|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Najnovija vest
Duboke čizme, u koje se ulivaju sive helanke, koje se ulivaju u belu jaknu, na koju pada dugačka žuta kosa, koja raste iz dobre kože, koja je razapeta na kostima glave, oblikovanim prema svim pravilima lepote u ovom kutku univerzuma. Crna tašna na desnom ramenu i šareni kofer u levoj ruci. Odlučan hod visoke mlade žene, ujednačena brzina kretanja, lice od porcelana, i crvene usne koje se razvlače u osmeh iz koga se čuje – Zdravo.
Zdravo, zdravo – reči su koje izlaze iz usta muškarca s crvenom kapuljačom. Preširoke pantalone padaju na bele patike, neobrijano lice zuri iz kapuljače, sa njega sijaju oči u koje se sklonila sva mladost oteta od ostalih delova tela.
Po oblačnom danu, ispred prodavnice, u 10:53, na očigled svega što postoji, njih dvoje su se prvi put pozdravili. To je bio najvažniji događaj u istoriji, od kad je sveta i veka.
Tokin
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Pismo Majke Autističnog Dečaka: Generale, pardon komšija, pucaš u moje dete!!
Dobar dan komšija ispod nas što živiš. Kako si ti danas?
Mi smo dobro, hvala ti na pitanju koje nikad nisi postavio.
Ja bar mislim da smo dobro jer znaš zašto? Zato jer Igor ako nije dobro on to ne zna reći. Ne zna ni pokazati.
Jer, zamisli, ti to sigurno ne znaš, autizam ne govori.
Zamisli, jednom nije spavao tri noći. Plakao je, vrtio se u krevetu, možda čak i "zavijao" kako ti to kažeš, bacao se po podu.
Znaš kad je, dragi komšija, i mene iznervirao.
Mislim si bezbrazan, razmažen, zločest. Ma znaš kad sam se jedva suzdržala da ga bar malo ne puknem po guzi.
Treće jutro je ustao sa otečenom desnom stranom. Njega je, dragi moj komšija, tri noći bolio zub. Ludački.
A ja nisam znala. Jer ne zna reći. Ni pokazati.
A ti si nam, možda, baš tih noći zvao policiju.
Policija mu ne može izvaditi zub, hvala ti ako si mislio da nam pomogneš. A ne može ni hitna. Jer, komšija, da bi se autizmu izvadio zub treba opća anestezija.
A to se čeka na red. Šest mjeseci. Zamisli da tvog sina boli 6 mjeseci zub? Ne možeš ni zamisliti, znam.
Ne možeš zamisliti ni operaciju nogu i gipseve na obje noge istovremeno 2 mjeseca. Pa svrbi ispod gipsa, pa boli, pa se ne možeš namjestiti, ne možeš spavati. Dva mjeseca.A ne znaš ni reći da te svrbi.
Mi ne moramo zamišljati, mi smo to prošli. Dva duga mjeseca, noći i dana - komada 60. Malo smo plakali, malo "zavijali", kako ti to kažeš, a puno smo se i smijali.
Jer mi smo takvi. Smijemo se i kad nam je teško. OK, nekad i "zavijamo". Skupa. Vaaauuuuu, vaaauuuuuu!
Možda si nam baš neku od tih naših noći - komada 60, poslao policiju na vrata.
Zbog buke.
Buke koja nije muzika, mada je stalno slušamo, ali tiho, jer tako volimo.
Buke koja nije lupanje šnicli, jer, šta znam... Igor nekako više voli kuhano.
Zbog buke koja nije zbog zaigranosti dvoje zdrave djece koja eto, igraju košarku po stanu.
Ili koja eto, samo love jedno drugo jer su razigrani. I jer su djeca.
Ti zoveš policiju zbog buke koja se zove autizam. To "zavijanje", kako ga ti nazivaš sa prijezirom na licu, je način na koji Igor pokaže da mu se nešto ne svidja.
Naprimjer TI, koji dođeš u naš dom da nam kažeš da obložimo cijeli stan nekom izolacijom jer se tvoj sin plaši "zavijanja" koje ti ne znaš kako da mu objasniš.
Šalim se da se ne sviđaš Igoru. Njemu se svi sviđaju. On bi tebi, komšija dragi, i danas da te sretne, pružio ruku, dao bi ti pusu. On je takav.
Ima tu neku dušu koju rijetki imaju. Ima to neko veliko srce, ma ti takvo srce još nisi vidio 100% I znaš, on je jedno sretno dijete.
I on je zaigran na taj svoj "autistični" način, pa eto nekad malo potrči po stanu, nekad mu nešto ispadne jer, nisam ti to još rekla, ima malo i tremora.
Malo mu nekad drhte ruke. Ali to je od lijekova. Nije od autizma. Od lijekova za epilepsiju, ako te baš zanima.
I to ponekad, kad tako potrči, ja mu svaki put, al svaki put dragi komšija, kažem - "nemoj ljubavi, lijepo hodaj, nemoj lupati nogicama".
Zato što, komšija dragi, nismo mi divljaci niti smo neodgojeni ako imamo autizam, nema to veze jedno s drugim.
A bome, živjeli smo 10 godina u stanu a da nam nikad niko od komšija nije pozvonio zbog buke. Da ne kažem da nam niko nikad nije zvao policiju.
Evo sad ti prvi put. I drugi. Bit će i treći, znamo se već. Obratila bih ti se osobno ali vjeruj da ne mogu.
Ne mogu jer još nisam srela, evo za ovih 18 godina koliko Igor ima, osobu koja je sa takvim prijezirom gledala mog sina. Znaš kad ne mogu da te pogledam.
Ne mogu da ti se obratim. Mislim, ono, sorry, al gadiš mi se.
Htjela sam ti samo reći, generale, pardon, komšija, pucaš u civila. Pucaš na anđela slomljenih krila.
Mi ćemo nastaviti sa svojim životom kao i do sada. Imat ćeš i slušat ćeš tu "buku", tih, ruku na srce, kad se sva buka u jednom danu sastavi koja iz ovog stana dolazi, tih 20 minuta.
Znaš zašto? Zato jer Igor na to ima pravo. Ne samo pravo koje mu daje autizam, nego pravo svakog čovjeka da se izrazi, da pokaže emociju na način na koji to zna i može.
A ti zovi svaki put policiju. Dečki su totalno cool. Dva puta su nas probudili jer su došli sat i pol nakon što se iz našeg stana čula zadnja "buka" koju smo proizveli.
A znaš šta je Igor napravio? Onako bunovan, sladak kao med, topao od sna i kreveta, došao do vrata i dao im pusu емотикон smile Ma kažem ti, ta duša i to srce u životu još nisi vidio! емотикон heart
A sad - zovi policiju, komšija.
Igorova mama
Dunja Tadic
18. фебруар у 21:06 • Zagreb, Croatia •
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
LAKO JE BITI ŠKOLOVAN, TEŠKO JE BITI OBRAZOVAN
Nismo svesni činjenice da to što se ne obrazujemo znači da postajemo bezoblična masa bez sopstvenog mišljenja, a takvima je najlakše manipulisati.
Školovanost se stiče bubanjem i upornošću, obrazovanje se stiče neprestanim širenjem vidika, radoznalošću i željom da od sebe napraviš svestranu, kvalitetnu osobu. Veliki je problem to što današnja omladina ne čita. Skoro nikako. To su ljudi na kojima je budućnost, koji će sutra upravljati državom, lečiti ljude, graditi mostove, učiti našu decu!
Danas je ljudima teško pročitati bilo šta što je duže od 3 rečenice. Jedna je stvar to što čitanjem sebi uskraćujemo znanje, a sasvim druga to što ostajemo uskraćeni za čudesne svetove koje knjiga donosi. Ono što najčešće čujem je: „Ko će to čitat’, vid’ kol’ko ima!“.
S jedne strane nismo svesni činjenice da to što se ne obrazujemo znači da postajemo bezoblična masa bez sopstvenog mišljenja, a takvima je najlakše manipulisati. S druge strane, rečnik nam se sveo na psovke, žargon i poštapalice. Malo ko je danas siguran da li se pravilno piše NEZNAM ili NE ZNAM… Imala sam priliku da se uverim da fakultet ne znači ama baš ništa, u smislu da školovana osoba ne mora obavezno biti i obrazovana. Ima zvanje, ali nema znanje. Verovatno je za to krivo vreme i sistem u kom živimo. Neko će reći da je čitanje gubljenje vremena. Meni su često govorili da idealizujem svet upravo zbog tih mojih „knjižurina“, da sve gledam sa vedrije strane zato što sam pročitala previše bajki.
Ja se pitam, ko je tu na gubitku?
vesticabezmetle
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
STAROSRPSKI PSI SILVANI - DAR OD BOGA
(Najstarija srpska rasa i jedna od najstarijih rasa uopšte )
Silvan je rasa pasa o kojoj se danas malo zna.
Kažu da svako ko o ovim psima nešto zna,mora dobro da poznaje i istoriju srpskog naroda ali i mitove i predanja koji se prenose sa kolena na koleno.
Ja ne spadam u te dobre poznavaoce ali me je zainteresovala priča o ovim psima.
Napisaću ono što sam pronašla o njima i neka mi bolji poznavaoci ne zamere ako nešto nije tačno već neka dodaju ono što oni znaju.
Legenda kaže da ova rasa i dalje postoji,da se nit nije prekinula ali da ih gaje u tajnosti .
Veruje se da će biti u opasnosti i sami psi i njihovi vlasnici ako se javno obelodani vise priča o njima.
Ljudi koji imaju ove pse stvarno nisu raspolozeni za pricu o njima i smatraju da je dostojanstvenije i da rasa izumre, nego da je izmene i omekšaju kako bi je ljudi lakse prihvatili
Zašto se boje da će ljudi želeti da omekšaju ove pse?
Da bi se znao odgovor na ovo pitanje stvarno se mora znati i istorija našeg naroda ali i predanja.
Srbi veruju da je licno Bog ove pse podario nama i to još od postanka sveta, da bi nas čuvali od raznih nevolja.
Srpski Silvan je vekovima korišćen kao čuvar krupne stoke, čuvar imanja ,telohranitelj, veliki lovac i borbeni pas i uživao je veliko poštovanje zato što je nezavisan,veoma inteligentan i rezervisan pas koji razvija jaku vezu samo sa jednom osobom i njenom imovinom.
Ima jako izražen zaštitnički instikt ali i lovački i ubilački.
Silvan ili Zmaj je bio pas srpskih pastira i seljaka i njima je bio sve,od čuvara stoke i kuće pa do zaštitnika od demona i zlih sila.
Zbog svoje inteligencije i neopisive hrabrosti on postaje vrlo bitno oružje srpskih ratnika i simbol i pratilac viteškog bratstva poznatog po imenu Red crvenog zmaja pa su samo vladari i članovi viteških redova su imali pravo da ih gaje i oblikuju.
Ovaj pas je poznat po tome što kada udje u sukob,konačan ishod mora biti smrt,ili njegova ili njegovog protivnika.
Takodje je poznat i kao tihi ratnik i „nemi“ zaštitnik koji retko laje pa je zbog toga često korišćen u skoro svim vojnim sukobima na Balkanu a znamo da je srpska istorija bila veoma burna pa je veliki broj ovih srpskih zmajeva izginuo na bojistima .
Medjutim,pravi pomor ovih pasa se desio posle Kosovske bitke jer su Turci pse smatrali za nečiste životinje i Šejtanove pomoćnike.
U toku I i II Svetskog rata ponovo su se dešavala masovna ubijanja pasa koji su čuvali imanja svojih gospodara pa je već retka rasa skoro nestala.
Svest naroda o njihovim psima je i dalje opstala, ali pasa je malo.
Kažu da postoji pisani dokument koji se odnosi na Silvane,poznatiji pod imenom “Zakonik Rase”za koji predanje kaze da ga je pisao jedan Car Dusan .
Ne zna se da li je taj dokument bio jedan od pratecih elemenata Dusanovog Zakonika ili je bio zasebno pisano štivo ali taj zapis predstavlja prvi ikada zabelezeni zapis o jednoj rasi pasa.
Citat iz Dušanovog zakonika vezan za Silvane(Zmajeve) kaže:
“Svima onima koji zmajeve drže,ovaj zakonik neke se u um postavi i dovjeke poštuje,jer zmajevi su uz nas od davnina,od prije nego što smo slovo imali,pa ih valja poštovati I čuvati,jer su od Boga.Kao što nas bez zmajeva ne bi bilo,tako nas bez zmajeva neće ni biti”
Kao što sam na početku rekla,priča o silvanima je mešavina istorije i legendi.Ne znam šta je od svega ovoga tačno ali postoji verovanje da ova rasa i dalje postoji ali da je njeno očuvanje u rukama Zmajara,koji ne žele da se rasa širi medju običnim ljudima,jer po njihovom mišljenju mi to ne zaslušujemo zato što smo napustili i odbacili svoju tradiciju, običaje i identitet.starizanatisrbije
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
РУСКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ПРОБИЈАЈУ ЦЕНЗУРУ: Ево како су руске телевизије извештавале данас
МОСКВА- Руски медији опширно су обавештавали о данашњем протесту против НАТО споразума, a ово су само неки од примера са руских телевизија.
На Јутјуб каналу “Руски експрес“ објављен је пренос телевизије Цариград и снимак данашњег митинга у организацији неколико десничарских странака и удружења у Србији.
Ево како је изгледао пренос руске државне телевизије.
Раша тудеј је такође објавила снимак хиљада окупљених на митингу против НАТО.
Само пар државних телевизија извештавало је о скупу у Београду, наводећи да се испред Председништва окупило “неколико стотина људи,“ док су дневни портали били мало прецизнији у проценама, које се крећу од 5 до 20 хиљада окупљених демонстраната.
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
10 pitanja za Vučića i srpske medije
Da se razumemo: Nisam bio na protestu koji su organizovali Zavetnici. Pitanje je jednostavne podele. Neko je levo, a neko je desno. Tamo gde se vijore zastave organizacije Obraz ja ne zalazim. Gde je Obraz tu je i Srpska radikalna stranka, a to jednostavno, nije moj par opanaka (ne, neću reći šolja čaja, jer – Srbi smo, pobogu…)
Ali, to što nisam bio na protestu ne znači da nisam pratio sve ono što se dešava na ulicama Beograda. Naprotiv.
Botovi su se prilično ućutali na ovu temu i fokusirali se na odbranu prvog čoveka vlade Srbije koji je saopštio tragičnu informaciju o pogibiji naših građana u Libiji.
Neke stvari su ostale prilično nejasne, barem sudeći po onome što je moglo da se vidi „na zvaničnim kanalima komunikacije“ koje koriste obični ljudi u Srbiji (mislim na TV).
Shodno tome, postavio bih Aleksandru Vučiću i srpskim medijima deset pitanja:
1: Da li su shvatili da je današnje okupljanje u centru Beograda značajno drugačije od klasičnih skupova i da lako može biti iskorišćeno od strane barem jedne političke stranke? Mislim baš na onu koju pominjem ovih dana, a koja nam je dala Master Tomu i Velikog Vođu…
2: Da li su poslali svoje ljude da procene koliko se naroda okupilo?
3: Da li im se čini da je ipak bilo „malo više“ ljudi nego „nekoliko stotina“, kako je izveštavala državna agencija Tanjug (koja inače ne postoji već dosta dugo, ali volšebno radi), a koju su po automatizmu prenosili portali i televizije, doduše u desetom minutu informativnih emisija?
4: Ako im se ipak čini da je bilo nekoliko stotina prisutnih, da li će ih razuveriti ovih nekoliko minuta snimka?
5: Da li su se u subotu u Beogradu okupili samo oni koji bi želeli (kako kaže premijer Srbije) da vrate zemlju u XVII vek ili je bilo i nekih malo prosvećenijih?
6: Da li će premijer Srbije da učini nešto povodom okupljenih, pošto ih je bilo ovoliko, a oni žele da nas vrate u XVII vek? Na primer, da ih teleproNtuje tamo uz pomoć Babićevih vazduplohova?
7: Koliko je beogradskih medija imalo muda da kaže koliko se ljudi zaista okupilo u centru grada, a da nema članske karte DS, SDS, DSS i drugih stranaka?
8: Koliko je članova SNS prisustvovalo ovom skupu (autor ovog teksta je gledajući fotografije pronašao šestoricu) i da li su oni bili prisutni po službenoj dužnosti ili zbog drugačijeg mišljenja?
9: Da li su urednici beogradskih medija danas prepravljali tekstove svojih novinara pa umesto reči „nekoliko hiljada“ ispisivali „nekoliko stotina“ i pomerali vest „na unutra“, jer je opet bilo bitnije lešinariti nad dva izgubljena života o kojima mesecima nisu znali ništa?
10: Kad smo kod toga: Da li je likvidacija naših državljana bombama sa nekog američkog bespilotnog predatora (omiljeno oružje CIA) ušla u ratifikovani sporazum koji je „odličan po našu zemlju“? Samo pitam…
Za kraj: Da li sam srećan što je desnica izašla na ulice i protestovala protiv ratifikacije sporazuma s NATO? Ne. Nisam. Mislim da je levica morala da se organizuje sama. I da održi takav protest.
Aleksandar Bećić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Tipovi konobara
Ja sam poznat kao veliki gurman… ovaj, veliki ispijač kafa i obilazač kafića i toliko vrsta konobara sam se nagledao u prestonici za samo 365 dana da bih mogao da napišem roman o njima. Od ekstremno ljubaznih do ekstremno bezobraznih i toliko isfrustriranih da zbog mene lome šoljice, dođoh do ovih tipova (uživajte!):
1. SAVRŠEN KONOBAR – Da prvo počnemo od onoga što bi konobar/ica trebalo da rade kako bi pružili savršenu uslugu gostima. To su ljudi koji sačekaju da se raskomotite, sednete, ljubazno priđu, kažu dobro jutro/dan/veče i pitaju šta ćete popiti, prazne pikslu redovno, donesu čašu vode ukoliko ih zamolite, ma savršena “posluga”, za šta su i plaćeni.
2. NAPADNI KONOBAR – To je osoba koja vam visi nad glavom tokom svog vašeg boravka u lokalu. Njeno prisustvo ćete osetiti pri svakom gutljaju kafe, imaćete utisak da pomno sluša svaku sekundu vašeg razgovora, jer to, verovatno, i čini. Ta osoba se neće ustručavati da vas pita šta pijete dok, još zamotani u jaknu, kapu i šal, stojite nasred kafića i tražite odgovarajući sto za koji ćete sesti; neće se ustručavati da vam prazni pikslu u sred vašeg razgovora, psihotičnim pogledom vam dajući znak da izvadite cigaretu iz nje.
3. INCOGNITO – Ovo je potpuna suprotnost prethodnog tipa. Ovog lika nećete naći i do 15 minuta nakon što ste seli kraj vašeg stola da prima porudžbine. Ponekad ćete morati i sami da ga zovete. On neće promeniti pikslu sve dok ne bude bilo mesta da se gase cigarete, ali ćete zato na kafu čekati dovoljno dugo, tek toliko da steknete utisak da je dobijate post ekspresom… iz Brazila.
4. PRELJUBAZNI KONOBAR – Tačno je (nisam bila cveće…………) da sam gore rekao da konobar treba da bude ljubazan i na fin način dočeka goste, ali ovaj lik me prestravljuje, gde god da se ovaj tip konobara nađe. Dočekaće vas sa širokim osmehom “od uva do uva”, njanjavo kroz isti taj osmeh pitati šta pijete i obilaziti vas s vremena na vreme – sa sve osmehom. Njemu neće biti problem da zapamti i šta pijete i sledeći put vam doneti kroz par sekundi – jer je verovatno počeo da sprema kad vas je video da dolazite… sa kraja ulice.
5. NADRKANO HODANJE – Ovo su uglavnom konobarice (barem sam ih ja sretao, nema diskriminacije shh) koje se ponašaju kao da je ceo svet njihov, a verovatno nije ni taj kafić kojim dominiraju. Sve sve u vezi njihovog ponašanja je nadrkano, sa visine. Ne dao bog da ih naljutite – ispaštaće nedužne šolje koje će manijakalno bacati na gomilu za pranje. Ako se nalazite na spratu kafića, naziv ove kategorije će dobiti bukvalno značenje dok se penju uz stepenice. I nemojte očekivati da ćete od njih dobiti kafu koja nije, bar malo, prosuta sa strane (mislim da to rade namerno  )
6. PROMOTERKE *bonus* – Moj omiljen deo osoblja (kad kaže “omiljen”, znate na šta mislim). Ovde ne postoje različite vrste, sve su iste. One se neće ustručavati da iskoče iz svoje skrivene jazbine i, pre svega, vas prestrave; zatim, na najbrži mogući način izdeklamuju svoju govornu tačku uvežbavanu ceo dan na nedužnim prolaznicima i konačno, kad ih odbijete, nastave da vam nude promocije i iz vas izvuku neprimerenu reakciju (dizanje ruke, pokazivanje srednjeg prsta, psovku i slično  ) Ja zaista razumem da vam je to posao i da MORATE da DOVUČETE nekoga u kafić, ali civilizujte se, molim vas.
…………………………………………
Imam utisak da ću nakon ovog teksta biti zabranjen u pojedinim kafićima  Nadam se da ste uživali u tekstu, ako jeste podelite ga, ako niste, opet ga podelite, možda će uživati neko drugi Naravno da nisu svi konobari isti, šalim se ja malo, veliki pozdrav za sve vas, bez vas bih (prvenstveno) ostao bez kafe a i ne bih imao koga da prozivam po internetu i ogovaram sa društvom Veliki pozdrav do sledećeg čitanja… Monsieur Zhivago
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
***
Ja znam da vam kažem štošta o ljubavi, ali ne znam ništa u vezi tog zaljubljivanja i kako se to tačno dešava, a mislim da to baš ne znaju ni mnogo viši ljudi od mene. Valjda se oko toga niko ništa ne pita, nego se sve dešava onako nekako, tek tako i gotovo.
Neko se zaljubi i nema šta tu da se pita kako i zbog čega i u koga, nego je to tako kako je i ne može niko da kaže da bi to trebalo drugačije.
Ja mislim da nikoga ne treba da bude briga ko je u koga zaljubljen, jer zaljubljenost nikad ne može da bude nešto loše, ona je isto k’o i ljubav – najlepše nešto što može da se desi u životu i zato bi bilo bezveze da bilo ko ima nešto protiv bilo čije zaljubljenosti.
Ja to tako mislim.
SkitajućisaDunjom
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Постеља
Замисао о теби ушушкао сам у сомот и кашмир.
Кроз безброј снова тражио сам најбоље виле о којима се причало само тихим шапатом,
достојним трептаја који им је, према легенди, био довољан да препознају путоказ који води до тебе.
Нигде их није било и чинило ми се да не постоје.
После свега, почео сам да кротим једноставне речи и да од њих правим постељу на којој би можда могла сањати.
Изгледа да то има неког смисла, јер…
Сада сваког јутра тамо налазим твоје топле трагове.
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
O najboljoj drugarici
Sreća je bara na blatnjavom seoskom putu, u kojoj se ogleda prolećno nebo.
Sreća je pas koji spava snom pravednika.
Sreća se sinoć smestila u tri rečenice koje sam razmenio s nepoznatom lepoticom.
Sreća se danas naživela u mojim prastarim, crnim, pocepanim cipelama.
Sreća je nogavica nežno naslonjena na nečiju obuću.
Sreća je njeno lice, izvajano osmesima, suzama, svim tugama i radostima i strahovima i ravnodušnostima, svim pesmama njene duše.
Sreća je prvi gutljaj hladnog piva po vrelom danu, posle završenog posla.
Sreća je odličan sendvič.
Sreća je oluja koja diže krovove i čupa drveće.
Sreća je perjani jorgan u hladnoj sobi i krevet koji te grli.
Sreća je brižna majka. Sreća je vrhovna pravednica i beskrupulozna bestidnica.
Sreća je prevarantkinja koja zna najlepše pesme.
Sreća je najlepša pesma koja zna sve prevarantkinje.
Sreća je hladokrvna devojčica s kikicama, velikim očima i lizalicom u levoj ruci, stara trista miliona hiljada stotina šest godina, koja te čeka.
Tokin
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 16 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
