Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 29 Mar 2024, 09:01


Autoru Poruka
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:32
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Milan Rakić

ŽELJA

Kad i meni dođe čas da mreti treba,
Bože, daj da umrem u jesenje noći,
Nasmejan i vedar, u mladačkoj moći,
Pod raskošnim sjajem septembarskog neba.

Smrt je tako laka. Al' pratilja njena —
Sva taština što se pred smrt snova budi,
I zanatske suze zabrađenih žena,
I bol izveštačen ravnodušnih ljudi,

I mantije crne, čiraci, i čoja,
Sve to tako grubo i surovo dira
I gnusobom vređa osećanja moja
Pred skromnom lepotom večitoga mira.

O, umreti tako: bez piske, bez sveta,
Bez dosadne, glupe komedije smrti,
Nečujno, ko miris uvenulog cveta,
I život i dugo očajanje strti,

Kao jednim mahom, u mladačkoj moći,
Pod raskošnim sjajem septembarske noći!

Ti bi došla k meni bez suze u oku,
Iako te boli razdiru i guše,
Skrivajući jade i tugu duboku,
U kutima tajnim nežne tvoje duše.

Ti bi došla k meni i pogledom jednim
Poslednje bi zbogom rekla starom drugu,
I miloštom krasnom i poljupcem čednim
Zbrisala bi tajnu neizbežnu tugu.

Dođi! Čas je kucn'o! Ko u srećne dane
Poći ćemo sami iz dosadnog grada,
Poći ćemo sami u pitome strane,
Daleko od ljudi, daleko od jada.

O hajdmo u svetlost, u polja, u cveće,
U čednu tišinu uspavane noći,
U miloštu tajnu što iz zvezda sleće
I svečano struji po vedroj samoći!

Gledaj kako mesec nad poljima sija
O oblačke retke rastura i vedri,
I trava miriše i rastinje klija,
I šumore tužno kukuruzi jedri!

Nad nama će nebo treptati u sjaju,
Grliće nas blago vaseljena nema,
Lepršnuće krilom u obližnjem gaju
Slepi miš, poslednji što se na put sprema,

Pa dok iz daljine grmi gradska jeka
I zabave puste što nize čoveka,
I bučno veselje tajanstveno huji,
Zapevaće negde skriveni slavuji,

I priroda cela zašumeće strasno,
I polja, i gore, i bašte, i vrti,
Sve što u njoj živi pozdraviće glasno
Svečani dolazak ravnodušne smrti.

Zaćutaću tada. Nema reči više,
Poljubiću samo tvoju ruku bledu,
I dišući mirno, sve tiše i tiše,
Ostaviću život, nevolju, i bedu,
Bezbrižan i vedar, nasmejan i čio.

I sklopiću oči zanavek. I tada,
Osetiću čudno, kao kad se sniva,
Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada
I svežinom skoro pooranih njiva,
Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio.

***

ЖЕЉА

Кад и мени дође час да мрети треба,
Боже, дај да умрем у јесење ноћи,
Насмејан и ведар, у младачкој моћи,
Под раскошним сјајем септембарског неба.

Смрт је тако лака. Ал' пратиља њена —
Сва таштина што се пред смрт снова буди,
И занатске сузе забрађених жена,
И бол извештачен равнодушних људи,

И мантије црне, чираци, и чоја,
Све то тако грубо и сурово дира
И гнусобом вређа осећања моја
Пред скромном лепотом вечитога мира.

О, умрети тако: без писке без света,
Без досадне, глупе комедије смрти,
Нечујно ко мирис увенулог цвета,
И живот и дуго очајање стрти,

Као једним махом, у младачкој моћи.
Под раскошним сјајем септембарске ноћи!

Ти би дошла к мени без сузе у оку,
Иако те бôли раздиру и гуше,
Скривајући јаде и тугу дубоку
У кутима тајним нежне твоје душе.

Ти би дошла к мени и погледом једним
Последње би збогом рекла старом другу,
И милоштом красном и пољупцем чедним
Збрисала би тајну неизбежну тугу.

Доћи! Час је куцно! Ко у срећне дане
Поћи ћемо сами из досадног града,
Поћи ћемо сами у питоме стране,
Далеко од људи, далеко од јада.

О хајд'мо у светлост, у поља, у цвеће,
У чедну тишину успаване ноћи,
У милошту тајну што из звезде слеће
И свечано струји по ведрој самоћи!


Poslednji put menjao Jana dana 27 Feb 2013, 22:08, izmenjena samo jedanput


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:33
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

МИСАО

Ја поимам добро неминовност зала,
Склоп целог живота, са тугом и бедом,
Ја знам шта је судба свију идеала, —
Моје знање видиш на лицу ми бледом.

Али знам и узрок зашто тако бива,
Јер прошао нисам кроз живота хуку
Склопљених очију и скрштених руку:
Кад срце запишти, мисао је крива!

Кад се спусти вече, и врх тамних њива
Беличасте магле облачци се гоне,
И с торњева старих стане да се слива
Звук побожних звона што вечерње звоне,

У час кад завлада мир крај мене широм,
И шума заћути, и занеми врело,
И уморно моје намучено тело
Зажуди за слатким одмором и миром,

Мисао се јави! Као звер ме зграби
И понесе собом у пределе суза,
Гуши ме, а моји напори су слаби
Да се сатре ова похлепна медуза!

Она господари! Ја сам ко Мазепа,
Привезан на коњу, у дубокој ноћи,
Што гледа за степом где промиче степа,
Без наде, без даха, без воље, без моћи,

Сатрвен и сможден, у очима страва —
Разјапљена уста, али грло неми —
Сам, једина душа испод неба плава,
Сам на бесној мисли што у пропаст стреми!

Тако влада она! Њен загрљај ране
Ствара, кости ломи ко да су од стакла...
Смрвљеног ме пусти када зора гране
Из црних дубина разјапљеног пакла ...

***

MISAO

Ja poimam dobro neminovnost zala,
Sklop celog života, sa tugam i bedom,
Ja znam šta je sudba sviju ideala, —
Moje znanje vidiš na licu mi bledom.

Ali znam i uzrok zašto tako biva,
Jer prošao nisam kroz života huku
Sklopljenih očiju i skrštenih ruku:
Kad srce zapišti, misao je kriva!

Kad se spusti veče, i vrh tamnih njiva
Beličaste magle oblačci se gone,
I s tornjeva starih stane da se sliva
Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone,

U čas kad zavlada mir kraj mene širom,
I šuma zaćuti, i zanemi vrelo,
I umorno moje, namučeno telo
Zažudi za slatkim odmorom i mirom,

Misao se javi! Kao zver me zgrabi
I ponese sobom u predele suza,
Guši me, a moji napori su slabi
Da se satre ova pohlepna meduza!

Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa,
Privezan na konju, u dubokoj noći,
Što gleda za stepom gde promiče stepa,
Bez nade, bez daha, bez volje, bez moći.

Satrven i smožden, u očima strava —
Razjapljena usta, ali grlo nemi —
Sam, jedina duša ispod neba plava,
Sam na besnoj misli što u propast stremi!

Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane
Stvara, kosti lomi ko da su od stakla. . .
Smrvljenog me pusti kada zora grane
Iz crnih dubina razjapljenog pakla. . .


Poslednji put menjao Jana dana 27 Feb 2013, 22:10, izmenjena samo jedanput


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:33
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Milan Rakić

ORHIDEJA

Kad sam te vid'o kraj mirienih leja,
U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda,
S viticama gustim, s velom, i, ko zvezda,
Na belom šeširu crna orhideja,

Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne,
Šaptao je čežnju kroz mirisne grane,
Dok poslednja rumen na zapadu gasne,
I mir, mir svečani pada na sve strane.

Ja za tobom iđah, i u jednom mahu,
Slušajući tice i talase rečne,
Ja osetih silno, u pobožnu strahu,
Da je najzad doš'o čas ljubavi večne,

Čas ljubavi prave, željene, i čedne,
I sve što u duši mojoj beše časno,
I dobro i nežno, ispod kore ledne
Prenu se i živnu i zaklikta glasno.

Ali ti ne rekoh ni "silno te ljubim",
Niti "dušo", niti "oči moje sjajne",
Niti praznom rečju i pokretom grubim
Zbrisah čedne draži nekazane tajne.

Jer, ko snežna lava, u istome času
Survaše se na me bol, tuga, i strava,
Tajna strava koja u trenutku zasu
Klice nove nade i života prava.

I u čudnom strahu ja se pitah tada,
Kakvo sudba sprema ispaštanje veće,
I koliko treba nevolje i jada
Da okajem ovaj čas nenadne sreće!

I ne videh ništa. Ni daleke gore
Zabraćene tankim velom magle plave,
Ni ritove mnoge što spokojno gore
Kraj obala mirnih nepomične Save.

Ti prođe. — Uz peemu sakrivenih gaezda,
I tajanstven šumor žbunova i leja,
Predznak duge bede, kao kobna zvezda
Dizala se zlobna, crna orhideja.


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:34
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

ЈЕДНА ЖЕЉА

Ја бих, у ноћима страшног искушења,
Кад дамари бију ко чекићи прави,
Кад се она што се никада не мења,
Вечна стара рана, опет закрвави;

Ја бих да ми време дâ све моје дане,
Што би редом дошли с далеких крајева,
Да их, све одједном, као јато шева,
Пустим у слободу на четири стране!

Да их бацим свуда, и на вјеки века!
По пределу мрачном, сјајном, топлом,
ледном,
И с очима пуним планина и река
Да проживим живот у тренутку једном!

Јер моја је душа силом дувна седа
Што међ' четир' зида век проводи зао,
Некорисна, суха, бесплодна, и бледа,
Нит' је кога знала, нит' њу когод знао.

И у дуге ноћи, сред тишине глухе,
Над пољима мртвим пуним светог мира,
Кроз пределе пусте и кроз гране сухе,
Само звоне звона с тужног манастира.

Ја бих да исцрпем дане мога века
Напречац, у крају топлом, или ледном,
И с очима пуним планина и река
Да проживим живот у тренутку једном!

***

JEDNA ŽELJA

Ja bih u noćima strašnog iskušenja,
Kad damari biju k'o čekići pravi,
Kad se ona što se nikad ne menja,
Večna stara rana, opet zakrvavi;

Ja bih da mi vreme da sve moje dane
Što bi redom došli s dalekih krajeva,
Da ih sve odjednom, kao jato ševa,
Pustim u slobodu na četiri strane!

Da ih bacim svuda i na vjeki vjeka!
Po predelu mračnom, sjajnom, toplom, lednom,
I s očima punim planina i reka,
Da proživim život u trenutku jednom!

Jer moja je duša silom duvna seda
Što međ' četir' zida vek provodi zao,
Nekorisna, suha, besplodna, i bleda;
Nit' je koga znala, nit' nju kogod znao.

I u duge noći, sred tišine gluhe,
Nad poljima mrtvim punim svetog mira,
Kroz predele puste i kroz grane suhe,
Samo zvona zvone s tužnog manastira...

Ja bih da iscrpem dane moga veka
Naprečac, u kraju toplom, ili lednom,
I s očima punim planina i reka
Da proživim život u trenutku jednom!


Poslednji put menjao Jana dana 27 Feb 2013, 22:12, izmenjena samo jedanput


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:34
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

ОСВИТ

Кад дође ноћ и широм целог света
Плине тишина што крепи и годи,
И дуге сенке високих дрвета
Падну по мирној зеленкастој води,

И све заћути ко да у том часу
С висова тавних, с тајанственим хуком,
Свеопшта смрт се на све стране расу
Гушећи живот својом моћном руком, —

Ја знам, то мртвило је пуста варка,
Обмана хладна као санта леда;
Ја знам: животом буја свака тварка,
И хиљадама очију ме гледа

Из густог жбуња, из цвећа и траве —
То стари греси у заседи стоје, —
И млаз ледени кајања и страве
Преплави намах бедно срце моје.

И чујем како злокобни славуји
Поју у лишћу високих дрвета,
И поред свега, страховито хуји
Старинска песма о таштини света.

― Срчана буди, бедна душо моја,
И нек те сада ништа не колеба.
Без роптања, без крви и без боја,
Време је дошло и страдати треба.

Преживи муке распетога Христа
За све у теби што греши и страда,
За дужност, као Шпартанаца триста,
Узвиси живот величином јада!

Прекали се на огњу бола чиста,
И подносећи мирно муке ове,
Док равнодушно небо сјајем блиста,
Препорођена, чекај дане нове!

И снова месец трепери на води,
И спава река, и поље, и гора,
И свуд тишина што крепи и годи.
— Исток се ведри, звезде гасе... Зора.

***
OSVIT

Kad dođe noć i širom celog sveta
Pline tišina što krepi i godi,
I duge senke visokih drveta
Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi,

I sve zaćuti ko da u tom času
S visova tavnih, s tajanstvenim hukom,
Sveopšta smrt se na sve strane rasu
Gušeći život svojom moćnom rukom, —

Ja znam, to mrtvilo je pusta varka,
Obmana hladna kao santa leda;
Ja znam: životom buja svaka travka,
I hiljadama očiju me gleda

Iz gustog žbunja, iz cveća i trave —
To stari gresi u zasedi stoje, —
I mlaz ledeni kajanja i strave
Preplavi namah bedno srce moje.

I čujem kako zlokobni slavuji
Poju u lišću visokih drveta,
I pored svega strahovito huji
Starinska pesma o taštini sveta.

― Srčana budi, bedna dušo moja,
I nek te sada ništa ne koleba.
Bez roptanja, bez krvi i bez boja,
Vreme je došlo i stradati treba.

Preživi muke raspetoga Hrista
Za sve u tebi što greši i strada,
Za dužnost, kao Špartanaca trista,
Uzvisi život veličinom jada!

Prekali se na ognju bola čista,
I podnoseći mirno muke ove,
Dok ravnodušno nebo sjajem blista,
Preporođena, čekaj dane nove!

I snova mesec treperi na vodi,
I spava reka, i polje, i gora,
I svud tišina što krepi i godi.
— Istok se vedri, zvezde gase... Zora.


Poslednji put menjao Jana dana 27 Feb 2013, 22:13, izmenjena samo jedanput


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:37
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Три писма
I

ВЕЧИТИ ПУТНИК

Ја сам био створен, Госпо, да се родим,
Да живим, и умрем, све у истој кући,
Да целог живота, никуд не мичући,
У истоме куту разговоре водим, —

А ја белим светом расух живот цео;
И на обалама где је вечна плима,
И у сваком граду, сваком месту има
По кап моје крви и мог срца део.

Ко раскинут ђердан, снизали се моји
Дани, разбацани, туђи један другом,
И у луталачком мом животу дугом
Нигде један спомен уз други не стоји.

Сад сам силом ћуди, Госпо, не знам чије,
На северу мртвом, где се мрзне море,
Где ни једна тица пропевала није,
Где прастаре шуме никад не шуморе,

И где снежне јеле што столећа броје
Као беле дувне непомичне стоје ...

Све су јутрос јеле обвијене снегом,
И дрвене куће ко од снега целе,
Под црквеним торњем спокојно се беле,
Ко шатори бели под победним стегом.

Но мисао моја није тако бела, —
У мени се буди опет чежња стара,
И, шапћући тајно, ко вечерња врела,
Пред очима мојим старе слике ствара.

И ја видим друге пределе, и боје
Друге, с пуно сунца, с две големе воде,
Гле шлепови ниски укотвљени стоје
И бродови пуни у даљину броде,

Где над мирном водом, у вечери вреле,
Бде старинске куле с мрке цитаделе ...

II

Пишем вам, Госпо, из малене избе
У Министарству иностраних дела,
Мислећ на љубав Пирама и Тизбе,
Леандра, Хере, — што зна земља цела.

И ко Леандар, што је свако вече
Мореуз тамни препливаво смело
Да драгој Хери реч тек једну рече,
И види уста, и очи, и чело,

И ја бих брда прешао и реке,
И попио бих многу горку чашу,
Сносећи мирно удар судбе преке,
За слатку љубав и милошту вашу.

Но нашто Грци? Мир пепелу њином!
Ти стари писци уметници беху
Да свој осећај представе врлином,
И лепши изглед даду своме греху.

Ни једном Грку ја не дам преда се!
Ти љубавници с лажним ореолом,
И што се увек лажним перјем красе,
Мањи су од нас и срцем и болом.

Сви Грци, назад! — Ево вече пада,
Сва разнобојна, мирно тече Сава,
И тамномрка над њом, Мала ада,
Ко цвет водени над таласом, спава...

Миришу липе с питомог Врачара,
„Нешто се миче и нешто се мрда",
И, као око које се отвара,
Засветле ватре с Топчидерског брда.

Како су мирни сви наши пејзажи,
И пуни сете у вечерње часе,
Као да душа патничке нам расе
По њима блуди и утехе тражи.

А утеха је, Госпо, тако ретка!
Никада краја наслеђену болу,
И моје писмо, весело с почетка,
Свршава тужним акодром у молу.

И свако вече, када свет се смири,
У мојој души затрепери сета,
И тихо расте, развија се, шири
Ко црни цвет што само ноћу цвета.

Ах, збогом, Госпо: ево вече пада,
Сва разнобојна, мирно тече Сава,
И сивомрка над њом, Мала ада,
Ко цвет водени над таласом, спава...

III

Синоћ сам, Госпо, пио разна вина,
А све у част и слатко име ваше.
Но свуда беше таква месечина
Да мишљах: пијем њу из сваке чаше.

А кад над липама што мрачно стоје
Крајичком изби месец, па се шири
Пун, сјајан, мекан, ко колено твоје
Из црне ти чарапе кад провири,

Ја склопих очи и задрхтах тада,
И све што беше са мном и крај мене,
Редови липа, и људи, и жене,
И та старинска осветљена зграда,

И месечина, и природа цела,
Стопи се намах, за минуту једну,
У једноставну, непрегледну, чедну,
Белину слатку још слађег ти тела ...


Poslednji put menjao Jana dana 27 Feb 2013, 23:02, izmenjena samo jedanput


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:38
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић - Milan Rakić

Лепота

Јест, нема на теби ни једнога дела
Да се моме оку могао да сакрије,
Ни једног превоја блиставог ти тела
да се мој пољубац на њ спустио није.

Знам те тако добро: у растанка часе
Ти преда ме ступиш сва сјајна и жива,
Знам када ће сузе око да ти квасе,
Знам када ти душа милостом прелива.

А кад у њој носиш сву топлину Југа...
Па ипак си сваког дана нова мени,
Увек нова, увек тако чудно друга,
И никада слична јучерашњој жени.

Та моћ твоја чудна заслепљава мене
Разноврсним сјајем, мирисом и бојом.
- Ох, буди једанпут ко и друге жене.
Да одахнем најзад пред лепотом твојом...

***

Lepota

Jest, nema na tebi ni jednog dela
da se mome oku mogao da skrije,
ni jednog prevoja blistavog ti tela
da se moj poljubac na nj spustio nije.

Znam te tako dobro: u rastanka čase
ti preda me stupaš sva sjajna i živa,
znam kada će suze oko da ti kvase,
znam kad ti se duša miloštom preliva,

A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga…
Pa ipak si svakog dana nova meni,
uvek nova, uvek tako čudna druga,
i nikad slična jučerašnjoj ženi.

Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene
raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
- Oh, budi jedanput ko i druge žene.
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom…

Slika


Poslednji put menjao Jana dana 27 Feb 2013, 22:00, izmenjena samo jedanput


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:40
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Чежња

Данас ћу ти дати, када вече падне,
у светлости скромној кандила и свећа,
у чистоти душе моје, некад јадне,
читаву бујицу пролетњега цвећа.

У соби ће бити сумрак, благ ко твоје
срце, сумрак створен да се дуго сања.
На окнима светлим забљештаће боје
У тај свежи тренут првога сазнања...

Све ће бити лепше, све драже и више,
ноћ која се спушта, свет што мирно спава,
дуго мртво поље на коме мирише
кржљава и ретка у бусењу трава.

тако крај цвећа остаћемо сами...
- Пролиће се тада, као бујне кише,
стидљиви шапати у блаженој тами,
и речи из којих пролеће мирише...

***


Čežnja

Danas ću ti dati, kada veče padne,
u svetlosti skromnoj kandila i sveća,
u čistoti duše moje, nekad jadne,
čitavu bujicu proletnjega cveća.

U sobi će biti sumrak, blag ko tvoje
srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zablještaće boje
u taj sveži trenut prvoga saznanja...

Sve će biti lepše, sve draže i više,
noć koja se spušta, svet što mirno spava,
dugo mrtvo polje na kome miriše
kržljava i retka u busenju trava.

I tako kraj cveća ostaćemo sami...
- Proliće se tada, kao bujne kiše,
stidljivi šapati u blaženoj tami,
i reči iz kojih proleće miriše...


Poslednji put menjao Jana dana 27 Feb 2013, 21:57, izmenjena samo jedanput


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:44
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Поносна песма

Безбројне су очи по твом стасу пале
Ко уморна јата на поморску лађу,
И, све очаране, за тренутак стале
Да на теби одмор и лепоту нађу.

Безбројна су уста рекла да те љубе,
И умукла затим, да никада више
Не прозборе речи ни нежне ни грубе,
Јер теби речена реч - све друге брише!

Безбројни јауци прате твоје стопе
Кад ти, као божанство страшно, сиђеш к нама,
И безбројне страсти запламте ко слама,
И безбројна срца црном крвљу лопе...

И нико, и никад, не дотаче вреле
Усне твоје, нити реч ти нежну зачу.
Само, ко две сестре у безгласном плачу,
Две се душе наше у милости среле.

И ја сам господар твој и твога тела.
Ко деспоти стари владам тобом сада,
Сам напајам уста са свих твојих врела,
И сва нежност твоја само на ме пада.

О када је тако стари Усуд хтео,
Да ја изабраник будем, ја једини,
И да, увек уз њу, век проведем цео
Очаран, и бачен у чаробне чини.

Подигнућу главу своју поносито,
И као мујезин с танког минарета,
Док пода мном шушти непрегледно жито
И на месечини плави кукољ цвета,

Узвикнућу громко кроз пределе неме,
Да обузме сваког неверника страва:
"Јест, само је она лепотица права,
А ја њезин пророк за вечито време!"

***

Ponosna pesma

Bezbrojne su oči po tvom stasu pale
ko umorna jata na pomorsku lađu,
i, sve očarane, za trenutak stale
da na tebi odmor i lepotu nađu.

Bezbrojna su usta rekla da te ljube,
i umukla zatim, da nikada više
ne prozbore reči ni nežne ni grube,
jer tebi rečena reč - sve druge briše!

Bezbrojni jauci prate tvoje stope
kad ti, ko božanstvo strašno, siđeš k nama,
i bezbrojne strasti zaplamte ko slama,
i bezbrojna srca crnom krvlju lope...

I niko, i nikad, ne dotače vrele
usne tvoje, niti reč ti nežnu začu.
Samo, ko dve sestre u bezglasnom plaču,
dve se duše naše u milošti srele.

I ja sam gospodar tvoj i tvoga tela,
ko despoti stari vladam tobom sada,
sam napajam usta sa svih tvojih vrela,
i sva nežnost tvoja samo na me pada.

O, kada je tako stari Usud hteo,
da ja izabranik budem, ja jedini,
i da, uvek uz nju, vek provedem ceo
očaran, i bačen u čarobne čini,

podignuću glavu svoju ponosito,
i kao mujezin s tankog minareta,
dok poda mnom šušti nepregledno žito
i na mesečini plavi kukolj cveta,

uzviknuću gromko kroz predele neme,
da obuzme svakog nevernika strava:
"Jest, samo je ona lepotica prava,
a ja njezin prorok za večito vreme!"


Poslednji put menjao Jana dana 27 Feb 2013, 21:58, izmenjena samo jedanput


Vrh
Jana
Post  Tema posta: Re: Milan Rakić - Милан Ракић    |  Poslato: 27 Feb 2013, 21:45
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 01:34
Postovi: 3988

OffLine
Милан Ракић

Сентиментална песма

По месецу ти шаљем уздах један,
По том у чежњи брату. Нек ти рече,
У тужни час кад зимско пада вече.
Да сам ко Азра, блед, веран и предан.

И шта би он, тај месец, коме поју
Од Индије до вечитога Рима
Чежњиву светлост и сањиву боју
Сви песници на језицима свима,

Кад не би тако у глухој самоћи
Тешио срца што се чежњом гуше
И љупким сјајем кроз бескрајне ноћи
Везивао све растављене душе!

И сад, кад сине та старинска Луна
И сетне зраке проспе мојом собом,
Ја чудно пренем и, ко да си туна,
Сва душа моја замирише тобом...


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 49 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker