|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Nisi ti on
Produži, nisi ti taj.
Rođen da gubiš u već dobijenim bitkama,
I ljubiš u otupelim jutrima.
Nisi ti talentovan za poroke
I ne znaš da nazdravljaš za loše odluke.
Ti nisi bio u divljini,
I ne znaš kako je to sam sebi dušmanin biti.
Nemaš tog šlifa da patiš u tišini
i svoje greške pravdaš
da samo jednom se živi.
Nisi ti on.
Suviše svoj da prkosiš sudbini,
predugo sam da poznaješ nespokoje.
On igra s kurvama u kafani
I govori da za mene nije onaj pravi.
On samoći daje smisao
I ne veruje da može voleti
Dokle god bude disao.
Shvati, nisi ti on.
Nezvan gost mojih nemira
Granica mog svemira.
Moja zlokobna ćud,
Uzaludna nadanja,
Svi pokušaji
Veličanstvenog stradanja.
Ti si najsvetlija boja
Na onom platnu osećaja,
On neprijatno crvena.
Dragi moj,
odustani od šapata,
Tvoje ime odzvanja
U hodnicima velikana.
Ne želim tebe
ni tvoje prolećne kiše,
hoću da od njegovog sunca
dobijem opekotine.
Ne želim budućnost
Koja sija
od skovanih planova,
Ja želim nesklad
Želja I pravila.
I zato bolje produži,
Jer nisi ti on.
misskas
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
VEČERAS
Večeras sam te vidio među stihovima
u sobi osvijetljenoj samo mojom aurom
u kojoj vladaju mir i černobilska tišina
Večeras sam te vidio među stihovima
u krevetu koji je poluprazan i mrtav
dok sam željan života gledao film
Večeras sam te vidio među stihovima
koje pišem u filmu punom strasti
u kojem sam glavni glumac
Večeras sam te vidio među stihovima
koje natapam crnom tintom svoje krvi
ne bi li nacrtao put erosa.
Mehmed Mahmutović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Mansarda ispod neba
Sve ovo je pogrešno,
velika greška prokletog univerzuma
opet su se čudno poređale planete
i sat je pogrešan
i dan je pogrešan
i mesec je pogrešan
i godišnje doba je pogrešno
i godina je pogrešna,
ma, čitav vek je pogrešan!
Zašto se sa zvezda nisi spustila malo ranije
u doba renesanse ili burleske
kao neka zanesena slikarka
opijena bojama
pa da lebdiš preko kaldrme
i da za iza tebe ostaje samo miris lavande skriven u kosi, žiponu suknje
dok očima kradeš ulice, oblake i prve poljupce skrivene senkom drvoreda,
da prisvajaš pragove šina
sve čelične mostove,
milovanja kišobrana i kiše,
zamišljene bradate gubitnike sa nogama u reci,
gospođice i prostitutke,
gospodu i bitange,
i da sve to pod tvojim rukama dobije notu večne poezije
i da sve to nastaje u tvojoj blesavoj glavi u nekoj tik ispod neba mansardi
u kojoj sve vrišti od nervoznog bata bosih stopala, zvuka šibica, vođenja ljubavi između četkice i platna
i ruže vetrova koja se ustremljuje na tvoje gotovo nago telo,
i da odatle pokrećeš revolucije
i da se prinčevi odriču svoje krune i plave krvi
da neko zbog tvoje kiste odseče svoju kosu
i da ceo svet stoji dok oživljavaš bojama platno
da se zbog tebe stogodišnji ratovi vode,
zašto,
zašto se dovraga nisi rodila tada kada je sve bilo jednostavnije
kada je ljubav imala smisla
i kada se branila do poslednje kapi krvi
i kada joj se nazdravljalo do poslednje kapi vina
kada ništa nije bilo važnije od čežnje
kada je kroz telo prolazio grom samo od jednog jedinog slučajnog pogleda,
kada su snovi bili na ceni
a sanjari vladari sveta,
zašto se ludo jedna nisi rodila tada
zašto si čekala ova suluda vremena
za takve poput tebe
potpuno pogrešan vek...
Stevica Rajčetić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Kasni septembar
Spusti me na opali list i spevaj pesmu kakvu ja nikada neću umeti. Nešto kao vesela seta. Rana jesen. Ili kasni septembar.
Kako god, mislim na ono vreme kada se ptice dele na ove i one, paprika prodaje “na karton“ i kada dnevnik čeka prvu ocenu.
Sećaš se…?
Naravno da ne…
Nismo imali pojma da je vreme ajvara, tegli i improvizovanih peći od poluburadi.
Zapravo, nismo imali pojma čak ni da postojimo…
Samo smo živeli svoje živote. Septembar. I ranu jesen.
I sve ostalo…
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
ILUZIJE
“Da li još uvek razmišljaš nekad o njemu?“ pitala me je.
Ćutala sam.
“Pa… ne razmišljam ali dešava mi se da ga sanjam. Ne mogu to da objasnim. Ili razmišljam šta bi bilo da sam se tamo zaposlila i ostala. Da smo bili blizu i da smo… ma uopšte ne razmišljam vidiš.”
“Pa zašto? Neverovatno..!”
“Znam, glupost. Ne pitaj me zašto! To je kao da pitaš zašto je zemlja okrugla!”
“Zemlja nije okrugla nego elipsasta. A ti si totalno pobrljavila. Pa prošlo je dve godine.”
“Neću ti više ništa pričati, definitivno.”
“Ćutanjem o tome ne postižeš ništa. Osim da ga vidiš na oltaru sa drugom.”
“Ma nema šanse, mi smo se verili i on to dobro zna. Imam limun da to i dokažem.”
“Haa-ha. Zamisli pojaviš se u crkvi i kažeš nevesti – ‘alo devojko gde si krenula, ja sam ga prva upecala, pogledaj ovaj limun-prsten. A ti se ne pravi lud!”
Obe smo se zasmejale. Mislim, ne ja i nevesta, nego nas dve drugarice.
Da se razumemo, moja najbolja drugarica i ja, a bogami i ja i druga ja. Nije to bilo ni po čemu posebno veče. Niti sam posebna ja, niti je poseban on. Nema tu šta posebno da bude, stvarno. Osim tog nestvarnog dela. Iluzije koju sam ja stvorila u glavi, usled nedostatka činjenica.
Mogu vam reći puno o iluzijama. One mogu da stvore prava osećanja, i da se uvuku u snove. Imaju razne boje. Boje očiju, kose, jesenjeg sunca na keju, boje čežnje, gladi, ali ne one od koje zavijaju creva. Gladi za usnama i rukama. Zagrljajima, poljupcima, zajedničkom putovanju, isprepletenom vremenu, klišeima.
A verujte, imam ja mnogo o čemu da sanjam. Na primer, sanjam da odem u Egipat i vidim piramide; o tome pričam ceo život i dosadih i Bogu i narodu. Safari, jahanje kamile i hodanje po belom pustinjskom pesku od kog se sandale tope. Nepregledne dine pred sobom. More, kao oaza. Sve to je jedan san.
Sanjam i da jednog dana imam sopstveni fitnes klub i da držim dobre treninge. Da pomažem ljudima da nađu vremena za sebe i da budu zadoboljni u okviru sebe. To je jedan običan ali veliki san. Činiti da ljudi budu lepši, zdravi, srećni. Mogu ja to.
Nego, koga briga za moje snove.
Nedavno sam ga sanjala i… tu ne vidim nikakvu veliku stvar, niti veliki san. On je davna prošlost, osim što je opet leto i ja se sećam letnjih noći koje mirišu na pesme i poruke koje su grlile srce. Poruke koje grle i mirišu? Da, verujte mi. To je san koji nikome ne donosi dobro, čak ni meni. Uhvatim sebe sa svežnjem pitanja “Šta da…” i mnogo različitih glagola u 1. licu množine. Pa protresem glavom.
“Pa… dokle misliš tako?”
“Kako?”
“Da ga sanjaš.”
“ Snovi ne bole i ne povređuju. Od noćnih mora niko nije umro. Neću ni ja od snova o njemu.”
Nasmejem se i zagrlim najbolju drugaricu, što brine za mene. Popijemo tekilu na eks. Bacimo limun. On je totalno nebitan u celoj priči. Mislim, limun.
No, kad stvoriš iluzije, moraš to očekivati – pomalo sete, pomalo opijanja i pomalo pitanja, od kojih ništa nemaš. Uz opijanje nekako idu pitanja, od najbolje drugarice i ona unutrašnja propitivanja… o iluzijama. Iluzije su lepe sve dok ne postanu deo realnosti. Njima tu nije mesto. Njima nigde nije mesto.
Ali, drugar, bolje iluzije nego noćne more. A i bude ti nekako žao da se rasprše…
Aleksandra Rajić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
SAN
Video sam jedan san
pun flastera, gipsiran
Infuzija mu u veni
izboden je ko gobleni
ispod miške stoji štaka
za mnom ide takav kljakav
"Što me pratiš?" viknuh "Stoj!"
a on meni "Ja sam tvoj
Šta bi sa mnom, nisi znao
pa si me se odrekao."
Ostavi me, ja bre koljem
nađi drugog, živi bolje!
Pogleda me tad moj san
i bejah ko popišan
"Zar ti misliš moj sestriću
ljudi rastu na drveću?
Dosadi ti da te prate
pa ih menjaš ko kravate?
Nije tako, jednog imaš
pa se oko njega cimaš
Šta da radim, ti si meni
jednom našo si se u smeni
Nisi neki selebriti
ali zauvek ću s tobom biti".
Zaćutah u jedan mah
pa se tiho zaplakah
Kada sam na ljude režo
od svojih sam snova bežo
Predamnom je sad ruina
nekad bilо to snovina!
Sad ga grlim, sve nevešto
bože, ostalo je valjda nešto?
Neka spava posle svega
noćas sanjam ja za njega...
Miodrag Stošić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Druga strana Sveta
Sat na srcu je prestao da kuca. Svet je stao. Sve je prekriveno ledom. Ljudi su prestali da postoje. Pogledi su se ugasili. U crnom kaputu i dubokim cipelama, navučenim rukavicama i vunenom kapom na glavi, užurbano sam koračao ka drugoj strani ovog Sveta kako bih video da li je se i tamo sve ugasilo.
Od meteorologa nije bilo nagoveštaja da će Svet biti prekriven ledom i da će mnogi umreti. Zaposleni u državnim institucijama su odjednom nestali kao da nisu ni postojali.
Dok sam koračao ka drugoj strani Sveta, susreo sam se sa nekoliko Sudija. Jedan od njih je moj prijatelj koji je često bio protiv mene, ali ovog puta je stao na moju stranu.
Drugog sudiju sam poznavao ali ne tako dobro. Znao sam ga iz viđenja. On me je napao tvrdnjom da sam ja odgovoran za ovu natprirodnu katastrofu. Njih dvojica su nastavili da se svađaju. Ostale sudije nisu progovarale. Gledali su me kako nestajem u njima.
Nemam ideju kako da spasem Svet. Brao sam žute Maslačke i bacao po ledu misleći da će trava da se obraduje. Krao sam Suncokret kako bih sadio gde god stignem ali led je tvrdoglav. Vozio sam bicikl misleći da se neću okliznuti. Smotan sam, a ti se smeješ. Pokretao sam vozove, uzimao jeftina vina dozivajući je sa starih zgrada. Tintom pisah tvoje ime na svim jezicima, ali Tvrdoglavost slovima nije dozvoljavala da se vide. Urlici vetrova i uplakani oblaci se oko mene otimaju ko će više da me povredi, povukoh se brzo jer za spasiti Svet nemam ideju.
Prolazio sam nestalim gradovima. Susretao (ne)poznate poglede koji su upirali prstom u mene.
„Ti si kriv!“ – dobacivali su iz mase.
Prilazili su mi. Smejali su mi se u lice. Rugali mi se. Niko istinu da progovori! Za spasiti Svet nemam ideju. Koračao sam besno, užurbano, psovao sam Nju na četiri jezika. Sati su prelazili u dane. Dani su se mešali sa nedeljama. Nedelje se pretvarale u mesece. Nakon pedeset jednog dana sam stigao u krajeve gde sam rođen. Leda nije bilo, a temperatura je dostizala i do četrdeset stepeni. U ovim krajevima se retko pamti hladno vreme. Nijedan živ čovek nije doživeo sneg, niti led, ali kiše su česte.
Tražio sam svoje prijatelje da mi pomognu, ali su me savetovali da heroji ovom Svetu nisu potrebni. Ja želim biti heroj. Ja sam Njen vitez! Vitez koji nema ideju kako da spase Svet je rob istog.
Umesto vetra duvali su glasovi dobrih i loših ljudi. Zapravo nisam znao odakle dolaze topli i hladni vetrovi u isto vreme. I jedan i drugi vetar su duvali Ubeđivanja u mene da nisam ja kriv za led na drugoj strani Sveta. Šaptali su mi teorije Ljubavi koja nije sa ove planete. Govorili su mi o Zvezdama koje posmatraju ovaj Svet, pričaju mi o ponosnom Mesecu koji više nije tu, stidljivom Suncu koje se ne smeje i Kometama ljubavi koje planiraju osvojiti polovinu Sveta koja više nije moja. Za spasiti Svet nemam ideju.
A želim biti heroj, Njen vitez. Ušao sam u bar kako bih udavio pivom tugu u meni.
Ubrzo su došle poznate i nepoznate Sudije koje su uvek bile uz svakoga od nas. Došli su i Ljubomorni i Zaljubljeni da posmatraju mene uplakanog i pijanog. Napokon je došla i Ona. Devojka koju volim tri godine šest meseci i četri dana je ušla sa Brigom i Važnim obaveštenjem u bar kako bi i Ona mogla da mi sudi za postupke u kojima joj je najjači argument da nije do mene već do nje i da će sve biti u redu.
Pritom će mi poželeti sreću u mom životu, u mom Svetu. Za spasiti Svet nemam ideju.
- Mislim da treba da prekinemo. – reče mi ne gledajući me u oči.
- Videh kako je led prekrio tvoju polovinu Sveta. I ne znam kako da spasem nas. – rekoh joj dok sam naginjao na eks pivo
- Ne ide nam više. – odgovori mi uz osmeh koji je pokušala da sakrije.
Utom su u bar ušli neki meni čudni i nepoznati ljudi. Njene Sudije su znale o kome se radi. Ponosnog Meseca i dalje nije bilo. Slutnja i Istina se više nisu krile u toaletu bara, već su istog trenutka progovorile.
- Imaš drugog, zar ne? – upitah je
- Već dva meseca se viđamo. – odgovori mi kroz suze koje su ledile pod bara.
Nakon što smo prekinuli, ona je izašla sa svojim prijateljima i poznanicima iz bara. Ja sam ostao sam. Naš Svet koji smo zajedno izgradili je počeo da se ruši od njene polovine. Ona je se preselila istog trenutka na drugu planetu. Moja polovina planete je izdržala još tri meseca nakon što se i ona srušila. Lebdeo sam u Svemiru među mnogim Usamljenicima koji su bili dobronamerni. Rekoh im da sam Heroj. Smejali su mi se jer su i oni tvrdili isto.
No, gde su nestali heroji? I gde su nestale ideje za spasavanje Svetova? Jer, ja sam i te kako želeo da spasem naš svet ali nisam znao kako. Zaista nisam. I čvrsto sam ubeđen i niko me u suprotno neće ubediti da kada se jedan Svet stvori, vredi se za Njega boriti kako bi opstao. Naš Svet je bio čvrst, stabilan i jak i, nemam objašnjenje za njegov nestanak. I ubeđen sam da Svetovi propadaju zbog glupih razloga i besmislenih sitnica. I Svetovi koji imaju mnogo Sudija takođe nisu stabilni. Ja i dalje nemam ideju kako da spasem Svet. I želim biti heroj, njen vitez.
Дабетић Иван
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Saksija
Smesti me u sve one pogrešne misli koje si imala pred spavanje, ili u polumraku kupea kojim si grabila ka nekoj tamo budućnosti, ili u lepljivoj vrućini autobusa koji vozi bilo gde, gde me nema…
Smesti me u miris koji dođe tek ponekad, samo u određeno doba godine, i to ne svake, i promakne kroz nozdrvu kao paun, šireći okolo svoju ničim opravdanu sujetu.
Smesti me u saksiju napunjenu peskom. I ostavi me na beskonačnoj suši.
Ako ikada izniknem, obećavam da više neću imati bodlje.
oblogovan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Zamišljam je nagu
Zamišljam je nagu,
kosa joj slepljena uz kičmu
u ruci ima čašu vina
opijena muzikom
Pod penom svoju lepotu skriva,
Gledam je,
naga u kadi leži
telo joj se mazi sa iskrama
svetlucaju pore i mokre vlasi
oči u mraku menjaju boje,
misli se moje znoje
dok ona donju usnu ovlaš grize
rukama skriva grudi
iz pene se bronzana kolena dižu
u meni se ludačka želja za njom budi
zbog takvih žena se vode ratovi
zbog takvih žena se napinju grudi
vazduh postaje beton
tlo pod nogama podrhtava,
sve zbog njihove mirisne kože
sve zbog njihovih lepršavih suknji
i nije strano da se pleše po kiši
i bez problema nastaju pesme
i bez suviše pitanja ostaje se bez zuba
U pola noći bez razloga budi
ako se od tupog bola u stomaku
zaspati ikako i moglo.
Zamišljam je nagu,
kosa joj vodi ljubav sa penom
liže joj nakostrešene oreole
plamen joj nagriza butine bele
kapljice prave bure u ušnoj školjki
iz pupka talasi kreću
u tajnoj uvali Između nogu pevaju sirene,
zamišljam je nagu
u mojim mislima sva je od nemira
sva je od vode
sva je od vatre i vina
satkana od čednosti i bluda
koža joj miriše na lavandu i med,
i zbilja ne radi ništa čudno
samo naga u kadi leži
prekrivena iskrama i penom
al ipak moje želje znoji,
al ipak moje strasti rasplamsava
al ipak moju čežnju hrani…
Svetozar Rajčetić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
TO NEŠTO ŠTO IMAŠ SAMO TI
Čuvaj to nešto što imaš u sebi. Ne može niko bolje da ga čuva i poznaje od tebe. Prigrli ga čvrsto, kao ljubav, kao uspomenu, i pazi kome ga sve daješ. To nešto možda trenutno baš i nije nešto naročito. Možda je krhko, možda je plašljivo, tiho i slabo, ali je tvoje. Znaj da će vremenom biti još veće i bolje i da ćeš ga ponosito deliti sa svima.
Ali, prvo ga zadrži, oblikuj, neguj, nikako ne odustaj od njega i, tek kad budeš siguran da je pravo, iznesi ga, pokaži svima radosno i smelo, kao najbolji deo sebe.
I ne zaboravi da će to tvoje nešto za većinu biti ništa, ismevaće te, praviće te ludim, ali briga te. Ti samo čuvaj to nešto i radi na njemu. Niko to ne može da uradi osim tebe i zato istraj. Naprosto moraš. Nema ko drugi. To je tvoja misija. Zato je izvedi najbolje što možeš.
Ne očekuj odmah da te prihvate. Seti se koliko je tebi bilo teško da prihvatiš to nešto u sebi? Ne očekuj odmah da te zavole. Seti se koliko je tebi bilo teško da zavoliš sebe?
I znaj da su i drugi imali to nešto pa su ga ugušili, zaboravili, izdali... Za početak, pazi sa kim ga deliš i pazi kome ga sve pokazuješ.
Ljudi jesu dobri, ali ne uvek. Mogu da te odvuku sa prave staze i šta onda?
A kada uspeš, onda će ti biti svejedno, to nešto će biti svačije i bićeš srećan zbog toga...
To nešto može biti film, slika, može biti pesma ili lik neke osobe.
Nema veze šta je, znaj samo da je tvoje i da moraš da ga izneseš do kraja. Možda nećeš uspeti, to i nije toliko važno, bar ćeš znati da si probao, da si se nosio sa težinom sveta i savest će ti biti čista.
Možda nećeš uspeti, ali znaćeš da si dao sve od sebe i biće ti lakše…
Tako sam i ja davno otkrio da u sebi imam to nešto. Neki unutrašnji glas koji me prati gde god da idem. Neka slika koja se razlikovala od svih drugih slika. Neka melodija koju niko još nije odsvirao. I, umesto da sam krenuo za njom kao za najčistijim izvorom u sebi, zatrpavao sam sve to najgorim mogućim glupostima. Stideo sam se onoga čime treba najviše da se ponosim. Skrivao sam ono što treba svima da se pokazuje i bude za čast.
I onda je u meni nešto puklo - počeo sam da pišem. I počeo sam da govorim, da živim, da dišem. Isto tako se nadam da će i u tebi nešto pući i da ćeš najzad početi da radiš ono što voliš, ono što te čini srećnim. Ako je to pesma, da pustiš glas i zapevaš; ako je to žena, da joj pružiš ruku i zaigraš, a ako je to život, da smelo zakoračiš ka njemu pa šta bude.
I obavezno čuvaj to nešto, radi svaki dan na njemu, neguj tu strast, posveti joj se kao najboljem prijatelju, kao voljenoj osobi i znaj da te niko ne poznaje bolje od tebe. Šta god da ti pričaju, to su samo priče, jedino ti znaš onu pravu jer živiš sa njom otkako znaš za sebe.
Tako je i sa mnom, tako je sa svima nama. Samo treba skupiti hrabrost i zakoračiti na drugu stranu, na drugu stranu koja se svima nama smeši. Kao i to nešto što u nama odzvanja i pokušava sve ove godine da izađe na površinu.
Nadam se da ćeš mu dozvoliti, ja jesam i srećan sam zbog toga. Nadam se da ćeš i ti...
Stefan Simic
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 5 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
