Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 19 Nov 2017, 12:25


Autoru Poruka
Komsinica
Post  Tema posta: Re: Brak-ima li smisla?  |  Poslato: 08 Avg 2013, 12:02
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Just je napisao:
Ko voli nek izvoli. Meni je potpuno isto, vanbračna zajednica ili ozakonjena, jedan papir ama bas nista ne mjenja.
Bitnija je ljubav postovanje, razumjevanje i sve to bla, bla
A i bolje ustvari vanbračna, iz nje lakse pobjeci ;)


Lepo receno.
Sve ima smisla dok traje.

_________________
Slika


Vrh
Boss
Post  Tema posta: Re: Brak-ima li smisla?  |  Poslato: 08 Avg 2013, 15:32
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:37
Postovi: 11135

OffLine
papir k'o papir

_________________
Drugi jebu a ti se Muzafere kupaj.


Vrh
GiGi
Post  Tema posta: Re: Brak-ima li smisla?  |  Poslato: 08 Avg 2013, 16:06
Korisnikov avatar
Karolina Riječka

Pridružio se: 25 Mar 2013, 12:13
Postovi: 18509

OffLine
MeGi je napisao:
Aj ozbiljno cu , moje misljenje .
Brak je vecna kuca izmedju dvoje ljudi suprotnog pola :D
Gdje treba da vlada ljubav i harmonija. Prizemlje braka su muz i zena, a prvi sprat su djeca.
E ako se stiglo do prvog sprata , onda se malterise tu se dodaje dosta razumevanja, brojanja do 10 [zenskismeh.gif]
Nemoj da mi je neko sledecim postom srusio snove, banovat cu ga [zenskismeh.gif]
Ne razumjem kako ljubav nestane kada vec postoje npr djeca, plod te ljubavi.....ne u to ne vjerujem da je ljubav nestala....vec mozda nije ni postojala. [zenskismeh.gif]

[zenskismeh.gif]
A jesi me nasmijala ovime... [kez.gif]

_________________
Plesala bih s tobom
kroz najprometnije ceste
jedan tango kroz crveno
tamo gdje nitko ne bi plesao
na vrhu Hendrixovog mosta
i to mi ne bi bilo dosta...


Vrh
MeGi
Post  Tema posta: Re: Brak-ima li smisla?  |  Poslato: 09 Avg 2013, 00:05
Korisnikov avatar
Born to die

Pridružio se: 22 Maj 2012, 18:51
Postovi: 40992

OffLine
hahaha Gigi, evo i ja citam, i krstim se



Slika

_________________
Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!


Vrh
vuja kojic
Post  Tema posta: Re: Brak-ima li smisla?  |  Poslato: 09 Avg 2013, 00:08
Korisnikov avatar
SIROTINJA RAJA

Pridružio se: 06 Dec 2012, 23:15
Postovi: 9832
Lokacija: što dalje od nekih ljudi

OffLine
brak je ono između života i smrti

_________________
Nije sve u sarkazmu,
ima nešto i u klasičnom podjebavanju.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Brak-ima li smisla?  |  Poslato: 26 Nov 2013, 16:20
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
The Brak - ima li brak smisao?


Uspešan brak danas predstavlja istinsku relikviju, jer ne samo što je sam po sebi prestao da bude životni cilj i sredstvo za postizanje sreće, već je i kao pojam gotovo ismejan i bačen na groblje dotrajalih ideala. Od takozvane seksualne revolucije i hipi pokreta sedamdesetih godina do danas, neformalne ljudske zajednice stekle su atribut apsolutne društveno-psihološke poželjnosti u smislu ostvarenja najvišeg stepena ljudske slobode. Formalne veze kao da su se održale samo radi toga da bi osobe koje stupaju u brak osigurale sebi materijalnu egzistenciju i nakon njegovog prestanka, dok su takse za crkvena venčanja, na primer u Španiji, toliko visoke da je sve manji broj onih koji se odlučuju da na ovaj način ozvaniče svoju ljubav. S druge strane, dolazi do paradoksa u kome homoseksualni parovi počinju sve više da teže ka formalnom ozvaničenju svojih veza, a sama priroda takvog odnosa predstavlja vrhunac slobodnog izbora mimo svih tradicionalnih društvenih normi.


Slika

Ideal slobode shvaćen kao neformalnost ljudskih odnosa i ponašanja, gde je sve prepušteno iskonskim porivima ljudske prirode, obnovljen kod nekih prosvetitelja i u romantizmu 18. veka, a začet kod kinika (cinika) u Antici, oživljava kroz hipi pokret sedamdesetih godina prošlog veka podstaknut konkretnim političkim zbivanjima, naime otporom američke nacije prema ratu u Vijetnamu. Iako nemoćan da izazove tako snažne političke preokrete, kao što je to učinilo miroljubivo hrišćanstvo, najavivši početak kraja antičkoj epohi i Rimskome carstvu, uspeo je temeljno da preokrene poglede i praksu u pogledu seksualnosti i polnih ondnosa uopšte- oni su bespovratno postali javno slobodniji. Krajnji rezultat tog sudbinskog preobražaja u svesti dela sveta pod uticajem anglo-američke kulture, predstavljaju upravo danas ozakonjeni homoseksualni brakovi, kao i pokušaj registrovanja pedofilske stranke u Belgiji.

Hrišćanstvo i hipi pokret u početku su propovedali život u komunama gde je sve bilo zajedničko, a način na koji se zamišljala zajednica između muškarca i žene bio je prepušten ličnoj slobodnoj, ili božijoj, ali svakako ne društvenim konvencijama nametnutoj interpretaciji. Tako je bilo na samom početku dok se crkva nije institucionalizovala i definisala dogmu, u čemu nema ničeg lošeg u načelu, ali kasnije su u praksi rigidni stavovi u pogledu braka, a naročito položaja žene u njemu i van njega, doveli do toga da je pojavom protestantizma početkom 16. veka za ženu položaj u društvu postao gori nego u srednjem veku, u kome su veštice bile spaljivane sve dok Karlo veliki nije zabranio tu praksu. U Italiji je za vreme Renesanse čitava jedna oblast, Norcia, bila maltene turistčka atrakcija, jer je bila na glasu po svojim vešticama. Na pragu novog doba započinje ludilo lova na veštice (a u stvari pokolj žena i mačaka, što će pospešiti širenje crne kuge), o čemu svedoči delo dvojice papskih inkvizitora pod nazivom «Malleus maleficarum» (Malj veštica), u kome se «naučno» obrađuju pitanja kao što su: Postoji li crna magija?; Mogu li inkubusi (muški seksualni demoni) i skubusi (ženski) s ljudima rađati decu?; Može li crna magija sprečiti bračni akt?; Da li veštice mogu postupati s muškim polnim organom kao da je odvojen od tela?; Kako veštice prouzrokuju pobačaje, lišavaju krave mleka, izazivaju oluju, tuču i jos koješta?

Bile su sumnjive sve one žene koje su se po nečemu naročito isticale, bilo lepotom ili ružnočom, nekom naročitom sposobnošču ili veštinom.A, postojao je i siguran, opet «naučni», metod kako otkriti vešticu: zavezanu osumnjčenu ženu polegali su u vodu i ako bi potonula bila je nevina, a ako ne bi to je bio siguran dokaz da je u pitanju veštica. Lov na veštice postao je prava pošast koja je harala među svim društvenim slojevima i zahvatila gotovo celu zapadnu Evropu. Kolektivna frustracija i psihoza koja je zavladala, bila je posledica izopačenog stava crkve u pogledu seksualnosti- dešavalo se čak da su te nesretne žene same verovale u sopstvenu krivicu!

Sledeći citat iz gore pomenutog dela pružiće jasnu sliku o razmerama fobije koja je u to vreme vladala prema ženi kao takvoj:
«Šta je drugo žena nego razdor prijateljstva, kazna kojoj ne možemo izmaći, nužna nesreća, prirodna napast, poželjno zlo, domaća opasnost, dražesni štetočina, svetska pošast premazana lepom bojom?»

Snažno potiskivana seksualnost najpre je dovela do pomora žena, a potom posredno do reakcije u vidu smelih pogleda na svet u teoriji i buržoaskih revolucija u praksi. Totalna raspojasanost zavladaće u doba rokokoa kada se na svetskoj pozornici pojavljuje Đakomo Kazanova, sušto oličenje dekadentne predrevolucionarne Evrope, ali i jedan od najobrazovanijih ljudi tog vremena. To je bilo vreme kada je razvrat zaista kulminirao; na primer, u Italiji devojke su zahtevale da se u bračni ugovor uglavi odredba o službenom ljubavniku, takozvanom Cicisbeo-u, a njihov zaručnik bi opet u nekom drugom ugovoru i sam figurirao kao takav. Unutar dvorova i plemićkih palata širom Evrope odigravale su se i danas nezamislive bahanalije u kojima je vladala ravnopravnost polova, a van tih tajnih odaja politička i ljudska prava žena skoro da i nisu postojala. Konkubine su još od doba antičke Grčke bile privatno prihvaćene i cenjene kao obrazovane i izvanredne ne samo ljubavnice, nego i ličnosti, ali javno prezrene i svakako nepoželjne za brak i porod. «Mi smo prve u sujeti ljudi, a poslednje u njihovom poštovanju», kaže nesrećna konkubina Margerita u romanu Aleksandra Dime mlađeg Dama s kamelijama. Deca iz njihovih veza uglavnom su loše završavala, jer su bila nepriznata i bez poželjnog društvenog statusa, dok su obične žene, majke i supruge, tavorile u mraku svog neznanja, prikovane za kuću i decu, u potpunosti zavisne od svojih muževa.

Druga polovina osamnaestog i devetnaesti vek proteći će u znaku Bonaparti, naučno-industrijske revolucije, ustanka radnika i pojave međunarodnog pokreta sifražetkinja, koji će se boriti za pravo žena da glasaju (do Prvog svetskog rata izborno pravo imale su samo žene u Finskoj i Austriji). Posle rata raspadaju se četiri velika carstva: nemačko, tursko, rusko i austro-ugarsko, a suludim Trećim rajhom Nemačka iskopava sebi, kao i čitavoj Evropi, jamu dublje nego što se iko mogao nadati.

Sve u svemu, svetski poredak se bespovratno promenio - pojavljuje se prekookeanska sila koja započinje svoju, do današnjih dana aktuelnu, politiku kolonijalne demokratije, na čijoj se meti našao i Vijetnam. Reakcija je usledila kroz pokret koji se zalagao za mir i slobodnu ljubav, a sporedni efekat svega toga bio je taj da je bračna zajednica počela snažno gubiti svoj duševni i društveni smisao.

Tako smo konačno stigli do prihvatljivog konteksta u kome se može razmatrati brak i njegovo mesto u životu današnjice. Statistike na svim meridijanima pokazuju da brakovi imaju tendenciju nestajanja - više ima razvoda nego sklopljenih brakova, a razvodi u velikom procentu nastupaju već posle nekoliko godina od njegovog sklapanja.

Uspešan brak danas predstavlja istinsku relikviju, jer ne samo što je sam po sebi prestao da bude životni cilj i sredstvo za postizanje sreće, već je i kao pojam gotovo ismejan i bačen na groblje dotrajalih ideala. Od takozvane seksualne revolucije i hipi pokreta sedamdesetih godina do danas, neformalne ljudske zajednice stekle su atribut apsolutne društveno-psihološke poželjnosti u smislu ostvarenja najvišeg stepena ljudske slobode. Formalne veze kao da su se održale samo radi toga da bi osobe koje stupaju u brak osigurale sebi materijalnu egzistenciju i nakon njegovog prestanka, dok su takse za crkvena venčanja, na primer u Španiji, toliko visoke da je sve manji broj onih koji se odlučuju da na ovaj način ozvaniče svoju ljubav. S druge strane, dolazi do paradoksa u kome homoseksualni parovi počinju sve više da teže ka formalnom ozvaničenju svojih veza, a sama priroda takvog odnosa predstavlja vrhunac slobodnog izbora mimo svih tradicionalnih društvenih normi.

Ideal slobode shvaćen kao neformalnost ljudskih odnosa i ponašanja, gde je sve prepušteno iskonskim porivima ljudske prirode, obnovljen kod nekih prosvetitelja i u romantizmu 18. veka, a začet kod kinika (cinika) u Antici, oživljava kroz hipi pokret sedamdesetih godina prošlog veka podstaknut konkretnim političkim zbivanjima, naime otporom američke nacije prema ratu u Vijetnamu. Iako nemoćan da izazove tako snažne političke preokrete, kao što je to učinilo miroljubivo hrišćanstvo, najavivši početak kraja antičkoj epohi i Rimskome carstvu, uspeo je temeljno da preokrene poglede i praksu u pogledu seksualnosti i polnih ondnosa uopšte- oni su bespovratno postali javno slobodniji. Krajnji rezultat tog sudbinskog preobražaja u svesti dela sveta pod uticajem anglo-američke kulture, predstavljaju upravo danas ozakonjeni homoseksualni brakovi, kao i pokušaj registrovanja pedofilske stranke u Belgiji.

Hrišćanstvo i hipi pokret u početku su propovedali život u komunama gde je sve bilo zajedničko, a način na koji se zamišljala zajednica između muškarca i žene bio je prepušten ličnoj slobodnoj, ili božijoj, ali svakako ne društvenim konvencijama nametnutoj interpretaciji. Tako je bilo na samom početku dok se crkva nije institucionalizovala i definisala dogmu, u čemu nema ničeg lošeg u načelu, ali kasnije su u praksi rigidni stavovi u pogledu braka, a naročito položaja žene u njemu i van njega, doveli do toga da je pojavom protestantizma početkom 16. veka za ženu položaj u društvu postao gori nego u srednjem veku, u kome su veštice bile spaljivane sve dok Karlo veliki nije zabranio tu praksu. U Italiji je za vreme Renesanse čitava jedna oblast, Norcia, bila maltene turistčka atrakcija, jer je bila na glasu po svojim vešticama. Na pragu novog doba započinje ludilo lova na veštice (a u stvari pokolj žena i mačaka, što će pospešiti širenje crne kuge), o čemu svedoči delo dvojice papskih inkvizitora pod nazivom «Malleus maleficarum» (Malj veštica), u kome se «naučno» obrađuju pitanja kao što su: Postoji li crna magija?; Mogu li inkubusi (muški seksualni demoni) i skubusi (ženski) s ljudima rađati decu?; Može li crna magija sprečiti bračni akt?; Da li veštice mogu postupati s muškim polnim organom kao da je odvojen od tela?; Kako veštice prouzrokuju pobačaje, lišavaju krave mleka, izazivaju oluju, tuču i jos koješta?

Bile su sumnjive sve one žene koje su se po nečemu naročito isticale, bilo lepotom ili ružnočom, nekom naročitom sposobnošču ili veštinom.A, postojao je i siguran, opet «naučni», metod kako otkriti vešticu: zavezanu osumnjčenu ženu polegali su u vodu i ako bi potonula bila je nevina, a ako ne bi to je bio siguran dokaz da je u pitanju veštica. Lov na veštice postao je prava pošast koja je harala među svim društvenim slojevima i zahvatila gotovo celu zapadnu Evropu. Kolektivna frustracija i psihoza koja je zavladala, bila je posledica izopačenog stava crkve u pogledu seksualnosti- dešavalo se čak da su te nesretne žene same verovale u sopstvenu krivicu!

Sledeći citat iz gore pomenutog dela pružiće jasnu sliku o razmerama fobije koja je u to vreme vladala prema ženi kao takvoj:
«Šta je drugo žena nego razdor prijateljstva, kazna kojoj ne možemo izmaći, nužna nesreća, prirodna napast, poželjno zlo, domaća opasnost, dražesni štetočina, svetska pošast premazana lepom bojom?»

Snažno potiskivana seksualnost najpre je dovela do pomora žena, a potom posredno do reakcije u vidu smelih pogleda na svet u teoriji i buržoaskih revolucija u praksi. Totalna raspojasanost zavladaće u doba rokokoa kada se na svetskoj pozornici pojavljuje Đakomo Kazanova, sušto oličenje dekadentne predrevolucionarne Evrope, ali i jedan od najobrazovanijih ljudi tog vremena. To je bilo vreme kada je razvrat zaista kulminirao; na primer, u Italiji devojke su zahtevale da se u bračni ugovor uglavi odredba o službenom ljubavniku, takozvanom Cicisbeo-u, a njihov zaručnik bi opet u nekom drugom ugovoru i sam figurirao kao takav. Unutar dvorova i plemićkih palata širom Evrope odigravale su se i danas nezamislive bahanalije u kojima je vladala ravnopravnost polova, a van tih tajnih odaja politička i ljudska prava žena skoro da i nisu postojala. Konkubine su još od doba antičke Grčke bile privatno prihvaćene i cenjene kao obrazovane i izvanredne ne samo ljubavnice, nego i ličnosti, ali javno prezrene i svakako nepoželjne za brak i porod. «Mi smo prve u sujeti ljudi, a poslednje u njihovom poštovanju», kaže nesrećna konkubina Margerita u romanu Aleksandra Dime mlađeg Dama s kamelijama. Deca iz njihovih veza uglavnom su loše završavala, jer su bila nepriznata i bez poželjnog društvenog statusa, dok su obične žene, majke i supruge, tavorile u mraku svog neznanja, prikovane za kuću i decu, u potpunosti zavisne od svojih muževa.

Druga polovina osamnaestog i devetnaesti vek proteći će u znaku Bonaparti, naučno-industrijske revolucije, ustanka radnika i pojave međunarodnog pokreta sifražetkinja, koji će se boriti za pravo žena da glasaju (do Prvog svetskog rata izborno pravo imale su samo žene u Finskoj i Austriji). Posle rata raspadaju se četiri velika carstva: nemačko, tursko, rusko i austro-ugarsko, a suludim Trećim rajhom Nemačka iskopava sebi, kao i čitavoj Evropi, jamu dublje nego što se iko mogao nadati.

Sve u svemu, svetski poredak se bespovratno promenio - pojavljuje se prekookeanska sila koja započinje svoju, do današnjih dana aktuelnu, politiku kolonijalne demokratije, na čijoj se meti našao i Vijetnam. Reakcija je usledila kroz pokret koji se zalagao za mir i slobodnu ljubav, a sporedni efekat svega toga bio je taj da je bračna zajednica počela snažno gubiti svoj duševni i društveni smisao.

Tako smo konačno stigli do prihvatljivog konteksta u kome se može razmatrati brak i njegovo mesto u životu današnjice. Statistike na svim meridijanima pokazuju da brakovi imaju tendenciju nestajanja - više ima razvoda nego sklopljenih brakova, a razvodi u velikom procentu nastupaju već posle nekoliko godina od njegovog sklapanja.


Smisao braka-ima li ga uopšte?


Slika


To što čovečanstvo iskušava neformalno polno udruživanje upravo ga podseća na razlog zbog čega se javila potreba za uvođenjem formalnih odnosa, kako u ljubav tako i u državu. U pogledu društva kao celine sve što ima formalni karakter uvek je poželjno, jer red i zakoni su sredstva kojima se ono drži pod kontrolom, pa otud i potreba za društvenim ugovorom.

«Naći oblik udruživanja koji bi branio i štitio svom zajedničkom snagom ličnost i dobra svakog člana društva, i kroz koji bi svako, udružen sa svima, ipak slušao samo sebe, i tako ostao isto toliko slobodan kao pre», kaže Žan-Žak Ruso, ističući da je preduslov da ugovor zaživi to da se svaki čan društva potpuno odrekne svih svojih prava u korist cele zajednice. Čini se da isto važi i za bračnu zajednicu - treba se na neki način odreći sebe u korist drugog, naime zajednice, a pri tom sačuvati svoju slobodu i ne narušiti tuđu. To se izgleda može učiniti samo tako što se taj drugi doživljava kao deo sebe, baš kako bi dobar građanin trebalo da se odnosi prema svojoj državi i društvu, ali i oni prema građaninu, znači, ti zakoni i pravila morali bi biti pravični prema pojedincu.

Međutim, iz ovoga se i dalje ne vidi zašto je brak potreban i koji je njegov smisao? Da li je uopšte opravdana ova analogija između braka i društva tj. države? U svakom slučaju, nije ni neopravdana, jer kako smo videli i jedno i drugo imaju formalni karakter, bar na prvi pogled. Uz to, nalaze se u uzajamno uslovljenom odnosu: da nije država, ne bi bilo ni brakova, brakovi su jedan od osnovnih činilaca stabilnosti društva, a što je više stabilnih porodica, to stabilnija država i lakša za upravljanje. U tom smislu brak je svakako poželjan, a da li je onda istovremeno i nužan za postizanje lične sreće? Vanbračne zajednice mogu trajati podjednako dugo i biti primer sklada, dok brak veoma često predstavlja maskirano ropstvo.


Slika


S druge strane, u prilog braku stoji sledeći zaključak: kada je zajednica neformalana u pogledu zvaničnih pravila udruživanja i suživota, onda se stvaraju privatni zakoni i pravila koja u mnogome liče na ta formalna, s tom razlikom što su formalna ustanovljena na osnovu viševekovnih iskustava i interesa, a ova privatna na osnovu trenutka, pa samim tim nisu pouzdana jer se svaki čas mogu promeniti. Neosporno je da u psihologiji ljudske vrste leži težnja za sigurnošću - čak i onda kada se prepušta najvećim avanturama čovek se iracionalno uzda u sigurnost svog poduhvata. Brak i država su mu jednostavno potrebni radi samoodržanja. Pojedinac, na prvom mestu, radi sebe samog, mora napraviti prostora za drugog, kako u svom srcu, tako i u svom dvorištu. To je jedini način da ljudska vrsta opstane, a brak je naprosto vekovima oproban i društveno prihvatljiv oblik zajednice između muškarca i žene.

Tek onda kada mu se prida dubok smisao, naime, kada je doživljen kao ritualno spajanje dve zasebne osobe u jednu mističku celinu, to jest, kada dve celine čine jednu, a svaka ipak ostaje za sebe i u sebi, tada čovek može osetiti istinski lični boljitak. Stoga je dovoljan makar i jedan primer ostvarene ljubavi u braku da nam pruži dovoljan razlog da verujemo da je ideal uspešnog braka moguć i u stvarnom životu.

Dakle, ako bi se složili da je za većinu ljudi smisao celokupnog života u traganju za srećom, onda bi jedini ispravan smisao braka bio njeno postizanje kroz ljubav. Da li je, pri tom, sam ritual sklapanja braka (ono formalno i nametnuto, što mnoge iritira) baš neophodan za dosezanje tog vrhunskog ideala, pokušaćemo da odgonetnemo u narednim poglavljima preispitujući praktičnu i mističnu dimenziju braka. U tom cilju najpre ćemo izložiti neka savremena istraživanja koja dolaze iz anglo-američke kuhinje, imajući u vidu da smo i mi na ovim prostorima, uprkos našim osobenostima i vladavini lažnih patrijarhalnih modela, pod veoma velikim uticajem zapadne kulture u skoro svim njenim domenima, pa i po pitanju bračnih veza.


preuzeto sa b92


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Brak-ima li smisla?  |  Poslato: 22 Dec 2013, 08:53
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10680

OffLine
OSTATI ILI OTIĆI
Kada ima smisla boriti se za spas braka?


'Smisao braka – kada se ima smisla boriti za brak, a kada je vrijeme za odlazak?

Slika

Brak se danas susreće s mnogim izazovima. Kao dugoročna veza, suočava se sa svakodnevnim poteškoćama koje mogu značajno razoriti odnos između dvoje ljudi. U kakvom se stanju brak danas nalazi i je li riječ o zastarjeloj instituciji? Koji je smisao braka i ima li ga uopće? Zašto su toliki brakovi u krizi?

Na sva ta pitanja, ali i mnoga druga vezana uz brak, odgovor će pokušati dati Bruno Šimleša na petom predavanju 'Ljubavologija u praksi' koje nosi naziv 'Smisao braka – kada se ima smisla boriti za brak, a kada je vrijeme za odlazak?'. Predavanje će biti održano u srijedu 18. siječnja u kinu Europa u 19 sati.

Danas nije jednostavno izgraditi uspješan brak ili dugoročnu vezu, stoga će na predavanju biti riječi o faktorima uspješnog odnosa, ali i svemu što čovjeku može olakšati procjenu o tomu vrijedi li ostati u braku. Ne treba otići čim se pojave nevolje koje se ne mogu odmah riješiti, ali to ne znači da se treba pomiriti s nečim što čovjeka ne zadovoljava. Dodatno je zahtjevno procijeniti što je najbolje učiniti ako su uključena djeca – treba li zbog djece ostati u braku bez budućnosti ili otići? Kako izvagati sve argumente? Rješenja, dakako, postoje, ali nisu jednostavna.


tportal

_________________
Slika


Vrh
Molena
Post  Tema posta: Re: Brak-ima li smisla?  |  Poslato: 29 Sep 2014, 13:10
Korisnikov avatar
*VIP*

Pridružio se: 16 Maj 2012, 19:49
Postovi: 31314

OffLine
ima

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'


Vrh
GiGi
Post  Tema posta: Re: Brak-ima li smisla?  |  Poslato: 29 Sep 2014, 19:51
Korisnikov avatar
Karolina Riječka

Pridružio se: 25 Mar 2013, 12:13
Postovi: 18509

OffLine
I ja kažem da ima...uskoro se udajem!

_________________
Plesala bih s tobom
kroz najprometnije ceste
jedan tango kroz crveno
tamo gdje nitko ne bi plesao
na vrhu Hendrixovog mosta
i to mi ne bi bilo dosta...


Vrh
Molena
Post  Tema posta: Re: Brak-ima li smisla?  |  Poslato: 29 Sep 2014, 19:54
Korisnikov avatar
*VIP*

Pridružio se: 16 Maj 2012, 19:49
Postovi: 31314

OffLine
Znam.
Obecala sam jos davno mladozenji slikanje na vjencanju ...tako da vidimo se mlada :D

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 12 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   
cron

Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker