Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 16 Dec 2019, 14:35


Autoru Poruka
*Twilight*
Post  Tema posta: Riznica jezika i pravopisa  |  Poslato: 18 Apr 2012, 09:59
Korisnikov avatar
Laprdalo i tuturutka

Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750

OffLine
MORZEOVA AZBUKA



A .-
B -...
C -.-.
D -..
E .
F ..-.
G --.
H ....
I .
J .---
K -.-
L .-..
M --
N -.
O ---
P .--.
Q --.-
R .-.
S ...
T -
U ..-
V ...-
W .--
X -..-
Y -.--
Z --..

0 -----
1 .----
2 ..---
3 ...--
4 ....-
5 .....
6 -....
7 --...
8 ---..
9 ----.

tačka .-.-.-
zarez --..-
upitnik ..--..

Морзеова азбука је метод за преношење сигнала и осмишљена је и први пут употребљена на електричном телеграфу изумитеља Семјуела Морзеа. Семјуел Финли Бриз Морзе (енгл. Samuel Finley Breese Morse, 27. април 1791. - 2. април 1872.) је познат као проналазач Морзеове азбуке и утемељивач телеграфа као средства комуникације. Морзе је студирао хемију и филозофију. 1844. је по први пут јавно пренета порука Морзеовом азбуком.
Морзеова азбука служи за пренос порука на даљину. Свако слово је замењено сигналом који се састоји из кратких и дугих звучних или светлосних сигнала. Приликом учења телеграфије, кратки сигнал се бележи као тачка а дуги као црта, али се никада тако не изговарају, већ се "певају" и то кратки знак као ТИ а дуги знак као ТАА. Кратки сигнал на крају морзеовог знака се пева као ТИТ. На пример слово А које се пише као .- се пева као ТИ ТАА, а слово Р које се пише као .-. се пева као ТИ ТАА ТИТ.
У радио-телеграфији, Морзеова азбука се преноси звучним сигналима фрекфенције 800 Hz и то тако да дуги знак траје као три кратка (трајање кратког знака зависи од брзине емитовања морзеовог кода). Тишина између два сигнала је у трајању једног кратког сигнала, а између знакова се прави пауза у трајању једног дугог сигнала.
Брзина емитовања Морзеове азбуке се изражава у броју знакова у минуту или броју речи у минуту, а према способности брзине емитовања и пријема телеграфије, оператори се деле у класе. Одржавају се и такмичења оператора у брзини пријема и отправљања телеграфијом.
Учење Морзеове азбуке у радио-телеграфији се врши искључиво емитовањем звучних сигнала или певањем. Знак се не памти као као комбинација тачака и црта, већ се сваки знак памти као једна звучна слика. Такође, учење се не врши абецедним распоредом, већ постоје методе које користе редоследе знакова такве да их је лакше запамтити, али и међусобно разликовати.
Међународни знак за помоћ је SOS односно QRR Сигнал који се шаље Морзеовом азбуком је SOS и треба га слати као једно слово. У планини се шаље тако да у току једног минута буде 6 удараца (чврстим предметом о чврст предмет). Одзив спасиоца је 3 ударца у једном минуту. Са земље сигнал у помоћ се шаље паљењем три ватре које представљеју темена једнакостраничног троугла .

SOS: ...---...


Izvor: Wikipedia


Vrh
*Twilight*
Post  Tema posta: Re: Riznica jezika  |  Poslato: 18 Apr 2012, 10:12
Korisnikov avatar
Laprdalo i tuturutka

Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750

OffLine
Хебрејски језик


Slika


Хебрејски језик, хибру или иврит је семитски језик афро-азијатске породице језика којим говори 6 милиона људи, углавном у Израелу, деловима палестинских територија, САД и у јеврејским заједницама широм света.

Корен потиче од класичног хебрејског језика, који је коришћен при писању Старог завета пре 3300 година. Јевреји су за њега користили израз לשון הקודש Lashon ha-Qodesh („Свети језик“), јер су њиме писане свете књиге.

Већина научника се слаже да је класични јеврејски почео нестајати након што је вавилонски краљ уништио Јерусалим 607. п. н. е. године (прво уништење Јерусалима), а наслеђивао га је мишнајски хебрејски и локалне верзије арамејског језика.

Након што се јеврејско становништво Јудеје под римском владавином почело смањивати, сматра се да је хебрејски у потпуности ишчезао из свакодневног говора око 200. године. Но, остао је у употреби као писани језик кроз векове. Њиме су се писали не само верски, него и световни текстови као што су писма, пословни уговори, научни и филозофски списи, поезија итд.

Јеврејски је поновно ушао у свакодневни говор крајем 19. и почетком 20. века као модерни хебрејски језик. То је била последица настојања да се Јевреји прикажу као модерна нација, што није било лако постићи уз цели низ језика - арапски, јудезмо (ладино), јидиш, руски и други језици којима су се користиле различите јеврејске заједнице у свету.

Модерни хебрејски је године 1921. постао службени језик у британском мандату Палестине, а након тога и службени језик државе Израел. Јеврејско име за језик је עברית, иврит).

У Србији, почев од школске 2006/07, на наставно-научном одељењу у Панчеву Интернационалног универзитета у Новом Пазару постоје студије хебрејског језика и књижевности, а од 2008. године постоји и Институт за хебрејски језик и књижевност.

Напомена: Хебрејски се пише с десна на лево.




Izvor: Wikipedija


Vrh
*Twilight*
Post  Tema posta: Re: Riznica jezika  |  Poslato: 21 Apr 2012, 12:55
Korisnikov avatar
Laprdalo i tuturutka

Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750

OffLine
Abeceda




Abeceda je latiničko pismo koje predstavlja jedno od dva pisma srpskog jezika. Ovo pismo takođe koriste i hrvatski, bošnjački i crnogorski jezik. Popularno se naziva još i gajevica, po Ljudevitu Gaju, koji joj je dao konačan oblik koji i danas ima.

Latinica je objavljena je 1830. godine u Zagrebu. Razvio ju je Ljudevit Gaj. Po ugledu na češku latinicu on je u latinicu uveo slova C, S, Z i Č, Š, Ž. Takođe je iz češkog preuzeo Ň i iz slovačkog Ľ koja su kasnije zamenjena sa NJ i LJ. Po ugledu na poljsku latinicu je uveo i glas za slovo Ǧ koje je kasnije zamenjeno u DŽ. Češko slovo Ť Gaj je na početku zamenio sa TJ, a kasnije se umesto toga koristilo Ć. Umesto češkog Ď koje je Gaj prepoznao kao slovo između DJ i GJ, 1892. godine zamenjuje se za slovo Đ koje se i danas koristi. Gaj je video da hrvatski dijalekti imaju različit glas jata (ije, i, e) pa je umesto navedenih glasova nameravao da uvede jedinstveno slovo Ě po ugledu na prethodnika Ivana Belosteneca. Međutim, to slovo nije prihvaćeno i nazivali su ga podrugljivo „rogato E“.

Latinica se zvanično se zove „abeceda“ po prva četiri slova (a, be, ce, de). U abecedi ima 30 slova, a svako slovo označava jedan glas. Slova se izgovaraju određenim redom :

A (čita se: a)
B (čita se: be)
C (čita se: ce)
Č (čita se: če)
Ć (čita se: će)
D (čita se: de)
Dž (čita se: dže)
Đ (čita se: đe)
E (čita se: e)
F (čita se: ef)
G (čita se: ge)
H (čita se: ha)
I (čita se: i)
J (čita se: je)
K (čita se: ka)
L (čita se: el)
Lj (čita se: elj)
M (čita se: em)
N (čita se: en)
Nj (čita se: enj)
O (čita se: o)
P (čita se: pe)
R (čita se: er)
S (čita se: es)
Š (čita se: eš)
T (čita se: te)
U (čita se: u)
V (čita se: ve)
Z (čita se: ze)
Ž (čita se: že)


Izvor: Wikipedia


Vrh
*Twilight*
Post  Tema posta: Re: Riznica jezika  |  Poslato: 21 Apr 2012, 12:57
Korisnikov avatar
Laprdalo i tuturutka

Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750

OffLine
Slika


Азбука




Модерна српска азбука има 30 ћириличних слова и свако од њих представља одговарајући глас. Саставио ју је Вук Стефановић Караџић 1818. године мада је као званично писмо у Србији призната тек 1868. Он је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: i, ю, й, ъ, ь, щ, я и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: ћ, ђ, љ, њ, ј и џ. Слово ћ Вук је унео из старе ћирилице; ђ му је начинио Лукијан Мушицки према ћ; љ је спојено слово од л и ь, њ је такође спојено слово од н и ь; ј је узео из латинице, а џ из румунске ћирилице.

Српска ћирилица се састоји од тридесет слова. У облику у каквом се данас користи, српску ћирилицу је уобличио Вук Стефановић Караџић. Ово писмо се користи у српском језику заједно са српском латиницом. Уставом из 2006. године је прогашена за службено писмо у Србији.

Главна карактеристика српске ћирилице је да је фонетична, што значи да сваком слову одговара тачно један глас. За учење читања текстова на српском језику је довољно да се научи тридесет слова, а није неопходно да се уче бројна правила писања и изузеци. Фонетичност српске ћирилице најбоље осликава максима којим се Вук Караџић водио састављајући је: Пиши као што говориш, а читај као што је написано.


Подстакнут г.Копитаром и по угледу на граматику славеносрпског језика, коју је у 18. веку написао Аврам Мразовић, Вук је написао своју граматику коју је назвао „Писменица сербскога језика“, изашла је у Бечу 1814. Без обзира на несвршеност и непотпуност, ово дело је значајно као прва граматика говора простога народа.
Вук је своју реформу ћирилице извео приликом објављивања Српског рјечника 1818.Друго , допуњено издање Српског Ријечника је објављено 1852. у Бечу( реформе су трајале деценијама, при чему сумењана граматичка и правописна правила, и било је отпора од виђених људи тог времена). Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нису имала својих гласова. Стара слова је подржавала Српска православна црква, коју је у њима видела неку врсту везе културе и писмености са религијом. Вук је створио нове знаке тако што је поједина слове стопио са танким полугласником (л + ь -> љ, н + ь -> њ). Изглед слова ђ је прихватио од Лукијана Мушицког, џ је узео из неких старих румунских рукописа, а ћ из старих српских рукописа. Узимање слова ј из латинице су му његови противници из црквених кругова приписивали као најтежи грех, уз оптужбе да ради на покатоличавању српског народа.
Од 1814. до 1847. године реформа Српског језика, односно Вукова "победа" није била извесна. Иако је његов рад наишао на одобравање европских филолога и лигнвиста, он је међу самим Србима имао жестоке противике, који су му приговарали да њима не треба такав ,прости језик.До Вукове победе 1847. долази управо захваљујући младом покољењу интелектуалаца. Те године су објављена више његових дела којима је "доказано" да се на простом народном језику може писати како поезија, филозофија тако и сама Библија, чији превод не заостаје ни за једним преводом на други језик, како је тврдио сам Вук. Иако је Вукова реформа ове године постала стварност, требаће двадесет и једна година да се у Србији званично прихвати Вуков правопис.


Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24 слова:

А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з
И и К к Л л М м Н н О о П п Р р
С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш

њима је додао једно из латиничне абецеде:
Ј ј

и пет нових:
Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ

а избацио је:
Ѥ ѥ (је) Ѣ, ѣ (јат) І ї (и) Ы ы(јери, тврдо и) Ѵ ѵ (и) Ѹ ѹ (у) Ѡ ѡ (о) Ѧ ѧ (ен) Я я (ја)
Ю ю (ју) Ѿ ѿ (от) Ѭ ѭ (јус) Ѳ ѳ (т) Ѕ ѕ (дз) Щ щ (шч) Ѯ ѯ (кс) Ѱ ѱ (пс) Ъ ъ (тврди полуглас) Ь ь(меки полуглас)

У почетку Вук није употребљавао слова ф и х. Слово х је додао у цетињском издању „Народних српских пословица” из 1836.

Многи владари су у различитом епохама покушавали да забране употребу ћирилице Србима. Српску ћирилицу су забрањивали Марија Терезија, Франц Јозеф I, Бењамин Калај, Иван Мажуранић, Анте Павелић, Адолф Хитлер, као и многи други освајачи.

Законску одредбу против ћирилице још у Аустро-Угарској прво је донела Марија Терезија. Тада је бечки двор издао наредбу да се у српским школама уведе искључиво латиница. Царица Терезија је убрзо морала да повуче ту уредбу, јер се томе одлучно супротставила православна црква и српски народ. Одмах после ње и цар Фрањо Јосип I је донео сличну уредбу, али ју је и он још брже повукао због поновних жестоких протеста Срба.
У време Првог светског рата ћирилица је била званично забрањена у Хрватској, БиХ, Црној Гори и у Србији од стране Аустро-Угарских власти у њиховој окупационој зони, а у школе су довођени учитељи из Аустро-Угарске (Хрвати и Бошњаци) да предају српској деци у школама искључиво на латиници.

Хрватски сабор је 13. октобра 1914. године донео одлуку о забрани ћирилице у Хрватској. У наставку овог похода 11.11.1915. године и Босански сабор је донео одлуку о забрани ћирилице у Босни и Херцеговини. Том приликом Стјепан Саркотић, земаљски поглавар БиХ, је у Сабору рекао да „Срби у БиХ са својим ћириличним писмом представљају непријатељско тијело истока у борбеној зони запада.”

У време Шестојануарске диктатуре краљ Александар I Карађорђевић је предвидео и укидање ћирилице у интересу југословенства, али га је у томе спречио професор Александар Белић.

У Другом светском рату у НДХ ћирилица је била забрањена једним од првих закона који је донео усташки режим у Загребу. 21. априла 1941. године објављена је „Законска одредба о забрани ћирилице”, потписана од стране Анте Павелића. Ступила је на снагу 25. априла 1941. године (11 дана након проглашења НДХ). Штампана је за јавност у загребачким „Народним новинама” бр. 11 од 25. априла 1941. и имала је само два члана:
1. Na području Nezavisne Države Hrvatske zabranjuje se uporaba ćirilice.
2. Ova zakonska odredba stupa na snagu danom proglašenja u „Narodnim novinama”, a provedenje povjerava se ministarstvu unutarnjih poslova.
U Zagrebu, 25. travnja 1941.
Забрана ћирилице у јавној и приватној употреби у Независној Држави Хрватској је трајала све до њене пропасти маја 1945. године.

Српски и хрватски лингвисти и културни радници донели су 10. децембра 1954. године Новосадски књижевни договор у коме је, у трећој тачки Закључака, стајало да су „латиница и ћирилица равноправне”. Међутим, иако се у свим републикама СФРЈ учила и ћирилица, у пракси су само Срби користили оба писма.



Izvor: Wikipedia


Vrh
*Twilight*
Post  Tema posta: Re: Riznica jezika  |  Poslato: 21 Apr 2012, 12:59
Korisnikov avatar
Laprdalo i tuturutka

Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750

OffLine
Slika


Arapsko pismo




Arapsko pismo se koristi za pisanje u osnovi arapskog jezika, kao i mnogih drugih jezika koji koriste ovo pismo (alfabet).
Razvilo se iz starijeg nabatejskog pisma pod djelimičnim uticajem sirjanskog. Za najstariji spomenik arapskog jezika smatra se nadgrobni spomenik lahmidskog kralja Imrul - Kajsa u mjestu Namara u Siriji iz 328.g. a za najstariji spomenik arapskog pisma natpsi iz Zabada iz 512.g. Iz ranog perioda islama sačuvani su spomenici uglastoj varijanti pisma tzv kufsko pismo, te nešto oblijoj varijanti neshi.
Arapski alfabet je djelimično naslijedio stari semitski poredak koji se preko Feničana odrazio i na grčki alfabet, abecedu i azbuku, ali je poredak u novije vrijeme izmijenjen u arapskom jeziku. Prvo slovo alfabeta jeste elif (uspravna ravna crta).
Alfabet sadrži ukupno 28 slova tj. harfova koji ne razlikuju velika, mala, pisana ili štampana slova, ali imaju različite oblike za slovo na početku, u sredini i na kraju riječi. Svako slovo ima svoju brojčanu vrijednost što je nalazilo široku primjenu u prošlosti posebno u ispisivanju hronograma.

Arapski jezik pripada porodici semitskih jezika; blizak je hebrejskom i aramejskom. Arapski jezik je četvrti u svetu po raširenosti kao maternji jezik; govori se širom Arapskog sveta (286 miliona stanovnika, od kojih 225 miliona kao maternji), i široko je poznat među islamskim vernicima. Arapskim jezikom se piše barem od 6. veka, i litrugijski je jezik Islama. Zvanični je jezik Ujedinjenih nacija, Arapske lige, Organizacije islamske konferencije i Afričke unije. Malteški je jedini živi evropski jezik koji prevashodno potiče od arapskog, mada sadrži i veliki broj italijanskih i engleskih posuđenica.


Slika


Izvor: Wikipedia


Vrh
*Twilight*
Post  Tema posta: Re: Riznica jezika  |  Poslato: 21 Apr 2012, 13:05
Korisnikov avatar
Laprdalo i tuturutka

Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750

OffLine
Slika

Stranicu sa Azbuka knjiga (abeceda),
prve ruske stampane udzbenika.
Stampao Ivan Fjodorov u 1574. godine.


Ruska azbuka

Stampana slova

А а Б б В в Г г Д д Е е Ё ё
Ж ж З з И и Й й К к Л л М м
Н н О о П п Р р С с Т т У у
Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ъ ъ
Ы ы Ь ь Э э Ю ю Я я


Slika

Pisana slova


Slika

Moderna ruska azbuka je varijantna cilicne azbuke koja ima 33 slova. Prakticno je usla u upotrebu 1918. а zvanicno tek 1942. godine.


Ruski jezik govori oko 277 miliona govornika, uglavnom u Rusiji, Ukrajini, Kazahstanu i Bjelorusiji. Takođe se govori u Latviji, Litvi, Estonski, Kazahstan, Kirgistan, Finske, Mongoliji, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Bugarskoj, Izraelu, Afganistanu, SAD, Kanadi i nekoliko zemalja.

Najranije poznato pisanje u Rusiji potiče iz 10. veka, a pronađen je u Novgorod. Glavni jezici pisani na njih u ranoj verziji ćirilice bile stare ruske i Staroslovenski. Tu su i neki tekstovi na finski, latinski i grčki.

Ruski počeli pojavljivati ​​redovno u pisanom obliku za vreme vladavine Petra Velikog (zvani Petar I, 1672-1725) koji je predstavio revidiranu azbuku i ohrabrio autori koriste književni stil bliže svom govornom jeziku. Dijalekat Moskvi je korištena kao osnova za ruski napisano.

Ruska književnost je počela da cveta tokom 19. veka, kada je Tolstoj, Dostojevskii, Gogolj i Puškin bili aktivni. Tokom sovetske ere znanjem ruskog jezika je rasprostranjena iako su predmeti autori mogli pišu o bilo ograničeno.



Izvor: Wikipedia


Vrh
*Twilight*
Post  Tema posta: Re: Riznica jezika  |  Poslato: 21 Apr 2012, 13:07
Korisnikov avatar
Laprdalo i tuturutka

Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750

OffLine
Есперанто

Slika
Застава Есперанта


Есперанто (енгл. Esperanto) је плански креиран језик предложен за међународни други језик. Његове основне карактеристике је сачинио Лудвиг Лазар Заменхоф 1887. године.
Назив „есперанто“ потиче од псеудонима под којим је „Прва књига есперанта“ објављена:Доктор Есперанто — неко ко се нада да ће овај језик постати међународни (помоћни) језик свих људи. Данас је есперанто у употреби у разним сферама живота, укључујући путовања, дописивање, културну размену, књижевности оригиналној и преведеној и литератури (уопште) и у неким школама се учи факултативно.


Језичка структура есперанта подржава природни ток људског размишљања и логичнији је од спонтаних (националних) језика. Веома продуктиван начин творења речи гарантовао је још у почетном стадијуму развоја језика изнијансиране могућности изражавања, што је још у раним стадијумима учења мотивисало ученике да напредују у учењу. Тако је сама заинтересованост брзо омогућавала стицање знања – неупоредиво пре но код учења националних језика.
Уопштено речено, месеци учења овог језика одговарали су годинама учења националних језика (као на пример енглеског или француског). Због претежно европске основе корена речи, на пример, азијатима је потребније дуже време учења, али ипак мање од времена за учење неког другог азијског језика.
Већ у поменутој Првој књизи есперанта (1887) Заменхоф је поставио темеље граматике у 16 правила (који разумљиво не могу објаснити све детаље језичке употребе). Ова граматика је ушла у систем докумената познат под именом „Основи есперанта“, који по одлуци Првог Светског Есперанто Конгреса (Universala Kongreso) из 1905, обезбедио континуитет развоја језика.

Речи у есперанту потичу из различитих језика. Неке нове речи долазе из неевропских језика (као нпр. јапански), јер су те речи ушле и у друге језике и постале интернационалне, али у највећем делу потичу из најпознатијих европских језика – углавном из латинског, француског, немачког и енглеског. Због интернационалног карактера, многе речи припадају разним језицима, чак и ако је конкретна форма у есперанту слична оној у латинском.


Етимолошки примери
Из романских језика
из латинског: abio, facila, sed, tamen, okulo, hepato, akvo
из француског: dimanĉo, fermi, ĉe, frapi, ĉevalo, butiko
из италијанског: ĉielo, fari, voĉo
из осталих: facila, fero, tra, verda
Из германских језика:
из немачког: baldaŭ, bedaŭri, haŭto, jaro, nur
из енглеског: birdo, mitingo, spite, suno, teamo
из осталих: bildo, fiŝo, fremda, grundo, halti, hasti, hundo, ofta, somero, ŝipo, vintro
Из словенских:
из пољског: celo, ĉu, krado, luti, mosxto
из руског: barakti, serpo, vosto
из осталих: klopodi, krom, prava
из других индоевропских језика
из грчког: kaj, biologio, politiko


Дани у недељи су из романских језика, по француској форми речи(dimancxo, lundo, mardo...), многи делови тела по латинском (hepato, okulo, brako, koro, reno...), речи за време: из немачког (jaro, monato, tago...). Имена животиња и биљака углавном су дошли из научних латинских назива.
Као што је се у горњем примеру видело, многе се речи могу наћи у различитим језицима.
abdiki по енглеском, француском, италијанском и латинском.
abituriento по немачком и руском.
ablativo по латинском, енглеском, италијанском и шпанском, али је позната у немачком и другим језицима.
funto по пољском, руском, јидишу и немачком.
Даље, Заменхоф је брижљиво сачинио невелику базу корена речи (лексема) и афикаса (морфема) на основу чега су сачињена велика већина других речи (можда 500-2000 речи и афикаса).
Мада се Заменхоф трудио да интернационализује есперанто, он је ипак европоцентричан, због свог речничког фонда. Та особина није типична само за есперанто: већина каснијих пројеката су такође вукли лексику из европских широко употребљваних речи. Главна разлика између есперанта и других језичких пројеката потиче од неевропоцентричности његове граматике, и то је Заменхов објаснио као свој свесни труд. Делови речи са граматичком функцијом појављују се самостално из речника тако да је сваки текст разумљив без посебног граматичког објашњења. С друге стране, он је прилагодио граматичке градивне речце (између осталих: наставке речи) тако да Европљани – есперантисти нису нужно свесни баш те неевропоцентричности граматике есперанта.

У есперанту нису све речи те које су значење и облик добиле из других језика. Добар део речи су чисто есперантски идиоми, самостално рођени у есперанту, што због Заменховових разлога или због природне еволуције језика, коју творе они који комуницирају на том језику.
Може се приметити да представљена листа (по форми) садржи мешавину сасвим уобичајених речи и речи које се употребљавају у жаргону али се не налазе у постојећим речницима;
aliĝilo, edzo, espo (сленг за есперанто), gxi, kabei, nifo (по енглескомUFO то јест: НЛО), pli, plej, ujo, zamenhofa.
Томе се такође могу придодати корелативне речи и употреба афикаса као самосталних речи igi, ilo, ree, umi, итд).
Често је могуће наћи речи као: aliel, alies, -iĉ-, kaŭ (= kaj + aux), kaj ri, али је то у супротности са правилима из нормирајућег зборника: Fundamento. Реч је о несвесним грешкама насупрот правилима или о намерним реформским покушајима појединаца или група људи.
По значењу:
krokodili/aligatori, fundamento, memzorganto, necesejo, kajmani, krokodili, krokodilo, fina venko, verda, verdo.


Slika


Број људи који говоре есперанто је непознат. Могуће су само процене. Процене варирају између неколико стотина хиљада и неколико милиона. Неки сматрају да се ради чак и о више десетина милиона, али претпоставља се да је тада реч о свим људима који су се некада обавестили о основним елементима језика, можда учили на курсевима, још увек се сећају неколико речи, али који практично не владају језиком. Када би критеријум био упоредив са матерњим језиком, тада би тек која десетина хиљада људи спадала у ту језичку популацију.
Међу планским језицима (нпр, Интерлингва и Ложбан), есперанто је највише употребљаван и једини је чије трајање има импликације у скоро свим животним сферама. Интерлингва, главни конкурент есперанту између планских језика, има око хиљаду присталица/особа које се служе њиме.

Најзначајнија есперантска организација је Светски есперантски савез (Universala Esperanto-Asocio). Он је већ неколико деценија члан УНЕСКО-а у сарадњи са УН, које су до сада прихватиле две резолуције у корист есперанта и есперантског покрета, у којима се истичу запажени резултати есперантског покрета и препоручује учење језика. Међутим, за разлику од латинског у средњевековној Европи и енглеског у нашем времену, есперанту недостаје мрежа школа, универзитета и учила.
Најпознатији есперантски симбол је зелена петокрака, која симболизује наду на свих пет континената и део је есперантске заставе.

Есперанто поседује литературу и књижевност (што оригиналну што преведену). На есперанту се штампају часописи и новине, емитују радио емисије. Постоји есперантска музика и есперантско позориште. Есперантисти се окупљају једном годишње на Светском есперантском конгресу, који још има значај и фестивала, на Светском омладинском конгресу, Светском радничком конгресу и на многим другим стручним скуповима и посебним пригодама.
У време Интернета есперанто као језик, присутан је у значајној мери на Web-у, где постоје бројни сајтови на том језику, а постоје и специјализовани претраживачи, као на пример Гугл (Google) са језичким алаткама прилагођеним есперанту.
Википедија на есперанту спада у групу већих језичких заједница са дупло више одредница него на српском језику.


Izvor: Wikipedia


Vrh
*Twilight*
Post  Tema posta: Re: Riznica jezika  |  Poslato: 21 Apr 2012, 13:08
Korisnikov avatar
Laprdalo i tuturutka

Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750

OffLine
Вештачки језици




TaTT pagh taTTbe! DaTTm tineghvam vLgeLnis - на клингонском значи „Бити ил’ не бити, питање је сад!” У савременој литератури јављају се уметнички језици који су створени за литерарно уживање, али без употребне вредности. „Принцеза с Марса” Е. А. Бароуса вероватно је прва књига 20. века у којој се јавља вештачки језик. Ј. Р. Р. Толкин је први развио породицу повезаних литерарних језика и био је први академик који је јавно расправљао о вештачким језицима на Конгресу есперантиста 1930. године


Од настанка света људи се споразумевају на различите начине, било да је то цртеж, песма или знак. Научници Сапир и Ворф давно су утврдили да наш свет чини језик којим говоримо, односно да управо он обликује наш начин мишљења. Два језика никад нису довољно слична да би се могло сматрати да представљају исту друштвену стварност. То значи да ако је неко рођен у свету у коме се говори мандарински кинески, никад неће моћи да схвати начин размишљања, рецимо, једног Ирца. Из тога следи да се слика света помера од језика до језика. Тако, на пример, у језику Хопи индијанаца не постоји разлика између именице и глагола. На пример, реч пламен на њиховом језику је глагол који описује догађај који кратко траје. Свет Хопија и свет Европе и Америке разликују се у основним погледима на свет.
С друге стране, језик је попут живог бића сложен, разноврстан и непрестано се мења пратећи потребе онога који га користи. Није реткост да група деце спонтано измисли сопствени језик. Ипак, то нису језици у правом смислу јер су једноставни и заснивају се на грађи и речима које деца већ познају, тако да се они пре могу сврстати у тајне кодове. Поучена овим примером, влада Никарагве започела је 1979. године школски програм знаковног језика за децу са оштећеним слухом, а посебни образовни центар требало је да повећа писменост. Невоља је била у томе што је већина деце разговарала језиком на који је навикла у кругу породице и управо због тога нису се разумела међусобно. Међутим, убрзо је дошло до преокрета. Деца су спонтано почела међусобно да опште на сасвим новом језику који је настао као спој најчешћих гестова. То је необична појава, нарочито кад се узме у обзир да су то деца која у свом животу заправо никад нису чула ни реч! Тако је настао никарагвански језик знакова којим се данас споразумева више од 10.000 деце широм света.

Шта су то вештачки језици?
Вештачки језик није само појава у дечијем свету. Неки су настали, као есперанто или есата, са жељом да се премосте разлике у језицима различитих народа. На пример, есата је најновији вештачки језик. То је, заправо, облик енглеског језика, то јест скуп свих његових изведеница којима се говори у различитим деловима света и најчешћих речи из других светских језика (шпански, немачки...). Користи се енглески алфабет, али нема полугласова, а неки гласови читају се другачије. Такође, овај језик користи најчешће фразалне облике заједничке већини језика.
Постоји и друга група вештачких језика који су створени за потребе у литератури, лингвистичким истраживањима, тајним кодовима... Ови језици могу у потпуности да се заснивају на ауторовој машти или да користе речник и граматику из једног или више природних језика. Неки створени језик може постати и матерњи ако га деца науче у раном добу. Данас је есперанто матерњи језик неких 2000 људи, који имају и своје часописе на овом језику. А Дармонд Спирс, почасни члан клингонског језичког института, покушао је да одгаји свог сина на клингонском језику који је изворни језик коришћен у филму „Звездане стазе”! На исти начин је и Иван Робертсон подучио свог сина моара језику. Будући да је језик попут живог бића, он не може дуго да опстане као вештачки јер се развија и тако временом губи особине вештачког језика.

У потрази за савршеним језиком
Прича о вештачким језицима веома је стара и потиче још из времена Платона. Ти најранији језици нису сматрани толико вештачким колико натприродним, готово тајним језицима. Према римском филозофу и државнику Цицерону, тајна писма помињао је још Херодот, отац историје. Ако је веровати Херодоту, управо је вештина тајног писања спасла Грке да не потпадну под власт Ксеркса, краља над краљевима, деспотског владара Персије. Свети Хилдегард Бингенски забележио је у дванаестом веку језик игнота, што је заправо била врста мистичне песме. Пројекат „Арс магна” Рамона Љуља био је савршени језик којим би се неверници могли убедити у истинитост хришћанске вере. Ренесансно занимање за хијероглифе, сликовно писмо старих Египћана, и први сусрет с кинеским писмом усмерили су напоре ка стварању савршеног језика писаних знакова. Јоханес Тритемијус у својим радовима „Стеганографија” и „Полиграфија” покушао је да покаже на који начин би сви језици могли бити сведени у један. У седамнаестом веку постојало је занимање за такозване магичне језике којима су се бавили припадници тајног друштва Розенкројц и алхемичари.Међутим, први језик који је имао неки међународни утицај био је волапик, који је 1879. године створио Јохан Мартин Шлејер. Почетком двадесетог века широм света било је 283 клуба где су се окупљали људи који говоре овим језиком. Упркос оваквом успеху, волапик је за неколико година пао у заборав правећи место есперанту, који је 1887. године предложио Лазар Маркович Заменхоф. Први облик есперанта настао је још на Заменхофов деветнаести рођендан, много пре него што је Шлејер уопште зачео идеју волапика. Настао је у атмосфери неповерења и мржње између различитих етничких група које су живеле у његовом родном Бјалистоку, данас источна Пољска, а некада део Руског царства. Становништво су чинили Јевреји, Руси, Пољаци, Литванци и Немци, тако да је основа језика била словенска синтакса а доста речи из руског, пољског и немачког. Главна замерка есперанту је што није довољно „западњачки”, тако да ће се из њега развити језици као што су идо и оксидентал који су више били усмерени на ту страну. Они су почивали на синтакси француског и енглеског језика, који су били бастиони европске културе и цивилизације. У прилог томе колико есперанто ипак није прихваћен као језик западне цивилизације, говори и то што су га нацисти забранили 1936. године, док су идо и оксидентал преживели други светски рат, али су пали у заборав током педесетих година прошлог века.
професор Ланселот Хогбен из Велике Британије покушао је да нађе решење укрштајући два потпуно различита лингвистичка правца стварајући језик чији речник у потпуности потиче из грчког, док је граматика преузета из кинеског језика.

Толкин и језици Арда
У савременој литератури јављају се уметнички језици који су створени за литерарно уживање, али без употребне вредности. „Принцеза с Марса” Е. А. Бароуса вероватно је прва књига 20. века у којој се јавља вештачки језик. Ј. Р. Р. Толкин први је развио породицу повезаних литерарних језика и био је први академик који је јавно расправљао о уметничким језицима на Конгресу есперантиста 1930. године. Као филолога и стручњака за старе облике енглеског језика, Толкина су посебно занимали фински и велшки, који су уједно и основа два његова најпознатија језика quenya и синдарин. У вештачке језике спадају и језици Арда који су примењени и у књигама „Хобит”, „Господар прстенова” и „Силмарилион”. Занимљиво је и то да је Толкин први језик невбош измислио са само тринаест година! Почетком двадесетог века постало је уобичајено да научна и епска фантастика, чија је радња смештена у друге светове, прикаже и разне вештачке језике - „Звездане стазе”, „Звездана капија”, „Атлантис” и многи други. Ови језици створени су за употребу у књигама, филмовима, видео-игрицама и стриповима.
Посебну групу језика чине алтернативни језици који се труде да докуче на који начин би се неки језик развио да је историја била другачија. Шта би било да је грчка цивилизација преживела и да је није угушило римско царство? Како би се развио грчки језик који би, у том случају, био владајући језик тадашње цивилизације? Најпознатији језик у овој категорији је бритнинг, који даје одговор како би се језици који нису романски развијали да је римски утицај у Британији био довољан да замени келтске језике?
Као критика вештачких језика јављају се други језици који су пародија ових првих. Такав је, на пример, језик ооу, чији се писани систем састоји само од знакова интерпункције. Занимљив је и оп језик, где се слог „оп” ставља испред сваког вокала. У Мађарској постоји игра речи eszperente, коју је осмислио чувени песник Шандор Петефи, а која се заснива на налажењу речи које могу да садрже „е” као једини самогласник.

А шта би Орвел на то рекао?
Једна од најсјајнијих расправа о значењу речи налази се у додатку Орвеловог романа „1984” у коме он објашњава темеље новоговора. У тој строго контролисаној држави главни начин надзора није полиција већ сам језик. Претпоставка је да оно што не може да се говори не може ни да се мисли, па се тако из речника избацују речи или изрази који би на било који начин угрожавали постојећи поредак као што је, на пример, реч слобода. Ова Орвелова сатирична размишљања о значењу језика у савременом друштву можда су претерана кад је реч о утицају који језик има на мишљење, то јест кад се језик посматра као оруђе друштвене контроле које има преовлађујући утицај на опажање, мишљење и понашање.

И још...
Сареса
Творац овог језика је француз Судре. Језик има 7 гласова насталих на основу белих дирки клавира, а све речи су биле измишљене. Овај језик могао је да се пева, игра и звиждуће, па је због те особености француска војска одлучила да га искористи за тајне шифре.

Spanglish-Iganol-Espangles
Не тиче се неког посебног језика, колико самог говора шпанског становништва у САД. Овај говор је особен за јужну Калифорнију, Нови Мексико, Тексас, али и Порторико и Њујорк, као и Панаму где је утицај америчког присуства током 96 година умногоме допринело стварању тамошње културе и језика. Термин Spanlish први пут је употребио порторикански лингвиста Салвадор Тио крајем четрдесетих година прошлог века, а тиче се стварања говора који је мешавина шпанског и енглеског при чему је преузет енглески склоп реченице, али и ту постоји низ одступања.

Toki Pona
Токи пона, или језик доброг, је минималистички језик који говори о добрим стварима у животу. Са само 118 речи токи пона објашњава битне делове људског живота: човек, храна, вода, добро, лоше, љубав, земља, сунце, давати, говорити, спавати... Речи су једноставне за изговор и заснивају се на енглеској граматици, тако да га је врло лако научити. Постоје поређења овог језика са једноставном фонетиком полинежанских језика као и јапанским језиком. Творац токи пона језика је Соња Елен Киса која себе описује као језичког ентузијасту, светског путника и међународног говорника. Овај језик први пут се појавио на Интернету 2001. године и од тада његова популарност стално расте.
Неке пословице на токи пона језику:
O sona e sina! - Спознај самог себе.
Pali li pana e sona. - Човек се учи док је жив.
Ale li pona. - Све је добро. Живот је леп. Све ће бити у реду.


Vrh
*Twilight*
Post  Tema posta: Re: Riznica jezika  |  Poslato: 21 Apr 2012, 13:08
Korisnikov avatar
Laprdalo i tuturutka

Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750

OffLine
-Zamenice i zamenički prilozi-


a) Spojeno se u svim padežima pišu zamenice neko, svako,kojeko, gdeko, gen.nekog i nekoga itd.; nešto, svašto i svašta, gdešto,koješta, štošta,gen.nečeg i nečega itd.; neki, nekoji, nekakav, svaki, , gdekoji, nečiji, koječiji, kojekakav i sl.
b) Zamenice u kojima je prvi član ni- ili i- spojeno se pišu u padežima bez predloga: niko, nikog, nikom i ikom, ništa i išta, nijedan i ijedan, nikoji i ikoji, ničiji i ičiji, nikakav i ikakav. Kad se pak upotrebi predlog, on normalno razdvaja sastavnice: ni od kog, i do koga, ni u čemu, i po čemu, ni pri čijem, ni u kolikoj meri. Ipak u ovome postoje i neka ograničenja:
(1) piše se odvojeno ni jedan jedini, i jedan jedini, ni jedan jedincati.
(2) prilozi se pišu spojeno : niotkud, iotkud, niukoliko, niodakle i sl., takođe nipošto, a kao dubletni uzimaju se oblici nizašto i ni za što, nizašta i ni za šta, izašto i i za što.
(3) predlog bez ne izaziva razdvajanje : bez ikakvih sredstava, bez ikoga, bez ičega, a razdvajanje zamenice izostaje katkad i zbog njenog pomerenog značenja : spao je na ništa, stvoreno iz ničega i sl.
f) Dopusni formant god pripaja se samo kad je nenaglašen i kad pojačava neodređeno značenje : ako kogod naiđe, ako kogagod sretneš, valjda ce štogod naći. U svim ostalim slučajevima dopusne rečce pišu se odvojeno : ko god hoce neka dodje, kako bilo, ko mu drago, ma ko, makar ko itd. Odvojeno se piše i pojačano i te : i te kakav, i te koliki.
g) Spojeno se pišu prilozi katkad, gdegde, kadšto, kadikad, kudikamo, kojekad, kojegde. Spojeno se piše takozvani, takoreći, posve, nadasve, uzasve.


Vrh
*Twilight*
Post  Tema posta: Re: Riznica jezika  |  Poslato: 21 Apr 2012, 13:09
Korisnikov avatar
Laprdalo i tuturutka

Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750

OffLine
-Brojevi i izvedenice od njih-


a) Spojeno se pišu dvesta, trista itd., ali odvojeno dve stotine, tri stotine itd.
b) Rastavljeno pisanje višečlanih brojeva zadržava se u rednim i zbirnim brojevima, kao i u zbirnim brojnim imenicama za muška lica : sto dvadeset (i) četiri, sto dvadeset (i) četvrti. Nikad se ne piše spojeno npr. dvadeset jedan, dvadeset prvi itd.
c) Sastavljeno treba pisati pridevske i imenicke izvedenice od višečlanih brojeva: dvadesetpetica, dvadesetčetvoročasovni, sedamdesetpetogodišnjica i druge izvedenice na -časovni, -satni, -dnevni, -godisnji, -godisnjak, -godisnjica i sl. Drugi su ispravni obrasci 48-časovni, 75-godišnjak, 175-godišnjica, kao i 175.godišnjica, sto sedamdeset peta godišnjica.
d) Pomoćna reč put piše se spojeno s prostim jednočlanim brojevima, a odvojeno kad je iza rednih brojeva i zamenica : jedanput, dvaput, jedared, dvared; prvi put, svakiput kojiput Reč puta piše se redovno odvojeno : dva puta, pet puta. Obrazac za višečlane brojeve : dvadeset jedanput dvadeset pet puta.
e) Brojevi po pravilu ne srastaju s predlozima. Izuzetak čine spojevi predloga na i u sa zbirnim brojevima: nadvoje, natroje, udvoje, ali : deli na troje dece, uzda se u dvoje, odvojeno se piše sva tri, svo troje, sva trojica, sve tri.


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker