|
| Autoru |
Poruka |
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Pretkosovski ciklus narodnih epskih pesama
Pretkosovski ciklus je ciklus pesama srpske epske poezije u koji spadaju pesme čije se radnje odvijaju pre Kosovske bitke. Ovde spadaju pre svega pesme o Nemanjićima (Dušanu, Urošu, Savi) i Mrnjavčevićima (Vukašinu, Uglješi i Gojku). Iako se o njima zna dosta kao o istorijskim ličnostima narodne pesme donose posebno narodno viđenje srpskih srednjovekovnih velikaša.
Pesme koje pripadaju ovom ciklusu su među najstarijim uopšte zapisanim epskim pesmama, pa je shodno tome i njihov broj relativno mali. Najznačajnije pesme ovoga ciklusa su: Ženidba Dušanova, Ženidba kralja Vukašina, Zidanje Skadra, Uroš i Mrnjavčevići i dr.
U ovim pesmama dominantan je motiv pojedinaca heroja, kao što su Miloš Vojinović, vojvoda Momčilo, pa i Marko Kraljević. Oni su junaci koji su hrabri u boju, mudri u miru, lukavi s lažljivcima, dobri sa pravednicima, nepomirljivi sa tiranima, a veličanstveni u pobedi i u porazu. Kao što to tradicija od njih traži, oni su oličenje čojstva i junaštva, za njih je njihova reč svetinja i održaće je po cenu gubitka života. U njih je narod ugradio sve ono najbolje što je imao, moralno i fizički.
Pretkosovski Ciklus
Pesme
Ban Milutin i Duka Hercegovac (Vuk Karadžić, 1845.)
Banović Strahinja (Vuk Karadžić, 1845.)
Darovi svetog Jovana Vladimira
Dijete Jovan i ćerka cara Stefana
Dušan hoće sestru da uzme (Vuk Karadžić, 1845.)
Ženidba Dušanova (Vuk Karadžić, 1845.)
Ženidba kneza Lazara (Vuk Karadžić, 1845.)
Ženidba kralja Vukašina (Vuk Karadžić, 1845.)
Zidanje Ravanice (Vuk Karadžić, 1845.)
Zidanje Ravanice – druga verzija (Vuk Karadžić, 1845.)
Zidanje Skadra (Vuk Karadžić, 1845.)
Kako se krsno ime služi (Vuk Karadžić, 1845.)
Kralj Vladimir i Sveti Naum
Milan-beg i Dragutin-beg
Miloš u Latinima (Vuk Karadžić, 1845.)
Nahod Momir (Vuk Karadžić, 1845.)
Pesma o kralju Vladimiru
Put kralja Vladimira
Sveti Savo (Vuk Karadžić, 1845.)
Smrt Dušanova
Smrt cara Uroša
Tri dobra junaka
Udaja sestre Dušanove (Vuk Karadžić, 1845.)
Uroš i Mrnjavčevići (Vuk Karadžić, 1845.)
Car Duklijan i Krstitelj Jovan
Car Kostantin i đače samouče
Carica Milica i zmaj od Jastrepca (Vuk Karadžić, 1845.) _________________  
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Kosovski Ciklus narodnih epskih pesama
Kosovka devojka (slika Uroša Predića)
Pesme:
Kneževa večera (reči pesme)
Kneževa kletva
Kosančić Ivan uhodi Turke
Kosovka devojka
Kosovski boj
Musić Stevan (Vuk Karadžić, 1845.)
Obretenije glave kneza Lazara (Vuk Karadžić, 1845.)
Propast carstva srpskoga (Vuk Karadžić, 1845.)
Sluga Milutin
Smrt majke Jugovića, (Vuk Karadžić, 1845.)
Smrt Miloša Dragilovića (Obilića)
Car Lazar i carica Milica, o boju Kosovskom (Vuk Karadžić, 1845.)
Car Lazar se privoleva carstvu nebeskom
Carica Milica i Vladeta vojvoda (Vuk Karadžić, 1845.)
Kosovski ciklus epskih pesama obuhvata pesme u kojima je opevan tok i ishod sukoba turske i srpske vojske na Kosovu polju na Vidovdan, 28. juna 1389. godine. Ove pesme spadaju među umetnički najuspelija ostvarenja naše narodne epike. One su su najsloženije i najpotresnije epske pesme i sve govore posredno ili neposredno o Kosovskom boju, vezuju se za iste likove, a vremenski su ograničene na kratak period pre boja, za vreme boja i nakon njega. U pesmama kosovskog ciklusa dominiraju dva glavna motiva data u kontrastu: motiv herojske pogibije i motiv izdaje. Po shvatanju narodnog pevača svi koji su izginuli na Kosovu polju su srpski heroji, dok oni koji su boj preživeli su izdajnici srpskog roda. Osnovu predanja ovog ciklusa čine herojski podvig Miloša Obilića i izdaja Vuka Brankovića. Narodni pevači su krivicu za poraz svalili na Vuka koji je bio vladar Kosova. U njihovim očima Vukova krivica je poticala iz činjenice da je ostao živ, dok su svi ostali srpski junaci izginuli u borbi. prelepapoezija _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Ciklus pesmama o Marku Kraljeviću
Marko Kraljević i Musa Kesedžija
Pesme:
Djevojka nadmudrila Marka (Vuk Karadžić, 1845.)
Sestra Leke kapetana (Vuk Karadžić, 1845.)
Ženidba Marka Kraljevića (Vuk Karadžić, 1845.)
Lov Markov sa Turcima
Marko Kraljević i 12 Arapa (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Alil-aga (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Arapin
Marko Kraljević i beg Kostadin (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i brat mu Andrijaš (Valtazar Bogišić, 1878.)
Marko Kraljević i vila (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Vujović Matija
Marko Kraljević i Vuča dženeral (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Đemo Brđanin (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i kći kralja Arapskoga (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Ljutica Bogdan (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Mina od Kostura (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Musa Kesedžija (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i orao
Marko Kraljević i soko (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Filip Madžarin (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević u Azačkoj tamnici (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević ukida svadbarinu (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko pije uz ramazan vino (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko poznaje očinu sablju
Oranje Marka Kraljevića (Vuk Karadžić, 1845.)
Smrt Kraljevića Marka (Vuk Karadžić, 1845.)
Turci u Marka na slavi (Vuk Karadžić, 1845.)
Ciklus pesmama o Marku Kraljeviću obuhvata pesme u kojima su narodni pevači opevali skoro ceo život Kraljevića Marka, od njegovog rođenja pa do smrti. Oni se nisu držali istorijske činjenice da je Marko bio turski vazal i da se borio na strani Turaka, već su gradili njegov lik u skladu s težnjama i mislima porobljenog naroda. Osvetničke i oslobodilačke težnje naših predaka tražile su jakog, lukavog, snažnog borca koji se neće plašiti, niti pokoravati. Našle su ga u liku Markovom, čoveku ogromnih sposobnosti, velikom junaku i zaštitniku sirotinje i potlačenih, neustrašivom borac protiv nasilja i nepravde. U pesmama Kraljevića Marka krase i pozitivne osobine i negativne osobine. s jedne strane nežnost prema majci, ljubav prema nezaštićenima i poštenima, a naročito prema siromašnima, a s druge strane bio je kavgadžija, ubojica, samovoljan, plah, prek čak i pohlepan. U bitkama on uvek pobeđuje nasilnike i turske siledžije i iako je priznavao tursku vlast o čemu govore neke pesme, nije bio ropski pokoran. Mrzeo je turskog cara, a kad je ratovao za njega, išao je radi dobra svoga naroda. Prema pesmi, Kraljević Marko nije ni poginuo ni umro..aspao je, pa ako zatreba narodu, on će se probuditi. Ovo se tumači opštim stavom naroda i njegovih pevača da san o slobodi nikada ne umire, pa ni junak koji je se za nju bori. prelepapoezija _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Pokosovski Ciklus narodnih epskih pesama
Filip Višnjić - slepi guslar
Pesme:
Orao se vijaše nad gradom Smederevom (Najstariji sačuvani zapis srpske narodne pesme 1497. godine)
Bolani Dojčin (Vuk Karadžić, 1845.)
Dioba Jakšića
Đurđeva Jerina (Vuk Karadžić, 1845.)
Ženidba Đurđa Smederevca
Ženidba Popović Stojana
Kad je Vuk Ognjeni umro šta je naredio na samrti (V. Bogišić, Narodne pjesme iz starijih, najviše primorskih zapisa, knj. prva, Beograd 1878, br. 16)
Margita djevojka i vojvoda Rajko
Oblak Radosav (Vuk Karadžić, 1845.)
Oslobođenje Beča od Turaka
Porča od Avale i Zmajognjeni Vuk (Vuk Karadžić, 1845.)
Smrt vojvode Kajice
Smrt vojvode Prijezde (Vuk Karadžić, 1845.)
Smrt Maksima Crnojevića
Pokosovski ciklus pesama obuhvata pesme o otporu turskim osvajačima i prilikama u našoj zemlji posle poraza na Kosovu polju. Srpska država nije pokorena odmah, nego je bila osvajana još oko sedamdeset godina posle kosovskog boja. Kad su je turski osvajači potpuno zauzeli nastao je veliki teror nad narodom. Mnogi Srbi iselili su se u Južnu Ugarsku, stupili u mađarsku vojsku i borili se protiv turskih osvajača, braneći tako svoj čast i otadžbinu. U Srbiji u otporima turskim osvajačima isticali su se braća Jakšići, Vuk Grgurović, vojvoda Prijezda, Oblak Radosav i drugi. U Cnoj Gori najsnažniji otpor Turcima pružali su Crnojevići. U svim pesmama pokosovskog ciklusa opevan je viteški otpor srpskih i crnogorskih junaka prema nasilju, nepravdi i zulumu surovih Turaka. Mržnja prema bezdušnom osvajaču i želja za slobodom bile su velike. One su našim junacima davala ogromnu snagu i učvršćivala misao da je bolje umreti ponosno stojeći, nego živeti klečeći, bez časti i dostojanstva. prelepapoezija _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Hajdučki ciklus narodnih epskih pesama
Hajduci u zasedi
Dospevši pod tursku vlast srpski narod je za nekoliko vekova gurnut u tešku ekonomsku bedu, u političko i nacionalno ropstvo. Lična, a ni imovinska bezbednost čoveka nije bila zaštićena nijednim propisom. U takvim istorijskim okvirima nastaje hajdučki ciklus narodnih epskih pesama.
Pod turskom vlašću srpski narod je bio potlačen. Turčin je mogao da ubije rajetina a da za to nikom ne odgovara. Rajetin je morao da argatuje za Turčina, da popravlja puteve, da podiže mostove i da mu pomaže u radu. Turčin je uzimao trećinu, desetinu i harač, i povremeno odvodio mušku decu od 10 do 15 godina, što se nazivalo dankom u krvi. Kako se turska imperija osipala i slabila stanje se posebno pogoršavalo.
U takvim životnim uslovima javljaju se hajduci kao osvetnici i zaštitnici porobljenog naroda. Hajduci su živeli u šumama i kod jataka. Išli su u manjim grupama, i u zasedama sačekivali zulumćare, otimali opljačkano blago, oslobađali žene i decu koje su otimali Turci i prodavali kao roblje, i svetili se Turcima za počinjena nedela. Od početka XVI veka, pa do konačnog oslobođenja Srbije trajala je neprekidna borba, i Turci u pokorenim krajevima nikada nisu bili mirni i sigurni. Hajduci su ih onemogućavali da na miru vladaju u srpskim krajevima.
Rani rukopisi i beleške ljudi koji su u to vreme prolazili kroz srpske krajeve ukazuju da su hajduci kontrolisali čitave oblasti i da su Turci često bili nemoćni. Turci su bili sigurni samo u gradovima, a drumovima su se mogli kretati samo u većim grupama i sa oružanom pratnjom. Da bi zaplašili narod, oni su uhvaćene hajduke najsvirepije mučili: vešali ih, nabijali na kolje i njihovim glavama kitili gradske bedeme. Kada i to ne bi pomoglo, zverski su pustošili čitave krajeve. O tome piše Vuk Stefanović Karadžić "... Zato u hajduke slabo smije otići onaj ko se u se ne može pouzdati. Kad koga uhvate i povedu da nabiju na kolac, ponajviše pevaju iz glasa, pokazujući da ne mare za život. I predani je hajduk svagda slobodniji i otreseniji od drugijeh ljudi, i ne da na se nikome i svak ga se pribojava". Međutim, i hajduci su na odmazdu često odgovarali odmazdom i osvetom.
Porobljeni srpski narod je o hajdučiji pevao pesme, koje čine jedinstven pesnički ciklus. Narodne epske pesme iz hajdučkog ciklusa opevaju mnoge pojedinosti iz hajdučkog života. Narodni pevač u heroici hajdučkog podviga nalazi obilje motiva i najčešće se opeva: odmetanje u goru, stvaranje hajdučke družine, odnosi među hajducima, njihovo junaštvo, druženje, izdržljivost, jatakovanje, hajdučki sastanci i rastanci, pobede, porazi, tamnovanja, osvete i tragične pogibije.
U mnogim narodnim epskim pesmama iz hajdučkog ciklusa narodni pevač naglašava uzroke nastanka hajdučije. Tako se najčešće pominju bezvlašće, bezakonje, nasilje od strane Turaka. U jednoj pesmi Starina Novak kaže: "Orah, kopah, pojedoše Turci, čuvah ovce pojedoše vuci, uzeh pušku odoh u hajduke." Limunu trgovcu Turci otimaju oružje i on zbog te uvrede, odlazi u šumu da se sveti otmičarima. Neki odlaze u šume zato što im Turci udaraju na čast i obraz.
Topla narodna ljubav prema hajducima izražena je u narodnim epskim pesmama hajdučkog ciklusa. Vidno su istaknuti hajdučki ponos, viteško dostojanstvo i dubok prezir prema neprijatelju, a u njihovom držanju uverenost u pobedu. Reljefno su izgrađeni likovi u kojima su sjedinjene sve odlike i vrline hajduka. Među njima su najpotpuniji Starina Novak, Dijete Grujica, Stari Vujadin i Bajo Pivljanin.
Borbe i osvete hajduka jačale su moralnu snagu naroda, njihovu nacionalnu svest i održavale veru u pobedu. Tako je i hajdučki ciklus narodnih epskih pesama krepio oslobodilačku misao porobljenog srpskog naroda. artnit _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Uskočki ciklus narodnih epskih pesama
Dizajn korica knjige Hajduci i uskoci
Kao i hajduke, porobljeni narod je smatrao uskoke za svoje zaštitnike. Zato se u narodnim epskim pesmama uskočkog ciklusa opevaju mnoga njihova junaštva i blagosilja njihov uzvišeni poziv. Tako narodni pevač peva: "Nek su žive sve junačke glave, koje dižu čete na Krajinu!"
U narodnim epskim pesmama o uskocima se verno beleže mnogobrojne borbe uskoka sa Turcima i smeli upadi na njihovu teritoriju, ali i u njihove domove. U borbi protiv Turaka uskoci su veoma hrabri i spremni na najsmelije poduhvate. Često se opevaju i otmice turskih devojaka i žena.
Najveći broj pesama iz uskočkog ciklusa opeva megdane između viđenijih uskoka i Turaka. Tako sa čuvenim turskim junacima dele megdane svi poznati uskoci - Janković Stojan, Senjanin Ivo, Senjanin Tadija, Janko od Kotara i Smiljanić Ilija. Kao motiv megdana se obično navodi zavist turskih junaka zbog glasovitijeg junaštva uskoka. Opisi megdana su veoma slikoviti, živi i dramatični. Naročito se naglašava veština uskoka u rukovanju oružjem i vičnost u dvobojima. Iako turski junaci često imaju i pancir košulju, i vešte su megdandžije uskoci uvek pobeđuju. Megdanima obično prisustvuju čete megdandžija, koji se posle pogibije jednog četovođe umešaju u boj. Ali, uskoci ne ubijaju sve zarobljene Turke, i obično jednog puštaju da priča o turskoj sramoti. To čini Janković Stojan u pesmi Ženidba Janković Stojana i Janko u pesmi Janko od Kotara i Mujin Alil.
Narodni pevač slika junaštvo i ratničke veštine uskoka, ali im često daruje i neobičnu ratnu sreću. Tako na primer, Komnen barjaktar u šumi nailazi na zaspalu tursku četu, skriva im oružje, i sa dva druga sprovodi vezane Turke u Senj. Kada se Senjanke devojke čude junaštvu trojice uskoka, koji vode trideset vezanih Turaka, Senjanin Tadija im duhovito odgovara: "To se srela sreća i nesreća, moja sreća, njihova nesreća, moja sreća nesreću svezala."
U pesmama uskočkog ciklusa je obrađen motiv smene stare i mlade generacije boraca. Stare i iskusne megdandžije zamenjuju ponekad njihovi sinovi, koji su skoro dečaci. Iako neiskusni i nevični ratničkoj veštini, oni pobeđuju neprijatelja svojom srčanošću. U pesmi Kuna Hasanaga i Dragić vojvoda, nejaki Matija zamenjuje starog oca, izlazi na dvoboj lukavom i veštom megdandžiji, i ubija ga. Isti motiv je obrađen u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika. Proslavljeni uskok, nemoćan u svojoj staračkoj iscrpljenosti, guši se u suzama što ne može da izađe na megdan obesnom Turčinu, koji od njega traži sramni poklon kao znak pokornosti. Njegov šesnaestogodišnji sin izlazi na megdan lukavom turskom megdandžiji i ubija ga.
U uskočkom ciklusu je posebno lepa pesma Ropstvo Janković Stojana, u kojoj je opevan redak motiv u narodnoj poeziji. Povratak junaka Janković Stojana iz dugogodišnjeg tamnovanja i njegov susret sa ljubom i ostarelom majkom u pesmi dobija originalnu obradu, a bezgraničnu radost brzo smenjuje neočekivana tragika.
Uskočki ciklus je, kao i hajdučki, prekaljivao narodne snage za nove napore u borbi protiv Turaka. Narodne epske pesme su krepile oslobodilačku misao porobljenog naroda. artnit _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Hajdučke I Uskočke Pesme
Pesme:
Ivo Senković i aga od Ribnika
Ženidba od Zadra Todora
Mali Radojica
Otac
Predrag i Nenad (Vuk Karadžić, 1845.)
Ropstvo Janković Stojana
Smrt Senjanina Iva
Stari Vujadin
Starina Novak i knez Bogosav
Hajdučki ciklus pesama obuhvata pesme o hajducima, hrabrim srpskim odmetnicima koji su se borili protiv turskog zuluma i bili zaštitnici porobljenog srpskog naroda. Hajduci su se skupljali u družine i imali su vođu čiju su zapovest ostali članovi hajdučke družine izvršavali bez pogovora. Najbolji junak nije bio onaj koji je najhrabriji, već onaj koji je bio dostojan časti i odgovornosti da predvodi hajdučku družinu. Obično je to bio najiskusniji i najstariji hajduk. Najčešće teme koje se javljaju u pesmama o hajducima su: hajdučki megdani, izbavljenje hajduka iz tamnice, neverni pobratim, kum ili jatak, neverna žena, otmica devojke, a glavni motiv skoro svih epskih pesma hajdučkog ciklusa je izdržljivost i junaštvo hajduka, njihova čestitost i odlučnost da se odupru svom mučitelju i izdrže sve muke. Hajduci su opevani kao nadljudi, osobe kosmičke snage, nadmoćne i nesalomive, koje uvek istraju u svojim ciljevima, istrpe sva iskušenja i do kraja slede svoje ideale.
Uskočki ciklus pesama obuhvata pesme o uskocima, senjskim i kotarskim junacima koji su poput hajduka u Srbiji ratovali na hrvatskom i crnogorskom primorju. Za razliku od hajduka, koji su protiv Turaka ratovali sebe radi ili iz čiste osvete, uskoci su bili istiniti borci za slobodu svog naroda. U pesmama uskočkog ciklusa narodni pevači su sledili istorijske činjenice, pa su glavni junaci ovih pesama postojali pod istim ili sličnim imenom, a njihovi podvizi su verno prikazani. Opevani baš onakvi kakvi jesu, bez preuveličavanja od strane pevača i dodavanja bilo kakvog epskog koloritaa. Među uskočkim pesmama lepotom se najviše izdvajaju one pesme u kojima je heroika glavnog junaka udružena sa snažnim porodičnim osećanjem. Glavni motiv ovih pesama, pored hrabrosti glavnih junaka je i njihova duboka porodična solidarnost, vernost, ljubav, dobrota i nežnost, osobine koje su u kontrastu sa krvavom stvarnosti o kojoj same pesme govore. Hrabro srce ispunjeno ljubavlju prema svojim najbližim, junacima ovih pesama daju snagu da izdrže sva iskušenja pred koje ih je život stavio. prelepapoezija _________________
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Ustanak i ustanici u narodnoj epskoj pesmi
Tokom teških vekova robovanja pod Turcima narodna epska pesma je neprestano veličala junaštvo u borbi sa neprijateljem i time uticala posredno na nacionalnu svest narodnih masa. Takva uloga narodne epske pesme nastavljena je i u toku Prvog i Drugog srpskog ustanka koji predstavljaju svojevrsno otelotvorenje oslobodilačke misli negovane baš tom pesmom.
Slavni ustanički dani, velike pobede, hrabrost, neustrašivost i požrtvovanje ustanika - sve je to, više nego ikad, uticalo na narodnog pevača i guslara. Narodni pevač, često i sam učesnik u bojevima ponekad je još u rovu stihovima pozdravljao pobedu. Zato su narodne epske pesme iz ciklusa o oslobođenju Srbije prožete sa najviše borbenih pokliča i najviše životnog realizma. Posebno je veoma sugestivno opevana požrtvovanost ustanika u boju sa neprijateljem. Opevajući slavne pobede ustaničke vojske i hrabrost ustanika, narodni pevač je opevao pravu suštinu ustanka i veru u konačno oslobođenje čitavog srpskog naroda.
Ustanici su u svojim redovima imali i čuvenog narodnog pevača Filipa Višnjića. Vešt deseteračkom stihu, iskreno oduševljen pobedama ustanika, bio je i među značajnim vođama ustanka, najbliži događajima ili je o njima mogao izvorno da se obavesti, zbog čega njegove epske pesme i imaju najviše istoričnosti. Svoje pesme o pobedama ustanika Filip Višnjić je pevao za žive junake, u čijim je rukama oružje čuda činilo. Vuk Stefanović Karadžić, i sam učesnik u ustanku, u kasnijim godinama svog rada se često pozivao na junačku pesmu, naročito Filipa Višnjića.
Ciklus o Prvom i Drugom srpskom ustanku, koji se naziva ciklus o oslobođenju Srbije nema naročito veliki broj narodnih epskih pesama, a ni sve pesme nemaju iste umetničke vrednosti. Mnogo je više opevan Prvi srpski ustanak i njegovi nosioci. U deseterački stih stavljen je čitav tok ustanka, od seče knezova i požara u kome su izgoreli turski hanovi, pa sve do nesreće 1813. godine, kao i napori naroda da se posle pada ustanka ponovo oslobodi. Najlepše pesme ovog ciklusa su: Početak bune protiv dahija, Boj na Salašu, Boj na Mišaru, Boj na Deligradu, Boj na Loznici, Boj na Čokešini, Miloš Stoičević i Meho Orugdžić i Knez Ivan Knežević.
Drugi srpski ustanak je opevan znatno manje. On nije imao tako buran tok i razvoj, niti je zabeležio onoliko slavnih pobeda kao Prvi srpski ustanak. Vođen više mudrom politikom lukavog Miloša Obrenovića, više pregovorima i diplomatijom nego borbom, za narodnog pevača nije bio dovoljno inspirativna tema za stvaralaštvo. Najzanimljivije pesme o događajima i bojevima iz Drugog srpskog ustanka su: Ustanak kneza Miloša na Turke, Boj na Dublju, Boj na Ljubiću i Boj na Zasavici. artnit _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 224 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
