mesec,i plašiš se sebe.
Jovo mili moj ,želim biti tu i ovako uplašen uliti sigurnost ,sesti kraj nje i ćutati,učiti , verovati,sanjati kako ja sve to znam i kako sam dušu onda s tobom ogoleo kako bi lakše upijao sebe i život.
I ohola je Jovo ,na raskršću ,al ja je baš takvu hoću......,a ona ne sluša ,zaključuje ,sudi,prekraja.
U stvari htedoh te zamoliti da ako je vidiš onako crvenu i drčnu,prepotentnu kako ispija i drugi pelinkovac sa tri kocke leda i dva limuna ,kako pomalo liči na mene ,odvedi je ako me nema do naših jablanova ,pokaži joj duše i reci kako sam pio i kako sam ludjak sa okrajkom leba bio i kako volim i kako sam takav nikakav,ali njen.
Jovo ...pozovi taxi ,ne znam više da vozim ,ne znam da hodam.... ne znam da je nadjem ,a treba mi.
Aleksej od Arlekina
|
|
|
|
|
|
|
Visnja
|
|
Pridružio se: 20 Jun 2016, 23:03
Postovi: 5
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
![[bwave1.gif]](./images/smilies/bwave1.gif "[bwave1.gif]")
