|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Kratka priča:
Kaže Pavlaka Kečapu ti i ja smo potpuno različiti. Znam, odgovori joj Kečap.
Ali smo tako... mmm ukusni kada smo zajedno u hrani, reče mu Pavlaka. Kaže joj Kečap da, prava smo kombinacija.
Potom priđe čovek i stavi ih zajedno u sendvič.
Pouka: ne moramo mi ništa zajedničko da imamo ako smo ukusna kombinacija.
Иван Дабетић
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Kratka priča:
Stoje na korpi dve prljave čarape.
Kaže Leva čarapa Desnoj ti više smrdiš!
Desna čarapa se naljuti i odgovori joj ti se češće pocepaš!
Iznervirana Leva čarapa kaže Desnoj čarapi sve ružne reči što ne misli.
Desna čarapa joj takođe uzvrati pogrdnim rečima.
Leva čarapa joj odgovori ja više ne mogu sa tobom na Njegove noge, ne mogu pored tebe!
Čuvši to, Desna čarapa joj tužno predloži ajde da te gurnem iza korpe pa da nas On ne obuva dok te ne nađe? Kaže Leva čarapa ajde!
Nakon dva dana prljav veš je opran i osušen.
Ulazim u sobu i uzimam jednu čarapu sa plavom crtom, ali nema druge.
Iznerviran bacam jednu čarapu u smeće, jer, šta će mi jedna!
Par dana kasnije slučajno nađem drugu čarapu iza korpe za veš.
Setim se da sam prvu bacio. Uzmem i ovu smrdljivu, neopranu, bacim i nju u smeće jer, šta će mi jedna!
Pouka: Ne svađajte se zbog gluposti jer uglavnom oboje najebete.
Poruka čarapama: Do not mess with me!
Иван Дабетић
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
KOLIKO JE VOLIŠ
Koliko je voliš shvatiš
kad vidiš da to ne opada suvo lišće sa hrasta pod kojim ispijaš gorku tečnost
već to hrast otkida lišće i gadja te njime
i viče - Pozovi je, glupane!
Koliko je voliš shvatiš
kada ti lekar konstatuje zakrivljenje kičme
jer spavaš u nepravilnom položaju
gde god da legneš ti se iskriviš
da napraviš mesta i za nju
Koliko je voliš vidiš
kad shvatiš da prsten kupljen njoj ne mozeš da baciš u reku
već das da ti na njegovoj unutrašnjoj strani ugraviraju je njeno ime
i nosiš je sa unutrašnje strane prstena
blizu kože
gde god da ideš nikad nisi sam
Koliko je voliš shvatis
kad ne mozeš da shvatiš
koliko je voliš
Miodrag Stošić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
NIKADA VIŠE
Nikada te više ja neću videti
niti spustiti poljubac na tvoj vrat
nikad se sebi više neću svideti
ni pevati nekom kao pijani svat
Kada sam s tobom vazduh se zgusne
u vodu koja samo na tebe miriše
i jedini spas tad su mi usne na usne
ali ti mi nikad ne bi dala da dišem
Neka se čuje na sve strane sveta
noćas pesnik ubija svoju muzu
ti bi se sa mnom smejala do kraja sveta
ali predamnom ne bi nikada pustila suzu
Osećam kako mi kosu gutaju srebra
a u oku se mladost i dalje koprca
da sam Adam ti ne bi nastala vađenjem rebra
bog bi te napravio od moga srca
I ništa na svetu ja neću videti više
izbacujem svoje oči zauvek iz stroja
i spavaću sve dok budem znao da dišem
samo u snovima ti si zaista moja
Miodrag Stošić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Жеља
Додирујемо се само мислима.
Понекад речима.
Као да плутамо по пучини, па тамо врбујемо таласе да нас носе по истој фреквенцији.
Признаћеш, нећемо ни знати, али у једном тренутку, за неке који се нису ни отиснули од обале, бићемо на самом хоризонту.
А још ако ноћ буде ведра као ова, то ће бити као да смо се попели међу звезде.
Само…
На жалост, у свету какав је наш, неко од нас вероватно ће морати да буде падалица.
У том случају, имам за тебе само једну молбу.
Не пропусти тренутак, нека баш твоја жеља буде најлепша.
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Бајка
Рећи ће ти да сам само пајац у гомили људи.
Тек илузија која нестане увек када наиђе живот.
Рећи ће ти да сам опсена, празна жеља, она нестварна слика на зиду коју непрекидно призива девојчица са шибицама.
Рећи ће ти да ме нема.
Да сам бајка.
Е, баш тада, онако најјаче, поверуј у мене.
То ме једино може учинити стварним…
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
O mačkama i ljubavima
– Dobro, Žuki, rekoh, dok je Rozi već nestala u dnu dvorišta, što ne daš da Rozi uđe u kuću? Zar nije lepa? I baš liči na Gvendolinu…
– Ali ona NIJE Gven!
– Naravno da nije i ne može bit njena zamena, ali ona je njena unuka i ja je zato volim.
Žukica se umivao (da dobije vreme za razmišljanje  )
– Znaš, Žuki, nastavim ja posle male pauze, ljubav je za mene kao jedan veliki, ali specijalni parking… (ta analogija mi je u trenu pala na pamet, jer mačke vole da se zavuku ispod parkiranih automobila)
Žukica malo podiže glavu, kao da će nešto da kaže, ali nastavi da predano umiva svoju šapu.
– Vidiš, kad dam nekom mesto na tom mom “ljubavnom” parkingu, to mesto nikad niko drugi neće dobiti…
– Stvarno? trže se Žukica i prestade da lizucka šapu
– Stvarno, i ti imaš mesto i ono je samo tvoje… a mesto tete-Lusi ili Fike niko ne može dobiti, pa zar bi Gvendolinino mesto IKO mogao zauzeti??
– … , Žukica setno podiže svoju lepu glavu.
Malo smo ćutali. Obuzela me duboka tuga jer u mislima pređoh svoj “parking” – koliko divnih osoba mačećeg i ljudskog sveta je tu imalo svoje mesto, i koliko mnogo njih živi samo u mojim sećanjima…
– I zato, Žuki, pametni moj, lepi, veliki, snažni mačku, zato Gven ostaje u našim srcima, zar ne? Suze su mi zamaglile pogled. Žukica se primače i pomazi me…
– A i mi možemo pisati priče, zar ne? Neće biti onako specijalne kao kad ih je Gven pričala, ali možda će Rozi da se seti nekih priča svoje bake, i mi ćemo to zapisati, ti i ja, da se ne zaboravi…
Veliki žuti mačak mi skoči u krilo i poče da prede… Dugo smo ako sedeli, sećajući se Gvendoline.noviinternet
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Navike
Navikla sam da ustajem rano. I vikendom se budim u isto vreme. Samo ne moram nigde da idem. Navika. To mi se svidja.
Navikla sam da uvece, ma koliko da sam umorna, obrisem celu kuhinju, sredim sudove... da mi bude lepo ujutru kad kuvam kafu, da mi je cisto i uredno, da me ne nervira neki dzumbus od ranog jutra.
Navikla sam da sve peglam, sem carapa.
Navikla sam da se ne obazirem na to sta drugi pricaju o meni. Narocito ako nema veze sa istinom. Nekada sam se silno nervirala i sekirala, nekada cak i plakala... a sad?! Samo mi prodje kroz usi - horizontalno. Nema vise one vertikale koja prodje kroz ceo organizam, pa mi izdere i zeludac i jetru i sve ostale organe. Sad udje na jedno uvo, malo se zadrzi u glavi i obradi, pa izadje na drugo uvo. Navika. I bas mi se svidja.
Navikla sam da je u zivotu mnogo vise teskih nego lakih stvari, ali zato kad naidju te lake - meni i sunce lepse sija. Ne kukam odavno, jer me to samo trosi, a nista ne resava.
Navikla sam da neke stvari menjam kod sebe, a ne kod drugih.
Navikla sam da mnogi misle da meni tece med i mleko, da ne objasnjavam da to nije tako, vec da smo svi napravljeni od krvi i mesa, od suza i smeha... Pre neki dan, idem ulicom i previjam se od bola u stomaku, kad jedna zena ce "Pa Gorice, sto ste se tako namrstili, nisam Vas takvu navikla..." - Rekoh joj da me boli stomak, da jedva hodam, a ona ce opet "Ma nemojte molim Vas, navikla sam da ste uvek raspolozeni".
Navikla sam se da mi sin posalje poruku, ako negde zaglavi malo duze, ali sto je jos lepse i on je na to navikao. "Majka, ziv sam i zdrav, doci cu kasnije".
Navikla sam da nenormalno smrdi na uglu Krunske i Kralja Milutina, pa uvek predjem na drugu stranu ulice. Tu zivi neki covek, kazu da ima 50 macaka, ne otvara nikad ni prozore ni vrata...
Navikla sam organizam da prilegnem preko dana dvadeset minuta i da se odmorim, a ne kao nekad satipo.
Navikla sam da kad je neko pokvaren i licemeran, kad me mozda i nesvesno vredja - cutim i razmisljam zasto je to tako, koju muku on ima pa se tako ponasa...analiziram pokusavajuci da razumem a ne da optuzujem ili vracam. Ne znam da li je ta navika dobra, ali me onda sve manje pogadja.
Gorica Nesovic
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
LJUBAVNI JADI
Zvali su me juče da gostujem u jednoj kredibilnoj tv emisiji, na temu – zašto smo sami, zašto je toliko ljudi samo, zašto su mladi ljudi u najboljim godinama sami? Da li smo postali, inače, nesposobni za veze, da li je zajednica dvoje ljudi prestala da bude važna?
Ne bih rekla da je prestala da bude važna, kao što, naravno, ne bih rekla ni da je ljubav izašla iz mode. Nije slučajno da su tribine mog prijatelja, psihoterapeuta, Zorana Milivojevića, na temu ljubavi i veza, toliko posećene. Fenomen jeste društveno, pa ako hoćete, i politički značajan. Savremeni svet je, obrni-okreni, sve više svet koji je okrenut pojedincu, ali to nikako ne znači i da se pojedinac u njemu dobro oseća. Ljudi žele vezu, i žele ljubav – međutim, problem je u tome što nas mediji kojima smo toliko izloženi, vakcinišu predstavom o „vezi“ i o „ljubavi“ : Ljubav je zamenjena rekreativnim seksom, veza je uglavnom neobavezujuća vikend gimnastika, a ljudi su predstavljeni kao bića za koja se ne vredi boriti. Otuda se, najčešće, smisao ljubavi prebacuje na ljubav prema kućnom ljubimcu, ili ljubav prema sebi, pod uslovom da je to „sebstvo“ okićeno neophodnim statusnim simbolima. A, prazno srce je, u potrošačkom društvu, najlakše napuniti stvarima. Ako je od samog života važnija fotografija, ako su od prijatelja važnije društvene mreže i ako je od jednog zagrljaja važniji broj „lajkova“ na instagramu, onda tu stvarno niko nema čemu da se nada.
Pa, ipak, na razgovore o ljubavi i partnerskim odnosima dolaze stotine ljudi svih generacija. Žele, u stvari, da čuju samo nekoliko stvari – da ljubav postoji, da ima nade i da je moguće pronaći partnera sa kojim se može ostvariti veza. Da je moguće voleti i biti voljen. Žele da čuju formulu za zaljubljivanje. Da dobiju savet ili , ako može, recept.
Nisam nikakva doktorka u toj oblasti, ali recimo da je prvi korak – nikada ne izvaditi mobilni telefon u kafiću, restoranu, odbiti da se gleda u ekran. Gledati ljude oko sebe. Ne isijavati oko sebe auru samozaljubljenosti – jer ti onda niko i ne treba, a samozaljubljene je najlakše osvojiti – i najslađe, ostaviti.
Kao teslijanci, moramo da znamo da našim mislima privlačimo istovetne događaje, a takođe i da su naše misli najčešće uslovljene našim iskustvima iz prošlosti. Zato je pošteno zapitati se, šta želim? Želim li ljubav, ili da osvojim neku osobu? Ako želimo ljubav i vezu, prvo treba da se oslobodimo prošlosti. Svih uspomena na one koji su nas voleli, ili povredili, svih sumnji, i svih opštih mesta da se ljubav događa samo jednom, svih davnih tihih patnji, kao i malerozne misli da je više nemoguće da Kupidon nanišani baš nas.
Nego, simbolički i stvarno da se umijemo sapunom LOVE, i da sebi kažemo da ljubav dolazi. Kako će da dođe, ako joj širom ne otvorimo vrata svoga srca i svoga uma?
Ja sam baš pre nekoliko dana počela sa ovim eksperimentom, pa ću da vam javim ko je zazvonio.
Mirjana Bobić Mojsilović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Part 1
Devojka prolazi noću mračnom ulicom, uzima mobilni telefon i folira kao da razgovara sa nekim.
E takve foliraju i orgazam.
Part 2
Sama devojka, posle ponoći, prolazi ulicom koja nije osvetljenja i u susret joj idu četiri muškarca.
Njih četvorica je čudno gledaju jer ne razgovara kobajagi ni sa kim na mobilnom telefonu.
Koja psihopata!
Part 3
Ide devojka noću mračnom ulicom, sama, i kobajagi razgovara sa nekim.
Iza nje idu četvorica muškarca.
Fura ona konverzaciju, smeje se, vodi opasan monolog.
I onda joj zazvoni telefon i nas četvorica umremo od smeha.
Ona se uplaši.
Part 4
Ide devojka noću mračnom ulicom, sama, i u susret joj idu četiri muškarca.
Njoj ugašen telefon.
Poenta: Htela je da isfolira kobajagi razgovor ali ne može.
Zaključak: I kako da veruješ takvoj devojci?! *smajlikojisečudi*
Dabetic Ivan
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 11 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
