|
| Autoru |
Poruka |
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Vrste reči – nepromenljive
Promenljive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.
Nepromenljive vrste reči su: prilozi, predlozi, veznici, uzvici, rečce.
Prilozi
Prilozi stoje obično uz glagole i kazuju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje.
- za mesto: ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo, tamo, napred
- za vreme: odmah, danas, juče, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, već, tek
- za način: sporo, lako, brzo, lepo, ovako, složno
- za količinu: malo, mnogo, dosta, puno, još, onoliko
- za uzrok: zato, stoga
Predlozi
Predlozi su nepromenjive vrste reči koje izražavaju odnos između bića, stvari i pojava i utiču na padež reči uz koju stoje. Stoje ispred imenica i ličnih zamenica koje se nalaze u određenom padežu.
- od, do, iz, spred, iza, iznad, ispod, između, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog…
Veznici
Veznici su nepromenljive vrste reči koje služe za označavanje veze među pojedinim rečima u rečenici, kao i među rečenicama.
- pravi veznici su: i, pa, ali, da, dok, jer, ako
- nepravi veznici su: kada, već, dakle, pošto, kako
Veznici mogu biti i zavisni i nezavisni. Nezavisni veznici su oni koji vezuju naporedne rečenice i mogu biti:
- sastavni (i, ta, pa, ni, niti),
- rastavni (ali, no, nego, već, a) i
- suprotni (ili).
Zavisni su oni koji vezuju zavisne rečenice (iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, pošto).
Uzvici
Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična osećanja ili raspoloženja.
- jao, joj, oj, uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, mac…
Rečce
Rečce su reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori.
- potvrdne i odrične: da, ne
- upitne: li, da li, zar
- imperativne: neka
- uzvične: ala
- zaključne: dakle
- isključne: samo, jedino
- poredbene: kao
- pokazne: evo, eto, eno
- za isticanje ličnog stava: sigurno, naravno, zacelo, dakako, verovatno, valjda, možda, nipošto, uistinu, zaista, zbilja
- za posebno isticanje: upravo, baš, bar
- za isticanje suprotnosti: međutim, pak
U rečce se još ubrajaju i: inače, takođe, uostalom…
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Rečenice
Rečenica je skup reči, (a može biti i jedna reč) koji ima određeno značenje. Rečenica je izgovorena ili napisana misao i sa njom saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.
Prema značenju rečenice se dele na:
– Obaveštajne rečenice su rečenice u kojima su data obaveštenja o nekim događajima, radnjama ili pojavama, na kraju obaveštajne rečenice stavlja se tačka.
Primeri:
- Jovan ide u srednju školu.
- Dečak pliva u bazenu.
- Jovana trenira atletiku.
- Upitne rečenice su rečenice pomoću kojih su postavljena razna pitanja. Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik.
Primeri:
- Kako se zoveš?
- Koliko je sati?
- Da li je Ana tvoja sestra?
- Imaš li da mi daš tu knjigu?
- Uzvične rečenice su rečenice u kojima su iskazana neka osećanja, lepa ili ružna. Na kraju uzvičnih rečenica nalazi se uzvičnik.
Primeri:
- Danas je divan dan!
- Ti si najbolja mama na svetu!
- Jao slomila sam nokat!
- Napred, Zvezdo!
- Zapovedne rečenice su rečenice u kojima je iskazana neka zapovest, naredba, zabrana, dozvola ili molba. Na kraju zapovednih rečenica nalazi se tačka (molba, slaba zapovest) ili uzvičnik (stroga zapovest).
Primeri:
- Dodaj mi čašu.
- Stani!
- Molim te, donesi mi čašu vode.
- Izlazi napolje!
- Zatvori ulazna vrata.
- Željne rečenice su rečenice u kojima je iskazana želja da se nešto ostvari. Na kraju željnih rečenica se nalaze uzvičnik.
Primeri:
- Srećna slava domaćine!
- Neka ti se ostvare sve želje!
- Crkni, nepismeni stvore!
Prema sastavu rečenice se dele na:
- Proste rečenice su rečenice u kojima ima samo jedan predikat. One mogu biti proste neproširene rečenice i proste proširene rečenice.
- Proste neproširene rečenice su rečenice koje imaju samo glavne rečenične članove, predikat i subjekat.
Primeri:
- Ivan peva.
- Toplo je.
- Proste proširene rečenice su rečenice koje pored glavnih rečeničnih članova imaju ijoš neki dodatak. Dodaci u prosto proširenoj rečenici mogu biti imenski i glagolski dodaci.
Primeri:
- Tvoj drug Ivan peva lepu pesmu.
- Danas je jako toplo.
- Složene rečenice su rečenice koje se sastoje od dve ili više prostih rečenica, odnosno to su rečenice koje imaju dva ili više predikata.
Primeri:
- Ivan peva lepu i poznatu pesmu.
- Igor sedi na stolici i igra se kockicama.
Služba reči u rečenici
Rečenica se sastoji od rečeničnih delova, koji imaju odgovarajuću službu u rečenici. Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Glavni rečenični članovi su: subjekat i predikat
- Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.
Primeri: (subjekat je obeležen plavom bojom)
- Igor je u sredu dobio peticu.
- Moj najbolji drug je Petar.
- Na prozoru vise zelene zavese.
- Tata je srećan zbog mog uspeha.
- Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Primeri: (predikat je obeležen zelenom bojom)
- Petar jede jagode.
- Jovan je moj profesor.
- Mačka juri miša.
Zavisni rečenični članovi su:
- Objekat
Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. U službi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči.
Primeri: (objekat je obeležen crvrnom bojom)
- Sanja peva pesmu.
- Učiteljica ih je pohvalila.
- Dragana čita novine.
- Deda je unuci ispričao priču.
- Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. U službi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u službi atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padežu.
Primeri: (atribut je obeležen narandžastom bojom)
- Pili smo pivo iz flaše.
- Snežana ima ogrlicu od zlata.
- Onaj maleni dečak trči.
- Isprljala sam narandžastu haljinu.
- Apozicija
Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član.
Primeri: (apozicija je obeležena zelenom bojom)
- Tamara, Sandrina ćerka, lepo peva.
- Dobila sam knjigu od Jelene, naše komšinice iz zgrade.
- Edi, Markov pas, je mnogo pametan.
- Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa predlogom ili bez njih.
Primeri: (priloške odredbe su obeležene plavom bojom)
- Stefan je bio u Beogradu.
- Ivanin trotinet se nalazi ispred kuće.
- Nisam dolazio u školu zbog gripa.
- Uradila sam to iz ljubavi.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
- Glagoli i rečce -
a)Enklitički oblici pomoćnih glagola spajaju se samo u futuru kada stoje iza glavnog glagola na ti: znaću, zanćes, znaće, znaćemo, trešću, oplešćeš, čućete. U ostalim slučajevima enklitike se pišu odvojeno i ne utiču na oblik glavnog glagola: on je znao, znao je, znao bi, on ce doći, doći će itd. Povratna rečca se sažima se sa sledećim je, ali lične zamenice me, te ostaju nesažete; on se bojao, čim se vratila,
ali : neko me je zvao, često me je pomiinjala itd.
b)Kad se uzima kao negacija u glagolskom sistemu i rečenici rečca ne piše se odvojeno, a spaja se u tvorbi imenica, prideva i priloga : ne spava - nespavanje, ne umarajući se - neumorno, neumoran; nemajka - ne majka nego otac. Posebni slučajevi:
(1) Srastanje negacije sa glagolskim oblicima ograničeno je na pomoćne i njima srodne glagole i praćeno je nekim strukturalnim promenama u spoju : nisam-nisi, neću - nećeš,nemoj, nemam-nemaš, nemajući, nemati, nemao, nemah i nemadoh itd.Glagoli nestati i nedostajati danas nemaju smisao odričnih oblika.
(2) Trpni pridev se piše spojeno s negacijom ne, ako i pravi pridevi : nepisan, neupisan,neprepisan itd. To važi i za popridevljene glagolske oblike nedozreo, neuspeo( ali:uspeo ne uspeo), nepostojeći, neodgovarajući (ali:slušao je ne odgovarajući).
c) Rečca li kad je u vezi sa glagolima ili karakterom rečenice redovno se piše odvojeno: znaš li, da li znaš, hoće li doći, bi li došao, divna li jutra . Odvojeno se piše i uzrečica je li, ali u množinskom obliku spojeno jelte. Srastanjem sa li postali su i veznici - li, ili, negoli, kamoli, toli, kadli, ali se odvojeno pise ako li.
b) Partikula de ili der spaja se sa imperativom : dajder, uzmide, donesider, i sl.a ne spaja se naglaseno de, u značenju pristanka ili ustupka : hajde de da to pokušamo; dobro de, kad tako hoćeš.
e) Iza odnosne zamenice ili priloga spojeno se piše no: kojino će udariti ne na deset da uteče,sl. i kojuno, kojojno, gdjeno, kakono. Ali: koji ono dobar junak bješe.
- Imenice s nesamostalnim ili proširenim drugim formantom -
Imenice se pišu spojeno kad god je drugi formant nesamostalan ili kad je u samom postupku tvorbe proširen imeničkim sufiksom
a) rodoljublje, neznabožac, bogoslovija, prekomorac, astronomija, trilogija itd.
b) Novovarošanin, Brzopalančanin, Šarplaninac
v) Indoevroplljanin, Indokinezi, ali Angloamerikanci i Anglo-Amerikanci, Afroazijci i Afro-Azijci, Tataro-Mongoli- zavisno od toga uzimaju li se kao objedinjen pojam ili se ističe posebnost i zbirnost.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
- Spojevi predloga i drugih reči -
Spojevi predloga i drugih reči (naročito imenica) često su tek u procesu srastanja u jednu reč, koji je započet, ali nije dovršen. Otuda ima razloga i za spojeno i za odvojeno pisanje, ali je za takve tek donekle srasle izraze obično opravdanije odvojeno, jer način pisanja treba da prati već izvršene jezičke procese, a ne da ih prestiže i ide ispred njih.
a) Neki predloški spojevi neujednačenog pisanja grupišu se u veće nizove ili sisteme, pa ih je pogodno povezano predočiti, radi sistematičnosti i lakšeg pamćenja.
(1) Predlozi od i do u spojevima sa prilozima kad(a), sad(a), tad(a), onda pišu se po ovom obrazcu:
dokad; dokada
i od kada
otkad; otkada
i ot kada
dosad; dosada
i do sada
odsad; odsada
o od sada
dotad; dotada
i do tada
otad; otada
i od tada
doonda i
do onda
odonda i
od onda
Spojeve predloga za sa ovim prilozima treba pisati zavisno od značenja - odvojeno u značenju namene :
za kad, za kada, za sad, za sada, a spojeno u značenju privremenosti :
zasad(a). Dvojako se piše domalopr(ij)e i do malopr(ij)e, domaločas i do maločas.
(2) Spojevi sa imenicom podne pišu se dvojako, zavisno od značenja : po podne kao priloški izraz, a popodne kao imenica.Tako i s predlozima do, pr(ij)e,posl(ij)e.
(3) Kao i doveče, naveče, uveče, izvečeri, svečeri - treba pisati spojeno i predveče.
(4) Zadržava se pravilo da se predlozi ne pisu spojeno s nazivima godišnjih doba: u proleće, u leto, na proleće, s proleća, s jeseni, pod zimu itd.
(5) Isto tako, zadržava se odvojeno pisanje predloga i imenica vrag, đavo, belaj, b(ij)es : do đavola, do vraga, do besi, na vraga, k đavolu, bez đavola itd.
(6) Odvojeno se piše predlog i kad promeni oblik ili produži izgovor ispred ličnih zamenica: preda mnom, poda mnom, nada mnom, sa mnom, za mnom, uza me, uza te, uza nj, za se, u se, itd. Srasli su, ipak, izrazi napremase, napose, a u značenju "nazad" i nase (ali :pazila je na se i sl.)
b) Navešćemo i veći broj pojedinačnih primera za koje treba znati pišu li se spojeno ili odvojeno .
(1) U interesu postojanosti pravopisa, zadržava se odvojeno pisanje i nekih izraza u kojima se jezičko osećanje dosta koleba između odvojenog i spojenog pisanja. Pored već pomenutih primera do vraga, do đavola, na proleće, na jesen, u jesen i sl., u te izraze spadaju do viđenja (do slušanja, do gledanja); za inat, u inat, uz inat; na veliko, na malo (trgovina, ali: o tom se naveliko prica); na gotovo, na prim(j)er; na stranu;pri tom (pored pritom), pti tome, uz to; u stvari ( u biti, u sustini).
Odvojeno treba pisati i izraze : bez dvojbe, bez sumnje, bez obzira, bez prestanka, bez sale, do grla, do guše, do jutros, do nogu, iz šale, na dar i na poklon, na silu, na sreću i na nesreću, niza stranu (ali nizbrdo u zn.nanize), niz vetar, niz vodu, od jutros, od sinoć, od pamtiveka, po strani, pod starost, pred zoru, preko volje, preko noći (ali prekonoć), s boka, s leđa, s nogu, s obzirom na, u zao čas, u zdravlje, u zoru, u kovitlac, u pamet, u stopu, u stranu, u susret, uza stranu (ali uzbrdo), uz vetar, uz vodu,uz dlaku, uz nos.
(2) Opravdano je samo spojeno pisanje usput u primerima tipa "rekao je to nekako usput","putovao je i usput trgovao", a treba dati prednost i spojenom pisanju nažalost(rečca); opravdano je pisanje naizgled (u značenju prividno); ispočetka i spočetka u zn.isprva (ali : s početka na kraj, opet sve iz početka i sl).
(3) Treba pisati samo odvojeno do tamo (kao i do onamo), na izmaku (ali naizmak), na parce (kao i na komad), na poček (kao i na pricek, u pricek, na veresiju).
Prednost ima odvojeno pisanje i u primerima - do volje, do kraja, na dušak, na zdravlje, na pakost, na pravac, na prekid, na preklop, na preskop, na presu (na žurbu, na brzinu), na prste, na susret, na časak, na čistac, pod bogom, pod nebom, s glave, u beskraj, u bestrag, u korak, u koštac, u nedogled, u nepovrat i u nevrat, u prste, u raskorak.
Ispravno je odvojeno pisanje, iako kao dopušteno dvojstvo treba priznavati i spojeno, u ovim primerima : za uzvrat (i zauzvrat), na odmet, na pretek, na prečac, na smrt, na uštrb, s raskida. Većina izraza sa imenicom ruka piše se samo odvojeno (pod ruku, pod rukom, pri ruci, na ruci, od ruke, za rukom, ispod ruke, preko ruke), a ispravno je tako pisati i na ruku (pored naruku), s ruke, tako i na neruku, s neruke.
(4) U ostalim slučajevima načelno se zadržavaju uobičajena pravila spojenog pisanja, npr. predlozi dovrh, dodno, izdno, navrh, nadno, nasred, nakraj (zivi nakraj sela, ali:s kraja na kraj), potkraj itd.; prilozi: bestraga (ali bez traga i glasa), doboga (to je doboga lose, ali: do boga se cuje), doveka, dogodine (ali na godinu), dogola, doduse, dozlaboga, domalo, donedavna i donedavno, dopola(ali do polovine), doskora i doskoro, zabadava, zaboga (ali: za boga miloga), zavazda, zadugo, zakratko, zatim (ali: za time), zato, zauvek, nagora, nadaleko, nadalje, naovamo, unakrst i dr.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Rastavljanje reči na slogove
Podela reči treba da se poklapa s prirodnom izgovornom granicom između slogova ili sa smisaonom granicom sastavnica složenih reči.
- Na kraju reda može da ostane jedan samoglasnik (o-bući).
- Zabranjeno je preneti u donji red poslednje slovo u reči.
- Jednosložne reči se ne mogu rastaviti!
- Ne odvaja se ijekavska zamena JATA od suglasnika koji joj prethodi (samo može: ži-vjeti).
- Ne rastavljaju se dva slova kada se čitaju kao jedan glas: lj, nj, dž, ali ako su nj i dž dva glasa, oni se onda razdvajaju: in-jekcija, nad-živeti.
- Polusloženice se mogu rastavliti na mestu gde su spojene crticom. Jedna crtica je onda u jednom redu, a druga na početku sledećeg reda: kulturno-
-istorijski.
- Složene reči se mogu rastaviti na mestu spoja: iz-lomiti.
- Ako je došlo do uprošćavanja suglasničkih grupa, onda dvojni suglasnik pripada drugom delu: be-značajan.
- Nepravilno je rastavljati reči na slogove gde nema samoglasnika kao nosioca sloga: NIKAKO: konta-kt, VEĆ kon-takt.
- Ako se suglasnik nađe između dva samoglasnika, pripada delu koji ide u sledeći red: de-vojka.
- Suglasnička grupa koja je teška za izgovor ne prelama se u novi red: nikako bo-rba, već bor-ba.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Veliko i malo slovo
Velikim slovima se piše:
1. Početak rečenica - Tamo sam se lepo proveo.
2. Lična imena i prezimena, nadimci i atributi koji su sastavni deo tog imena npr - Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Hajduk Veljko,...
3. Neka lična imena u sebi sadrže pomoćnu reč, ako se takva reč stavi na početak imena, tada se piše velikim slovom, a u drugim položajima malim - De Gol ali i Šarl de Gol, Leonardo da Vinči
4. Imena božanstava - Perun, Vesna, Zevs, Bog, Gospod, Svevišnji (iz poštovanja, ali u uzrečicama i izrazima sa malim slovom - Neka nam bog pomogne)
5. Imena naroda, imena ljudi izvedeni od geografkih imena - Srbi, Romi, Banaćani, Novosađani, Ruskinja, Vranjanka,...
6. Imena zemalja, federalnih jedinica i autonomija - Autonomna Pokrajina Vojvodina, Republika Srbija, Evropa
7. Imena gradova i sela (svaka reč velikim slovom) - Novi Sad, Bačko Petrovo Selo
8. Ostali geografski nazivi (more, reke, planine - samo prvo slovo veliko) - Fruška gora, Atlanski okean, Jadransko more, Balkansko poluostvro
9. Imena nebeskih tela (samo prvo slovo veliko) - Venera, Severnjača, Mlečni put, Velika kola (Zemlja, Sunce i Mesec kada ne znače nebeska tela pišu se malim slovom - naš mesec, sa zemlje, mlado, krupno sunce,....)
10. Imena i nazivi administrativnih područja (prvo slovo veliko) - Južnobački okrug, Novosadska armijska oblast,...
11. Imena praznik (prvo slovo veliko) - Uskrs, Božić, Prvi maj, Dan žena, Sveta Petka,...)
12. Istorijski događaji (prvo slovo veliko) - Prvi svetski rat, Kosovska bitka, Oktobarska revolucija,...
13. Imena sklopljenih sporazuma i mira (prvo slovo veliko) - Karlovački mir, Novosadski dogovor, ...
14. Imena ulica i trgova (prvo slovo uvek veliko) - Šekspirova ulica, Trg mladenaca, Kej žrtava racije, Bulevar oslobođenja, Ulica kneza Danila, Trg Kralja Petra Prvog...
15. Imena životinja i zajedničke imenice upotrebljene kao ime i prezime - Bambi, Miki Maus, Belka, Jablan, sneško Belić, Deda Mraz
16. Obraćanje iz poštovanja (samo kada se obraćamo pojedincu) - Vi, Vaš, Ti, Tvoj
17. Nazivi ustanova, institucija, fabrika - Crvena zvezda, Partizan, Osnovna škola "Ivo Lola Ribar", Matica srpska, Galerija Matice srpske, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Sterijino pozorje, Rudarko-topioničarski basen Bor,...
18. Skraćenice (sve se piše velikim slovom bez tačaka) - VJ, OŠ, RS, APV, ...
19. Prisvojni pridevi na ov, ev i in - Jovanov, Milošev, Perin,...
Dvojaka upotreba je dozvoljena ako je reč ulica neobavezna: Ulica Alekse Šantića (Alekse Šantića ulica), ili ul. Alekse Šantića, ul. Devet Jugovića.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Glasovi i glasovne promene
Glas J se:
1. Ne umeće u grupe glasova ai, ei, oi, io, ui: kaiš, neimar, doista, stoik, uistinu, fioka, avion, bio, radionica, radi, violina, milion,...
2. Piše se ispred glasa i ako je deo osnovne reči: snaja/snaji, staja/staji, moj/moji, boja/bojica,...
3. Iza i, a ispred a i e redovno se piše u svim prostim i izvedenim rečima: avijacija, ideja, istorija, armija, premijer,...
4. Kod prideva na -ijski: istorijski, serijski, komšijski, azijski,...
5. U imerativu glagola: pij, pijmo, pijte, nalij, nalijmo, brijmo,...
Glas H:
1. Priznaju se dupleti reči s v umesto h iza glasa u: muva/muha, dunuti/duhnuti, suv/suh (u komparativu: suvlji/suši), uvo/uho, gluvonem/gluhonem... (ali ostaje smo: kožuh, trbuh, ruho, sluh, njuh)
2. Priznati su i dupleti: kijati/kihati, snaja/snaha, kuhinja/kujna
Jednačenje suglasnika po zvučnosti:
1. Glas d se ne jednači ispred s i š: predsednik, podšišati, predsetnik, gradski, odseliti, odštampati,...
2. Nema jednačenja u reči vođstvo
3. Nema jednačenja u sastavu služenica: podtačka, podtekst, predčas,...
4. Jednačenje suglasnika po mestu i načinu tvorbe:
5. N se ne menja u m u složenicama: jedanput, stranputica, vanbračni,...
6. U raznim tuđicama: nokdaun, trajhbreher, gangster, brejkdens,...
Pažnja: Pravilno je samo: odeljenje, oboljenje, zapaljenje, deljenje, isceljenje,...
Uprošćavanje suglasničkih grupa:
1. Obavezno je uprošćavanje dva ista suglasnika: oddeliti-odeliti, russki-ruski
2. Glas je u superlativu se udvaja: najjači, najjednostavniji,...
3. Glasovi t i d se gube ispred dž, ć, č, c i đ (slivenih, afrikata): zalistak/zalisci (ali i zalistka), proštac/prošci, listak/liska, naprstak/naprsci (ali se dopušta i naprstka)
4. Uprošćavaju se grupe štn i sti: mastan/masan, pozorišni,...
5. U novijoj leksici prihvataju se udvajanja istih suglasnika tako gde bi uprošćavanje dovelo do nejasnoće; dakle, dozvoljeno je: naddržavni, poddijalekt, superrevizija,...
Pažnja: Pravilno je reći samo zavisan ili nezavisan (u smislu samostalnosti): zavisni i nezavisni članovi,...
Nepostojano A:
1. Predlozi nad, pod, pred uvek imaju -a ispred oblika mnom: nada mnom, preda se,...
2. Predlosi s i k uvek dobijaju -a ispred istih ili sličnih suglasnika (s, z, š, ž, k, g, h) - sa svetom, sa kolima, sa mnom,...
3. U ostalim položajima bolji je kraći oblik: s jeseni, k nozi, k vragu, s tobom,....
Palatalizacija:
1. Kod imenica na -ka, -ga, -ha, prisvojni pridevi su na -kin, -gin, -hin: bakin, Dragin, snahin, guskin,... (nema promene)
2. Kod imenica na -ica (ako nije ispred glas č) pridevi su na -ičin: Miličin, Jeličin, caričin, Novičin, ubičin,...
3. Kod imenica na -čica bolje je ostaviti c: devojčicin, Jucin, spremačicin,...
4. Pravilno je: ručica, nožica, guščica, ali u tepanju se može reći samo nogica, guskica, rukica,...
Sibilarizacija:
1. Zamena suglasnika k,g,h obavezna je u množini imenica muškog roda pred nastavkom -i: vojnik/vojnici, podvig/podvizi, Vlah/Vlasi
2. U promeni imenica na -a zamenu je zadržalo samo malo imenica koja znače ljudska bića: majka/majci, snaha/snasi, sluga/sluzi
3. Bez promene ostaju osnove na -čk, -ćk, -ck, -zg, -sk, -tk: znački, voćki, kocki, mazgi, maski, patki, alatki, čestitki
4. Sva lična imena, hipokoristici i prezimena: Branki, Vuki, Zagi, baki, seki, zeki,...
5. Imena stanovnica naselja: Banaćanki, Novosađanki, Palančanki,...
6. Ostale imenica na -ka koje znače ženska bića: profesorki, ministarki, crnki, seljanki,...
7. Dozvoljeno dvojstvo: bitki/bici, zagonetki/zagoneci, pripovetki/pripoveci, ćurki/ćurci,...
8. Domaća geografska imena: Boka/Boki, Vojka/Vojki, Rumenka/Rumenki
9. Geografska imena u kojima se oseća veza sa opštom imenicom menjaju se: Palanci, Rijeci, Banjaluci, Lici (a može i Liki)
10. Većina stranih geografskih imena: Volgi, Kazablanki (ali je pravilno Africi, Americi, Korzici)
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Interpunkcija (pravopisni znaci)
Interpunkcija - znaci koji se upotrebljavaju u pisanju su. tačka, zarez, crta, tačka i zarez, navodnici, dve tačke, zagrada, upitnik, uzvičnik.
Pravopisni znaci idu uz pojedine reči: tačka, zarez, crta, tačka i zarez, dve tačke, zagrada, navodnici, upitnik, uzvičnik, upitnik i uzvičnik, crtica, tri tačke, apostrof, genitivni znak, zvezdica, skraćenica.
Interpunkcija (pravopisni znaci) - Tačka
1. Piše se na kraju potvrdne i odrične rečenice.
2. Stavlja se iza naslova odeljka ako se tekst nastavlja u istom redu: 1. Uvod ,
3. a ne piše se ako se posle naslova prelazi na novi red:
1 Uvod
4. Piše se iza skraćenih reči pisanih malim slovom: tj., br., ...
5. Ne piše se iza sažetih skraćenica: mr, gđa, dr
6. Ne piše se u skraćenicama koje se pišu velikim slovom: JAT, SANU, MS,...
7. Ne pišu se u skraćenicama mernih jedinica koje se pišu malim slovom: m (metar), s (sekund),...
8. Piše se iza arapskih brojeva kad znače redne brojeve: 257. strana, 1999. godina,...
9. Ako iza rednog broja dolazi neki drugi znak interpunkcije, tačka se ne piše: potraži u knjizi 356, 357, 358. i 359. stranu,....
10. Ne piše se iza rimskih brojeva jer su oni redni: X vek,...
11. Ne piše se iza potpisa
12. Piše se iza slova i brojeva (arapskih i rimskih) kojima se rapčlanjuje neki tekst ako se nastavlja u istom redu (paragrafska tačka): I. Sintaksa
1. Biljke
a. Sabiranje
Interpunkcija (pravopisni znaci) - Zarez
1. Zarezom se odvajaju naporedni delovi rečenice ako nisu povezani veznikom: Bilo je lepo vreme, bez vetra
2. Zarez se ne piše ispred sastavnih i rastavnih veznika i i ili (Uzni blok i bojice), ali se može pisati ispred veznika ni, niti, pa i te ako se taj deo naglašava (Ne diraj ni blok, ni bojice.)
3. Piše se u nabrajanju koje se završava (ili ne završava) veznikom: Dobro uspevaju žito, kukuruz, soja i suncokret.
4. Piše se ispred veznika u nabrajanju ako se naglašava: Donela je i pogaču, i mesa, i vina, i kolača.
5. Piše se ipsred suprotnih veznika (a, ali, nego, već, a kamoli, a pogotovo, ali nikako): Tebe sam se zaželele, a ne njega.
6. Vokativ se odvaja zarezom: Jovane, pročitaj zadatak. Pročitaj, Jovane, zadatak! Pročitaj zadatak, Jovane!
7. Odvajaju se uzvici upotrebljeni u tekstu ako imaju svoj naglasak: Uh, baš je bilo toplo!
8. Uzvik se ne odvaja od dativa koji sledi: kuku majci, lele nama, jaoj meni,...
9. Ne piše se iza uzvika o: O duše, o mila seni!
10. Upotreba zareza uz različite rečce i izraze zavisi od njihovog položaja u rečenici; obavezno se iza njih piše zarez, ako bi se bez njega promenio smisao rečenice: To je, istina, sasvim na svom mestu. Oni će, sigurno, doći.
11. Zarez se ne piše ako iza takvih reči dolazi enklitika: Najzad smo završili posao.
12. Iza reči možda, valjda, verovatno, ipak, upotreba zareza je stilski uslovljena; ako se želi naglašavanje, piše se zarez: To je, možda, dobar potez.
13. Zarez se ne piše iza rečce pak jer je ona po pravilu nenaglašena: Ona je pak sve odmah shvatila.
14. Zarezom se odvaja apozicija: Ovo je Bobica, moj pas ljubimac.
15. Titule i nazivi zvanja kada dođu iza imena odvajaju se zarezom: Zmaj, dečiji pesnik, ostavio najm je neprocenjivo blago.
16. Ali se ispred imena ne piše zarez: Dečiji pesnik Znaj ostavio nam je neprocenjivo blago.
17. Zarezom se odvajaju naporedne (nezavisne) rečenice u složenoj rečenici ako nemaju veznik: Otvorila je prozor, zalila cveće i pokupila uvele cvetove.
18. Ako naporedne (nezavisne) rečenice imaju veznik, ispred njega se ne piše zarez u sastavnom i rastavnom odnosu rečenica(izuzev po slobodnoj proceni ako su rečenice razvijenije): Ili kupi alat ili ostavi zanat.
19. Piše se u suprotnom, isključnom i zaključnom odnosu nezavisnosložene rečenice: Zvali smo ih, ali nisu došli.
20. Obavezno se piše zarez ako je zavisna rečenica ispred glavne (inverzija): Kada mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
21. Umetnute zavisne rečenice najčešće su odnosne, tako da će se zarez pisati ako je umetnuta rečenica apozitivnog karaktera: U Novom Sadu, gradu koji je na obali Dunava, izgrađuju se mostovi.
22. Ako je umetnuta rečenica atrubutivnog karaktera, zarez se ne piše: Zadatke koji su vam nejasni uradićemo ponovo.
23. Glagolski prilozi koji stoje na početku rečenice obavezno se odvajaju zarezom: Sedeći u parku, posmatrao sam dečiju igru.
24. Ne piše se zarez ako je glagolski prilog sam i u tesnoj vezi sa glagolom: Zviždeći je dozivao svog psa.
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Interpunkcija (pravopisni znaci) - Crta
1. crtom se izdvaja umetnuti deo teksta: Duboka nesvest se najpouzdanije ocenjuje – učili su nas lekari u bolnici za vreme rata – ako ranjenika glasno pozovemo njegovim imenom ili imenom njegove otadžbine.
2. crtom se može izdvojiti poslednji deo rečenice ako se želi nešto istaći: Sve beće u njega: i snaga, i zdravlje, i lepota, i opet – ničega ne beše.
3. piše se u sažetom kazivanju: Život prazan, -mladost pusta!
4. česta je u vezama ravnopravnih, naporednih pojmova koji nemaju karakter rečenice (u naslovima): Prijateljska utakmica Srbija – Portugalija. (ovde crta ima ulogu veznog znaka)
5. piše se u vezama koje znače prostorne odnose: pruga Beograd - Bar
6. piše se iza cifara u značenja predloga do: Vuk Stefanović Karadžić (1787 – 1864)
7. ukoliko ispred brojki upotrebimo predlog od crta se ne piše: Boravio je u Parizu od 1964. do 1894. godine.
8. crtom se mogu zameniti navodnici u tekstu kada se ona piše na početku navoda u posebnom redu, a drugi deo navoda se piše samo ako iza upravnog govora sledi neupravni:
- A hoćeš da se odemo danas?
Nikako! – reče Jela .
9. kada se nađe na kraju reda, crta se ne prenosi u novi red.
Interpunkcija (pravopisni znaci) – Tačka i zarez
Ovim se znakom odvajaju delovi teksta jače nego zarezom, ali slabije nego tačkom: Kažem da me čekaju; odgovaraju mi da se žure.
Tačka i zarez odvajaju delove teksta koji znače nabrajanje, a želi se istaći njihova posebnost: Ovo je sećanje na naše mostove; one koji su nas spajali sa svetom.
Interpunkcija (pravopisni znaci) – Dve tačke
1. Pišu se pre prelaska na upravni govor: I mati mu odgovori: „Idi, igraj se.“
2. Kad se nagoveštava da će ono što je rečeno biti konkretizovan; tako su napisani svi primeri na ovoj temi
3. Kao najava nabrajanja; obavezno sledi iza najavnih reči (ovi, sledeći, naredni, evo šta,...): Evo šta nam treba: hleb, mleko, pavlaka i pašteta.
4. Ne treba ih pisati ako se nabrajanje uklapa u rečenicu kao njen normalan nastavak: Ove godine su dobro rodile šljive, kruške, jabuke i grožđe.
Interpunkcija (pravopisni znaci) – Zagrada
1. Njome se odvaja deo teksta koji je pridodat i ima karakter dopunskog podatka, a pravilo je da rečenica gramatički mora biti ispravna i kada se izostavi zagrađeni deo teksta: Raskovnik, nekakva (može biti izmišljena) trava, za koju semisli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklon otvori sam od sebe.
2. Ako je zagrađeni deo teksta samo deo rečenice, on se piše u zagradi malim slovom i tačka sledi iza zagrade kao kraj cele rečenice: Uputio je prijatelju svoja pisma (putopise).
3. Ako je tekstu pridodata posebna rečenica u zagradi, ona počinje velikim slovom i ima tačku unutar zagrade: Opiši lik iz romana . (Navedi delove teksta kao primere.)
4. Zagradom se pokazuje mogućnost dvojakog čitanja i tumačenja teksta što se obično nalazi u naslovima: Za (ne)disciplinu su odgovorni vaspitači.
5. Poluzagrada se piše iza klasifikacionih znakova (slova i brojeva) kad u nabrajanju razvrstavamo tekst na odeljke.
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 10 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
