Dakle...da ponovimo gradivo...Ne verujem..zahebi me tih prica..Onaj ko veruje..aj sedi i razmisli..
Sta..kako..?
e da..da ponovim i ovo....pa da se lepo razumemo..ne verujem ako virtuelno ostane samo virtuelno
Dakle pisem o virtuelnim ljubavima koje se NIKAD ne prenesu u REALU....a realno, malo njih se prenese..malo od tih malo traje..I takvima svaka cast..U to verujem..i to podrzavam..jer nije vazno gde si nekoga upoznao, nego koliko je taj neko postao deo tvog zivota..stvarnog zivota..ali kao sto rekoh mali ih je..Zasto? zato sto je malo ljudi uopste spremno da izadje iz tog virtuelnog sveta.... u realu...tu se osecaju sigurnije, sposobnije,tu valjda imaju mnogo vecu petlju nego u stavrnosti..
Naravno ima i onih cija je "ljubav", ma ne kakva ljubav, ta neka simpatija.. iz nekih objektivnih razloga trenutno nemoguca..Sedi..razmisli..u zapitaj sebe..da li ima i najmanju sansu da se prenese u stvarnost..Ako ima..ok, bori se,ako nema..trgni se hebote...gde si u celoj prici..?
Dakle,ajmo o ovim zaludjivanjima koja nemaju veze sa stvarnoscu a ni bilo kkave sanse da nekad postanu..Sede za kompom, kuckaju poruke, iskljuceni iz stvarnosti..i zivot im se manje vise svodi na tu kutiju iz koje vrcaju nekakve --emocije--...Kakva ljubav, kakve emocije kakvo kontanje.Ok dok ti je to zanimljivo za razbijanje monotonije dok pijuckas kafu i odmaras se od stvarnog zivota..napise nekomem nesto zanimljivo..i on tebi..zezate se i znate da je to zezanje..Ali da, kada kliknete na logout zivot ide dalje, bez emocija vezanih za misa i tastaturu....Ma neee..ne moze to tako sad bi rekli oni koji veruju u virtuelne ljubavi..Nije to jednostavno..Sta, kuckaju se..razmenjuju poruke, upoznaju tako jedno drugo, otvore se...i onda se rodi ljubav..sastanci se zakazuju u separeu skajpa ili Msn-a , ili u nekoj VIP lozi chat sobe kada ta ljubav upoprimi neke ozbiljen razmere..I sta onda? Kako dalje?Kada je dosta?
Mada., donekle u danasnje krizno vreme, slazem se nije to toliko ni lose..Ko moze da ubedi sebe da je i to zivot..Zasto? Pa ne trose se sati i sati na spremanje, ne moras da stojis ispred ormara i drzis se za glavu sta ces obuci, ne brines da li ti se ne daj boze razmazala maskara ili si na jedan obraz stavila vise rumenila nego na drugi..Nece osetiti kako ti drhte ruke ili glas od uzbudjenja, Muskarci, oni ne moraju da se prebrojavaju u sebi, ako devojka ne daj boze naruci neko skupo pice, ili slucano kaze da je gladna pa joj jos mora platiti i veceru..ima jos toga..ihaaa..Ne moras da se pravdas ako te boli glava i nije ti bas do sexa..ne moras da drhtis na mrazu dok ti se inje skuplja na trepavicama a on pokusava da ti svojim rukama ugreje obraze..Ne moras..samo pobegnes iz stvarnosti u virtuelu..A tamo dobijes sve..pa cak i ljubav..
Da..ima to svojih i prednosti...Samo treba ubediti sebe da je to ljubav...I onda kada pozelis pored unutrasnje lepote i energije koju osecaju putem Internet talasa,ondakada pozelis stvarni dodir, samo stegnuti jace tastaturu, zatvorti i oci i zamisliti...i biti ispunjen i zadovoljan
tom svojom novom ljubavlju..tek toliko...
E sad..(ebiga izvinte,nalet inspiracije me puko i moram malo da vas davim)
Dakle,...sami ti pobornici, vernici ili kako god da nazovem virtuelnih ljubavi ( i naravno ne mislim na ovaj forum vec generalno na Internet svet) se dele na dve grupe...na one koji LOZE..i one koji se LOZE..
Oni koji loze..to ime je vec neki razradjeni sablon..tacno znaju, kako kad gde..koju temu..Prate oni pisanja suprotnog pola, dopadne im se neko..ono..slova zasvetlucaju ili sta ti ja znam, lepo pise, pa jos kako i sliku prilozi..divota..ona usledi prva neobavezna poruka,,Ono tek onako....pocne dopisivanje na neku uopstenu temu, polako se prelazi na neke intimnije zivotne, ali sve je to tek onako..bez obaveza..Lozac se prvi uglavnom otvara..I uglavnom je nezadovoljan/na..zivotom, vezom, brakom.fali mu nesto..Namucio se napatio..doziveo razocarenje..Suprotna strana se raznezi..Jbt..pa bude coveku zao..Prepiske teku dalje..Polako se otavra i ovaj drugi..Iako kojim slucajem ima neki problem pa se poveri , lozac odmah preyentuje kako bi tu on postupio, sta bi uradi..a to je bas onako kako je to ova suprotna strana i zelela..Dakle u momentima slabosti ''svoje zrtve'' ubode tacno sta da kaze..odnosno sta bi suprtona strana zelella da cuje..A suprotna strana..ona u ovoj prici pripada onoj grupi koja se lozi..i jbg..svesno ili nesvesno, od slucaja do slucaja...padne na te price..prijaju joj..)..upravo to joj je falilo u tom momentu..(mislim na osobu nebitno da li je muska ili zenska)..Tako pocinje da se radja ljubav..virtuelna..
E a, ova druga strana..to su oni koji se loze..Sad i tu ima dosta podvrsta...Ima cak i onih koji ne veruju u viertuleno, ali trenutak emotivne rastrojenosti, razocaranosti u nekoga iz spoljnog sveta..beg od stvarnosti..i nesvesno upadnu u mreyu virtuelnog..
Ima i onih naivnih koji polaze uvek od sebe i veruju da su svi romanticni, iskreni i odani..
Ima i onih koji su negde svesni da to nije to..to virtuelno dozviljavanje ljubavi,. ali im ljubavi svakako fali, pa im je jednostavno potrebno da se negde pa makar i na netu osete voljenim..
E, da..moram napomenuti..u celoj toj ljubavnoj net prici ima i onih 'situacija kada obe strane ulete nesvesno u neku pricu..bez namera da se igraju ili u net zavodjenju traze potvrdu svoje zenstvenosti ili muskosti..Ima i takvih..upletu se u to kolo ,nisu u stanju u momentu da razgranice iluzije od stvarnosti..obe strane su mozda u nekom begu od zivota..i to traje ..dok se jedno od njih ne probudi i shvati ..da sve to nema smisao ni svrhu..da to nije stvarnost i ni zivot..
Kod ostalih..nazovi ljubav traje dok onome ko lozi ne dosadi ta igra..ili dok se ne pojavi zanimljivija prilika za lozenje..e onda oni, dojucerasnju veliku net ljubav odbace kao staru krpenu lutku i idu u pohode na svoj novi ''plen''..
Zasto to rade? To valjda oni znaju..dosada, nezadovoljstvo,u reali su u nekom potcinjenom polozaju, a ovako na Netu se osecaju mocno i tako kompenzuju svoju potlacenost u zivotu,ili cak na taj nacin misle da ''vracaju'' milo za drago partneru iz reale..igraju se onako kako se neko igrao sa njima u stvarnosti, osecaju se mocno gladajuci kako suprotna strana se ''lomi'' i pada pod njihov uticaj..Jednom recju lece neke svoje komplekse i sujetu iz stvarnog zivota...nadokanjuju ono sto su propustili ili propustaju u reali..Ma prosto..igraju se brate mili..
Ova druga strana..nalozena...Ostaje povredjena..jos uvek nesvesna da je to samo virtuela i da nisu izgubili nista drugo osim ponekog maila, online statusa na skajpu ili PP-a na nekom forumu..Uglavnom ili ode povredjena sa tog mesta gde su se ''sreli'' ili ostaje ali ogorcena, ranjena i ozlojadjena..
Posle nekog vremena ..ili shvati da je sve to bila cista glupost, iluzija ..i nastavi svoj zivot ..razdvojivsi virtuleno od stvarnog..i nastavi Internet druzenje onako kako i treba da bude...ili (to je mnogo gora varijanta) nastavi da trazi novu virtuelnu ljubav jer nesvesno ta virtuelna mesta su mu postala izvr ljubavi i nadahnuca...
I sve se tako vrti u krug..Zivot ide svojim tokom, negde na ulici, u autobusu ili marketu, mozd vas gledaju neke iskrene oci..mozda pored vas upravo prolazi ljubav vaseg zivota..a vi je ne vidite, jer jedine misli koje vas okupiraju je da li me kada dodjem kuci ceka neki slatki mail od moje virtuelne ljubavi....

PS..ovo je bilo moje glediste i moje misljenje na temu virtuelnih ljubavi,(onih koji nikada ne ugledaju svetlo dana..i ne izadju iz crne kutije zvane komp) nevezano za ovaj forum i ljude na njemu, nije nikakva prozivka nikome i ni na ciji racun, opet sa moje tacke gledista ovde takvih stvari na srecu i nema..i nemoj slucajno neko da se pronadje u tome..
Mozete da me ispljujete,ja posle ovolikog posta ne mogu vise da pisem ,mozete da me ignorisete, mozete samo da klimenete glavom..a naravno mozete i da mi se divite
I naravno..zivite onako kako zelite a ne kako drugi misle da treba,negujte ljubav gde god da se pojavite pa i na Netu...
Volite se ..a vas Voli Julija...

_________________
Samo kada pisem ja sam lav! Papir je jedino bojno polje gde mi niko nista ne moze. Ali,zivot.zivot nije papir. Eh kad bi svi problemi bili od hartije – kako bi se lako mogli zguzvati!

hahahahah..pa vidi kako si opisala lozace i loznicare, jednostavno dobijam dojam da imas iskustva....detaljno si opisala svaku situaciju.
Kako da opisem nesto sto nisam dozivjela!?

sa svakim dijelom se slazem...ali sve je nebitno osim onog gore boldovanog, ''ne verujem ako virtuelno ostane samo virtuelno'' ... ostalo su sve faze upoznavanja ili nazovi ga kako hoces.
a i u vecini slucajeva treba ostati na virtualnom...

_________________
'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'

lepo draga...mnogo je lakse sklopiti kockice kada nisi u nesto ukljucen vec posmatras sa strane..onda si objektivan..
Kako psiholog psihoterapijom pomogne onome ko ima odredjeni problem a da ga nema i on sam....

_________________
Samo kada pisem ja sam lav! Papir je jedino bojno polje gde mi niko nista ne moze. Ali,zivot.zivot nije papir. Eh kad bi svi problemi bili od hartije – kako bi se lako mogli zguzvati!

Net komunikacijom,evo recimo skype,možemo uspostaviti i zvučnu i vizuelnu komunikaciju sa nekim.
Možemo pričati,vidjeti se,šaliti se.Možemo podosta toga.
Ali...ne možemo se dodirnuti,ne možemo osjetiti onu toplinu koju samo drago tijelo zrači...Ne možemo osjetiti nečiji miris,što je jako bitno,barem meni.
Ne možemo zaspati na nečijem ramenu.
Ne možemo voditi ljubav.,ono što mnogi rade,je samo obična drkica u dvoje.Ne možemo začeti dijete.
Ne možemo mnogo bitnije stvari od onih koje možemo.
Možemo samo maštati o svemu i tako sve pretvoriti u iluziju.
A kad si u iluzijama onda izgubiš vezu sa stvarnošću.
Moj savjet svima vama slobodnima je,okrenite se reali da kraj vas ne prođe neko zaista bitan.
Net koristite samo za opušteno i neformalno zezanje.
I to samo onda kad nemate baš ništa drugo.

_________________

bravo ti ga bate..
eto mogla sam i ja tako neku skracenu verziju napisati a ne roman

_________________
Samo kada pisem ja sam lav! Papir je jedino bojno polje gde mi niko nista ne moze. Ali,zivot.zivot nije papir. Eh kad bi svi problemi bili od hartije – kako bi se lako mogli zguzvati!

Изгледа да је мени по овом питањцу упала кашика у мед, јес да нико од нас двоје каки смо везане вреће није ни мислио а боме ни писао нека та шућмураста слова... ил већ какава... Био је неки јануар ил фебруар а знали смо се као... с неких дискусија, расправки па и свађа тј неслагања мишљења о овом или оном... мало по мало почели смо све више да пишемо о `80-тим, `90-тим, о Златном папагају, музици, политици, обичајима, знао је да волим старе речи и изразе а пошто је то његов домен истим ме је обилато снабдевао, о Оњегину, о мојим момцима мсм Стфи и Ники, о његовим синовима, чак смо његова г-ђа и ја куцкале на тему мојих писанија... чак! да се зна.. предумишљаја било није.. тако је почело... мислили смо да је то нормално и ок, писати о свом животу... онда је он почео да пије све више... долазио на наш форум увоштен од алкохола... остали нису примећивали ал ја јесам... дошло је и лето... неких +45, она ноћ лепљива када ти и кожа смета а не тежак ваздух који и не може нормално да се удахне... пишемо ко ће где на летовање.. он каже ја ћу те мувати и смувати хахах смејала сам се томе тада... хмм прође море и лето... дође спетембар и једну ноћ стиже мени ПП што је за форум на коме сам била мени био знак да нешто није у реду а не да је неко љубависање... ПП од њега.. гласио је од прилике овако...``имам 100 година, касно сам се оженио, касно децу добио... исувише касно тебе нашао, исувише касно заволео, остаћу те гладан и жедан док сам жив, немам намеру да се разводим нити да неком од живота пакао правим, овде ме више бити неће, волим те и волећу те ал то је све и ништа, овим себе од тебе браним а и тебе од себе``... остала сам без текста, нисам одговорила... прошли су месеци неки или месец бем га... знам само да сам му смс-ом честитал славу... значи имала сам бр... отишао је за Јапан... није се оглашавао... лудела сам... ни слово.. ништа... мук... у међувремену дошла сам овде код вас... потреба да га упознам била је јача од ваздуха који удишем, ово све жене знају какав је осећај... неки март ил април ове године... испред Мањежа стоји господин висок 195, са зеленоплавим окама, светлосмеђом подужом косом, са осмехом од ува до ува... знам да је он... седимо већ сатима.. прича иде онако нормално с паузама... поздрављамо се ко ратници после тешке борбе, он одлази лево, ја десно... од тада га нема... од тада ни мене нема... а небих мењала ово своје искуство низашта... сада нисам паметнија... нисам ни опрезна... верујем да људи могу да се препознају и преко ваздуха а не преко слова... и да се на исти начин желе... само ту жељу треба пренети у додир ако се може и ако се изистински то нешто жели и осећа.
Јбте роман написах

izmjena

_________________
Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!

Ne, Magi ne smeje se, smeju se samo oni koji su isprazni, koji nemaju šta za ponuditi... jbga

A daj Megi...mene je sad ovo Vučičino rastužilo nekako...

_________________
Plesala bih s tobom
kroz najprometnije ceste
jedan tango kroz crveno
tamo gdje nitko ne bi plesao
na vrhu Hendrixovog mosta
i to mi ne bi bilo dosta...

Ajmeee Julija, mislila sam nekada da lektirama nema kraja
a sada tvojim postovima:)
Iz zezanja sve pocinje
pa se ti dalje samo zezaj......ne vjerujem da iko krene sa namjerom "e idem naci virtuelnu ljubav"

Dobro tuzno je Gigi, izvinjavam se sto sam malo bezobrazna, ali
ja vjerujem da je tako.

_________________
Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!