|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
O ZNOJAŽ
Oseća se leto. Mislim, i bukvalno se oseća. Znate na šta mislim, da izvinete. Ušla sam juče u autobus gradskog saobraćajnog preduzeća, i u jednom trenutku bilo je, najblaže rečeno, neprijatno. Mislim, ljudi se drže za one šipke, izloženi su im pazusi, toliko da čak ni otvoreni prozori ne pomažu. Na pijaci, isto. U jednoj samoposluzi, kasirka se osećala na „leto“.
Možda je to i zato što su neki ljudi ovde pogrešno shvatili tv reklame : u TV reklamama, dezodoranse stavljaju uglavnom plavuše, ili zgodni frajeri – iz čega bi se mogao izvesti zaključak da se samo oni znoje i da samo oni neprijatno mirišu, te da za ostale normalne ljude, nema potrebe da se toliko timare.
A ono, gde god se okreneš...naiđeš na problem. U kancelariji, u teretani, jednom je na jogi, jedna devojka toliko loše mirisala, da mi je bukvalno bilo muka.
Uvek nam je neprijatno da nekome skrenemo pažnju da neprijatno miriše. Uvek nam je neprijatno kada treba nekome da objasnimo da se dezodorans stavlja samo na oprane pazuhe, a nikada na majicu, ili na kosu. Uvek nam je neprijatno kad nas neko pored nas guši, i nikada ne kažemo ni reč. Ok, neki ljudi se mnogo znoje, znoje se sportisti, ponekad mladi ljudi zbog pojačane hormonalne aktivnosti, ponekada su u istom problemu čak i trudnice i dojilje, ali mi u našoj kulturi nemamo običaj da bilo koga opomenemo na tu temu.
Zato apelujem na medije, na škole, radne organizacije, na GSB, da naprave neku malu akciju na ovu temu. Da onima koji ne znaju, objasne stvari, takozvane činjenice života – prvo - da je higijena pola zdravlja, i drugo, da postoje fantastični dezodoransi bez alkohola i bilo kakvih opasnih dodataka, kakav je na primer Ego deo, da postoje antibakterijski sapuni i kreme, i da samo sa tim mogu da reše taj naš, kolektivni, veliki problem.
Mislim, izvinjavam se što ovo pominjem, ali svakog leta mi dođe da napravim ovakav tekst. I da javim onoj jednoj mojoj drugarici, onoj kasirki, onim devojkama u parfimeriji, onom konobaru u jednoj popularnoj beogradskoj kafani – da nije nedopustivo znojiti se – ali je nedopustivo gušiti druge.
Nekada smo za takve ljude govorili da mirišu na „O Znojaž“ i smejali smo se.
Ali, sada je 21. vek i O Znojaž se više ne nosi. Što bi rekao Dositej Obradović, da samo može da nas nanjuši – Dezodoranse i sapune u narod, a ne parfeme i druge kamuflaže.
Mirjana Bobić Mojsilović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
MIODRAG ZEC: “OBRAZOVANJE JE OVDE APSOLUTNO POTCENJENO”
U Srbiji je obrazovanje apsolutno potcenjeno, dok se u razvijenom svetu tretira kao prvoklasna roba, kaže profesor ekonomije Miodrag Zec.
Pedesetih godina je industrijska klasa odlazila u razvijene zemlje da bi zaradila novac i vratila se u Srbiju. Danas intelektualna elita odlazi bez namere da se ikada vrati.
“Znamo li zašto nam odlaze najbolji? Zašto se ovde ne ceni znanje, najtalentovaniji se ismejavaju da su štreberi, i za njih se uglavnom nikada ne nađe mesta u važnim državnim institucijama. U razvijenom svetu znanje tretiraju kao prvoklasnu robu. Naši geniji, Tesla i Pupin su, nažalost, otišli da povećaju tehnološki potencijal Amerike. Jer, tamo oduvek postoje uslovi da genijalnost dođe do izražaja”, kaže profesor Zec.
“Obrazovanje je ovde apsolutno potcenjeno. Kako sačuvati, recimo, autoritet nastavnice matematike ako je ona tako plaćena da ne može ni zub da popravi, pa đaci teraju sa njom šegu da je krezuba. Ako se sa svih strana šalje poruka da učenje u Srbiji nije na glasu. S druge strane, imamo više magistara i doktora nauka nego novorođenih”, kaže on u intervjuu za Blic.
“Čemu školovati ljude ako najbolji odlaze, a na ključna mesta se primaju osobe sa sumnjivim kvalifikacijama”, pita se on.
Situacija će se, smatra Zec, promeniti samo ako svake godine obezbedimo radno mesto za sto najboljih diplomiranih studenata iz svih oblasti.
Engleska je brend
Profesor daje dobar primer Engleske, koja je od svojih institucija napravila brend.
“Mi nismo kao Engleska, gde kad zaradiš u 17. veku, možeš ostati bogat i u 21. veku. Suština nije u brzini, već u trajanju zarade. Kod nas sva bogatstva kratko traju i niko nema poverenja ni u državu ni u održivost bilo kog biznisa. Zato Srbin, Rus, Indus… sve pare koje zaradi nosi u Englesku.”
Lako je biti školovan, teško je biti obrazovan
A kada Englez zaradi pare bilo gde u svetu, zarađeno vraća kući, u Englesku.
“Na dugi rok, najbolji i najprodavaniji engleski proizvod su engleske institucije. Zbog njih se u Englesku sliva ljudski i finansijski kapital. Svi oni čuvaju svoje i vrlo agresivno primaju sve ono što je dobro iz sveta. Tako je u celom zapadnom društvu. I odliv školovanih ljudi iz Srbije za njih je odlična infuzija, dok nama krv lipti. Mi njima genetski materijal iz Matematičke gimnazije, a oni nama savetnike koji će nas naučiti da je potpuno prirodno da su oni bogati a mi siromašni. I vrlo će se potruditi da tako i ostane.”
detinjarije
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
ВИШАК ГОДИНА
Убраћу петнаест каранфила
румених као усне твоје
прескочићу петнаест степеника
ди куле твојих снова
и петнаест дана вишка
заборавићу да постоје
а петнаест лета
продаћу на пијаци душа
онима што се година боје.
Петнаест ружиних пупољака
уплетених у коси твојој
као зора и сутон изгубиће се
са петнаест капи росе
у очима жудње
а петнаест лета
продаћу на пијаци душа
онима што се година боје.
Петнаест пута ћу рећи
да и руже и каранфили
стиде се твоје лепоте
и да петнаест капи росе
не блистају као очи твоје
а петнаест лета
продаћу на пијаци душа
онима што се година боје.
И петнаест суза пијаних
исплакаћу на твом рамену
и налити их у чашу жеља
да их испијем сакривен од погледа
јер петнаест лета
продајем на пијаци душа
већ дуго самом себи.
Анђелко Заблаћански
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
***
desilo mi se da sam blago zanemeo kad mi je šesnaestogodišnjak saopštio da želi da se iseli iz srbije. i uopšte nisam pao sa kruške da ne znam za afektivne, naprasne emigrantske tendencije kad se uveriš u nesposobnost institucija na svojoj koži ili sazriš dovoljno da shvatiš da određena shvatanja sopstvene nacije oblikovana u kolektivno mišljenje se kapitalno razlikuju od tvojih pa odlučiš da će da ti vide leđa bre svi čim uzmeš tu bogovetnu diplomu pa odeš u svet jer naše stručnjake kao jedva čekaju. i onda na tu njegovu konstataciju ja pitam pomalo blesavo štooo bre, nekako se ni ne udubim u to koliko možeš da budeš mali ali da ti sve bude kristalno jasno. a sve to prisećajući se svojih prvih dana daleko od provincije, raspadačkog života u savamalskim ćumezima, žurki na krovovima, tog berlin-je-u-meni sveopšteg osećaja prskajuće alternative beogradskih tmurnih uglova. nekog onako slatko-gorkog propadanja, noćnih buseva, jeftinog piva. beograd je opet nekako slobodarski, kao ogromna ogrebana prostorija koja ti da markere svih boja da crtaš po sebi šta ti se sviđa. i niko ne *ebe živu silu. i mrzimo bre seljake po stefan braunu al bre i dragi su nam i sve nam je za sprdanje i super nam je.
međutim kad mi je on najozbiljnijim tonom saopštio da se u beogradu ne oseća bezbedno, ja malo stadoh. napali su ga par puta na ulici zbog različitih insinuacija i troši ogromne količine novca na taksi kako ne bi rizikovao. jedan mu je prišao i opalio ga pesnicom u ruku. dakle, sad meni može neko da trubi večno kako su i drugi evropski gradovi opasni i šta ti sve ne. kao da nisam živeo u parizu i ne znam šta je san deni ili da u čikagu ispod hajd parka od one zone univerziteta južnije ne smeš. to bre uopšte nije moja briga, ja u ovoj zemlji živim, moja porodica plaća porez ovde, ovo komentarišem i za drugo me boli uvo. onda mi reče da su ga posavetovali da ide na borilačke veštine, a ja očajnički pokušavam da nađem rešenje. znate kad vam neko nešto priča, a vi sistemom eliminacije pokušavate da nađete rešenje i rešite osobu muka? da će da ga zaštiti obrazovna institucija ili netolerantni roditelj ili uplašeni prolaznik ili ilegalni suzavac ili da trči? ta ista obrazovna institucija koja kroz klupe propušta na hiljade bilmeza koje niko na ovoj planeti nije stigao da nauči da ako ti se neko ne sviđa ne možeš da ga opališ pesnicom?
momenat spoznaje; homo sapiens nije shvatio i dalje da je obična kontejnerčina gena za replikovanje ali i dalje isteruje neku božiju pravdu i na lestvici izmišljenih vrednosti bez ikakvog kritičkog stava etiketira i kažnjava? taj bilmez koji po ulici bije ljude je kolektivna šteta vašeg ludila, taj bilmez je produkt vašeg 'koja su njima prava ugrožena?', kao da se ovde uopšte radi samo o lgbt klincima. svaka različitost je povod za isto. taj bilmez je produkt decenijama nagomilavanog besa, produkt vaših izjava kod kuće koje je slušao dok je imao pet godina i u njegovom referentnom sistemu je havarisani uređaj za ispravno i pogrešno. vaše kategorisanje ko je bolestan, ko je podoban, vaše paranoje, vaše nepogrešive nesigurnosti u sebe gde odbrambenim mehanizmima se prepuštate mržnji svega i svačega. vaše odsustvo hrabrosti. da kad luda baba pokuša da vam stavi do znanja da mrzi cigane vi bre da joj kažete da jede g**na. jer kad bi svako od nas rekao jedi g**na svakome ko zasluži ja mislim da bi nam bilo mnogo bolje. pa ovo je bre i njegova država, iako nije odlučio da bude arkan. pa ima ta država bre i drugačiju decu koja se plaše i koja bre se okreću po ulici da ih neko ne izlema jer im se ćefnulo. gde su vam fiktivni seminari i edukacije i gde su vam bre radne grupe za zaštitu sve te dece od nekog šikaniranja? gde je zakon za kažnjavanje tih manijaka? jer da mu preti bre 16 godina zatvora razmislio bi k'o engleski navijač da l' će opet.
tad dok razgovaram se setim svog prvog razreda i dvehiljadite godine kada su na sredini polugodišta određeni roditelji zatražili da se romska deca prebace u posebno odeljenje. i znate šta? to se desilo. sve su ih prebacili jer bre gde arijevska deca iz siromašne varošice u šumadiji da sede bre s nekim ciganima? bila i peticija. direktor odobrio. ja sam došao kući iz škole, mama mi sad priča, jako preneražen ali opet shvatajući da to tako mora jer nismo mi isti. e tu nastaje vaš bilmez. jer moja mama, zbog čega je smatram ličnom heroinom ali opet i sasvim normalnom osobom kojoj ne treba dati pehar, objasnila mi je da to nije normalno, da je po sredi velika greška i grlato se usprotivila tome do pobede. dok nisu vraćeni u bivša odeljenja. znate, tu ste pali na testu ljudstva. to je bio aparthejd u dvehiljaditoj godini, legalizovan i odobren. a to bi me sad nateralo da plačem jer su porasla vaša deca koju ste tako učili pa sad oni mnogo manje sofisticirano uteruju pravdu. vašu pravdu. besramnu koliko i vi, unesposobljeni da vidite gde se zapravo nalazite. i koliko je ljudski život veliki i individualan u različitim okolnostima. koliko je detaljan, osećajan, ispravan. koliko poseduje ista prava kao i vi. pošto jedini bolesni ovde ste vi, jedini prljavi lopovi ste vi, ne ti na koje upirete prstima. vama je potrebno prosvetljenje. ali potpuno razumem... lepše je i lakše u mraku.
Petar Đurić
29. фебруар,2016
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Njena poruka
“Moram da odem… ”
Ostalo je bilo umrljano od suza koje su ispale iz njegovog oka i nije se moglo razaznati šta piše. Sad ga je hvatala panika. Pitanja… Milion ružnih misli…
Zašto joj nije rekao? Zašto je hteo da je iznenadi na takav način? Zašto se trudi da ispadne šmeker kad je rođen k’o šmrljavko?
Užas u njegovoj glavi još nije stigao do srca pa ga je to, izgleda i spasilo od infarkta.
Nije valjda otišla?
Jeste da je bilo malo trzavica i da se malo nonšalantno ponašao ali nije valjda otišla?
Užas!
Bio je svestan šta mu ona znači i da je uz nju mnogo bolji čovek nego inače ali mora on da bude i šmeker… E, pa, šmekeru, eto ti ga sad. Sad samuj i zadavi se ogrlicom. Nek ti konobar pomogne.
Seo je i trezveno razmislio. Gde je mogla da ode? Kod njenih? Samo ako je poludela, a u tom slučaju nema potrebe da je uznemirava .
Kod one njene kobajagi drugarice? Pa ta joj ionako puni glavu protiv njega tako da nema svrhe sada ići tamo.
Na druga mesta ne bi otišla. Ne bi se brukala i dozvolila drugima da je sažaljevaju.
Znači nije dobra situacija.
Sačekaće sutra i onda će otići po nju.
Seo je na stolicu sav skrhan i pogledao ka ulaznim vratima.
Sinulo mu je!
Izleteo je iz stana kao furija …
Mister Minister
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Lepota preobražaja
Zima je eto otišla i okrenula mi leđa i pored moje naklonosti istoimenim radostima sa kojima sam se igrao ko ruka u rukavici i prerušila se u proleće uveravajući me da neće proći dugo vremena do nekog novog susreta.
I stvarno, još nisam pogledom ni otpratio njenu odlazeću trtastu guzu a ona se već pojavila na vratima u haljini sa čipkom oko ključnih kostiju i zglobova šake, sandalama na šnir i ispitivački podignutom obrvom.
I dok sam je ja radoznalo posmatrao pitajući se šta će uraditi tako prerušena, ona je već sela u fotelju, prekrstila noge, i noktima crvenim ko trešnje u ime istog tog proleća znalački kresnula upaljačem.
I tako sve do leta, dok zmija ne ispuzi iz košuljice i obavije me ko neosedlanog konja između rascvetalih dudova, ili u jesen dok me štiklom čizme ne zaustavi ko zreli kesten na nizbrdici koji će kad padne mrak ko haljina niz njene butine skliznuti iz raspuknute ljuske mastan i lakiran sedefastim sjajem.
Lepota preobražaja…
Otkuda to prirodi?
U ime čega?
I kako je moguće da i posle svih nepogoda zadrži tu moć hraneći moje telo opojnim nektarom ne bi li opstao ko divlji poljski cvet koji se nudi da bude ubran za miršljavi jastuk njenog uzglavlja?
Ma nek’ ide život, priroda je čudo…
Obrni – okreni, na kraju svi završavamo pokošeni i sabijeni ko slama u nekom dušeku sve dok postoje svici koje će ko zvezde padalice hvatati svojim čipkanim šeširom.
Pixel
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Devojčice
Ništa, ama baš ništa nije isto
dovraga ove puste ulice grada posle ponoći
sve je poput neba u zemljama Skandinavije,
ti sad sigurno misliš da lupam gluposti i preuveličavam
da svemu unosim dozu dramaturgije i romantične patetike
i da je bolje da izađem napolje da šetam nego da razmišljam ,
devojčice, da bih ti objasnio svoje stanje
najbolje je da koristim vremensku prognozu
ovde je sunčano, veoma toplo
ispod tankih majica devojkama se naziru naelektrisane grudi
suknje postaju sve kraće a leđa sve ogoljenija
razumu nije potreban alkohol da poludi
u vazduhu se mešaju ljubav, blud i razvrat
strasti spajaju
jutarnja kajanja uz mamurluk tako savršeno mozak razaraju
nevinost živi samo u priči pre prve čaše
posle nam se jezici sapliću dok se tela sudaraju u vazduhu,
devojčice, ne znam da li sam postao star ili je ovo samo neka prolazna bolest
alergija na leto, na zavodljivo gibanje tela, na kosu puštenu niz gola leđa ili na nemanje tebe
znam samo da me sve guši i steže
u jednom trenutku mi je potrebno hiljadu godina da pređem trideset koraka
sve brže ostajem bez daha, sve sporije pogled dižem
izuzetno prefrigano se foliram i sve češće izbegavam igranje mačke i miša
krijem se ispod šešira, naočara, pene od piva i obaveza kojih nemam
sve je postalo dosadno i naporno,
prazni razgovori bez smislia i prazni ljudi bez prave strasti
prolazni trenuci oslobađanja sve manje prijaju i sve kraće traju,
zaista, da li sam počeo da starim ili sam i dalje pod utiscima tvojih reči,
postoji pravi trenutak u pravo vreme na pravom mestu sa pravom osobom
i koliko god da su se trudili kosmos ili nešto drugo da nas stavljaju na ista mesta u isto vreme
susret je ipak morao da sačeka neki davni zakazani termin,
devojčice, ne znam da li razumeš šta ti govorim
Beograd nije više isti, ulice su se produžile i proširile
razdaljina između zemlje i oblaka je sve veća
postao sam daltonista, čak je i levo oko prestalo da šeta
razmak između šešira i naočara je postao toliko mali
da se i dosadno sunce jedva provlači do čela,
sve me češće možeš videti kako stojim naslonjen na nekakvu oronolu kapiju
korake čuvam, mislima šetam, ljubim i grlim,
daleko sam odlutao odavde, postojim tamo gde ništa nemam i gde sem tebe nikoga ne poznajem,
i stvarno ne znam koliko je pametno da ti govorim o stvarima koje se zbivaju u meni
koje me dižu i raskopčavaju košulju,
koje me lome i glade bradu
koje me svode na neminovnost godina i vremena
ipak je bolje da ćutim i da ti ostavim naznake u vidu igre reči pa ti nasluti,
nešto ipak mora ostati neizrečeno i zapakovano
u nekoj kutiji preko koje se stavljaju ukrasni papir i crvena mašna,
devojčice, opet je svanula topla zora
još jedanput sam osvanuo sa tobom u mislima
daleko od razuma, još dalje od ljudi.
Stevica Rajčetić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Za nas dve
Moja najbolja drugarica u sve stavlja cimet. Prosle godine u Grckoj kupim zacin "za grcku musaku" i shvatim da ima i cimeta. Cimet u mleveno meso? Dam ga drugarici jer ga ona voli u svim situacijama. Zimi pije caj - jabuka i cimet. Volim i ja. Cela kuca mirise.
Ipak, malo vise volim mandarinu ili pomorandzu, mada mandarina je aromaticnija. Kad je oljustim, drzim korice neko vreme na stolu, da mi mirisu. Kad nadjem kandirane, kupim vise komada, jer svaki kolac dobije novu dimenziju.
Ne svadjamo se oko toga sta je bolje, svaka ima svoje.
Zalimo se i hvalimo jedna drugoj, kako nam koza postaje sve suvlja. Sto kaze ona "Krenem uvece da se mazem od glave do pete, prodje ceo Dnevnik..." Kad smo same, zavrcemo i rukave i nogavice pa uporedjujemo gde je pocelo da visi, da se smezurava... Pitala ja kozmeticarku cime da se mazem, kaze "Samo da ti nije suva koza, mazi, mazi, s'cim 'oces". Ona cesto putuje, pa kad donese neke biljne maske iz inostranstva, a mi skuvamo kafu, pa se "unakazimo", nedajboze da neko tad pozvoni, ne bi smele da otvorimo vrata. Posle pola sata, kad se umijemo - ne mozemo da se prepoznamo koliko smo se prolepsale. Smejemo se naravno, ali to je tako lepo zenski, devojacki.
Pre neki dan udjem u Lilly. Odjednom, sve mi treba - i wc papir i omeksivac i sapuni i za tusiranje... Kazem sebi kako cu samo po spisku da trazim, ne gledam ni levo ni desno. Ali ne lezi vraze. Ugledam Gel za tusiranje i losion za telo - jabuka i cimet i drugi Gel za tusiranje i losion za telo - mandarina i jogurt. Jos ima i shea puter, znaci stiti od isusivanja. Vise volim losion, lakse se razmazuje. Kao da je skrivena kamera. Otvorim sve da pomirisem i naravno uzmem za nas dve, po komplet.
Lepa su iznenadjenja. Taman kad sam mislila da smo usle u rutinu i da su "mazalice" za telo deo devojackog otkrivanja, setile smo se i i kako smo nekada po sat vremena isprobavale ono malo artikala koji su mogli da se kupe kod nas. Ovo sad je milina. Jedina razlika je sto svaka ide sama za sebe. Zato jos uvek ima mesta za malo, lepo, dnevno radovanje.
Po spisku cu da idem sledeci put.
Gorica Nesovic
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
SVE JE SRANJE BEZ TEBE
Sve je jebeno sranje i svaki segment propalog pokušaja od Života je dosadan. Nervira me svako ko me na kafu pozove da mi govori o svojim ambicijama i planovima koji ne vode nikuda. Realno jebemise. Oteram sve snove svoje jer su postali glupi, beskrajni i besmisleni. Nerviraju me.
Takođe me užasno nerviraju pozivi i poruke koje mi svakodnedno pristižu. Ne mogu buku. Ne trebaju mi ljudi. Ne treba mi ni muzika jer je sranje. I sva vina na svetu su postala jedna velika ogavna bljuvotina koja previše smrdi na užasan ukus ljudi! Bicikle su najgore sirotinjsko prevozno sredstvo koja tripuju propalu romantiku koja se završava samo na papiru! Tišina i galama me izluđuju i ne mogu da nađem molove koji mi odgovaraju. Moram da napomenem da su vozovi velika smrdljiva olupina koja se sporo kreću. Smrdljiva od romantičnih instant parova.
Čarls Dikens je nešto najsmešnije što se desilo čovečanstvu, a Hemingvej je seronja. I Stajnbek nije umeo i smatram da nije bio maštovit, sve je prepisao. Ni reči u knjigama ne vode nikuda osim u maštu koja ima put bez povratka. Ne bih preskočio ni osmehe na ljudima koji su ogorčeni, zagljaji su postali zamršeni i popularni, pa samim tim i glupi, ujedno prljavi i smrdljivi. Predstave i filmovi se održavaju u modernim cirkusima koje narod obilazi iz sažaljenja. Boje su postale sive, a cveće više ne miriše. Knjigama je svrha da se naloži vatra. Gitara je postala loša i najveća kurva koju svako svira.
Smisao se izgubio. Ugledao sam je dok sam pio pivo u kafani. Od tad mi je sve postalo sranje, bezobrazno i besmisleno. Ne znam kako se zove niti koja je ulica krije.
Ne znam ni iz kog grada je. I volim je
Dabetić Ivan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Vladeta Jerotić o strahu, gubljenju nevinosti, pravoj ljubavi…
Pod prozorom i ispred vrata grozdovi ljudi, ali mesta nema. I na maloj bini gde će Jerotić kasnije doći se sedi.
Ovi okupljeni na skadarlijskoj kaldrmi ispod prozora šalju poruke i molbe ovima unutra da im snime kazivanje… Neverovatna glad za smislom, za nekim kome se može verovati, za rečima dostojnim čoveka…
Ulazi Jerotić.
Tajac…
“Koliko vas je, to me raduje… nisam očekivao”, kaže sa smeškom koji, kako reče jedna od devojaka, leči…
“Odbacivanje! Složeno i bolno čovekovo pitanje”, kaže Jerotić i dodaje: ”Od koga možemo biti odbačeni, od Boga, partnera, roditelja, društva… I narodi se boje da će biti odbačeni. Hajdeger je rekao strah i krivica su ontološke kategorije, srasle sa ljudskim bićem od rođenja.”
Nižu se reči, misli, primeri, poneka digresija. Prijemčivo, dubokoumno, katkad duhovito…
“Treba razlikovati strah koji nas štiti od onog bolesnog, neurotičnog, patološkog… Imamo i vrlo opasan strah od samog sebe”, rekao je između ostalog.
U nekom trenutku zapitao je i sebe i prisutne: ”Kako se boriti protiv straha? Sv. Jovan kaže savršena ljubav isteruje svaki strah. Savršena ljubav, hm… Šta li je to po Svetom Jovanu? Savršena da l’ postoji? Ne znam, teško… Al‘ iskrena ljubav pomaže protiv straha. Međutim, i u ljubavi, posebno partnerskoj, ima straha. Da l’ ćemo je izgubiti, da l’ biti iznevereni…”
Osvrnuo se potom na muško-ženske odnose, upoređivao ih kroz vreme, skretao pažnju na činjenicu da su oni zapravo tajna:
”Žao mi je mladih devojaka danas. Zaljube se sa 15, 16, u seksualne odnose stupaju onako, bez emocija, poverenja, žudnje… Sutradan jedva da se poznaju. A oko gubljenja nevinosti. Frojd se time bavio, govorio o nekim plemenima u kojima ritualno stare žene određenim predmetom oduzimaju nevinost mladim devojkama. Frojd je govorio da onaj koji je prvi u seksualnom životu žene nikako ne treba da joj bude muž. Zbog agresije i bola. Posle se to nesvesno projektuje.”
Strah od Boga je, kako je rekao, velika tema: ”To je vezano za prvobitni greh. U hrišćanstvu je krivica na Evi, u Kuranu su krivi oboje. Pomno iščitavam Kuran iznova, pomno… Dakle, Bog, da li nas je odbacio? Neki kažu Bog ne kažnjava, složio bih se s njima. Pa ko kažnjava? Kažnjavamo sami sebe. Autodestrukcija u XXI veku je neverovatna. Ne treba nam ni atomska bomba ni đavo.”
Govorio je potom o Adlerovoj knjizi “Smisao života”, frigidnosti, apstinenciji: “Niko poludeo nije od apstinencije – to vam kaže Vladeta Jerotić”, o judaizmu, o tome na koji način se muškarci plaše žena, o opakim strahovima ljudi koji su na pozicijama moći, o odbačenosti od roditelja:
“To je vrlo snažno, opasno, a danas ova katastrofalna nezaposlenost… roditelji u grču za poslom a deca se osećaju odbačenom… biće tu posledica”.
“Pokorni smo iz straha, a poslušni iz ljubavi”, kazao je Jerotić.
Zašto ovog čoveka svi žele da čuju.
O strahu, gubljenju nevinosti, apstinenciji, pravoj ljubavi…
Savršena ljubav da l’ postoji? Ne znam, teško… Al‘ iskrena ljubav pomaže protiv straha.
Niko poludeo nije od apstinencije – to vam kaže Vladeta Jerotić.
www.kutaknet.com
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
