ДаклеМ, неки су отиШли по оне Швајцарске, неки се Бече а други се шФрћкају по Немачке... само ја заглављена у новембарменском Београду
ал не смета, када истима не би била оно последње рупЧе на свиралку ...
ма лажем, нисам, само никако да се поФатамо на овај нет-свет
углавном Матори је већ две недеље брез фамилију тамо међ шФабице, а шта ћеш, натуралиЗовани Лало, ем у равницу, ем сад "тамо далеко", ди ће му грдном баш бити мука... јавља се с по неко слово, у смислу "Грозото па ди си.... опет те нема..." и тако то, као фора јел, стало му до мог слова, јбте ко до лањског снега, знам
Углавном наФатасмо се некако, тј боље да напишем, мојом тврдоглавом упорношћу да на овај нет-свет останем укључета, па и по цену да заспим за столом (читај, нисам модерна, немам лаптоп и остале потрепштине па да из креФетац лагано куцкам)... углавном, ето њега после некијех 2 сата од мојих порука оних умних наравно
- види опет је нема............. а пише ли пишее хахха
- ехееј Матори туј сам, сачекушу и клеЧку ти правим, да те малко од тије шФабица одвојим, јбга закасаћеш тамо, нећеш се моћи расвестити
- Грозото једна знао сам, сад ћеш ми сав овај виШак сала извадити и оне твоје дуван чварке правити... па бре, мртав сам уморан, радим, језик тек савлађујем онако за причу... елементарне ствари знам.... бла бла бла труууућ
Наравно мени није до уштиркане говоранције, има он то са ким да пискара, ја сам оно лево сметало од Грозоте што га тако свиленог малко изпРепада, ал свико је јбте за неповеровати ... пише о том градићу, послу, фамилији која је овде остала а која ће ускоро тамо, јбга плата ко солитер, ако учио је школе па нек му се и врне, и треба тако... знам да је овде радео од јутра до сутра, и боју косе сам му заборавела мсм сад се шишка на ћелаФо тако дааааааааа... елем..
- и живиш сам ил у неки бунгалов?!
- ма какав бунгалов, у стану сам с једним младим брачним паром, за сада све штима
- ајде, па јел си ти сигуран ту мсм с њи, оно имаш своје собиЧе, право на употребу купатила, јел си питао да нису неки свингери јбте, завиркај свуда ти ту добро, да нема некијех лисица, бичева и осталих препелица... немо тако руменог да нам те на другу страну преокрену
- Знао сам, па стварно си Грозна .... ја да се неком пожалим, онако дам одушка, а ти зајебаваш и зановеташ бре само....
- морам да испоШтујем надимак јбга
- опет псујеш ко кочијаш
- научи да је јбга узречица у бгд-у и престани да набрајаш... ако се уфиним бићу гора од тебе, балетану један
- па гле, е немогу да верујем
Добро, постала сам напрасно фина, неких три четири реченице, оно одслушах тј прочитах како ред и обичаји налажу, да пријатеља треба испоштовати и када постане "бабаПерса" да не кажем "СтарацФочо" од иљаду лета.... ал не лези враже, почео је он са оним његовим "придикама"; - јел си писала, шта има новог, како си ти, како здравље, како је Матори... и та нека таква слова поче да ређа у реченице....
- ма непишем, новог шта ош, здравље добро, још малко се рвем с промају, Матори хммм ко Матори инати се.....
- Устајем у 5, морам да се преслишам с језик овај, полажем сутра, пишемо се Грозото, а ти види па нек те овде нема да пребацимо коју псовку ...
- Ајде ти иди спавај и сневај оне твоје сунцокрете, јбали те они кад нећеш шфабице и те пуније цице (кад ме твоја ЖеМска буде скратила за главу, неће се изненадим ал ја то уместо ње, мора неко и да џвањка од мен се раЗводити не мерееш прцкофффић )

- ...i piši i objavljuj svoje napisano.. treba to ljudima vide sebe, svoja osećanja što ne umeju sami iskazati.. pronađu se.. ne radimo to zbog sebe no zbog njih.. i knjigicu ne zaboravljaj.. to si ostala dužna prema svima a i prama sebi da objaviš.. da idem, prijatno veče.

И тако се искључи на један, и ондак тако седнем и заблентачим у једну тачку те као раЗмишљам... словце нисам турила не сећам се, књига је готова само чека "реч уредника", а ја не давам, не дава ми се ево већ пуну годину, шта да радим кад дам, мсм иовако давам, ал забадава иж љубави и жеље да неко прочита сем грдног и нешто лепо ил сетно, ил патетично, ма како се коме свиђа... мсм да се разумемо, шта ако давам то тако да се уобличи, па се сва словца опарају и више ми ни једно недође онако само од себе, биће да сам преписивала с облака, с неких тренутака, из неких душа неке слике крала (ко што и јесам да се разумемо), биће и да сам с кошавама равнице оне моје преиначила, да сам горе померила а од себе ни делић написала... биће да ће тако бити... хммм...
Лево планина, десно река, напред равница.... написах кад сам била мусави клињо неке давне `93.... и обележило ме је све троје ко жиг, печат да даље од планине, реке и равнице неходим а и не треба, кад боље промислим... а слова ево нанизах наизволте .... па зашто даље?!
Неимање циља је циљ зар не?!

''Неимање циља је циљ зар не?!''
...jeste, ali ubitacan. Ovo baca u depru!

i slazem se sa Matorim..pisi i objavljuj knjigu, ja cu prva da je kupim, ali neka bude tiskana i na latinici i na cirilici

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

чуј штампана вако ил нако ц бре
оба писма ће бити у истој књизи
лепо једна страна Латин друга Ћирило
наравно моја идеја

Неимање циљА не баца у депру већ ти то лутко моја паметна разложи малко
иМање циља било које врсте је предумишљај, чим има предумишљаја нема суптилности,
када нема суптилности нема ни надахнућа а кад нема надахнућа нема ни инспирејшн јбга
а шта кажеш на ово
а о књиги... полагачко... можда ће бидне ал немам си појам више ни кад, ни где, ни дал...
нешто сам се узортирала... чему бре све то

Vuki,što Bane dobro pjeva...uh....sjajno...

_________________

_________________

Има један Архитекта, што седи у Лондону и прави куће по целом свету. Прекинуо је свој посао неколико година и, као добровољац који је завршио школу за специјалне јединице, а био и на курсу негде у Сибиру, провео неко време у Босни, Херцеговини, Метохији. Коптером је улетао у паклену артиљеријску паљбу и извлачио из замке неку децу, која су сасвим случајно била у униформи, недеље о води и трави је проводио иза оних других носећи само снајпер. Ниједном није био рањен. Кад је одужио дуг свом прадеди и деди, а затим и себи самом... само се изгубио.
Рекао ми је. Ако не желиш да те неко види у природи, у шуми, само стани, наслони се на неко дрво и не померај се, не диши, не трепћи. Буди дрво. Буди камен. Нико те неће видети. Исто тако и у неком граду са пуно људи. Седи и не померај се. Можеш и да леђа окренеш тргу, а све да гледаш у огледалу излога.

Пратио сам је тако, у излогу, и берметом пресецао ризлинг, који сам пио пре тога једући кечигу са жара. Имала је цветну хаљиницу, која јој је ноге откривала до горе, лепршајући због оног мушког ветра који дува поред Дунава. Очи су јој скенирале трг, а онда је прошла поред њега гледајући да му приђе тако да до њега најпре стигне њен цветни парфем, подвучен мирисом зреле жене. Затим је застала код тезге са изложеним вином, не хајући на ветрове играрије њеном хаљином. Ушла је у дућан и тамо чаврљајући била довољно дуго да би га навукла да дође и погледа кроз излог. Чим га је запазила у огледалу иза тезге, гласно се насмејала, покупила свој пртљаг и изишла, готово га очешавши. Добровољно је прогутао мамац и наставио да је прати...
После су седели на тргу, пили вино, јели салате, пасте, пеш мелбу, све док је пољупцем није испратио на аутобус. Погледао сам на сат. За десет минута, путем поред Дунава пролази бус ескпрес. Стићи ћу пре ње, и сачекати је.
Платио сам и устао...

нађох ово код Биљане, не знам јел она писала ил ко?!
личи ми на Николу мада може да је било ко ... хммм...