|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Za sve one koji pišu poeziju ne da bi nekoga dobili već da nekoga ne bi izgubili: VernikHteo bih da se svakoga jutra umijem tvojim osmehom
Da se zakopčam u tvoje svilene dlanove
I da kroz prozor od tvojih usana udahnem gusti vazduh sna
Koliko je samo devojaka glumilo tebe a da nisu znale za svoj angažman
Navlačile su tvoje nežno lice na svoje čeone kosti i na jamice na obrazima
I svaku je žuljalo
Nosio sam te istetoviranu na unutrašnjoj strani kože
Svi su te videli
Ali niko nije umeo da te obriše
Pitali su me jesam li tvoj verenik
Odgovarao sam – Daleko od toga
Ja sam samo njen vernik.
Ljubavi, misli su mi danas dva broja veće
Pertle mojih cipela pletu mi se uz nogu
I moje srce je bokal bez dna proliven
Kroz koji cure krv, suze, ljubav i glad
Zapamti me
Ja sam rasejan i sigurno ću negde sebe zaboraviti
I zemlja i nebo i sve što gmiže, pliva i hoda urotilo se da nas ubedi da ljubav ne postoji
Na kraju ćemo im poverovati, ali to neće biti važno
Prestaćemo da budemo zaljubljeni ali ćemo tad već uveliko voleti jedno drugo
I nećemo dozvoliti da se povredimo
I živećemo u laži
U toj prekrasnoj, divnoj, ludoj laži
Igraćemo se ljubavi
Glumićemo u predstavi čija će publika brojati samo nas dvoje
Igraćemo se ljubavi za nas
Za naše krhke dečije snove, za naše velike oči sa dioptrijama bajke
Igraćemo se ljubavi čak i za sve naše pretke, bake i deke i naše licemerne roditelje koji su nas sve vreme lagali da ljubav postoji
Bićemo advokati svih celuliodnih slika ljubavi, svakoga tona odsviranog u njeno ime
Svakoga stiha varljivih pesama pečatiranih ružem za usne
Igraćemo se ljubavi za sve njih
Postaćemo telohranitelji titravih iluzija
Iluzija čitavog sveta
Jer svet mora da jede
A svet se hrani snovima
I jednoga dana opet ću se zaljubiti u tebe jer si se sve te godine igrala ljubavi sa mnom
Kada su sva deca iz komšiluka već bila odrasla i dobila brkove, stomak i kravate i prestala da se igraju
Što mi nikad nisi dopustila da posumnjam u tvoju beskrajnu ljubav već si rešila da ne vidiš istinu, ušila oči i spavala kraj mene i sanjala jedan bolji svet
Voleću te ponovo jednoga dana jer si svoj divni mali život prosula po meni kao vodu ugrejanu toplim šakama
Što si se sa mnom igrala ljubavi koja pre nas dvoje nije postojala
I toliko o tome!
Pričaćemo drugi put
Ima vremena jer ja ne idem nigde
Čak i ako budem ikada prestao da te volim
I ako se ova crna slutnja koja mi titra u oku
Prospe na zemlju i potopi čitav moj svet
Ostaću razapet vodom
Kraj tebe
Disaću vazduh kroz tvoje usne
Crtaću tvoj profil svojim mastiljavim suzama
I igraću se ljubavi!
Pitali su me jesam li tvoj verenik
Odgovarao sam – Daleko od toga
Ja sam samo njen - vernik.moj divni mladi prijatelj Miodrag Stošić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
On je ja
On je vreme koje zastane dok drugi udišu snove,
uzdah koji je čujan samo u apsolutnoj tišini noći i vakuma ljubavi,
dodir koji prodire kroz sve slojeve kože, teče kroz krvotok,
večnost milisekunde razmenjenog pogleda,
pad svilene haljine na tle i pažljivo biran čipkan donji veš.
On je svanuće i topli sjaj prosut po zvezdarskoj šumi,
zvuk poruke i osmeh koji sledi, koji traje, sa kojim se spava
rumenilo obraza i dobro poznat treptaj u stomaku,
miris zumbula i blaga svetlost zaboravljenih novogodišnjih lampica,
san koji sam usnula, izmišljotina, mašta, želja.
On je ja.
devojkakojačeka
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Kako napisati lošu pesmu?
Kako napisati lošu pesmu?
Jednostavno, izabrati loš dan,
napraviti sebe
od nestabilnih materijala
i sve što otpadne nazvati
pesmom. Pa čak i toliko loše
kao ovo:
kad mi budu
dodeljivali
ulicu,
tražiću da
se paralelna,
s kojom se
nikada ne ukrštam,
(Čak ni posle
hiljadu uporedih
koraka),
- nikako i nikad
ne nazove po tebi
Kad budu
nazivali nekakvu
biblioteku
po meni,
tražiću
da se sve prečešlja
i da se uklone
pesme s tvojim
imenom
Ali ako budu
nazivali most po meni
moraće da preimenuju
reku u tebe
makar još narednih
trista godina da protičeš
kroz mene
jednakom dubinom
i snagom kao
i sad
Napisaću toliko dobru pesmu o tebi, da će je i poslednji čovek čitati,
gledajući kako se Sunce gasi i svet nestaje...
beskrajno inspirativan Ratko Petrović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Bajka
Iznad kreveta, tik iznad glave imam saksofon iz koga izlaze neke, verujem, lepe note. Na moju žalost, nije pravi već je to jedan super-lep-straobalni-fenomenalni dekorativni stiker
Ispred mene, tačnije, ispred kreveta, na radnom stolu, stoje poređane knjige, jedna stara neispravna pisaća mašina, razlednice iz Milana, Pariza i Amsterdama, jedan sombrero i jedan običan slameni šešir.
Sa leve strane stoji televizor čija je najveća namena ta da zameni luster ili lampu ako kojim slučajem crkne sijalica. Nema antenu i plavi ekran svetli baš toliko vremena koliko je potrebno da sa sebe skinem odeću i da uletim pod jorgan.
Sa desne strane, na noćnom čekaju jedna veoma čudna piksla u obliku Indijanca koji hoda hoda četvoronoške, čaša sa vodom, jedan jedrenjak, lampa sa kojom uplivavam u snove, par knjiga i NIN.
Sa iste strane je i veliki dvokrilni prozor preko čijih stakla padaju zeleni venecijaneri, na jednom krilu spušten do samog dna, dok je na drugom namešten na pola prozora. I baš je on povod za ovaj tekst. Taj, na pola spušteni venecijaner.
Evo, sad će već nekih nedelju dana kako se budim nasmejan, skoro uvek u isto vreme. A u proteklih par meseci, baš se nisam mogao pohvaliti ustajanjem pre podneva, pa ni sa osmehom od rane zore.
A sad, ustajem sa prvim zracima Sunca. Lepo, kako se onako lenjo diže, ono ulazi u moju sobu, pleše mi po licu i ko zna šta još radi, kad se više ne budim ko mrgud koji mrzi ceo svet. A sve to zbog jednog venecijanera koji dugo vremena nisam podizao, pa sam morao zbog Đoleta. Dakle, sada smo došli do toga da je za sve lepo, pored njega kriv i Đole. I Bela, njegova devojka, zbog koje sam i gledao Đoleta šta radi kroz prozor. A da bih ih video, morao sam da stojim kraj prozora.
Znate, kad vam dan počne sa Suncem na usnama, pa se onda proteglite, razbarušite kosu, stanete bosi na hladan laminat i pogledate kroz prozor, a kroz njega vidite dva lepa psića kako se ljube i njuškaju kroz ogradu, dan vam ne može propasti. Pa još ako na sve to lepo dodate i jednu pesmu koja vam se urezala u pamćenje, gotovo da ste ovisni o njoj, pa je u prvih sat il dva razbuđivanja stalno ripitujete, a imate pritome i toplu kafu u rukama, dan vam ne mogu pokvariti sve stranice žute štampe ovoga sveta.
Osmeh i ta neka sreća koja me ispuni u ovoj pomalo čudnoj „ni tamo, ni vamo stil“ uređenoj sobi, dovoljna je doza letenja na ružičastom jednorogu da posle dosta vremena ponovo mogu biti makar u jednoj cipeli Petra Pana. Dobro, pre bih želeo da hodam sa njegovom kapom na glavi, jer pod kapom je ono što sanjaš, želiš i o čemu maštaš, neka bajka koju si počeo da pišeš još odavno, ali su ti neki odrasli i brkati ljudi lupali packe po prstima, pa si vremenom toliko navikao na packe, da si i sam sebe lupkao svaki put kada bi počinjao da pišeš nastavak.
A onaj ko ume da piše bajke, taj ume i da ih živi, pa čak i u ovom svetu danas, ma koliko god to ludo zvučalo.
Što se mene lično tiče, ne znam da li umem da ih pišem, znam samo da ih volim i da verujem u njih. Mogu da napišem pesmu, mogu da napišem neku malo dužu priču, mogu da izmislim jednom malom medi čitav svet u kome i prsti govore a plišane mede nastavljaju svoj život dalje, u nekoj šumi, daleko od Beograda. Mogu da maštam i mogu da pričam u nedogled i da slepo verujem u to. Ponovo, posle baš dosta vremena, sve to ponovo mogu.
A sve to zbog dva psića, jednog zelenog venecijanera spuštenog na pola prozora, saksofona, Sunca i jedne pesme koja mi stalno svira u glavi.
svetozarrajcetic
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Ništa se tu nije moglo uraditi
Svake večeri sat je odlazio na spavanje kada njegove kazaljke odigraju tango i sastanu se na dogovorenom mestu za koje jos uvek niko ne zna.
U tom trenutku, bez treska blindiranih vrata, bez ikakvog zvuka odvijao se jedan ritual.
Čovek ciničnog izraza koračao je teško. Cipele su mu bile napravljene od pamučnih oblaka, majica izatkana snovima, a pantalone su bile opscena, on u stvari nije imao noge.
Prolazio je ulicom Hirundo. Da, to je radio svake večeri.
Dolazio je do jedne tačke. Jednog raskršća. Onda se polako sa tog mesta uzdizao do tamo negde iznad snova, pa sve do meseca. Virio je kroz prozore ogromnih zgrada. Tamo gde je bilo upaljeno svetlo ništa nije mogao da učini, tu je dolazila nesreća. Samo je beležio sve to na svom čelu. Udarao je recke u kožu kao u zid.
Ali oni prozori koje je obavijala tama, iza kojih se nije video pokret, oni su bili čuvari života.
I prošao bi onda sve zgrade, do svog konačnog odredišta.
Do mesta na kom se sudaraju sudbine. Tu je šaputao sve što je video, morao je, sve je ionako pisalo na čelu.
I niko nije znao, da se vremenu ne sme prkositi i da svetlo privlači zle duhove. Nisu znali, a niko se nije ni potrudio da im kaže.
Zato je u ulici Hirundo svake nedelje bilo bar po desetoro mrtvih, od male dece do onih sasvim starih.
I za sve je bio kriv Čovek S Lastama U Oku. Nikad se nije potrudio da pobedi vreme…
malabreskva25
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Pogodi reč
Na mermernoj ploči, staroj koliko i vreme, mesečina je šarala odraz.
Taj odraz pretvorila sam baš u ovu priču, koju vam s’ knedlom u grlu prepričavam.
Na mestu na kom se sudaraju zapadni i severni vetar, u centru vasione, u podnožju planine, stari čarobnjak je mrmljao nešto sebi u bradu
Njegov žuti ogrtač vijorio se kao zastava koja najavljuje mir. Ali onda on dvaput udari dlanom o dlan i ispred njega se stvori crni lonac.
Tako taman, kao da je progutao sam kraj sveta.
Čuvar tajne veštine, izgleda kao da se premišlja, ipak otpoče magičnu igru.
Možda mi nećete verovati, i meni je dugo trebalo da shvatim šta je on u stvari radio. A, kada sam shvatila sve je postalo tako očigledno.
On je reči pretvarao u nešto čvrsto, opipljivo, u artefakt, u stvar, čak i u biće.
Mešao je zvuke, mirise i boje, svake reči. Neke su se otimale, bežale kao da su žive, ali su sve na kraju završavale u tami lonca.
No, baš to veče u igri su bile samo najlepše, najmirisnije i najmilozvučnije reči. Sijale su kao božićne lampice, kao svećice na torti, kao srce zaljubljenog dečaka.
I koliko se sada sećam, čarobnjak je tada ukrao miris leta (ono 7 godina nije mirisalo isto, posle smo se svi navikli na novi miris, kako to obično biva), spojio ga sa zvukom kiše i u koloni u taj mrak poslao… Reč plavo, reč mir, reč heroj, reč kez, reč ringišpil i kraljicu svih reči… Maštu.
Kada je sve to smutio, život se na trenutak zaustavi. Ja sam prestala da dišem. I samo jedan bljesak raspara nebo.
Lonac je pukao, raspao se, ma rasparao se kao iznošena majica.
A, iz njega izadje najlepša devojčica koju sam ikada videla.
Čarobnjak joj reče, ti si lepota i sijaćeš istim sjajem, a opet će te svako drugačije videti.
A, ja kao leptitrica, privučena, pa da li sjajem, da li tajnom, izadjoh iz zaklona mermerne ploče.
Čarobnjak me u tom trenutku pogleda, sveznajućim očima i obrati mi se po imenu.
„Viktorija, bićeš večno prokleta. Ceo život igraćeš se rečima, nizaćeš ih i smejaćeš se njima, A uvek će ti nedostajati baš ona jedna, koja vredi kao hiljadu drugih.“
Ja i danas, posle skoro večnosti, tražim tu reč, da njome opišem sebe.
malabreskva25
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Svaki stiX je pazl istrgunt iz treptaja života Volim pesme koje su inspirisane istinitom pričom. Pevača Merlina najviše volim jer je on na najbolji način u svojim pesmama opisao ljubav, veru i život.
Evo nešto što iskopah i što nisam znao:
Dino Merlin je bio iz siromašne porodice, otac mu je bio alkoholičar, a majka Bula.
Maltretirao ga je i napustio kada je Merlin bio jos uvijek dijete - i tako je napisao pjesmu "Kad ti dođem, nesrećo... Nemoj plakat, nemoj klet, nemoj slutit nagore, Oca nisam birao, ko prosjak sam se rodio..."
Stalno je gledao jednu gitaru iz radnje i maštao da će je jednoga dana kupiti. Iako nije imao za to novac, jer je gitara preskupa, Merlin je prodavao ćumur. "Prva gitara se zvala „Vegas M“. Danima sam prolazio pored prodavnice u čijem je izlogu bila. Prislonio bih nos na izlog i zamaglio staklo gledajući tu gitaru. Bila je to sasvim obična gitara, ali za mene koji sam tada živeo u konfuznim vremenima, vremenima besparice, bila je nemoguća misija kupiti je. Moja mama nikad nije želela da postanem ovo što sam postao, pa nije dolazilo u obzir da mi pomogne da kupim svoj prvi instrument
Sakupljao sam novac koji bih dobijao za Bajram i unosio sam ćumur komšijama po kraju, a ona je, kada je videla kako sam uporan, jednog Bajrama dodala preostali novac tako da sam konačno kupio tu „Vegas M“ gitaru. Bila je to jedna od mojih prvih pobeda u životu. Tada sam rekao sebi, a i danas se toga pridržavam: sve možeš ukoliko dovoljno želiš. U to vreme je imao mnogo napisanih pjesama. Danas u Sarajevu ima Magazu prepunu gitara.
Njegova sadašnja supruga bila je iz bogate porodice i, njeni roditelji nisu dali da se uda za njega. Dok je Merlin išao na zanat, ona je išla u Gimnaziju, pa joj je posvetio pjesmu "Kad si rekla da me voliš… ti nikad nisi ni u šali od ljubavi sa mnom probala, uvijek si neke odlikaše kraj sebe ko cuke vodala... al’ ko sem Boga zna odakle to i kako dođe - kad si rekla da me voliš" - zajedno su pobjegli kad su imali 20 godina, kasnije se i udala se za njega, odnosno tajno su se venčali kada je Merlin imao 21 godinu.
– Borili smo se, krili, ali niko nas nije mogao rastaviti. Nakon pet godina smo se tajno vjenčali. Bilo je to romantično vjenčanje, iako sam svoju ženu doslovno oteo. Uz nas su bili samo moj kum i Amelina sestra koja je bila kuma. Govor matičarke bio mi je predug, stalno sam pogledavao na vrata da ne bi neko naišao i pokvario našu sreću. Nakon vjenčanja otišli smo na bračno putovanje u Dubrovnik, a kad smo se vratili, preselili smo se mojoj majci i odmah osjetili udar svakodnevice. Mene je čekala velika odgovornost za porodicu i težak rad, a Amelini roditelji bili su toliko ljuti da pola godine nisu htjeli ni čuti za nju. – sjeća se Merlin tih vremena i dodaje:
– Ali, eto vrijeme liječi sve pa me danas Amelini roditelji vole i više nego što zaslužujem!
Prije toga njegovi drugovi su mu govorili "nije ona za tebe" i tako je nastala njegova najdraža pjesma "Paša moj solidni, nije ona za tebe, paša moj solidni, iz svoje bašte beri cvijet, paša moj solidni, to je tako od kad je svijet".
Kada su bili u braku, žena ga je upitala: - jesi li donio šta da jedem? - a on je držao u rukama jedan papir i na tom papiru je bila napisana pjesma "Vremena su kokuzna" i rekao joj: -Ženo, napisao sam pjesmu!" - Ona mu je rekla: - pa ti si lud?! Papir se ne jede! - i to je bilo samo jednom kada je pitala “ima li se šta jesti? - od te pjesme je napravio HIT! Pesma “Vremena su kokuzna” je ujedno i njegov prvi album koji ga je uveo na scenu poznatih, talentovanih.
Kasnije ga je Hanka Paldum pozvala sebi jer je vidjela da u njemu ima nešto i, napisao joj pjesmu: “Sarajevo”. Potom, Vesna Zmijanac ga je pozvala kada je još bila mlada I, napisao joj pjesme: Sama sam I Zar bi me drugom lako dao. - I rekla mu: - Dječače, ajde napravi jedan duet da bude hit! Merlin je napisao pesmu Jorgovani.
Lepa Brena ga je pozvala k sebi u vrijeme Jugoslavije i napisao joj pjesmu: Jablane i Mito Bekrijo. Zdravko Čolic je pozvao Merlina, iako je Merlin još uvijek bio obični dječak od 20 godina, da mu napiše pjesmu, tada je nastao Čolićev HIT - Sa mojih usana. Takodje je napisao Ceci tri pjesme: Žarila sam žar, Zaboravi i pjesmu, Beograd - 1990 godine - koju je napisao mesec-dva pre rata i koju je dao Ceci Ražnatović u Sent Galenu, jer je njemu bilo zabranjeno da je peva, odnosno pesma je bila zabranjena da se emituje na radio stanicama u Federaciji. Međutim, tada, Ceca Ražnatović, nije htjela sarađivati. Merlin je hteo samo da ga potpiše kao autora, a što ona to naravno nije uradila, jer joj je smetalo zato sto je bio musliman. On se uvrijedio i nije htio nastaviti saradnju sa njom.
Pjesma "Da te nije Alija" je posvećena njegovom najboljem drugu i komšiji Aliji Miladinu koji je jedini bio uz njega kada je Merlin bio "niko i ništa". Njegov drug je kasnije poginuo u ratu, tada su nastali stihovi pesme - "Ja bi svjetlom zvao mrakom da te nije Alija", jedini prijatelj koji ga je bodrio, dok su ga drugi ponižavali i, to se zaista može nazvati pravim prijateljstvom!
Djevojku koju je volio u to doba je otišla u Švicarsku sa nekim Bogatim. 1994 godine. Pjesmu "Moj je život Švicarska" - je posvetio istoj djevojci koju je volio kada je bilo mlad i siromašan, ali je ona bila “sponzoruša” i otišla u Švicarsku. Tada su nastali stihovi "Moj je život švicarska". Kada je postao popularan, ona se vratila u Sarajevo zbog njega, a on je otpjevao tu pjesmu po prvi put: "Imam sve što poželim, samo jedno ne, da me neko bar na tren voli zbog mene" - i sam je to izjavio da ne vjeruje u ljubav. izjavio je, parafriziram njegov interviju za ovu pjesmu "Čak i najveća tvoja ljubav voli te zbog ljubavi, ali i zbog svih prednosti koje pružate jedno drugom. Samo je Božanska ljubav takva da te voli samo zbog tebe, a svi drugi te vole pa makar malo i zbog sebe!"
Potom je Merlin poslat u Njemacku na liječenje, bio je na psihijatriji, sve mu se u duši skupilo, a onda je napisao pjesmu "Ja potpuno trijezan umirem".
Takođe, svom najboljem drugu Aliji je opisao svoj deo života u Nemačkoj i kroz pesmu “Fotografija… nudili mi sve papire, psihijatre da me smire, znali su da svake noći jedan dio mene umire".
Pjesmu "Nedostaješ… Za posmatrače tako sam čudan… Najdraži traže onda kada odu” – je posvetio njegovoj pokojnoj majci. - To je nažalost i istina, kada tek izgubis nekog dragog, tek tada ga tražiš, kada umre, iako si svjestan da ga nećeš više vratiti. Stihovi iz iste pjesme “… nedostaješ tako, tako mi nedostaješ za sve, što dolazi, nedostaješ… Slika, ritam, osjećaj i riječ, zar je tako brzo prošlo već, zar je tako brzo prošlo vec? Takođe i pjesma "Gdje je moja svila" je posvećena njegovoj majci koja mu je umrla 2003 godine. Zamotao je u svilu i stavio u grob "Gdje je moja svila, gdje je moja svila, da zna da je ljubim jos bi živa bila…" - Tu je pjesmu zapjevao na Koševu 2004 godine na kisi pred publikom plačući.
Bakir Izetbegović je pozvao Merlina da gostuje i pjeva za njegovog oca Aliju Izetbegovica kada je umro, čak mu je i platio, Dino Merlin je samo izjavio: "Ovo je pjesma za mog najboljeg druga a ko se pronašao u ovoj pjesmi, pronašao se, nemam nista protiv" - Pjesmu "Jednom kad sve ovo bude juče" Michael Jackson je poslao za Bosnu i Hercegovinu muziku "They Don't Really Care About Us" o ratu. Michael Jackson je poslao za Bosnu oko 2 miliona maraka donacije, kao što je i poznat po tome da je davao donacije. Poslao je muziku i rekao: - neka neko napiše tekst za Bosnu, poklanjam mu muziku I, narod je izabrao Merlina. Tada je Merlin otišao po pjesmu Michaela Jacksona u Njemačku I, napisao pjesmu.
Njegova supruga je bila arhitekt, inžinjer. Živjela je u Švedskojj. Tokom rata pozvala je Merlina da dođe da živi s njom! Merlin je potom otišao tokom rata 1992 godine. Njegov sin Hamza mu je rekao: - Tata, našao sam ovu fotografiju, ispala ti je na podu dok si nosio papire" - A ta fotografija je bila slika čaršije i golubova, što je takođe inspirisalo Merlina za jedan deo stihova pjesme "Fotografija… Imao sam planove, slike i ramove, ali je sve pokvarila ta STARA FOTOGRAFIJA". Kasnije se on vratio u Sarajevo, napisao je pjesmu "Da se kući vratim jer, lakše je bez sudbine neko bez domovine", potom pesmu, čime je inspirisan dolaskom u Sarajveo, koja je moja i omiljena, “Je l’ Sarajevo gdje je nekad bilo" pa pjesmu sa albuma Burek "Sarajevo".
Dino Merlin je promijenio svoj stil pjesama, prije je pisao kafanske pjesme: Bosnom Behar probeharao, Jorgovani, Neka me ne bude, Lelo, Kad ti dođem nesrećo… Uzor mu je bio Toma Zdravković, "išao je samo njega slusati po kafanama", ali je prestao pušiti, piti i ići u kafane. Kasnije se posvetio Bogu, u znak zahvalnosti jer Mu je Bog pomogao da postane neko, pored toliko neprijatelja, pa se trudi i dan danas biti bolji čovjek i, od tada je počeo u svakoj pjesmi spominjati Boga, kao u pjesmi sa Burek albuma pjesma "Želja… Jer Ti si Želja iza koje druge želje nemam", "Dugo je bez ikog da sluša, lutala duša... ni p'jana, niti trijezna i sad hoće da postane sluga na Tvome dvoru, da za to niko ne zna!"
Pa pjesma "Ispočetka… Tražila si, tražila, Nešto što Bog nije stvorio, ljubav, a da u njoj zrno sumnje nema, tražila si, tražila, čovjeka koji bi te volio, samo zbog tebe, a takvoga nema"
Nakon duge i teške bolesti, umrla je 32-godišnja Emka Huseinbegović, supruga čuvenog bosanskog pevača i tekstopisca Eldina Huseinbegovića, autora najlepših bosanskih popularnih pesama (“Da šutiš”, “Tvoje je samo to što daš”, “Poslije tebe”). Ostaće upamćene Eldinove reči na jednom koncertu:
– Osobi koju najviše volim nisam mogao pokloniti cipele, jer ona ne hoda. Ni knjigu, jer ne vidi, pa sam došao na ideju da supruzi Emki poklonim album. Moja žena je slepa i u kolicima je. Kad bih mogao vratiti vreme i kad bih znao da će oslepeti i biti u kolicima, opet bih je oženio.
Od stihova koje je posvetio Emki, Eldin je isticao da je njihov odnos možda najbolje opisao u pesmi “Da šutiš”, velikom hitu Dina Merlina “Dobro je kad u životu Neko te sluti, ti nekoga slutiš… Ali je najbolje kad u životu imaš nekog s kim možeš ovako da sutiš”.
Takođe i pogledajte video Kako je Dino Merlin osvoio Beograd (od 1:50 je najtužniji deo )
To bi bilo to. Ako vi imate još neku pesmu koja je inspirisana istinitom pričom, udrite, može bilo koji izvođač. Takve pesme imaju smisao, dubinu i odmaraju dušu.napisao i oslikao ovakvim rečima Dabetić Ivan
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Krckalica za oraSe
Sunčano jutro skoro uvek obećava nešto vedro.
Na ćošku dugo pričam sa poznanicom, pa krećem dalje, par metara ispred stoji druga, čeka me…
– Ti pričaš sa Ovom?
– Zašto ne bih pričala sa ženom?
– Ja ne govorim sa njom.
– ok
– Ne znaš ti Nju…
– Samo u prolazu, ljubazna je.
– Jeste, samo to joj je fora.
– Za?
– Navlači tako.
– Koga?
– Naivne. Kao mene.
– Ne razumem.
– Pozajmila je od mene krckalicu za oraSe i ne vraća.. a tu mi glumi neku finoću. Užas!
Stvarno… znala sam da će me dan nasmejati.
blogovnica
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Vreme
Od samog pocetka sam ti davao vremena da odeš,
i to baš tebi,
tebi, koju sam jedinu želeo posle dugo vremena svojom nevinom stranom
onom, za koju sam mislio da je iščezla poput senke kada se upali svetlo,
onom, za koju sam zaboravio da je ikada postojala u meni,
ubijena prolaznim strastima i bludom
samo je kopnila pred razularenim manijakom u meni,
nisam ni slutio da je ostalo seme,
da si ga tako duboko posadila,
skrila u brazdama mojih grudi
nisam ni slutio da ću se ponovo roditi nevin i čist
i to baš zbog takve tebe.
Razgolitila si me,
ogolila,
ogolila do musavog balavca
do klinca,
baš do onog stidljivog klinca
kome je srce često tuklo u samim ušima,
sa dvadeset I osam godina vratila si me ne nekih osam il samih deset,
nismo se ni ljubili,
nismo ni šaputali,
čak ni dodirivali pogledima,
samo smo šetali,
pričali,
pričali
i pričali,
uživao sam da te slušam,
da posmatram način na koji sklanjaš kosu sa lica,
kako pališ cigaretu
ili prinosiš usnama čašu,
uživao sam i u tome što si znala da sam pred tobom
ko glina u rukama prekaljanog vajara,
i da sa mnom možeš sve
i da možeš ništa,
baš sve što poželiš,
u nedogled
bez granica,
dao sam ti note po kojima najbolje plešem u ruke
i nisam se plašio da ćeš falširati
ili skraćivati pesmu,
nisam,
nisam jer sam bio siguran
da umeš da sviraš
bez da sam te ikada slušao zanesen,
znao sam to po načinu na koji gledaš u oblake,
načinu na koji govoriš o stvarima koje voliš
o poslu
o vinu
o životu,
načinu na koji zamišljena ćutiš,
načinu na koji si me vratila sebi
bez da si išta sem što si ti bila ti uradila,
i baš tebi koja si sve to uspela,
ja sam davao vremena da odeš,
bez da sam ti išta rekao,
a reći sam hteo mnogo.
stuxove napisao moj dragi mladi prijatelj Stevica Rajčetić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Nagrada za strax
(Block Out)
Tako ponekad, eto, setim se.
Pomislim – možda prošlost sveti se?
Uglavnom dođe mi da pobegnem i ostavim sve zauvek...
Ali kad krenem da se pakujem
u kofer slučajno te spakujem,
Kud god da krenem, ideš sa mnom, ti me nikad nisi pitala...
Da l' smeš da ideš, da l' mi trebaš?
Ja kad te trebam ti me nemaš.
A ja te nemam samo onda, samo onda kada trebaš mi...
Pogled s terase nije privlačan,
i dan je više nego običan.
Poželim opet da te zovem, neću, ali čekam, javi se...
I onda žmurim, lepo vidim sve.
Slušam te kako dišeš, smejem se.
I (nananana) noć i miris tvoje kose na mom jastuku...
Negde visoko iznad neba
letimo dobar san nam treba,
i neću da te spustim, ne treba mi više tlo pod nogama...
Dok nebo menja boje ja se ne brinem za to...
Hrabar sam i umoran, korak mi je spor...
Kroz maglu kad se spusti mrak, ja poznajem tvoj dah...
Preko vode krišom svetli znak, k'o nagrada za strah...
Možeš da zaspiš kad god poželiš,
i u snu pričaš sve što pomisliš,
roletne spuštene su spas za nas jer teraju dan s prozora...
Sat kuca, ali vreme stalo je.
Koliko god da prođe – malo je.
Telefon ćuti ceo dan, niko nam strvarno nije potreban...
Zar stvarno moram da se probudim?
Sanjam jer neću da te izgubim.
Budim se slomljen kao vrba posle talasa i vetrova...
Kad padne noć nebo se otvara.
Hiljadu zvezda mene posmatra.
Kroz suze gledam, ali ne dam da mi vide oči, krijem se...
Nebo je isto kud god pobegneš.
Mesec je jedan, ali svuda je.
I svetli isto iznad krova, iznad groba, nikad ne bira...
Kad nebo počne da se porađa
Krvari iz tog crnog predgrađa
Dođi na Dunav da me tražiš, negde mora da me izbaci...
Dok nebo menja boje ja se ne brinem za to...
Hrabar sam i umoran, korak mi je spor...
Kroz maglu kad se spusti mrak, ja poznajem tvoj dah...
Preko vode, krišom svetli znak, k'o nagrada za strah...
prepisao od jednog trenutka Nikola Vranjković
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
