Pogledaj me u oči
u sjaju skrio se sav moj bol
u njima nećeš naći ništa osim sebe
pogledaj u tu suzu odsjaja
i reci tom pepelu uspemena sagorelih
zašto smo leđa okrenuli ...
Pogledaj me u oči
i nepitaj zašto su hladne i tihe
kao da spavaju u šaputu gde reći nedopiru
već slute još jednu prosutu laž u nizu
ostao je pogled u daljini
u tami koji nestaje u plavetnilu doma moga ...
Pogledaj me
neću to nazvati ljubav
obojemo smo ćutali u osećanjima ponesenim
u tajnim hodnicima ispisanih skrivenih osećaja
da bi moglo slučajno biti
gubeći sve što nehotice brisom usana stvaramo
kao san koji lebdi a ipak okrećemo leđa
ćuteći i proklinjujući sve ono što nosimo u sebi ...
Pogledaj me
jesam li ja tamo negde
u nekom blesku sutona koji gori plavetnilom
u nekoj kapi kiše napola ispijene boce
kad otkucaji utihnu sporinom i sve staje
kad proključa bes kroz oštricu koja para
i prezireš ono što voliš ...
Pogledaj me...
-panonski galeb-

Čuješ li ?
zov duše vetrom nošen
il sklapaš oči
da nevidiš
drhtim
izgubljena u senama
gorčine života
ćutiš i čekaš
pucaju šavovi zašiveni
previše
suzdržane kapi bisera
rasutih osećaja
strah
bujica nova nosi
kao dar proviđenje
ljubav
što u bedra skrivena
tinja
rasplamsana čežnjom
dodir
stobom u sebi
glas što me vodi
oseti
pusti da teku
te dve maleni reči ...
-panonski galeb-

Volim da te citam.
Molena pise najlepse price
a ti i Meseceva rosa najlepse stihove.



Ljubim tebe i Miru mnogo!!

Hvala *Twilight* na divnim rečima ne znam dal sam dorasla Mesečevoj rosi al i ja uživam njienim stihovima i Moleninim pisanim rečima ... al drago mi je ako su moji stihovi dopreli do nekog jer reči i misli nas uvek oplemenjuju ....

Doćiću u tvoje dvore
poput pepeljuge male
probuđena iz sna imena moga
doćiću nećeš ni znati
toliko sam malena
da dišem na tvom dlanu
u malenim kapima što se slivaju
kupajući u odrazu oka tvoga
doćiću nećeš ni znati
jer biću devojčica sa šibicama rasutim
zatreperiću na tren i nestaću
u koracima koji hodaju u tebi
doćiću bez pitanja sasvim tiho
da ne remetim tvoj san
ti sanjaš nju u mome liku
prizivajući svih ovih godina
ljubav koja odiše mirisom isparenja
čuvana u trnju koja kapa i teče
doćiću bez straha i bojaznosti, i nestaću
i uzaludno ćeš tražiti cipelu malu
da hodaš s njima u snove
nećeš je naći
jer ti nikad nisi hodao u mojim cipelicama
tada bi znao da ih nemam
jedini tragovi ostaće
u sagorelim paljenim šibicama
što odaju me da sam tu bila...

-panonski galeb-

I neću ti nikad priznati
koliko je zabolelo
to malo možda i ako
zato samo prođi
lagano na vrhovima prstiju
rukama hvatajući maglu
osetićeš sam u sebi
ljubav u dodirima
dodirujući pukotinu
razum sopstvenog ponosa
prikrivajući pogledima lažući
da nikad nisu bili stvarni
da su satkani od snova
braneći se ćutanjima dugim
gledaćeš i želećeš
da vratiš osmehom pomilovanje
tražeći odraz u očima
i zato žmurim, netrepćem
jer slomiće me ta reč
koja u tebi stoji prećutana...

-panonski galeb-