|
| Autoru |
Poruka |
|
SHE
|
|
rang
Pridružio se: 07 Dec 2012, 00:12
Postovi: 26756
|
|
|
|
|
|
|
WESTSIDER
|
|
rang
Pridružio se: 31 Jan 2014, 00:51
Postovi: 787
Lokacija: Skopje
|
SHE je napisao: WESTSIDER je napisao: Postujem razgovor uz kafu i mineral voter i kad picoka na telefon meni vice. ja volim ciz kejk,al volim i da se napijem ko dupe i lajem na mesec aj fuj tamo i begaj wu voli da pise neke lepe reci otvori temu volim-nevolim,pa pisi Ja volim ciz krek bez ciz. _________________ Senka je napisao: Westy je najbolji!!!
|
|
|
|
|
|
|
SHE
|
|
rang
Pridružio se: 07 Dec 2012, 00:12
Postovi: 26756
|
|
|
|
|
|
|
SHE
|
|
rang
Pridružio se: 07 Dec 2012, 00:12
Postovi: 26756
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
KALUP ZA SNOVE
U svakom od nas živi žena
Žena koju nikada nismo videli
A poznali bismo je odmah sad
žena sa kojom nikada nismo pričali
A poznajemo je čitav vek
U svakome od nas postoji žena
Njena je kosa napravljena od mustre mahovine
U koju smo kao mali zarivali prste
Držeći se za zemlju da nas ne otrese
Njene su oči pune onog svetla
Koje je klijalo kroz roletne onih predškolskih jutara
Kad smo se pravili da spavamo
A u stvari smo sanjali svoj buduci život
Znamo joj usne
Njih smo poljubili grizuci jabuku na prvom letovanju
Jednog kišnog jula koga nista nije moglo da pokvari
Njen struk širok je taman onolko
Koliko mesta ostavljamo prazno u krevetu
Iako spavamo sasvim sami
U svakome od nas postoji žena
Koju volimo
Iako je još nismo sreli
Sa njom poredimo sve one koje nađemo
U ovoj ukletoj luci od života
Ona je nas kalup za snove
E vidiš ja sam taj kalup zbog tebe izbacio iz svoga srca
Jer ti je bio tesan
Otvorio sam prozore, počistio i pokupio sa poda krhotine svojih suza
Da tebi napravim mesta
A tebi je i to bilo malo
Sad danima ne izlazim iz kuće
Osecam pogled kalupa za snove
Moje žene
Koji me osuđuje iz kante za đubre
Prevelike da je odnesu svi đubretari ovoga sveta
Ali dok plačem
Ja na zatvorskim resetkama od mojih trepavica
Ponovo vidim nju
Moju pravu ženu
Gleda me i pruža mi ruku
I kaže da je pustim unutra
U svakom od nas postoji žena
Koju nikada nismo sreli
Ona je naše detinjstvo, mladost i sloboda
Ona je taj stih koji je falio
Kad je sneg prestao da bude romantičan
I kada su promukli svi slavuji na granama našega sveta
Ona je moj mali kalup za snove
Koga sam ponovo isplakao
Ona je ta sa kojom sam sve već proživeo
I uradio zajedno
Smejao se, plakao, ljubio
Umro i vaskrsao
U svakom od nas postoji žena
Koju volimo
Miodrag Stošić
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Dani
Dan Prvi:
..
..
08:22h - Ustaje iz kreveta i odlazi u kupatilo da opere zube. Potom stavlja kafu, pali radio i počinje da igra na sred sobe, sam.
08:30h - Sedi na terasi, pije kafu, čita kulturni magazin, članak o Gistavu Floberu. Smeje se u sebi.
09:05h - Doručkuje sam za stolom.
10:11h - Nakon što se spremio i istuširao, izlazi napolje da se provoza na biciklu.
11:15h - Zastaje pored jednog kafića koji ima najlepše kolače i mafine.
11:20h - Naručuje čaj i tri mafina od čokolade, jedan preliven karamelom.
11:25h - Traži određenu knjigu od Stajnbeka na policama u kafiću
12:40h - Zvoni mu mobilni telefon. Poslovni poziv koji govori da će raditi narednih pet dana bez prestanka. Javlja se i, razgovor traje nekoliko minuta.
13:00h - Prolazi pored parka i ugleda Nju, samu.
14:00h - Sedi na klupi i misli na Nju.
14:30h - Prolazi biciklom pored marketa. Ona mu je u glavi. Ulazi u isti kako bi kupio namirnice za ručak.
14:55h - Priprema italijanski specijalitet koji sadrži i pohovane lignje. Misli na Nju.
16:30h - Završava sa ručkom. Ostavlja sve na stolu i dolazi da spava, sam. Misli na Nju.
20:50h - Sanja Nju.
21:00h - Budi se. Misli na Nju.
21:15h - Uzima iz frižidera flavšu belog vina. Odlazi na terasu. Misli na Nju.
21:40h - Mašta o Njoj.
22:40h - Mašta o Njoj.
23:45h - Mašta o Njoj.
..
..
Dan Drugi:
..
..
08:22h - Ustaje iz kreveta i odlazi u kupatilo da opere zube. Ona već pere zube. Zajedno su ispred ogledala i smeše se. - Stalo mi je do tebe, znaš? - govori mu. Ona stavlja kafu, on pali radio i počinje da igra na sred sobe. Ona mu prilazi i, zajedno igraju swing, kao da su uvežbani.
08:30h - Sede na terasi, piju kafu, slušaju tišinu i vole se pogledima. On naglas čita kulturni magazin, članak o Gistavu Floberu. Smeju se oboje. - Ti si nešto najsrećnije što se dešava mom srcu - govori mu dok ga ljubi u usne
09:05h - Doručkuju jedno pored drugog za stolom. Vole se.
10:11h - Nakon što su se spremili i zajedno istuširali, izlaze napolje da se provozaju na biciklu. Ona sedi nasmejana na šipci.
11:15h - Zastaju pored jednog kafića koji ima najlepše kolače i mafine. - Hajde da sednemo ovde, hoćeš? - pita ga
11:20h - Naručuju dva čaja i tri mafina od čokolade, jedan preliven karamelom, za Nju. - Uzmi. - nudi mu svoj mafin od karamele.
11:25h - Traže određenu knjigu od Stajnbeka na policama u kafiću koju oboje vole. Prsti im se dodiruju između korica knjiga.
12:40h - Zvoni mu mobilni telefon. Poslovni poziv koji govori da će raditi narednih pet dana bez prestanka. Ne javlja se. Grli Nju.
13:00h - Prolaze kroz park držeći se za ruke.
14:00h - Sede na klupi i maštaju o budućnosti. Zagrljeni su u svom svetu koji su stvorili.
14:30h - Prolaze biciklom pored marketa. Ona mu savetuje da kupe lignje. Ulaze u isti kako bi kupili ostale namirnice za ručak.
14:55h - On priprema italijanski specijalitet koji sadrži i pohovane lignje, koje je Ona naručila. Ona pije vino za stolom, iza Njega i, voli ga pogledom i osmehom. Ima najdivnijeg Muškarca.
16:30h - Završavaju sa ručkom. Ostavljaju sve na stolu i dolaze do kreveta. Lagano se skidaju.
20:50h - Sanja Nju. Sanja Njega.
21:00h - On se budi. Gleda je sanjivu. Ljubi je u nos.
21:15h - Odlazi i uzima iz frižidera flašu belog vina. Dolazi na terasu. Ona ga čeka u spavaćici sa dve čaše.
..
..
Dan Prvi
..
..
21:40h - Mašta o Njoj.
22:40h - Mašta o Njoj.
23:45h - Mašta o Njoj.
..
..
Dan Drugi
..
..
13:00h - Prolazi pored parka.
13:30h - Šeta kroz park, sam.
14:00h - Sedi na klupi u parku, sam.
..
U parku nema nijednog prolaznika. Park je prazan.
..
..
Svojeručni potpis: Дабетић Иван
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
ZNAKOVI PORED PUTA
Najvažnije lekcije o životu i o sebi, dobijemo kada ih najmanje očekujemo, od ljudi koje ne poznajemo. U nekoliko reči - znakovi pored puta.
Posle odigrane predstave u hotelu u Budvi, sela sam sa glumicama da večeramo. Pošto je bilo kasno, i kuhinja bila pred zatvaranjem, došao je lično ljubazni direktor hotela, jedan besprekorni gospodin, da nas pozdravi i da nam kaže da će za nas kuhinja napraviti šta god poželimo.
„Dakle, šta želite“, pitao je.
Razmišljala sam nekoliko sekundi.
„Ne znam tačno“, rekla sam, „ali bih rado popila čašu crnog vina“.
„Hoćete li, onda, meni da prepustite izbor“, pitao je.
„Oh, divno“, rekla sam kao da je u pitanju neka neverovatna avantura, „prepuštam Vama da izaberete“.
Gospodin je samouvereno klimnuo glavom, i dok su moje glumice naručivale svoja jela, ja sam usput dobacila:
„Ali, molim vas, neka bude grilovano povrće, onako, lagano i šareno“, i još sam pokazivala rukom kako da to bude aranžirano na tanjiru.
Gospodin se teatralno uozbiljio.
„Gospođo, kada ćete da naučite da se prepustite? Ako ste rekli da ja biram, onda se opustite.“
Tajac je trajao nekoliko trenutaka. Njegove reči pogodile su me kao grom iz vedra neba. Odmah sam ukapirala.
„Gospodine, ovo je najvažnija lekcija u mom životu! Hvala Vam. Naučiću da se prepustim. Suviše kontrolišem stvari.“
I pomislila sam koliko sam kontrol – frik, i kako me je savršeno pročitao, i kako nisam svesna koliko ima hiljada malih stvari o kojima ne treba da vodim računa i koje bi bile savršene čak i da ih ja nisam osmislila, uredila i napravila, i kako ne treba da brinem da drugi ljudi nešto neće umeti, i kako ne treba moja ideja da bude u svemu.
Jednom, pre nekoliko meseci, junakinja ovog bloga bila je jedna specifična domaća vrsta – SUPERŽEN. Bilo je zabavno nabrajati šta sve može superžen, i kako ona zaista drži život u sopstvenim rukama, i kako je ona junakinja naših dana, ali samo jednu stvar tada nisam znala – superžen, postaje srećna superžena, kada nauči da se opusti i uživa u iznenađenjima koja stižu samo kada se famozna kontrola svega – olabavi.
Uzgred, doneo mi je savršenu večeru.
Kontrolorka u meni bi rekla- doneo mi je sve što sam htela. A opuštena Mirjana je sa smeškom pomislila: doneo mi je sve što volim.
U toj neznatnoj razlici, čuči ta mala, drhtava sreća, za kojom toliko tragam.
Mirjana Bobić Mojsilović
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Sunce
"Ogrejalo me sunce", to znači da je došao neki spas u pravi čas. Neko mi je neočekivano vratio neki dug, naišao drug na drumu kad mi je stao auto... Nešto lepo nasuprot nekoj muci.
Kad su krenili ovi lepi dani, kad sam napokon isključila grejanje na struju, kad je sunce počelo i da greje a ne samo da sija, imala sam potrebu da zastanem, da se naslonim na neki znak ili stubić, da sednem na klupicu i da dignem glavu, žmurim i da osetim to sunce na licu. Kako me već neko vreme baš briga šta će ko da misli...tako sam pre neki dan sela na klupicu ispred zgrade, sa sve kesama iz prodavnice i zažmurila. Kad, čujem glas "Jel uživaš?" - Dada, odgovaram ja, žmurim i dalje. "Pazi, nemoj da izgoriš", nastavlja glas.
"Neću, neću", odgovaram i pokušavam da prepoznam glas. Ne vredi. Začkiljim malo i otvorim oči. Ona se smeje. Po osmehu sam je prepoznala i po promuklom glasu. Školska drugarica koju nisam videla trideset godina. Grlimo se i onako udaramo. Sedimo na klupici jer ona žuri, ugledala me... U dvadeset minuta mi priča kako živi, koliko dece, šta radi... sa mužem se zabavljala još u srednjoj školi. Pominje sa kim je ostala u kontaktu. Pola njih sam se setila tek kad ih je pomenula. Toliko mi je bilo lepo i milo i divno i neočekivano. I stvarno me sunce ogrejalo. Taj iznenadni susret i povratak u prošla i nežna vremena, grejao me narednih nekoliko dana.
Navukoše se neki oblaci ovih dana, to je pravo proleće - udrobljeno sunce sa kišicom. Slušam komentare kako nam raspoloženje zavisi od vremena, fali nam sunce, a onda kad bude upeklo, kukaćemo kako prži... To je zato što nam ne prijaju ekstremi. Ali sunce i voda su život. U proleće se smenjuju u nekom ritmu koji ume da nas zbuni.
Kad smo bili mali, majka nas je budila i nedeljom u osam sati "'ajde ustajte, sunce odavno izašlo". Uh što sam bila besna na to sunce koje mi nije davalo da spavam. Govorilo se i "Ko se sunca krije, bolje da ga nije", a danas se krijemo zbog UV zraka i raka kože... i ko zna čega sve još. Pedijatar mi je svojevremeno rekao, da ako beba provede samo dvadesetak minuta na suncu, dobija dovoljno vitamina D. Nekada su se jastuci i jorgani iznosili na sunce svakog dana, da se prikaže njhova lepota ali i sat vremena na suncu i nema grinja. (Zamislite da danas iznesemo posteljinu na prozor?!)
Gotova je i predizborna tišina i izbori, glasanje.
Ko god da pobedi, sunce će isto da sija.
Sunce je život.
Gorica Nesovic
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
ЦAНЕ ПАРТИБРЕЈКЕРС: Лоши смо домаћини, али смо слуге првокласне
Ми стално живимо у неким репризама. Кад се бедно живи, човек измишља причу о некој бољој прошлости. И та носталгија, све је то лаж и превара. Човек би требало да добије шансу за сутра, а не да га кљукају оним што је било јуче. Такво је време дошло да не можеш да живиш поштено од свог рада и да се не стидиш. Да те твоја деца и жена због тога не презиру.
Остати при своме – и при себи – у овом свету, у ово време кад смо заборавили ко смо и шта смо, то је најважније. Овако почиње интервју за Курир Зоран Костић Цане, фронтмен Партибрејкерса, који већ више од три деценије држи до своје приче, аутентичности и свог идентитета једнако енергично, смело и актуелно као и на самом почетку.
У свом маниру, без длаке на језику и без било каквог устручавања, Цане критикује данашњи систем, подржава и бодри младе нараштаје и објашњава зашто се наш менталитет претворио у – ментолитет.
Пре неки дан сте промовисали албум „Сиротињско царство“. Музички критичари имају само речи хвале, једни кажу: то је класик, други да је ово нешто ново и свежије. Шта ви кажете?
– Кажем, то су Брејкерси. Ево, већ осма плоча.
Па за тридесет и кусур година постојања групе осам плоча је, чини се, мало, зар не?
– Количински гледано, то је мало, квалитативно гледано, доста је. То је музика коју ми волимо и приватно слушамо, која објашњава наш идентитет и иза које стојимо.
И ево, стојите иза тога више од три деценије. Колико је тешко остати доследан себи данас, у овом свету маркетинга и, цитираћу вашу песму, „где се продају за ситну лову“?
– Ми смо људи из другог времена. Кад смо ми кренули, нису били тако строги и ригидни тржишни прописи. Сада када млади почну да се баве музиком, морају да поштују нека наметнута правила: да ли ће имати тетоважу, пирсинг, да ли ће бити копија оног што је некаква музичка индустрија смислила, замислила и зацртала. Људи у музичком свету данас раде по неписаним правилима. A по строгим правилима понашања. Сви им све одређују. Младима су укалупљени мозгови. Они горе ти налепе етикету да би лакше могли да манипулишу тобом. Међутим, ми смо одрастали мало другачије, у неком привиду слободе, који се некако, ајде да кажем, изметнуо у неко дивљаштво. Ми смо били као дивљи коњи.
Где је та слобода данас?
– Слобода је у љубави према ономе кога волиш и према ономе што радиш. Фиктивне слободе нема. Сви смо ми у нечијој шаци – у кредитима, дуговањима некоме или нечему. Мораш да се потрудиш да имаш слободу да мислиш, да живиш свој унутрашњи живот, да се кроз уметност обратиш свету, па онда и себи, јер не смеш да лажеш себе. Свуда смо окружени системом, војском, наређењима, претњама, е зато фиктивне слободе нема.
Како млади да се изборе за своју слободу, имате ли неки рецепт?
– Млади нека брину о себи и о томе шта их чека сутра. Све ово што им се натура данас доказ је да нико не жели да види њихово сутра; ти који им то натурају би да их упропасте са свим тим жељама, компјутерима, телефонима… Младима је све као допуштено, а није. На крају ће тај млади организам да плати. Допуштајући ти да радиш све што би као желео, они те у ствари користе. Нема рецепта који могу да дам, свако треба да ради по себи и да буде поштен према себи. Морају да се интересују за свет око себе, а не да се прилагођавају, јер је прилагођавање пут ка одумирању. Велико је сиромаштво, примитивизам, нема за сваког. Систем је тако прописао. Он хоће да те фокусира, да ти скрене пажњу са себе и да те претвори у масу.
„Поштен човек испаде будала, јер мора да игра игру без морала“, кажете у песми „Сиротињско царство“. Где је наш морал, да ли се изгубио бесповратно?
– Све вредности су се изгубиле. Човек када изгуби своју оригиналност, своју аутентичност, испада сам себи будала. Овај свет ради само по принципу потчињавања људима који мисле да су паметнији од свих осталих. Који мисле да су мали богови на земљи, који хоће да владају. Нови светски поредак је то. Одузима се право на слободно размишљање.
Певате и о томе како се повлачењем прошлости одузима право на будућност.
– Ми стално живимо у неким репризама. Кад се бедно живи, човек измишља причу о некој бољој прошлости. Увек је било исто. Можда је било мало уређеније, мало више новца, али исто дрндање, исти проценат људи који су хтели да размишљају, а који нису хтели да раде оно што им кажу и оних који су то радили. И та носталгија, све је то лаж и превара. Човек би требало да добије шансу за сутра, а не да га кљукају оним што је било јуче.
Како се борити за боље сутра? Људи су деморалисани, не виде боље… И излазак на изборе већ годинама је углавном слаб…
– Ја увек гледам да будем користан. Да, кад једем, знам да сам заслужио тај тањир. Aко си у животном тренингу, онда све можеш. Међутим, ако си цео живот чекао да ти неко донесе решење, да нешто уради уместо тебе, а ти да се задовољно сладиш, па од тебе нема ништа. Људи су изгубили храброст, свест ко су, шта су. Систематски је та свест била брисана разним видовима корупције, на коју су на крају људи пристали. Човек воли корумпиране. Aли, када уђеш у то, онда нема повратка. Додуше, има оних који су имали грешну прошлост, па сад покушавају да кроз пакао дођу у рај. Ко зна, неком политичару се можда опрости за грехе, па за сто година постане светац. Све ствари имају у другом времену друго читање. Нека ствар која је била осуђивана добије други контекст, а она коју су сви хвалили испадне кукавичје јаје или змија у недрима. Гаврило Принцип је сад осуђиван, рецимо, а био је јунак. Он нам треба и њега увек има. Млади морају да га нађу у себи, а не да га траже около.
Београдски синдикат је избацио нову песму, „Систем те лаже“, која је подигла велику прашину. Како ви то видите?
– Систем живи од надања својих бирача, испуњених или неиспуњених. Око таквих ствари се увек диже прашина. Ето, имате примере да неки музичари треба да добију награду од градоначелника за допринос рок музици и нађе се неко да их критикује. Глупост. Зар Ју група није требало да прими награду од Томе Николића?! Обично пребацују и критикују они који ништа не раде. Неки који добацују из гомиле, док своје лице крију.
Па добро, како ви видите политичаре?
– Које? Све? Одбацили су нас као смрдљив сир, а ми смо их довели на власт, ми смо им скупљали ту критичну масу, пошто су они неспособни да скупе пуно људи. Aли нека, нема везе; ми остајемо, они се мењају, они одлазе. Ми смо непролазне вредности. Политичари оду и дођу, а рокенрол остаје. И после избора.
Како опстајете? Где је рокенрол сада?
– Рокенрол је ту, сад, и око нас, и увек. Има толико нових бендова. У оном „Бигзу“ се нон-стоп свира. Људи се друже. Не тако што ће да пију или не знам шта, већ размењују идеје. У овом тренутку пуном тишине, безидејном, они стварају. Зато су и затворили толико добрих места. Зато што нису имали ћар. Људи гледају ситни лични интерес. Проблем је тај наш менталитет, ментолитет идиотски. Имамо гадан ментолитет, који је направљен тако између два збега, привремено за стално. Стално си морао неку мимикрију да радиш, да ли према Турцима, да ли према власти која долази. Никад ниси био цео. Увек си крио себе. И онда долази до девијације. Постанеш странац према самоме себи. Једно мислиш, друго радиш, трећему се надаш. Толико постајеш дволичан да ти према томе природно наступаш и чак и своју децу томе учиш.
Како да се промени тај „менталитет“?
– Не може. Све је исто кроз историју. Ми смо кроз векове исти, нешто нас је одвело на пут на коме смо. A то је пут где ми не знамо где смо. У једном тренутку је дошао и тај комунизам, који нас је онесвестио. Који је уклонио све наше домаћинске обичаје, праве вредности и преписао нам инстант живот. Ово што се сад догађа има корен од јуче. Није нам то сад дошла криза. Ми не знамо ко смо! Стално се с већим државама упоређујемо, са старијим нацијама. И има тај један велики проблем: некултурни смо, па смо сиромашни.
Cane BrejkerПа добро, како да се култивишемо, како да постанемо културно друштво?
– Шта значи бити културан? Значи сачувати нешто за оног који долази. Ми немамо однос према томе. Некултура је највећа у томе што радимо води, шуми, нашој земљи. Што је загађујемо. Кад нам неко пребаци шта радимо, ми из све снаге ту неправду бранимо. Стално се оправдавамо свима. Ми нисмо наши, увек тежимо да елиминишемо паметнијег од нас, јер знамо какви смо и нећемо да се видимо какви смо. Тешко нам је сложити се с неким, јер не можемо да се сложимо са самим собом. Лоши смо домаћини, али смо слуге првокласне.
Најмање на сваке четири године овај инстант живот, како га ви називате, дао нам је прилику да нешто променимо, а ми то као да не умемо?
– Ми смо изгубили поверење у људе којима смо то дали једанпут, онима који су према нама поступили крајње некоректно. Одмах су потрчали да се лижу са слугама система који је био пре њих. Испада да ови који су дошли после Слобе једноставно нису могли да буду са Слобом, нису имали способности, па су их ови провалили. Мањи број није такав, али већина, која није могла да се учлани у некад владајућу партију, учланила се у друге странке и покварила идеју демократије, слободе, идеју о социјалдемократији…
Значи, живимо у време искварених идеја?
– Такво је време дошло да не можеш да живиш поштено од свог рада и да се не стидиш. Да те твоја деца и жена због тога не презиру. Да ти деца кажу: „Е, ћале, како си пропао, види оног џумбуса како се џипирао, а ти као слепац идеш ГСП-ом!“ Ја сам срећан што мени моја деца то не говоре. Увек им показујем примере, попут редова испред Црвеног крста, где људи долазе да једу. Кажем ћерки: љубави, видиш оне људе у реду? Данас они, а сутра можда и ми.
Кад већ помињете децу, како бисте дефинисали породицу данас?
– У овом времену, кад се настоји да се истопи појам породице, да се све то унизи и избрише, морамо се трудити да породицу одржимо.
ГОРИ СУ ОВИ ШТО ГЛЕДAЈУ РИЈAЛИТИ НЕГО УЧЕСНИЦИ
Имате ли неко тумачење због чега су ријалитији оволико популарни?
– Да, они ти дају да видиш драстичне примере, да те као убеде како си ти бољи. Као, ови на телевизији су гори од тебе, а у ствари ти си гори од њих јер забадаш нос у њихов живот, уместо да промениш канал. То је храна за масу, незапослене људе који су уплашени животом, за деморалисану већину.
ЛAКШЕ ЈЕ ПОДИЗAТИ ТУЂУ ДЕЦУ
Како у оваква времена васпитавате своју децу?
– Лакше је подизати туђу децу, знаш како се каже. Са својом је увек теже. Шизнеш, у фазону – како то да већ не знају све одмах!? Aли мислим да успевам. Наравно, важно је имати оба родитеља. Велики проблем нашег друштва је што је све више разведених бракова. Нико више не брине о деци, она су сама. Идем често по домовима, школама, држим трибине омладини, и видим то. Мало је људи који ради посао који воли и немају времена да се баве децом кад дођу с посла који не воле. A и иначе, људи не гледају своја посла, занима их шта се дешава иза тарабе, капираш?
Мона Цукић
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
WESTSIDER je napisao: SHE je napisao: WESTSIDER je napisao: Postujem razgovor uz kafu i mineral voter i kad picoka na telefon meni vice. ja volim ciz kejk,al volim i da se napijem ko dupe i lajem na mesec aj fuj tamo i begaj wu voli da pise neke lepe reci otvori temu volim-nevolim,pa pisi Ja volim ciz krek bez ciz. btw nice to see u hunn ![[pusicica.gif]](./images/smilies/pusicica.gif "[pusicica.gif]") what's cooking? ![[smilie_denk_47.gif]](./images/smilies/smilie_denk_47.gif "[smilie_denk_47.gif]")
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 32 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
