***

Praznina je mesto gde život ćuti
teža od odlaska, crnja od mraka
kazna bez roka i bez čuvara;
ponekad laka, nagradi bliska
predah od bitke, beg od besmisla
varljiva gospa anđelu slična

Zna biti na tren bojena tuđim
očima istog bespuća punim
što te u prolazu okrznu željom,
žalosno nesvesne da spasa traže
u srcu pajaca slamnatog tela
osmeha lažnog vezenog svilom.

Otvrdla koža katkada sluti
dodire čulne protkane jezom
vrtloge neme što vape krikom;
tad ruka vaja jer duša ne zna
noktima grebe nove obline
ostavlja brazde za seme stida

Praznina je mesto gde reči čame
pretećim hukom pridošle tera
poslušno čedo nagradi mirom;
kad ne znaš gde si i kome ličiš
spoznaja rađa bezglavu sliku -
ništa ni u čemu, a u sred niko


M.

~~~

K R U G


Neko je ukrao staze,
putokaze izmesao,
savio pruge u veciti krug.
Koraci grabe a cilj sve dalji,
sablasno zevaju puti.

Obalama u zagrljaj plovim
a srce sa jarbola visi.
More brani svoje luke,
ako me talasima ne potopi,
ajkule su mu poslednji
aduti.

Pokusavam s' vetrom,
ledja mu okrecem,
on valjda zna gde zuri.
Ali se lopov stari
u krosnji kestena smirio,
i cuti.

Od vremena sam odustala,
sati se nevoljno vuku.
A znali su gladno
najlepsu noc u trenu pojesti.
Sada su siti minuti.

Ne verujem sudbini,
sama cu da je rodim.
Reci i boja dzepovi puni.
Da li sam stvarna,
il' se to samo pokusaj zivota
sluti.


M.



~~~