|
Autoru |
Poruka |
Snow
|
|
rang
Pridružio se: 28 Avg 2013, 00:44 Postovi: 1096
|
Andjeo sa greskom je napisao: Ne znam Megi.... Istina je dok sa nekim ne pojedes dzak soli ne znas sa kim si,al opet ako bi stalno bio sumnjicav to onda i nije prava ljubav,nazovi kako hoces... Snow smaras ok,necu ti se vise obratiti
|
|
|
|
|
MeGi
|
|
Born to die
Pridružio se: 22 Maj 2012, 18:51 Postovi: 40996
|
Gledam i ja Gigi, pa nekad i vjerujem.... a ono prije , kada roditelji izaberu muza za cerku, pa i oni dugo kasnije budu u braku....
_________________ Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!
|
|
|
|
|
MAD BOOKSELLER
|
|
rang
Pridružio se: 09 Dec 2012, 20:33 Postovi: 6420
|
Истинита прича: Породица у Новом Саду, врата до стана моје тетке: То је било крајем шездесетих година прошлог века. Девојка путује аутобусом према Загребу. Нешто после Новог Сада у аутобус уђе младић. Седне на празно место до ње. Спонтано се развије разговор. Она завршила школе, ради. Он такође. Причају о истим филмовима и књигама које су читали и гледали. О свему... Негде у Славонији, возач направи паузу. Путници изађу и седну у башти ресторана, мотела. Њих двоје седну сами за исти сто. Разговарају. У једном тренутку он је упита: Хоћеш ли да се удаш за мене? Она га погледа у очи, поћута мало, па рече: Хоћу. Ризиковаћу колико и ти. Ништа не знамо једно о другом, али пристајем! Венчали су се за седам дана. Тетка ми је причала да је то био најљубавнији и најскладнији брачни пар који је познавала.
|
|
|
|
|
GiGi
|
|
Karolina Riječka
Pridružio se: 25 Mar 2013, 12:13 Postovi: 18509
|
MeGi je napisao: Gledam i ja Gigi, pa nekad i vjerujem.... a ono prije , kada roditelji izaberu muza za cerku, pa i oni dugo kasnije budu u braku.... E sva sreća da više ne živimo u tim vremenima...ti i ja bi sad neki miraz morale spremat za muža... Mada...ima toga još u nekim zemljama...
_________________ Plesala bih s tobom kroz najprometnije ceste jedan tango kroz crveno tamo gdje nitko ne bi plesao na vrhu Hendrixovog mosta i to mi ne bi bilo dosta...
|
|
|
|
|
GiGi
|
|
Karolina Riječka
Pridružio se: 25 Mar 2013, 12:13 Postovi: 18509
|
MAD BOOKSELLER je napisao: Истинита прича: Породица у Новом Саду, врата до стана моје тетке: То је било крајем шездесетих година прошлог века. Девојка путује аутобусом према Загребу. Нешто после Новог Сада у аутобус уђе младић. Седне на празно место до ње. Спонтано се развије разговор. Она завршила школе, ради. Он такође. Причају о истим филмовима и књигама које су читали и гледали. О свему... Негде у Славонији, возач направи паузу. Путници изађу и седну у башти ресторана, мотела. Њих двоје седну сами за исти сто. Разговарају. У једном тренутку он је упита: Хоћеш ли да се удаш за мене? Она га погледа у очи, поћута мало, па рече: Хоћу. Ризиковаћу колико и ти. Ништа не знамо једно о другом, али пристајем! Венчали су се за седам дана. Тетка ми је причала да је то био најљубавнији и најскладнији брачни пар који је познавала. E pa danas bi mu djevojka vjerojatno rekla: Ti nisi normalan! Ja se ne bih usudila...ma koliko god da me netko privuče...pristati na brak s nekim koga uopće ne poznajem...
_________________ Plesala bih s tobom kroz najprometnije ceste jedan tango kroz crveno tamo gdje nitko ne bi plesao na vrhu Hendrixovog mosta i to mi ne bi bilo dosta...
|
|
|
|
|
MeGi
|
|
Born to die
Pridružio se: 22 Maj 2012, 18:51 Postovi: 40996
|
Ja bih pristala ako bi mi se svideo fizicki i naravno ako bih smatrala da mi je to zadnji voz
_________________ Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!
|
|
|
|
|
Andjeo sa greskom
|
|
ASG
Pridružio se: 06 Dec 2012, 20:55 Postovi: 11718
|
A kad ti Megi smatras da je zadnji voz?
|
|
|
|
|
MeGi
|
|
Born to die
Pridružio se: 22 Maj 2012, 18:51 Postovi: 40996
|
Kada te stizu godine i svjestan si toga da ne mozes imati djecu....jer si matora koka. E treba prije toga SJESTI U VOZ.... ee Sunceeee ozraci me
_________________ Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!
|
|
|
|
|
Andjeo sa greskom
|
|
ASG
Pridružio se: 06 Dec 2012, 20:55 Postovi: 11718
|
Imas ti jos fore
|
|
|
|
|
MAD BOOKSELLER
|
|
rang
Pridružio se: 09 Dec 2012, 20:33 Postovi: 6420
|
Ма било је то друго време. Вас две сте деца и не сећате се тога. Била је друга атмосфера у друштву. Није било толико криминала, превара, осећала се нека сигурност, а закони су били строжији, можда суровији. Друго, међу људима су били другачији односи. И међу мушкарцима и женама. Некако је све било отвореније, са мање рачунице. Уствари, вероватно се ништа није ни могло изгубити, осим емотивног слома. Сви су имали мало, људи су били сиромашнији, али нису превише ни очекивали. Делили су оно што су имали. Када су мој отац и мајка отишли од родитеља (ћале је добио стан, службени) имали су само кревет, сто, решо, шерпу, неколико тањира и прибор за јело. Одело им је било по коферима и по кревету. Није измишљена прича. Брат и ја смо остали код нане, док се нису снашли, подигли кредите, мајка је сама шила завесе, постељину... Зато разумем како су се млади тада лакше одлучивали.
|
|
|
|
|
|
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 19 gostiju |
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|