|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
***
Ako sada sedne u kola i ode, ne želim više da ga vidim,
pomislila sam i osetila tugu. Da, to bi me baš zabolelo.
I nikada mu ne bih dozvolila da mi objasni zašto je to
učinio. Ne sme to da uradi, čak ni zbog toga što misli da
sam monahinja.
Žena sam.
Žena!
Nešto je vrištalo u meni preteći da iskida sve unutra.
Žena sam.
„Radovane… ako se ikad pokaješ zbog ovoga…“, počela
sam da bajem sebi u bradu kad je on nahrupio na vrata.
Nisam mogla da mu vidim lice, ali glas mu je bio veseo.
„Nema mi stvari. Verovatno su ih vukovi odvukli. Imaš
li neku trenerku?“
Moj Radovan.
Blesavko.
Seljak.
Muškarac.
Ono što me je unutra kidalo – stalo je.
Branislav Jankovic
Peta žica
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Чекам време
Нестајем, све чешће, у пукотинама туђих сећања. Оне личе на сливнике.
Ту је метални круг, па кружићи у кругу, па мрак и заборав.
То није ништа необично.
Свака сласт на крају заврши у нешто већем сливнику, на дну беле порцеланске елипсе.
Сваки опушак крај пута само је траг страсти која је почела негде на уснама, и у грудима…
Скоро као љубав.
Чекам време.
Да пољуби и прође.
А оно капље једва и споро.
Као врућ асфалт.
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Bar jednom
Dovoljan je mali iskorak. Malo odstupanje od onoga za šta si se spremao. Ovolicko. Taman tolicko da se nađeš u svetu u kome sve liči na ono što si očekivao, sve je skoro isto, ali znaš da nije isto, a praviš se da ne znaš, jer toliko želiš da bude. Čekao si ga u pripravnosti, onakvoj kakvoj si mogao, svojoj najboljoj.
Poznajem čoveka koji je bar jednom rekao – Kad uđeš u pogrešan voz, svaka je stanica pogrešna.
Panično tragaš za dokazima, nalaziš labave argumente da si baš tamo gde treba da budeš, ali ti nešto ne da mira. Zrno graška je negde, daleko od tvog pogleda, baškari se, uživa, zrelo, puno života. Da ti je da budeš to zrno graška, pa bismo videli kako bi kidao život, živeo bi carski, zelen, okrugao, čudili bismo se kako može da se živi. Da ti je da se dokopaš malo zelenog mira. Ovolicko.
A onaj čovek što ga poznajem je bar jednom rekao i ovo – Da budeš viši od vode i niži od trave.
Da ti je bar jednom da budeš miran. Da ti je bar toliko, jednom bar, može i slučajno.
Tokin
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Вајање
Ноћас ћеш опет прошетати кроз синапсе.
Ти не остављаш траг, већ бразде, ти ореш по њима.
Јесење.
Дубоко.
А онда, као семе у тој земљи, растеш.
Зриш.
Сликаш најлепше мурале по унутрашњим зидовима лобање.
Преливаш боје по сиво белом. И сенчиш, у безброј нијанси, само да сакријеш једно и истакнеш друго.
Тебе је немогуће прекрити новим сећањем.
То је као да сувим кистом удараш на рељеф.
Зато, спусти прсте на овај тренутак. И обликуј га у осмех.
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
I MUŠKARCI PLAČU
Uče nas od malena da pravi muškarci ne plaču. Isto tako nam pre nego što se rodimo okreče sobu u plavo, kupe plave cucle, kolica i peškire. I štramplice, zekice i dubak. Čim progovorimo moramo da znamo za koga navijamo. Čim prohodamo obuvaju nam kopačke, zamotavaju u bele, žute, crne pojaseve. Kod nas na Balkanu ako nisi stereotipan muškarac od dva metra i sto kila, ako nemaš sportske medalje, i ženu i švalerku nisi muško. Zato se i deca gaje po stereotipima. Da bi se lakše ukopila, a i da bi zalečila pokoji kompleks svojih roditelja.
Ako si dete koje je rođeno da bi majka tobom spasila već propali brak, vrlo verovatno pored uloge sina moraš što pre da savladaš i ulogu majčinog obezbeđenja, njenog zaštitnika i glasnogovornika, jer se to od muškog deteta očekuje. Očekuje se da ćeš je braniti od onog stereotipnog Balkanca sa ženom i švalerkom, kog je ona samovoljno izabrala za svog muža, a kog ti nisi samovoljno izabrao za svog oca. Ako si dete propalog sportiste, a dao nas bog talentovane za sport pa su svi kao petlici, juniori, seniori, veterani ili makar rekreativci imali zlatno doba svoje karijere u beton ligi, ima da teraš loptu dok ti se stopala ne ogule samo da bi neuspeli tata imao sina uspešnog sportistu. Jer se to od muškog deteta očekuje.
Iz pelena u kopačke, iz kopački u školske klupe. Devojčice su pedantnije, marljivije, a muško dete je, čini se, genetski predodređeno da bude divlje i neposlušno.Onda roditelji, samo zato što si muško, počnu da te vaspitavaju „nek je živ i zdrav“ metodom. Samo da završiš školu, da ne ponavljaš razred, neki zanat da imaš u rukama, jer muškarac mora da bude sposoban, ne mora da bude pametan. To je logika u kojoj pametan muškarac se ne smatra uspešnim, pa onda ostani glup jer si muško.
Iz školskih klupi u međunožja. Taman si naučio kako da sam oblačiš gaće sebi, posle par godina odma’ treba da naučiš kako se skidaju tuđe. Hormoni ti kidaju i telo i glavu, bubuljice ti i po tabanima izlaze, dlake rastu na svakom kvadratnom centimertu tela. ’Oće ti se a nemaš s kim. U momentima sužene svesti u mozgu, a proširenih krvnih sudova među mogama, miriš se sa svojom paranojom da ćeš umreti nevin. Na sve strane slušaš priče kako je veličina bitna. Ne, bitna je tehnika. Ma kakva tehnika, veličina. Ni govora veličina, bez tehnike ništa. Među nogama imaš činjenično stanje, možeš da dubiš na trepavicama on neće da poraste veći nego što je čak i onda kad je najveći. A tebi nekako uvek deluje da ne bi bilo zgoreg da bude još malo veći. I tako pun sumnji, iako znaš da svi vole samouverene, celu mladost ostaneš na centimetar do sreće.
Onda dođe vreme procene tvoje bračne podobnosti. Ako imaš dobra kola onda si verovatno tatin sin, ako nemaš nikakva onda si sirotinja. Ako ne izmakneš stolicu nevaspitan si, ako pokloniš cvet paćenik si. Ako ne koristiš kreme onda si neuredan, ako koristiš onda si previše ulickan. Ako si u optimumu između dva negativna ekstrema onda si ili suviše normalan i nezanimljiv ili si onaj Izvini-ali-ja-te-volim-samo-kao-druga tip muškaraca.
U nomenklaturi pravih Srbendi i Balkanaca ne može da bude onih koji recimo vole šah, glumu, književnost, koji bi radije svirali gitaru nego što bi sedeli u kladionici, koji znaju razliku između alkana i alkena ali ne znaju koliko golf V ima konja pod haubom. Tamo nema onih koji pokazuju emocije, koji se smeju kad im se smeje a plače kad im se plače. Nije toliko strašno što se od muškaraca očekuje da rade određene stvari, nego što se očekuje da neke stvari ne rade. Tužno je što ponekad naglašavanje muškosti znači poništavanje ljudskosti, iako jedno sa drugim nema veze. A kad se to desi znači da je kraj. Takvim muškarcima nema spasa. Sa te strane sve je sivo, samo su pare zlatne, sa te strane sve je nebitno samo ona ženska stvar ima smisao, sa te strane sve žene su iste i loše, samo majka i sestra nisu, sa te strane nema samokritičnosti nego pravdanja sebe, tamo je samo on pametan a svi ostali glupi. Tamo je mrak.
Duboko u nama stoje emocije i odlike koje su univerzalne neovisno od toga kog smo pola. To su ljudskost, poštovanje, iskrenost, ljubav i dobronamernost. Zato momci, slobodno zaplačite pred bilo kim kad vam se plače jer time ne pokazuješ da si slab – već da si Čovek. A danas ovom svetu treba više onih koji su hrabri da pokažu šta osećaju, nego onih koji misle da je hrabrost skrivati emocije.
P.S. Da veličina nije bitna, ne bi se raspravljalo o tome da li je Pluton planeta ili nije. 
bLogdan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
***
Сваком човеку недостаје по неки део срца.
Неком онај у којем се налази храброст, неком део где станује љубав.
Појединима фали доброта, а другима оданост.
И човек живи без тих делова.
Тешко, али живи.
Зна он да без целог срца није потпун.
И онда… наиђе час када се појави део који недостаје.
И то баш у тренутку када је најпотребнији.
Прилепи се чврсто за срце и никад више не оде.
И онда човек схвати да му пре тога ништа није ни куцало у грудима.
И напокон постане оно што заиста јесте.
Бранислав Јанковић
Сузе Светог Николе
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Posle poraza
Posle poraza ne umireš
hodaš dalje
otupiš,
sa novim nevidljivim ožiljkom
stariji za jednu sedu
novom borom na čelu
nastavljaš, ideš dalje,
hodaš podignute glave
više ne drhtiš na njeno prvo "nemoj"
više ne piješ da zaboraviš njeno prvo "nemoj"
više ne udaraš pesnicama o jastuk zbog njenog prvog"nemoj"
više ne padaš u ponor zbog svakog njenog "nemoj"
više ne umireš kada je dodirneš, a osećaš da dodiruješ led i smrt,
prihvataš, hodaš, ideš dalje,
nisi na dnu zbog kraja,
nisi, zato što si otupeo.
IDEM DALJE - proderi se u sebi,
proderi se tako glasno da te svaka koščica čuje
a onda to ponovi još jedno pedeset puta da ti te dve reči uđu u svaku poru bića,
znaš da ideš dalje
i da iza sledećeg ćoška sasvim sigurno stoji neka druga,
i da sigurno nema kišobran,
a na tvoju sreću,
napolju baš lije,
znaš da je na sledećem uglu neka devojka koja vapi za šibicama,
a ti imaš pedeset i jednu kutiju šibica po džepovima
i znaš da zapališ cigaretu u svim vremenskim uslovima,
znaš da će iz nekog laguma na Kalimegdanu istrčati usplahirena devojka koju juri manijak,
a ti se razumeš u sve borilačke veštine,
sa malim prstom zavrćeš šije i lomiš rebra,
znaš da će se kod Doma sindikata o ivičnjak sapleti neka tvoja Barbara,
sa glavom u oblacima i sa jedno trideset knjiga u rukama,
i da ćeš upravo ti biti taj koji će njene uske bele pantalone kao i sve one knjige sačuvati od blata i prašine veštim i brzim pokretom ruke,
znaš da postoji milion i pet razloga zašto neko baš na tebe čeka,
pa ideš dalje,
ti si superheroj iz Marvelovih stripova,
ti si lično Neruda,
ti si Dragoljub Aleksić, čovek od čelika, jedini koji je ikada mogao da se drži za vazduh,
ti si ulični hodač, poznaješ svaku ulicu, bulevar, ćorsokak, zapišani haustor,
živ si, preživeo si "nemoj"
živ si, preživeo si led,
živ si, iz poraza si izvukao najbolju pouku - da moraš dalje.
Stevica Rajčetić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Tetka, zašto se kriješ ispod stola?
– Tetka, šta radiš ispod stola?
– Krijem se.
– Od koga se kriješ?
– Od ljudi.
– Što?
– Znaš, kad sam bila mala kao ti, pa me strefi neka muka mislila sam da kad se šćućurim ispod stola, malo žmurim i čekam – da će sve da prođe. Sad isprobavam stari trik!
– Koliko to malo žmuriš?
– Za sad nedovoljno, da bi trik upalio.
– Imaš i kolače i vodu?
– To je za slučaj da mi padne šećer ili da ožednim ukoliko se moje žmurenje oduži.
– Smem da sednem pored tebe?
– Smeš.
– Smem da uzmem ovaj čokoladni kolač?
– Smeš.
– Evo zauzvrat, mogu da te zagrlim. Mogu i da ti odrecitujem ovu poslednju pesmu što smo učili u školi. Ili da te našminkam?
– Nađa, poslednji put si mi razmazivala karmin po čelu, a maskaru si mi stavljala na obrve. Mislim da ću ovog puta preživeti bez tvojih mejkap inovacija.
Grli me i počinje da recituje neku rodoljubivu pesmu.
Grlim je i guram joj novi kolač u usta kako bi ućutala. Nikad nisam padala na rodoljublje. U tom momentu mi je stavila ruku na srce. Zbunjeno sam je pogledala i pitala je šta to radi.
– Nije zbog ljudi, muči te simpatija, je l’ da?
– To ti srce kaže? Ma, važi!
– Znam šta treba da radiš!
– Prosvetli me, žmurenje kreće da me umara.
– Napiši mu ljubavno pismo.
– Nađa, ne znam da pišem takva pisma.
– Hmmm… Onda ću ja da ga napišem umesto tebe.
Otrčala je do sobe po papire i olovku. Onda se opet vratila ispod stola i počela je da me edukuje.
– Tetka, prvo staviš dva prsta uvučeno, da bi znao da si išla u školu. Počinješ sa “Dragi”, jer ti je važno da mu pokažeš da ti se sviđa. Da ne gubimo vreme, pišem ja.
Draga tetkina simpatijo,
Danas sam je našla ispod stola, kako žmuri i jede kolače. Znam da je to zbog tebe i te ljubavi, jer kad je ljubav baš briga za tebe, ti uzmeš kolače da ti bude bolje. Zato je najbolje da dođeš. Treba da poneseš ruke i da joj te ruke staviš oko struka, kao što to osmaci iz moje škole rade. Možeš da je povedeš na ručak ili večeru. Tetka voli da ruča sladoled, a da večera čips, tako da nije skupa. Ja za dalje ne mogu da ti pričam, ali mislim da su to baš dobro ispričali u ljubavnim filmovima ili u onim knjigama. Potrudi se malo, nađi u kompjuteru. Imam i ovo da ti poručim – nas dve dok šetamo, onako baš puno dečaka pilji u nju, a ona se zapiljila u tebe baš. Nemoj dugo da čekaš, jer to njeno piljenje može da joj dosadi i da izabere nekog drugog.
Voli te Nađa i njena tetka.
Tijana Banović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
JEMSTVENIK
Sam, u mraku koji si isplakala iz svojih crnih očiju čekajući nekog drugog
Oblačim na sebe sve tvoje dečije lutke, snove i neostvarene želje
Da te ubedim da još postoje
Brijem svoje lice toliko glatko da postane iskrivljeno cirkusko ogledalo
Da u njemu vidiš samo svoje nasmejano lice
kakva god da ustaneš sledećeg jutra
Otvaram ove napukle noći sezonu lova na sve petlove pevače
Da te nijedan od njih ne probudi
pre nego što stignem da ti napravim bolji svet
Premeštam ti kuću dok spavaš, ciglu po ciglu i crep po crep
Tako da sledećeg jutra, nakon ove kiše
duga prođe baš kroz tvoju spavaću sobu
Poslednjim zrncima svesti pišem sutrašnje vesti u novinama
I ostavljam ih pred tvojim pragom da bi bar dok ispijaš prvu jutarnju kafu
Mislila kako noćas niko nije poginuo a mnogi su se rodili
Neki su se i uzeli čak
A onda zavrćem rukave i uzimam utovarnu lopatu od petnaest kila
I njome pokušavam nemoguće i ovaj put
Da izbacim iz sobe svu teskobu koja se javi kada te ugledam
Jutro sviće i ti dolaziš kao da je to najlakše na svetu
Popravljaš mi kosu i pitaš zašto mi ruke drhte kao da sam do maločas
Držao nešto preteško
I jesam - kažem ti gledajući te kao da će mi srce upravo postati razmazani crveni pečat na jemstveniku
-Upravo sam u rukama držao čitav ovaj svet
Spreman da ga na buvljaku trampim sa Mletačkim trgovcima
za jedan tvoj poljubac
Miodrag Stošić
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 8 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
